Orao je pravljen za prodor na malim dubinama i tu mu nestabilnost nije potrebna. Daleko od toga da je inertan, ali izvoditi kerefeke sa zamenom komandi leta sa onakvim motorima i preostalim životnim vekom je neozbiljno.
aramis s ::Za precizno dejstvo Orla je po mom viđenju potrebno nešto drugo. Orao nije COIN koji će provesti sat-dva u pripravnosti u vazduhu pa dejstvovati po pozivu na neku grupicu vođenim sredstvima. On je klasični jurišnik koji se podiže iz pripravnosti za poletanje, stiže na zadati cilj, dejstvuje i to radi u zoni fronta. Kako to odraditi na najbolji način?
Svuda gde postoji napredna taktika jurišne avijacije postoje i izviđači za navođenje avijacije koji prate dešavanje u neprijateljskom drugom ešalonu. To mogu i BPL. Oni otkriju pregrupisavanje, dovlačenje rezervi ili pokret koji ugrožava bokove vlastitih snaga. To je trenutak kada je dejstvo jurišnika najsvrsishodnije i ako se odradi uspešno, trupe mogu da iskoriste uspeh vazdušnog udara. Mogu da dejstvuju i kada je voda ”do brade”, ali tada je zbog nejasnih linija razdvajanja moguća ”prijateljska vatra”.
Nošenje jedrećih bombi i VR je za za sam početak, kada se uništavaju važni tačkasti ciljevi sa dobro poznatom pozicijom, ali uništavanje razvijenih snaga se radi drugim UBS. Ako već imamo u nastanku dobro opremljene izviđačke timove koji osmatraju za artiljeriju, zašto to ne iskoristiti i za avijaciju? U tom slučaju bi i jednosedi mogli da dejstvuju precizno bez i sa navođenim sredstvima.
Prva stvar koja je neophodna je moderan napadno navigacijski sistem baziran na inercijalnoj, a ne žiro platformi kakvu trenutno poseduje Orao dopunjen GPS-om ili GLONAS-om. Drugo, Orao mora da dobije laser spot tragač koji će ga pecizno navesti na cilj od laserskih obeležavača sa zemlje ili BPL. Savremeni uređaji su efikasni već od 20km, a takav uređaj je obično osnova za upotrebu laserski navođenih UBS uz pomoć pruženu od obeležavača sa zemlje ili vazduha, što oslobađa pilota daljeg praćenja cilja nakon lansiranja/odbacivanja. To su recimo kauboji instalirali na A-10 u vidu Pave Penny na posebnom nosaču desno od nosne noge, a ostali jurišnici ga imaju u nosu umesto sletnog fara(Harijer, Jaguar, A-4). Treće, mora da dobije laserski daljinomer koji će obezbediti najpreciznije podatke za trenutak dejstva i on najbolje radi u saradnji sa gore pomenutim uređajem. Na taj način se može veoma precizno dejstvovati i nevođenim sredstvima. Četvrta i obavezna stvar su NVG, čime piloti mogu i noću da lete na malim visinama. Ako se ima za specijanu Br, mora da se ima i za jurišnu avijaciju. I peto, što bi mnogo značilo mada nije goreće kao prethodno navedeno, je uvođenje zaštićenog digitalnog linka za prenos podataka o taktičkoj situaciji u realnom vremenu. Na taj način bi avijacijske grupe mogle da zaobilaze neprijateljske jedinice koje nisu primarni cilj, čime se povećava sigurnost i tajnost dolaska u rejon objekta dejstva OD.
Ovo, opet ponavljam, pije vodu samo ako se obezbedi remontna baza koja će moći da obezbedi produženje životnog veka na tih 48-50 god. Onda treba sve avione opremiti KDS, poboljšanim RWR i jako bitnim signalizatorom ispaljenih raketa.
To bi bila prava ”druga mladost” Orla.Не сме се заборавити и HMS, који је код авиона као што су Орао и СуперГалеб, који нису тако брзи као надзвучни авиони, и битнији него код ловачких авиона јер смањује разлику у перформансама које имају надзвучни авиони. Може да заправо значи живот или смрт у борби. А могу од Руса да се добију они који су на МиГ-29, који су једноставни и робусни а јефтини, плус су стандардизовани са већ постојећим које имамо на нашим мигушама.
Данас више није питање да ли нам требају БПЛ, већ колико нам ескадрила треба. За Орао тј. за дејства које треба да извршава ово треба да је нешто што се само по себи подразумева и што је већ стандард. Ова усаглашена и координисана дејства Орлова и Пегаза се одвијају, или треба да се одвијају, у окружењу које се назива "network centric warfare", где авиони, БПЛ и земаљско особље у реалном времену размењују податке које сакупљају сензори са разних уређаја и оруђа... Тако да неки командант може да у неком тренутку, на основу података које има са Пегаза, одлучи да треба да се делује артиљеријом, а у следећем тренутку да се дејствује на тај и тај циљ Орловима. А ту исту информацију добијају преко "data link"-а и Орлови тј. њихови рачунари и наводе их на циљ.
Dopuna: 04 Nov 2017 17:20
aramis s ::Orao je pravljen za prodor na malim dubinama i tu mu nestabilnost nije potrebna. Daleko od toga da je inertan, ali izvoditi kerefeke sa zamenom komandi leta sa onakvim motorima i preostalim životnim vekom je neozbiljno.А где сам ја написао да треба да буде нестабилан?
Jethro :: где сам ја написао да треба да буде нестабилан?
Vukao si paralelu sa Jaguarom i njegovom nestabilnom eksperimentalnom varjantom.
HMS je OK, ali pre njega idu važniji senzori i uređaji.
aramis s ::Jethro :: где сам ја написао да треба да буде нестабилан?
Vukao si paralelu sa Jaguarom i njegovom nestabilnom eksperimentalnom varjantom.
HMS je OK, ali pre njega idu važniji senzori i uređaji.Јесте, али да би се видело шта би требало урадити на Орлу да би и он постао нестабилан, али му то не треба, тј. са оваквим крилима је сигурно стабилан.
А иначе је занимљиво да је тај први FBW урађен баш на авиону који је узор за Орла.
Везано за HMS, који претпостављам може да буде исти као на МиГ-29, паде ми на памет да заправо модернизовани Орао и Галеб могу да буду и део авиона за обуку, тј. одржавања тренаже пилота суперсоничних авиона чији је сат лета осетно скупљи.
То Французи раде са својим Рафалима: део налета пилота иде баш на Рафалу, део на симулаторима а део на школсим авионима који имају улогу замене правих борбених авиона.
Не знам колико ће кокпит модернизованог Орла или Галеба да буде сличан са нашим МиГ-29 али ће сигурно иста/слична опрема (па и HMS) да допринесе да пилоти лакше прелазе са једног авиона на други и буду боље истренирани.
