Jedrilice Orao

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma ima tu jos "zanimljivih interesantnosti".
Orao 4021 ima "V" horizontalac na vecini slika, ali na slikama iznad Vrsca u paru sa Kosavom, ima ravan rep.

Jos jedna stvar me zbunjuje.

Imam otvoren folder sa slikama ORLA.
Orao 4012, 4021, 4095, 4096, imaju nekoliko desetina sortiranih slika, PDF fajlova sa takmicenja u Svedskoj i engleskoj, iz Vrsca, Zagreba... prikupljeno tokom godina.
Folderi za Orao 4097 i Orao 4098 jednostavno zvrje prazni... ni jedne slikice.
Da nije od 1954-55 vladala nestasica foto materijala, pa niko nije nista slikao?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 27 Dec 2012 15:59

Vrabac ne biva kako ti iznosiš. Znam kako su funkcionisali u to vreme nema šanse da ne uvedu podatke i o najmanjem udesu. Ako je to što ti navodiš tačno onda je postojala i sedma jedrilica Orao tj prototip pre YU-4012. E sad ako je taj pra prototip doživeo udes tokom još važećih ispitivanja u VOC-u moglo je da se desi da ga nema u knjizi udesa VSJ. Druga solucija je jedan udes neidentifikovane jedrilice 13. marta 1950. godine. Pilot je bio Harn Mio i jedrilica je bila na probnom letu u sklopu ispistivanja. Na žalost ne navodi se tip jedrilice (što je izuzetan slučaj) al se kao uzrok loma navodi otkaz komandi. Treća najmanje verovatna mogućnost je da je YU-4012 doživela lom kao što tvrdi Vrabac al da se to zbog predviđenog takmičenja udes prikrio (što se u načelu vrlo retko radilo da ne kažem nikad bar kasnije) i da je praktično izrađena nova jedrilica a zadržana stra registracija.

Dopuna: 27 Dec 2012 16:36

Pegin pitanje je koliko su uopšte jedrilice Orao IIc uopšte letele. U toj klasi apsolutno dominantna je jedrilica Vajhe kojih je samo 1953. godine izrađeno 50 komada. A ukupno oko 80. Od 954. godine se izrađuje po 3, 4, 5 ili maksimalno 6 jedrilica te klase (na 4000) godišnje. Tokom 1954. godine izrađeno je samo 4 jedrilice Orao IIc, tokom 1955. godine dve Ilindenke i jedna Olimpija, tokom 1956. godine malo više pa opet malo manje itd itd. Po svemu sudeći jedrilice Orao su čuvane za takmičenja a 4097 i 4098 su bile rezerva. kad su krajem pedesetih godina stigle kvalitetnije jedrilice 4097 i 4098 su povučene verovatno 1959. godine. Ubrzo je povučena i 4095 a duže se zadržala sam 4096.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PEGIN el možeš da postaviš naporedo horizontalac Orla I i Orla II Erebro. Trebalo bi da postoji razlika u horizontalcu. Dakle ako brojevi prate proizvodnju Orlova, 4012 i 4021.
Ako je 4021 bio Orao Erebro, on je uništen pri čemu je poginuo Borišek u pripremi za snimanje filma kao što si naveo.
Ltkolonel u pravu si, moja greška, po podacima koji su mi dostavljeni nije bilo ČAK ni šestog Orala dakle SAMO 2 izrađena Orla IIc, čime je moja izjava o broju Orlova iz prethodnih postova OPET NETAČNA.

Suštinski tehnički problem (na mojim sluškama počinje muzika Tenesi, Hansa Cimera, Bog je šaljivdžija...) kod svih Orlova osim IIc je bilo odvajanje snažnog vortexa odnosno vrlo moćne vrtložne pelene. ali ne od krila ili slivnika itd.... već sa SAME KABINE karakterističnog oblika. Zbog toga su sve modifikacije na horizontalcu pa čak i na kraju na krilima na verziji II B OSTALE BEZ pravog rezultata.

