Kineski lovac pete generacije J-20

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sto se tice stelta J-20 bi mozda mogao da ima problem zbog kanara, jer zbog njihovog oblika i velicine nije moglo da se primeni klasicno "surface alignment" kao i zbog izrazito klasicnog strejka. Druga stvar je da kanar nikad ne moze biti u istoj liniji sa krilima zbog negativnih efekata povijanja struje koji smanjuju uzgon glavnog krila tako da je morao biti primenjen pozitivni dijedar kanara, koji opet ne doprinosi smanjenju RCS.
Ocigledno da J-20 ima potrebu povecanja stabilnosti po pravcu kao i pri klizanju i nesimetricnom opstrujavanju, tako da su se morali primeniti podtrupni usmerivaci ili peraja, koja opet imaju negativne efekte na STELT aviona.
Usisnici su DSI tipa koji imaju odredjene prednosti u odnosu na usisnike koje ima F-22, ponajvise zbog manje tezine i prednosti u subsonicnom opsegu brzina.
Otpozadi, slika je jos gora sto se STELTA tice zbog klasicnih mlaznica i kanara.
E sad, mozda su kinezi uspeli da sve te probleme rese na drugi nacin, ali mi to ne znamo.
Takodje mislim da im je strasan izazov motor koji bi zbog velicine aviona morao da bude u klasi AL-41F sa miga 1.42, sto ce dodatno povecati masu samog aviona.
Sve indikacije navode na zakljucak da su motori koje trenutno koristi ruski, ponajvise iz razloga puzdanosti, jer se zna da kineski motori nisu na tom nivou, a da je izgled mlaznice otprilike kozmeticke prirode ili su latice napravljene od drugog materijala, jer im je oblik apsolutno identican, kao i tip mehanizacije sa AL-31F.
Ocigledno je da je taj prototip sa svojom fensi bojom, ni jednom sondom koja viri i koja bi prikupljala letne podatka i "haj tek" mlaznicama trebao da napravi WOW efekat i da im tek predstoji pravi i ozbiljni posao.

Sve se to ne moze reci za PAK FA koji je pravi radni konj i mislim da ce bez problema imati nivo stelta iz prednje polusvere na nivou F-22 i F-35.
Ono sto moze da navede na sumnju u steltnost je oko 50% vidljiva glava kompresora, ali ako znamo da rusi spremaju blokator koji je jos efikasniji od onog sa super horneta i da je recimo X-32 imao blokator koji mu uopste nije ugrozavao stelt, cak je i YF-23 bio planiran sa blokatorom, onda mislim da ne treba da sumnjamo u tu vrstu resenja.
Dok se ne pojave novi motori PAK FA ce biti inferijorniji po pitanju stelta iz zadnje polusvere u poredjenju sa F-22.
Sto se tice motora, PAK FA ima problem kada je maksimalno opterecen, jer nosi vise korisnog tereta od F-22, dok je u nekoj laksoj konfiguraciji na njegovom nivou, ako ne i bolji, jer je otprilike za dve tone laksi od njega, a takodje ima prednost sto se tice ukupne kolicine uzgona i mase, sto dodatno rasterecuje motor.
Ono gde bi mogao da ima najvise problema bi bio potisak bez forsaza, pa dok ne budemo imali tacne podatke necemo moci da dajemo nikakve procene.
Sto se tice rakete, mislim da ce apsolutno biti kompatibilne sa sa americkim, a verovatno i bolje, ako ni zbog cega drugog, a ono zbog mogucnosti da budu vece, zbog veceih bombluka kod PAK FA.
"Mean" je pomenuo bustere sto moze da bude jedna od varijanti.

Sto se tice mogucnosti ALR-94, cisto sumnjam da je u stanju da da toliko precizne podatke za navodjenje rakete na cilj, a cak i da jeste, postoje razne varijante da se razbije "look on" u tom slucaju.
Pre ce biti da je to reklama, kao i ona kada tvrde da AESA radar moze da ometa bez problema glavu rakete za samonavodjenje ili da joj sprzi procesore.

Dopuna: 24 Feb 2011 13:04

@Besotted

DSI uvodnici su efikasni do brzine od 2M i dalje povecanje brzine zavisice od snage motora.
Da ce imati veci dolet od F-22 imace, ali opet sve to zavisi od motora i njihove potrosnje, koja nece biti mala kada se uzme u obzir koliki i kolika snaga ce biti u pitanju da bi se postigle zeljene perfprmase.
Druga stvar su S uvodnici koji zauzimaju veliku zapreminu unutrasnjeg prostora zajedno sa spremistima za rakete.
Zato mislim da PAK FA ima najelegantnije resenje po tom pitanju.

