offline
- vasiljevic
- Elitni građanin
- Pridružio: 09 Jan 2006
- Poruke: 1519
- Gde živiš: Beograd
|
@salesam:
Odgovor je prost: intel je firma koja ima proizvodne pogone u USA u svom vlasništvu i koja ima odličan lobi. Sun nema, tačnije, nije imao svoje pogone (više ne postoje, sad ih kupio Novel ako se ne varam), on angažuje druge za proizvodnju, IBM u datom momentu je imao druge poslove pa nije bio zainteresovan za isporuku 300-ak procesora, mala para, niti se RISC tehnologija koju su immali dopadala projektantima, tačnije programerima (slabija podrška za onon što njima treba). AMD proizvodni pogoni u Nemačkoj, nije imao šanse jer je uslov koji daje američka vojska da se proizvode čipovi na teritoriji USA, a za 300-ak čipova praviti fabriku od oko 2 milijarde dolara, priznaćeš prevelika cifra. Okreni, obrni, ostaje samo Intel. Lepo je kad zakon i lobi od tebe napravi jedini izbor, zar ne? 
Logika ovakvog rada leži u jednom drugom pristupu koji su prihvatili projektanti. Zatvoren sistem je jeftiniji od otvorenog sistema, bar u startu. Dakle, start je niža cena. Troškovi dolaze kasnije. Kad se unapređuje, tad se menja ceo sistem. Nema vadi i zameni nešto, već menjaj sve. Pentagon je procenio pogrešno, da će dobiti planiranih 380 i kusur aviona za start. Nije dobio. Na osnovu toga je naručio procesore za te avione, njih je dobio. Procena je bila da će F22 biti znatno ranije u većem broju raspoloživ. Nije bio. Procena je bila da će kasnije modernizacija biti rađena za sve avione, što bi bilo isplatljivo za taj broj, manji broj i kašnjenje u proizvodnji su i od toga napravili skup posao. Profit ide onima koji prave novi zatvoreni sistem. Dodaj da Pentagon pare i ne brinu toliko, bar nisu tada, plaćamo koliko tražite. Njima je najteže obezbediti ugovor, tu kongres treba da odobri sredstva, i tu cena igra ulogu. Sve to kaže da je za proizvođača najbolje da napravi zatvoren sistem, kasnije opet uzme pare na modernizaciji, kongres zadovoljan jer je u startu dao manje para, vojsku pare i ne interesuju, nju interesuje rezultat. Politika i profit na duge staze.
Što se tiče dimenzija unutrašnjijh spremnika, navodim šta zameraju iz vojske. Njima treba veće. Isto je i sa količinom goriva, i tu kažu da im fali. Jednostavno, nabrajam šta oni kažu, ništa više. I da, ovo više liči na nov avion, ali nije i prevelika muka preprojektovati, iskreno rečeno. Problem je što to vodi ka dizanju cene novog proizvoda. I da, slažem se, pokretanje proizvodnje ponovo je njihov problem.
I oko motora. Znam da možda napisano zvuči nepotrebno ili ko zna kako, napisano je kao pimer toga šta sve pišu ljudi po okolini i uopšte i ne pokušavaju da pogledaju dalje i da nađu informacije. Motor je dat kao primer pogrešne informacije. Dat je i razlog što on do danas nije postao završni proizvod. Oni su de facto na razvoju motora angažovani zadnjih 12 godina, plus koja, i tu startuju od nule. Oni su kupili jedan proizvod i na bazi gotovog proizvoda krenuli unazad, da ukapiraju šta i kako, gde šta ide i zašto, kako šta napraviti tehnološki. Nisu imali starnu osnovu kao ameri, evropljani, rusi... Morali su da iškoluju kadar. Da naprave pogone za proizvodnju materijala i delova. I uspeli u tome. Da li je savršen? Ne, ali je impresivno šta je urađeno. Nije im trebalo više od gore pomenutih nacija. Imaju osnovu za dalji razvoj. Mi možemo samo da im zavidimo. Voleli ih ili ne, moramo da ih cenimo. Oni su krenuli u posao, rade ga vrlo kvalitetno i sa ciljem, ne posustaju, i to se gubi iz vida. Gubi se iz vida da oni angažuju mnogo ruskih stručnjaka kad zagusti, da bi kupili znanje i da bi skratili vreme posla i cenu. Kupuuju i gotovo kad stignu. Mnogo tačaka koje kažu da proizvod je daleko od nekvalitetnog. Taj princip primenjuju svuda gde stignu, pokazao se kako jeftiniji i brži način dostizanja rezultata koji njima trebaju. To treba uzeti u obzir u oceni nečega sa njihove strane.
Napraviću još jednu manju digresiju, vezano za cene i kvalitet. Ovde se često pominje da zapadni motori imaju vek upotrebe od 4000 sati, da Ljuljka ima 1500. Stoji. Iz toga se izvlači sledeća računica, bolje je imati zapadni, pa za vreme života aviona imati jedan motor, ili jedan i po, nego promeniti 4 motora za to vreme. Računica je pogrešna i to mnogo. Zašto? U njoj nema cene kao faktora. Motori tipa Ljuljka Al 31 imaju cenu od nekih 2.5 miloiona dolara po komadu, zadnja koju sam našao. Neka cena koju sam našao za motore na EF 2000 je negde oko 7 miliona evra po komadu. Pretpostavljam da je za američke avione to slična cena (da ne jurim sada tačne cifre, to ovo mi ostalo u glavi, podaci od pre neku godinu). To bi značilo da na kraju života aviona, cena motornog dela će biti niža sa Ljuljkama nego sa motorima EJ200. Ili ti verovatno ista ko i kod američkih motora. Po performansama, po potrošnji, po krajnjoj ceni, isto ti dođe ili je čak LJuljka u prednosti. Primer kako jedan podatak koji se uzme u razmatranje dosta menja perspektivu i završnu kalkulaciju. Nije sve u pukim ciframa o performansama i izdržljivosti. Nadam se da shvataš poentu posta, manje proširenje ulaznih podataka sa nečime što na prvi pogled nema veze može biti korisna stvar ponekad.
Ostalima, izvinjenje ako ova mala priča između nas dvoje prestavlja off topic, manja razmena razmišljanja među prijateljima, nadam se da ne zamerate.
|
. Nemozes da zabranis diskusiju o njima jer ima veze sa temom, koliko god glupavo bilo a i onda jos mnogi pitaju a jel istina, a da nije mozda tako...pa teorije...pa kanta na kraju...