Na čast je Borišeku kako je uprkos vibracijama uspeo da odradi Erebro. Moja teorija je da je u takvim uslovima kada ju je strahovito terao po vertikali na maksimalnom napadnom uglu vorteks imao manje udare ali su oni svakako bili u ostalim fazama leta i načeli su samu osnovnu noseću konstrukciju repa u smislu abnormalno brzog prolska kroz smitov dijagram ili lepo rečeno izazvanjem ultrabrzog ZAMORA materijala.
Kako je on već postojao (od Erebroa), čekao je samo maksimalan napon pa da se ceo rep otkine a to je upravo bilo ispunjeno pri snimanju filma, mala visina, najveća brzina, napadni ugao 0. U tim uslovima vrtložna pelena od kabine je bila na maksimumu i baš po repu, i tako..., odlete Milan....u legendu.
Pomalo stičem utisak da ova jedrilica i posle ovoliko godina prosto ima neki veo legende oko sebe.
Sa svim svojim velikim uspesima, tragedijama i konfuzijama u vrlo krtakom ali iznimno burnom životu...
Prosto kao neki Leteći Holanđanin...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo, po zelji...

Orao 4012


Orao 4021 u Orebrou ("V" rep)


Orao 4021 u letu iznad Vrsacke kule( i sta sad, ovaj 4021 ima ravan horizontalac?) i pise mu ORAOII na kormilu.


Izvestaj o Borisekovoj pogibiji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odgovor na tvoje pitanje je verovatno usled sledećeg.
Orao II Erebro je kada je napravljen U POČETKU imao isti horizontalac kao Orao I ali je neposredno pred takmičenje u Erebrou, usled primećenih vibracija na brzinu pokušano da se uvođenjem novog horizontalca otkloni problem, što na žalost nije uspelo jer vrtložne pelene koje su izazivale vibraciju nisu poticale sa krila ili slivnika već jedna sa kabine same.
Tako fotografija koju si izložio sa ravnim horizontalcem potiče iz vremena PRE nego što je promenjen horizontalac, neposredno pred takmičenje u Erebrou.
Bagodarim na fotografijama, veoma su edukativne i značajne.
Do ovoga trenutka jedino što mogu da kažem za fotografije koje NEDOSTAJU a koje si naveo, da barem ZA SADA jedini odgovor koji je se nameće da jedrilice Orao pod tim brojevima NISU postojale...
Iskeno nije ni meni jasno.
YU-4012 Ikarus Orao 1 u VOC-u 1949 TO BI BIO ORAO I
YU-4021 Ikarus Orao TO BI BIO ORAO II EREBRO
YU-4095 Letov Orao IIc TO BI BIO ORAO II C PRVI
YU-4096 Letov Orao IIc TO BI BIO ORAO II C DRUGI

Iz čega izalzi da ova dva sledeća broja fizički nisu postojala donosno da nisu fizički samostalne letelice već je moguće nešto drugo.
ONO NAVOĐENJE GORE SAM NAPRAVIO POD PRETPOSTAVKOM DA ORAO II B (BATAJNICA) NIJE NI DOBIO BROJ.
Time ostaje nepoznato šta su označavali sledeći brojevi, i možda tu i leži razlog nepostojanja fotografija ?
YU-4097
YU-4098

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Jan 2013 15:24

Vrabac problem je što je YU-4021 doživela udes 2. avgusta 1955. godine u Vršcu posle čega je otpisana. Taj podatak nije sporan jer imam i knjigu udesa tadašnje Uprave za CVP i Knjigu udesa VSJ i izveštaj sa udesa. YU-4097 i YU-4098 su upisane u imatrikulacije kao jedrilice Orao IIc. Ono što je sporno koliko su uopšte letele jer i jedrilice 4095 i 4096 vrlo malo lete. Kad se pojavio 1949. godine Orao je bila odlična jedrilica - vrhunska al već 1954. godine kad su izrađena 4 serijska primerka već je bila prevaziđena. Meni je u stvari neobično da su one uopšte te 1954. godine i izrađene. Kod jedrilica je obično išlo vrlo brzo - prototip i odmah zatim serijska proizvodnja. Ovde imaš dva prototipa 4012 i 4021 i onda nekoliko godina ništa. Kad je reč o Orlu očigledno postoji nešto u pozadini a šta mi danas ne znamo šta je.