Velicina AESA radara ima svoje granice koje namece temperatura koja se akumulira, jer za veci radar ti trebaju robusniji sistemi hladjenja koji takodje zahtevaju veci prostor, ali se slazem sa tobom da ce u svakom slucaju biti veci od radara na F-22.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sebab ::eh, konacno da se slozimo...

nego, alr-94 je operativan sistem, da li je dokazan, ne znam, verovatno su ga ameri ispitali protiv sopstvenih radara, a mozda i sire - imaju komponente s300. "dupli" radari na pak-fa jos nisu gotovi, u kojoj su fazi ne znam, ali ima jos pak-fa do uvodjenja i iz drugih razloga.

Da se razumemo sutra ako Rusi/Kinezi kazu da imaju RWR bolji od Alr-94 ja cu i tu biti itekako sumljicav. Fizika je ista kod svih

Ali sumljam u sposobnost modernih RWR protiv najnovijih PESA radara (RBE2, BARS, Irbis-E, Zaslon-M) i americkih AESA radara.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мислим да је Кинезима проблем мотор,јер је Ал31Ф који је сад на Ј20 застрео.
WS10 je је прављен на основу Ал31ФН који је прављен за Кинезе и који је вероватно ослабљен у неком делу,а по снази је од 125кн је међу јачима.

WS15 неможе да буде нешто много бољи јер је сигурно гори од АЛ41Ф1С(117С),а бољи од АЛ31ФН тако,ако им Руси не продају АЛ41Ф1С мислим да ће представљати велики проблем.
Закључак за WS15 сам извео из тога да су тражили од руса да има продају АЛ41Ф1С,а пошто сви знамо да Кинези више воле своје од туђег то ме наводи на не очекују превише од WS15.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kinezi vise vole svoje nego li tudje, to znam. Druga je stvar sto zele da kupe nesto i ustede sebi para u razvoju i na vremenu takodje.
Inace, razvijaju i usavrsavaju motore tako da se ne bojim da ce im za 2-3 godine J-20 biti sa slabim motorima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

časopis Popularna mehanika 03-2011

Data je podrobna analiza aviona J-20 iz ruskog ugla i poređenje sa konkurencijom, T-50 i F-22.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine ::

Ali sumljam u sposobnost modernih RWR protiv najnovijih PESA radara (RBE2, BARS, Irbis-E, Zaslon-M) i americkih AESA radara.

Iako je pitanje po tom osnovu izuzetno komplikovano odgvor je kako to obično i biva jednostavan.

Najuprošćenije posmatrano, dok god neko uspe da napravi radar koji može da primi i obradi povratni signal i pretvori ga u informaciju, isti taj će moći da to uradi i u obrnutom smeru, odnosno da putem RWR primljeni signal obradi i takođe pretvori u informaciju.

Drugim rečima, moderni radari će praviti problem starijim tipovima RWR, ali novijim neće sigurno, jer je tehnologija indentična, i sa jednim korakom manje ( slanje-primanje-obrada = primanje-obrada). Kodirati radarski signal nije moguće, tako da.....

E tu i jeste interesantna stvar, jer u softveru zapadni RWR čuvaju podatke o radarskim signalima različitih radara, pa ih i prepoznaju, ali samo ako su u poznatoj memoriji ( zato je čest slučaj da se radari koriste na manevrima između dva RV u strogo kontrolisanim uslovima, ili se čak i ne koriste, da ih ne bi "skinuli" .

Na avionima 4 generacije Ruskog RV, princip je drugčiji, daju se podaci na osnovu kojih pilot sam zaključuje o čemu se radi.

Oba pristupa imaju mane i vrline.

Dopuna: 25 Feb 2011 13:54

Black venom

Neko sa znanjem Ruskog da prepriča ?

• 1Ovo se svidja korisniku: carpbuster
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moram priznati nije bilo lako prevesti. Iako sam mislio da dam skraćeni opis teksta čitajući ga shvatio sam da je bolje da ga prevedem u celosti jer mislim da zaslužujete svi da uživate u njemu. Analiza data u njemu o karakteristikama, prednostima i manama J-20 kao i poređenja sa konkurentima T-50 i F-22 može se smatrati najobimnijom do sada publikovanom, na način kako je to viđeno očima ruskog analitičara.

