J-22 Orao

• 1Ovo se svidja korisniku: sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Pričalo se o automatskom izvlačenju pretkrilaca i zakrilaca, a za to treba dorađeni autopilot.
Cesto se desava da pretkrilca rade po nekom svom automatizmu zbog pouzdanosti mikroprekidaca
Po pitanju autopilota,verovatno je protok vremena ucinio svoje,mozda je to funkcionisalo u pocetku kada su svi spregnuti elementi funkcionisali kako treba
Sada je veliko pitanje.Jedan penzionisani radnik Mome svojevremeno mi je rekao po pitanju UPSU da se prilikom remonta svi radovi oko njega svode na "brisanje prasine sa istog i vracanje na svoje mesto"

• 5Ovo se svidja korisnicima: Mercury, goxin, pedja63, gavrilon, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nebkv ::
Po pitanju autopilota,verovatno je protok vremena ucinio svoje,mozda je to funkcionisalo u pocetku kada su svi spregnuti elementi funkcionisali kako treba
Sada je veliko pitanje.Jedan penzionisani radnik Mome svojevremeno mi je rekao po pitanju UPSU da se prilikom remonta svi radovi oko njega svode na "brisanje prasine sa istog i vracanje na svoje mesto"
Pa lepo rekoh pre par strana da bez servisne i remontne baze nema šta da se priča. Nema onog ko će da ustanovi gde je kvar i da to otkloni.

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vidim sada Rajic pomenu i funkcionalni model modernizacije skolskog aviona Orao sa slikom novog kokpita i jednim od segmenata naoruzanja kojim se ovaj avion modernizuje, ali to nismo videli, sada mislim, verovatno je 530 VTI, 507 je Yugoimportova modernizacija.

Luda kuca ako je to.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poslednji video na dnu strane, oznacen kao "Direktor VTI" :
http://www.mod.gov.rs/cir/11782/ministar-vulin-vti.....jake-11782

Prvi covek VTI, pukovnik Rajic, prica na 08:00 o Orlu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Jethro ::Заборави на тип FBW-а који имаш у глави (са компјутерима, софтвером који је компликован ...)
Pa šta misliš da ti napravi signal koji će otići do pokretača

A sta pravi signale kod na primer RC modela aviona?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ја се више и не сећам да ли се званично СДПР или ВТИ појављују као извођачи радова за кабину Орла. Ако ме памћење служи, био је СДПР јер имају неку екипу која је радила хеликоптере за Ирак. Није искључено да се ВТИ укључио у некој фази и помаже са неким лабораторијама.
Најгоре од свега је да се ради одвојено, има пар таквих пројеката (СОРА ...), али то би било равно самоубиству.
Исувише смо мали и сиромашни за тако нешто.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Kožedub, mgaji21, pedja63, mushroom, Mixelotti, cezar 35, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rote Baron ::A sta pravi signale kod na primer RC modela aviona?
Ne pričamo o RC i umešnosti operatera sa zemlje.
Hidraulični sistem upravljanja kakav ima Orao je jako osetljiv i mora da ima veštačku silu na palici inače eto opterećenja na granici loma konstrukcije. Da bi se to ostvarilo postoji računar koji obrađuje statičke, dinamičke i žiro podatke, kako bi se stvorila sila koja onemogućuje nekontolisano upravljanje. Tako iskontolisano kretanje palice preko hidraulike vrši pomeranje upravljačkih površina.
U slučaju da želimo FBW, prvi deo priče sa palicom ostaje, a onda to pomeranje palice treba da se pretvori u električni signal koji dolazi do servo pokretača gde taj signal mora da se pretvori u komandu. Nije nedostižno, ali bez dodatnog kompjutera i softvera neće moći.
To možda treba razvijati, ali nameniti ga nekom novom tipu reprojektovanog Orla ili G-4, ukoliko imamo mogućnosti da proizvedemo. Sve ostalo nema smisla. Kao da u ”Tristaća” gurneš automatski servo volan i novu instrument tablu, a imaš motor koji loče ko Finac i više si kod majstora nego na putu.