Dopuna: 02 Jan 2013 15:25

Kao što sam naveo 1953. godine je izrađeno 50 jedrilica Weihe. A izrađene su i druge.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Jan 2013 18:29

Možda je posle nesreće broj dodeljen Orlu II B, pa nam sad to pravi konfuziju ?
YU-4097 i YU-4098 stvarno ne znam kako bi mogli da budu Orlovi...

Dopuna: 02 Jan 2013 18:35

OSIM, ako prepravljenom i popravljenom (u verziju IIc) Orlu I (ako nije bio totalno uništen a ne znam) sa prethodnom oznakom 4012 nije posle totalne prerade u II C dat broj 4097 i isto tako Orlu II B posle prerade na standard II C dat broj 4098.
Logike ime jer su to velike prerade i to više nisu bile iste jedrilice. Kasno se desilo jer su inače već proizvedena JEDINA DVA serijska modela II C pa ima logike da su preradili i prethodne u sasvim novi standard.
Možda prerada čak i nije dovršena i obe se 1960. otpisuju na isti dan, ali ipak pre serijskih modela ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Orao YU-4012 je ucestvovao na drugom drzavnom prvenstvu ( saveznom sletu) u Rumi 1949., sa takmicarskim brojem 8 na nosu.
Na trecem prvenstvu, takodje u Rumi, 1950 ga nema na listi jedrilica koje su ucestvovale.
Lista sa 4. prvenstva u Borovu, 1952 kao ni sa 5. isto u Borovu, 1953. nije mi poznata, postoje samo rang liste bez naziva jedrilica.
Lista sa 6. u Skoplju-Mariboru ne postoji a na sedmom, u Vrscu, 1957, sve i jedan takmicar leteo je Vaju.
Dalje se Orao ne pominje na listama ucesnika takmicenja.
Kao da je kobni udes prizemljio a potom i na zao glas doveo Orla, pa su ga veoma slabo koristili.

Prelistavajuci gomilu takmicarskih lista, ipak sam nasao nesto korisno, prve Vaje domace proizvodnje nosile su ime "Lasta" do pojave jedrilice Lasta sa V repom, iz Utve.

To unosi konfuziju u pricu o jedrilici Utva Lasta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Već nekoliko puta sam rekao da se nisam bavio istorijom jedriličarstva. Al ima jedna stvar na koju bi ti Pegin mogao da obratiš pažnju i da proveriš. Evo o čemu se radi. Avioni VSJ su dobili obavezne registracije početkom 1950. godine. Recimo Trojke koje lete 1949. godine imaju vojne oznake. Međutim, ove registracije nemaju nikakav red bar ja nisam mogao da ga utvrdim. E onda se od (najverovatnije) početka 1952. godine uvodi novi sistem registracije počev od YU-CAA pa nadalje redom. Zato mnogi avioni dobijaju nove umesto starih registracija. To nije sporno. Za jedrilice ne znam. Tu mi deluje da od početka ima kakav takav red ali šta ga znam. Pokušaj da vidiš da li i jedrilice nisu u zimu 1951/52. godine ponovo preregistrovane kao i avioni. Kažem ne verujem ali ne bi smeo da stavim glavu na panj ....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tesko da mogu nesto pametno dodati, sa mojom skromnom arhivom entuzijaste, bez pristupa u arhiv MJV/MJRV i SUCVP.
Tek je sa jedrilicama haos, jer se osim u fabrikama, neke jos uvek rade u klubovima, kruzocima, jedrilicarskim zadrugama, ali koliko mi je poznato, nije bilo preregistracije brojeva, kao kod aviona gde su neke , recimo Trojke, tokom kratkog veka nosile vojnu i 3-4 civilne registracije.

Kod jedrilica je pravilo, registracije na 4xxx su takmicarske, na 5xxx su skolske, na 2xxx i 3xxx su pocetnicke, trenazne i klizaci, na 6xxx su hidro itd...

Imam "amandman" na sopstveni komentar iz prethodnog posta, na takmicenju u Ptuju 1956 leteo je jedan ORAO sa crnim brojem 10 na nosu, ali se ne vidi registracija na trupnoj gredi, kao i jedan sa crnim br. 13, na aerodromu u Vrscu, opet bez potvrde registracije.