S obzirom da nisam toliko potkovan stručnim terminima i terminologijom iz oblasti konstrukcije aviona, molim da mi oprostite netačan ili sirovi prevod sa ruskog jezika. Svaka kritika je dobrodošla.

Pozdrav svim prijateljima na forumu, uživajte u čitanju a ja odoh na spavanje.

J-20 "CRNI ZMAJ"

Prve informacije u ruskoj štampi da se u Kini vrši razvoj novog lovca 5 generacije pojavile su se leta 2009. godine. Smatralo se da će to biti dvomotorni lovac J-10B. Međutim, u decembru te iste godine, za vreme radne posete Moskvi kineska delegacija je pokrenula temu o kupovini motora za novi teški lovac koji se razvijao. Postalo je jasno da Kina intenzivno radi na razvoju potpuno novog aparata.
Projektovanje aviona bilo je pod rukovodstvom glavnog konstruktora korporacije Čengdu (CAC) u kojoj su do tog trenutka bili razvijeni lovci FC-1 i J-10. Vredi napomenuti da je Jang Vej završio fakultet sa 19 godina, a da je već u 35 godini postao glavni konstruktor aviona u korporaciji Čengdu. Iz runde u rundu, kako su pregovori odmicali, raslo je saznanje šta je ležalo u pozadini pitanja i zahteva kineske delegacije. Postalo je jasno da je u toku intenzivno projektovanje novog lovca kojeg treba da pogone dva motora potiska po 14 tona (oko 135kN). Zahvaljujući objavljivanju detalja o pregovorima na Internetu, kao i analiza nabavki rezervnih delova za motor Al-31 za kineske lovce a i pojave samih fotografija j-20 daju dobru osnovu za zaključke o samoj konstrukciji novog kineskog lovca.
MOTOR OD DELOVA
U Kini trenutno se ne postoji razvijen motor potrebne snage za novi lovac pete generacije. Za avione Il-76 Kina uvozi motore D-30 koji nema komoru dodatnog sagorevanja. Principejeno, Kinezi mogu samostalmo da urade njegovu nadgradnju kako bi dobili moderniju varijantu motora D-30F6 sa komorom dodatnog sagorevanja. Snaga motora bez forsaža takvog motora bi mogla biti u dijapazonu 9.5-10 tona (93-98kN) a na forsažu 16-16,5 tona (157-162 kN). Ne isključuje se mogućnost ugradnje i gabaritno većih motora sudeći po razmaku između motogondola. Informacija o odvijanju aktivnosti na izradi većih motora nema pa je, po svemu sudeći, interes Kine okrenut u sasvim drugom pravcu.
Kao rezervne količine, Kinezi kupuju lopatice i diskove turbine, pokreivne diskove, žarne trube za motor Al-31F (serija 99B i 39). Količine koje se kupuju su reda 100 miliona dolara i javno ne služe za remont. Iz Kine u Rusiju se ništa ne vraća. Nema reklamacija. Svi agregati i blokovi čuvaju se na perfektno opremljenom remontnom zavodu „Limin“ i tamo se sastavljaju.
U skorije vreme Kina planira kupovinu od MMPP Saljut 250 običnih Al-31FN (serija 39). Postoje informacije o pokušajima Kineza da razviju domaće kompresore niskog i visokog pritiska za motor Al-31.
Sa motorom Al-31 spojenim na gasogenerator Al-31FN (serija 39), koji je sklopljen na osnovu velike količine rezervnih delova kupljenih u Rusiji, sa novim dorađenim kompresorima niskog i visokog pritiska, povećanog protoka vazduha, i većim stepenom sabijanja, moguće je ostvariti povećanu snagu motora do 15,5 tona (150kN) na forsažnom režimu i 9 tona (88kN) na bezforsažnom režimu rada (millitary power). Motori treba da budu kupljeni sa mlaznicama za upravljanje vektorom potiska koji se obrću u svim pravcima (3d mlaznice poput onih na mig-29 OVT) tipa KLIVT koju zajednički razvijaju biroi Saljut i Klimov. Sa ovakvim mlaznicama, na dvomotornom lovcu, po mišljenju kineza, moguće je prevazići slabu tačku indijskih Su-30 MKI, svaljivanje na rep u manevrima na visokim uglovima napada i obrtanja pri malim brzinama leta.