• 1Ovo se svidja korisniku: Cranium
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Realana studija funkciolne izvodljosti , projektovanja je gledajući retroaktivno u odnosu pre 40 godina do današnjih dana praktično nebo i zemlja. ( Faktor VREME ).

Zadaju se željeni paramatri u dati program i vrlo brzo se dobje odgovor na pitanje da ili ne.

U odnosu na realnu studiju izvodljivosti koja se pre 40 godina merila godinama sada moderni kompjuteri, laboratorijska testiranja, i vazduhoplovni konstuktuktori urade za mesec- dva dana .

Setimo se npr. papirnog kokpita Laste-95 i februara 2009 koji se vode kao prvi zavaničan let prototipa. Lasta je u praksi, posle niza provera "poletela" u laboratiriji znatno ranije. Isto važi i za modernizaciju Orla.

Koja iole ozbiljna zemlja iznosi na tacni dokle se stiglo sa studijom izvodljivosti - krajnje primene ?

Recimo , znamo da Rumuni modernizuju Soim ... i to je sve.

Aerodinamički i Orao i G-4 su zakon i za koliko god to nekome bilo iluzorno i za Jagurar (uzor po kome razvijan Orao u startu težak kao olovo ) ; Modernizovani G-4 je svojevremeno trebao da preplavi ne samo američko nebo već i svetsko ( više hiljada ptica ... ) . Jeziva politika, jezivi režirani rat (ovi), samoživi interesi stavili su tačku ali ne konačnu ; Sledi konačno dugo očekivani zarez. POtptpuno je logično da se isto neće destiti preko noći kao i da se neće transparetno - na tacni reći dokle se stiglo i sa kojom opremom, sa kojim zemljama koji značajno učestvuju u modernizaciji. Nije samo cilj jačanje flote školske - mlazne - LBA avijacijije RV i PVO Srbije već i proizvodnja i izvoz .

Spoj domaće pameti VTI ali i zapadne (primarno avionika ) ali i istočne nači će se u modernizaciji Orla. Kako će se ORAO ponašati je 99% moguće laboratorijski simulirati ( i promena centraže, promene pogogonske grupe, izmene odr. delova sekcija ... itd ). Ono što ssmo videli sa statične prezentacije Orla 2.0 je samo početna SDPR -priča - nagoveštaj a kako će sve to izgledati realno na nebu po faznom testiranju paralelno sa laoboratirjskim je realna priča o modernizaciji sa akcentom na smanjenje mase gde je i pogonska grupa i avionika i vođeno naoržanje nersadivi mozaik ciljane slagalice.

Ko najbolje poznaje kako se ORAO ponaša u vazduhu u svim režimima letenja i koliko tu još ima prostora za dalji rad - unapređenja je Marijan Jelen !

https://tnh.me/55b537e75ccacf5fde57100a

Deo citata : Već 13.12. 1984. godine pilot M. Jelen je u
Mostaru poleteo prvi domaći avion (J-22H – Orao hibrid) sa električnom komandom kormila pravca, kao uvod u konstruisanje,
ispitivanje i proizvodnju domaćeg nadzvučnog aviona. ...
... NATO bombardovanje 1999. godine zatiče ga na dužnosti komandanta VOC-a sa jedinim zadatkom da sa saradnicima
sačuva ljudstvo i opremu. Svih 12 objekata VOC-a je bombardovano i uništeno, ali zbog dobre pripreme i angažovanja
celokupnog sastava VOC-a, sem nekoliko uništenih aviona, koji se nisu mogli izmestiti sa Batajnice, sva ispitno-merna ...
oprema, uređaji, laboratorije, radionice pa čak i nameštaj bez ljudskih gubitaka je spašen izmeštanjem sa aerodroma
Batajnice. Zahvaljujući tome, posle bombardovanja i osposobljavanja jedne od PSS, VOC je bio među prvim jedinicama na
aerodromu, koji je normalno nastavio sa namenskim mirnodopskim zadacima.

Ps : Oprema za telememtrjska ispitivanja ... itd , je i danas upotrebljiva. Aeerotuneli pri ŽARKOVU nisu zatvoreni ; Naprotov , značajno su unapređenei primarno gledajući laboratorijske umrežene merne instrumente, komjutere najnovije generacije ... itd.

