offline
- jazbar
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Dec 2009
- Poruke: 16134
- Gde živiš: Lublana
|
Jakovljev Jak-130
Rastući jaz između mogućnosti koje se nudi u ruskom ratnom vazduhoplovstvu i njihovim pilotima kod školovanja prema suvremeno dizajniranim avionima kao što su Mig-29 te posebno porodica Su-27 i predstojeći borbeni avion pete generacije, dao je povod za razmišljanje o novom naprednom školskom trenažnom avionu sa određenim borbenim mogućnostima. U timu konstruktora Jakovljeva kao odgovor na ovaj zahtev nastao je Jak-130 projekat, pored još jednog usvojenog predloga - Mig-AT (i neuspelih projekata Su-54 te Mjasiščev P-200). Već na prvi pogled, predlog Jakovljeva bio je mnogo, bliže aktuelnim potrebama, posebno zbog izuzetne krmarljivosti.
Sam dizajn je dosta nekonvencionalan, barem u smislu postojećih koncepata školskih aviona. Interesantno produženje krila prema nosu, karakteristika mnogih savremenih borbenih aviona kao što su američki F/A-18 i ruski Mig-29, ako stanemo na ova dva slučaja. Konstrukcija krila i putni kolektori vazduha u motor ispod proširenja korena krila, tzv. LERKS omogućava relativno stabilno krmarenje aviona sve do pozitivnih upadnih uglova od 35°.
Sama konstrukcija aviona je uglavnom u svetlu savremenih legura kontrolnih površina i kompozitnih materijala. Jak-130 bio je izložen kod dizajniranja strogim uslovima, između ostalog trajnosti i snazi materijala same konstrukcije. Avion jest prvenstveno namenjen pitomcima za školovanje, koji često teško sleću odnosno skaću po pistama, osim toga Rusi nikada nisu ni imali preterano glatke i čiste piste.
Pilota sede uzastopno jedan iza drugoga, drugi je dosta podignut iznad prvog, oba pilota pokriva veliki poklopac kabine, koji je izuzetno pregledan sa strane, pa čak i dalje unazad, što nikada nije bila karakteristika ruskih aviona. Sedišta su ili ruski Zvezda K-93 ili amerićki Martin-Bejker Mk16, oba vrste nula-nula.
Jak-130 za razliku od većine školskih aviona, možda izuzetak predstavlja jedino nemačko-francuski Alfa-Džet, ima pozamašne borbene sposobnosti, kao i kapacitet nosivosti naoružanja od 3000 kg, ćime prevazilazi mnoge borbene avione, uključujući mnoge ruske lovce i lovce-bombardere, treće generacije.
Električna komande su, naravno, četvorostruki (flaj-baj-vajr), podržane od četiri računara Markoni. Avion je veštačko stabilan, kompjutersko podržan sistem za navigaciju omogućava pilotu (učeniku) bezbrižan let do upadnih uglova od 35°. Upravljački sistem je fleksibilan i može se prilagoditi individualnim nivoima obrazovanja i obuke pilota te njihovom napredku. Što olakšava prelaz od manje složenih na više složene sistema, znači od jednostavih veština i sposobnosti do veoma naprednog i zahtevnog borbenog školovanja pilota, ostavljajući razmeštanje oružanih sistema i u uslovima izuzetnih manevarskih zahteva.
Avionika je naravno digitalna, pilot dobija informacije sa tri ekrana sa tečnim kristalima, na tzv. donje ekrane i na gornji poluprosojni EO ekran. Navigacija je moderna, inercijalna, dopunjena sa sistemom za satelitsku korekciju (GPS). Pilot ima merak na vizirju kacige, dok se sistem upravljanja aviona te njegovi sistemi naoružanja vrše klasićno "sa rukom na upravljaćkoj palici i rućici za gas" (HOTAS). Navigacioni sistem je najsuvremeniji inercijalno-satelitski (INS/GPS).
I motori su suvremene konstrukcije, turboventilatorski sa povoljnim odnosom protoka vazduha (odnos toplog vazduha koji prolazi kroz turbinu i hladnog vazduha koji prolazi uz turbine), zbog toga Jak-130 pravi je štediša u poređenju sa starijim modelima školskih dvosedih mlaznjaka.
Ruski Jakovljev prototipom, prvi puta izloženim 1995 u Parizu uspeo je uznemiriti zapadne proizvođaće zrakoplova. Najviše interesovanja pokazali su Talijani i tri godine, zajedno sa Aermakijem, Jakovljev ućestvuje u razvoju aviona Jak/AEM-130, da bi zatim Talijani u 2000 napustili zajednićki razvoj zbog svog programa P-346.
U svakom slučaju ruski je napredni školski trenažnik Jak-130 prvi borbeni školski avion četvrte generacije i po svojstvima i po mogućnostima korak ili više ispred drugih. Stigao je u nepovoljno vreme, lošeg interesovanje za takve avione u Rusiji, pa je zbog toga razvoj finansiran od strane samog proizvođača, Avijacijski Institut Sokol iz Nižnjeg Novgoroda. Rezultat samostalnog razvoja jest i jurišna izvedba Jak-130D. Obećavajuća budućnost ovod aviona više nije upitna jer predstoji zamena školskih aviona u mnogim vazduhoplovstvima sveta.
Taktićko-tehnićki podaci:
Jakovljev Jak-130, Rusija
Tip: dvosed, dvomotorni školski trenažni avion
Pogon: dva turboventilatorska motora Progress/Klimov DV-2S (RD-35) svaki po 21,6 kN potiska
Radar: NIIP Žukovski Osa
Mere:
Krila
- raspon 9,72 m
- površina 23,52 m²
Trup
- dužina 11,49 m
- višina 4,76 m
Masa:
- prazan 4500 kg
- najveća uzletna (školsko) 6350 kg, (bojna) 9000 kg
Gorivo:
- unutrašnji spremnici goriva 1750 kg
Mogučnosti:
- dolet nad 3000 km
- najveća brzina
- visina (5.000m) 1035km/h
- nisko 496 km/h
- najmanja brzina 163 km/h
- najveća visina 13.000 m
- početno penjanje 50,8 m/s
- koeficinet opterećenja g +8/-3
Naoružanje zapadno/rusko: - zajedno do 3000 kg
Upregnut automatski top:
30mm GSh-301
Rakete vazduh - vazduh:
- 4 AIM-9 sajdvinder / 4 R-73, 4 Kh-25 ML
Rakete vazduh - zemlja:
- 4 AGM-65 maverik / APR-3E
- 4 protivbrodske martel
Bombe:
- KAB 500Kr
- 6 mk.82 (po 226 kg)
- 4 mk.83 (po 454 kg)
Drugo:
- lanser sa nevodljivim raketama B-8M, B-18
- kontejner sa 2 topa 30 mm GSh-23
- laserski ciljnik u kontejneru
- kontejner sa izviđaćkom opremom VICON-601
- elektronski smetać ELT-555
...
Cena: iznad 15 milijona dolara
|