Plus kod ovakvog UVP (upravljanje vektorisanim potiskom) u ruskoj izvedbi je što se mlaznice pokreću nezavisno jedna od druge – naime moguće je da se jednamlaznica okreće u stranu dok druga stoji ravno ili se obrće u drugu stranu ili u drugoj ravni. To samo povećava dijapazon manevrisanja avionom. Traženi parametri ugla otklona i brzine otklanjanja mlaznice koje su Kinezi tražili govori o tome da oni nameravaju da uz pomoć UVP ostvare gasodinamičko upravljanje avionom – da bi na primer smanjili otpor balansiranja ili povećali stabilnost po pravcu (to reduce the balancing resistance or to enhance directional stability), ako sam ovo dobro preveo. Tome u prilog ide i ugradnja celopokretnih vertikalnih kormila pravca koji nemaju veliku površinu.
ELEKTRONIKA – KONCEPT PLAN
Posmatrajući gabarite aviona, neveliko krilo u osnosu na gabarite aviona i izbor motora, teško je poverovati da je avion namenjen za ostvarivanje prevlasti u vazdušnom prostoru. Potisak motora od 14 tona nije dovoljan za postizanje odnosa potisak-masa kakav je ostvaren kod F-22 i T-50.
Prema onome što je evidentno, reč je o nosaču aparatura i demonstratoru tehnologija. Avion je približne dužine kao S-37 ili Mig 1-42. Priznati vazduhoplovni stručnjaci dali su nadimak avionu J-10 “DLETO” zbog svojih visokih manevarskih sposobnosti. J-20 “CRNI ZMAJ”, još više odstupa od koncepcije lakih manevarskih aviona sa povećanim sposobnostima napada na zemaljske ciljeve, kakav je bio izraelski LAVI, koji je inače i poslužio kao prototip za izradu J-10. Na taj način, može se reći pre svega da razvoj J-10 i J-20 predstavlja dalju evoluciju linije višenamenskih aviona započete razvojem J-8II i J-9 što za Kinu predstavlja veliki iskorak napred.
Sa J-20 Kinezi su rešili da isprobaju čitav niz novih tehnologija , koje su se pojavile na zapadnim avionima 4 i 5 generacije. Na primer, avion će biti opremljen električnim sistemom daljinskog upravljanja koji izbacuje dublirajuće mehaničke i hidrauličke sisteme za upravljanje avionom. Svi sistemi elektronske opreme i električni sistemi biće objedinjeni u internu mrežu - INTRANET. Ličnost rukovodioca projekta Jang Veja delimično objašnjava ovakvo smelo i vrlo sporno tehničko rešenje
Menadžer po kvalifikaciji, on do tančina shvata takve stvari, poput informacionog protokola. Niz sistema i elemenata, poput potpuno providnog poklopca kabine već seserijski proizvode. Doduše, još je nepoznanica, kakva je izdržljivost (jačina) takvog poklopca.
Ispod krila J-20 vide se veliki poklopci hidrauličkih aktuatora aerodinamičkih površina, koje podsećaju na one sa Miga 1-42. Posmatrajući veličinu tih aktuatora da se zaključiti da hidraulički sistem koji ih pokreće radi na pritiscima veličine 21-28MPa.
U toku pregovora Kineska delegacija je iskazala potrebu za nabavkommotora Al-31 nove serije sa duplo snažnijom električnom jedinicom za napajanje elektronskih sistema ugrađenih na avionu. Snaga jedinice reda 500kW govori o povećanim potrebama za el. energijom ugrađene elektronike. Pretpostavljeni režim rada sa povremenim potrebama za povećanom potrošnjom iznad deklarisane snage od 500kW u trajanju od 1 min. ,2x za puni resurs motora, navodi na zaključak da će J-20 biti opremljen moćnim sistemom za radioelektronsku borbu ili za stvaranje efekta niske uočljivosti u različitim opezima talasnih dužina pomoću elektromagnetnog predajnika.
PATKA - A NE PTICA