U 21 veku (2017) ono što je pre 40 godina bila nemoguća misija ( povera ponašanja aviona u datim parametrima leta sa novim - lakšim sekcijama, ...do promene - izmene pogonske gupe ) ... sa jednodelni vetrobranom koji tretira i jednosedu i dvosedu varijanjtu danas je realnost. Prvo se postavi željeni cilj, potom stavi na kantar da li uloženi novac donosi profit i u domaćim i ino okvirima, potom se iokuplja tim domaćih i ino konstruktora i prelazi na posao - laboratorijsko - letno testiranje do konačne instance = proizvodnja.

Od ovakvog odličnog aerodinimačkog profila se ne odustaje !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Nov 2017 16:31

flysky ::U odnosu na realnu studiju izvodljivosti koja se pre 40 godina merila godinama sada moderni kompjuteri, laboratorijska testiranja, i vazduhoplovni konstuktuktori urade za mesec- dva dana. Ово јесте тачно, али то не умањује потребу да се све потанко испита у лету, до најситнијег детаља.
А то траје, а и кошта.

Dopuna: 04 Nov 2017 16:47

aramis s ::Rote Baron ::A sta pravi signale kod na primer RC modela aviona?
Ne pričamo o RC i umešnosti operatera sa zemlje.
Hidraulični sistem upravljanja kakav ima Orao je jako osetljiv i mora da ima veštačku silu na palici inače eto opterećenja na granici loma konstrukcije. Da bi se to ostvarilo postoji računar koji obrađuje statičke, dinamičke i žiro podatke, kako bi se stvorila sila koja onemogućuje nekontolisano upravljanje. Tako iskontolisano kretanje palice preko hidraulike vrši pomeranje upravljačkih površina.
U slučaju da želimo FBW, prvi deo priče sa palicom ostaje, a onda to pomeranje palice treba da se pretvori u električni signal koji dolazi do servo pokretača gde taj signal mora da se pretvori u komandu. Nije nedostižno, ali bez dodatnog kompjutera i softvera neće moći.
To možda treba razvijati, ali nameniti ga nekom novom tipu reprojektovanog Orla ili G-4, ukoliko imamo mogućnosti da proizvedemo. Sve ostalo nema smisla. Kao da u ”Tristaća” gurneš automatski servo volan i novu instrument tablu, a imaš motor koji loče ko Finac i više si kod majstora nego na putu.Ово може да се схвати као проблем, али и као могућност да се још једно ограничење за пилоте током управљања авионом смањи а највероватније заправо елиминише.
Ако постоји аналогни рачунар на Орлу који води рачуна о неким режимима лета авиона, зашто мислиш да то не би могло да се пребаци на неки дигитални рачунар? Улазне аналогне величине ће се дигитализовати, дигитални рачунар ће обрадити те податке, избацити резултат који ће отићи на одређени електро-актуатор који ће на крају ланца дати исти резултат тј. исти померај крилца (или чега већ) као и постојећи рачунар.
Заправо се, зависно од степена дигитализације, може десити да се у тај нови дигитални рачунар стичу одмах дигитални подаци, који су негде још раније дигитализовани. итд итд....
Орао је прављен (у томе се сви слажу) по узору на Јагуар, а он је први борбени авион који је модификован (знатним повећањем површине наплива тј. стрејкова чиме је постао нестабилан и пилот не би могао њиме да управља без рачунара) и на њему је испробан FWB и доказано да борбеним авионом може да управља компјутер. Касније је то знање искоришћено на новим авионима (Ф-16, Ф-18....) а сигурно су данашњи рачунари далеко моћнији него они из времена Јагуара са FBW.
У односу на могућност да Орао постане нестабилан па да мора да се њиме управља рачунарима, проблем који си навео је сигурно једноставнији и сигурно решив. На крају, ако би се кокпит дигитализовао, како мислиш да је тај аналогни рачунар који си поменуо једини који треба да остане аналоган а све остало се дигитализује??