Sa tačke gledišta aerodinamike avion ostavlja protivrečan utisak. Kineski konstruktori su javno istakli da im je cilj da striktno slede pravilo oblikovanja površina, što je neophodno za sniženje otpora trenja pri nadzvučnim brzinama krstarenja, i maksimalno su kompresovali leđa zmaja aviona neposredno iza poklopca kokpita. No vidljiva je želja da se ostavi dovoljno prostora za velike odseke za nošenje naoružanja između kanala uvodnika vazduha blizu centra mase aviona. Pri tom, ostaje nejasno, gde u konstrukciji aviona J-20 se nalaze rezervoari sa gorivom. Moguće je da njemu veliki dolet njemu ni ne treba. Tajvan od Kine nije daleko. Izabrana izbalansirana aerodinamička šema patka za J-20 sa jako razmeštenim kanarima i visoko postavljenim krilom u najvećoj meri zaslužuje kritike. Na savremenim avionima ova šema u čistom obliku se već dugo ne primenjuje. Ova šema ima ozbiljan nedostatak u smislu javljanja jakih tendencija obaranja nosa aviona prilikom leta na kritičnim napadnim uglovima.
U današnje vreme sreću se dva osnovna tipa podužnog uravnoteženja aero šeme sa kanarima.
Prva je PATKA sa blizu razmeštenim kanarima, ili kako se to naziva biplan – tandem. Po takvoj šemi urađeni su švedski lovci firme SAAB.
Druga je bezrepa sa dopunskim kanarima. Blizak raspored kanara u odnosu na krilo daje u neku ruku efekat korenom povećanju krila što izaziva pomeranje aerodinamičkog centra unazad. Osim toga kanari uvećavaju silu uzgona krila na velikim napadnim uglovima.
Primena blizu razmeštenih kanara na radarski slabo uočljivim avionima može se pravdati time ako se nastoji napraviti da su sve napadne ivice nosećih površina paralelne jedna drugoj. Na J-20 nema ništa od navedenog. Kanare su rasporedilli tako da maksimalno oslobode mesta za odseke naoružanja u centralnoj zoni zmaja letelice u oblasti centra mase. Takvo rešenje primenjeno je na S-37, ali kod njega je krilo obrnute strele. Kod J-20 kanari imaju negativni početni ugao podešavanja, a takožđe i mali pozitivni poprečni ugao krila. Ovaj pozitivni poprečni ugao krila kanara sprečava pojavu nestanka vorteksa, koji smanjuju pritisak vazduja ispod visoko postavljenog krila i time povećava uzgon. Kao krajnji rezultat napaadne i bočne ivice uzgonskih ppovršina nisu paralelne što protivreči ideologiji smanjenog radarskog odraza. Želja da se napravi što više mesta za naoružanje dovelo je do izbora neoptimalne šeme patka izbalansiranoj po podužnoj osi.
Sa druge strane, uvećanje odnosa dužine njegovog zmaja u odnosu na srednji deo zmaja za 20% u poređenju sa T-50 i F-22 nedvosmisleno ukazuje na želju za poboljšanjm aerodinamičkih osobina aviona na manjim nadzvučnim brzinama i povećanju njegovih transportnih mogućnosti. Sve ovo ide u prilog činjenici da imamo posla sa presretačem, čija je sekundarna uloga, po svemu sudeći, napad na grupacije nosača aviona. Ne tako veliki odnos potisak-masa, i ne tako veliko krilo u odnosu na gabarit aviona, jako pomereno unazad, ne omogućava mu dovoljnu manevrabilnost u bliskoj borbi.
PETICA SA MINUSOM
Dizajneri su se trudili da ugrade čitav niz tehničkih detalja, kako bi napravili avion koji liči na avion pete generacije: DSI uvodnik vazduha, automatski otklanjajuća celopokretna kormila i sl. Radi poređenja, da navedemo neke osobine 5 generacije kod F-22 i T-50.
F-22 karakteriše velika brzina izlaska u opterećenje u hor. I vert. Ravni (2x veća brzina u odnosu na F-16), UVP, integrisani sistem upravljanja avionom. Automatski otklon mlaznica značajno povećava sposobnost upravljanja i povećava brzinu rotacije u odnosu na vektor brzine aviona na velikim napadnim uglovima. F-22 može da leti nadzvučnom brzinom bez upotrebe forsaža. F-22 je teško detektovati radarima aviona 4-te generacije što je često demonstrirano na vežbama. Američki konstruktoru su tako uspeli napraviti avion koji po svojim karakteristikama značajno nadilazi avione četvrte generacije F-16 i F-15.
Na ruskom T-50 primenjen je ceo arsenal poslednjih saznanja iz oblasti aerodinamike i dinamike leta.
Tu su i pokretni nadzvučni uvodnici vazduha sa prostornom kompresijom vazdušne struje, koji odlično rade kako na velikim napadnim uglovima tako i pri velikim uglovima klizanja. Onda tu su i veoma mala kormila pravca , celopokretna, koja se automatski otklanjaju, da obezbede uzdužnu stabilnost aviona. I pokretni delovi napadne ivice krila, originalna šema prednjih krila (kanara) utopljenih u glavno krilo, optimalni razmeštaj motora sa 3d mlaznicama. Sve ovo upareno sa velikim brojem pokretnih aerodinamičkih površina obezbeđuje direktno upravljanje aerodinamičkim silama po svim osama. Kombinacija optimalnog rasporeda površina po dužini aviona sa efektivnim upravljajućim uvodnicima vazduha omogućavaju T-50 visoku nadzvučnu krstareću brzinu, koja prema nekim ocenama može dostići 1,8M. Motor 117, u poređenju sa Al-31F ima povećan potisak od 15 tona (147kN) na forsažu. Motor ima novi kompresor niskog pritiska sa potrošnjom od 123kg/sec vazduha, nova turbina i druge komponente sa poboljšanim karakteristikama. T-50 je ograničen veličinom potrošnje vazduha na 130kg/sec, što znači da pri povećanju prečnika turbine može da sa max protokom vazduha od 130 kg/sec ostvari potisak od 16 tona (157 kN) na posebnom režimu rada.
Rekordno veliki odnos potisak-masa koji mu omogućava motor 1 faze razvoja, u kombinaciji sa velikom površinom krila, garantuju mu neprevaziđenu manevrabilnost.
U poređenju sa konkurentima J-20 ispada autsajder. Verovatno je na njegov izgled imao jak uticaj oblik ruskih eksperimentalnih aviona Mig 1-42 i S-37. Poređenje izgleda repnog dela aviona J-20 i Mig 1-42 svedoči o direktnom preuzimanju aerodinamičke šeme i izgleda aviona. Raspored gornjih i donjih peraja na udaljenim nosačima, koji se protežu duž trupa razlikuju se od originalnog rasporeda na Mig 1-42 i S-37 samo uglom otklona. Treba primetiti da se na svim novijim avionima odustalo od podtrupnih peraja, pošto takva šema jasno ne odgovara savremenim predstavama o maloj radarskoj vidljivosti.
PUT SE UTIRE ŠETNJOM
Višestruka analiza pokazuje da je u slučaju J-20 to zapravo samo nosač opreme i sistema koje karakterišu J-20 kao demonstratora tehnologija. To je avion sposoban da razvije nadzvučne brzine, ali ne i za dugotrajna krstarenja na nadzvučnim brzinama u režimu rada motora bez dodatnog sagorevanja. Pojavom na internetu izjava da je na avionu montiran kineski motor WS-15, ne odgovara stvarnosti. Fotografije nedvosmisleno ukazuju na to , da je na prvom prototipu ugrađen običan Al-31FN. U isto vreme uvodnici vazduha su jasno predimenzionisani ostavljajući mogućnost ugradnje jačeg motora sa protokom vazduha preko 130 kg/sec. Shodno tome, možese očekivati daće J-20 sa novim motorima dostizati brzine oko M=2. Aerodinamička šema na J-20 je protivrečna. Jasno preovladava želja za smeštajem vrlikog odseka naoružanja u centralnom delu trupa blizu centra mase aviona. Teško je predstaviti, da će usvojena šema za J-20 sa malom površinom krila, postojanjem podtrupnih peraja i ivicama kanara neparalelnim sa prednjom ivicom krila, omogućiti avionu nisku radarsku vidljivost i dobre manevarske osobine.
Sa druge strane, ovakva šema omogućava J-20 da leti bez problema na velikim napadnim uglovima. Moguće je da će kinezi u budućnosti povećati manevarske osobine avionu uvođenjem UVP. Mada izbor 3d mlaznice za motore tako blizu postavljenih jedan drugom ne predstavlja dobar izbor. Zanim me da li su Kinezi uzeli u obzir u razmatranje problem donjeg otpora. Uzajamno delovanje nadzvučnih struja jedna na drugu može dovesti do snažnih povratnih strujanja u donjoj zoni trupa i do pojave negativnih efekata na elemente konstrukcije trupa aviona.
Bez obzira na očigledne nedostatke J-20, mora se priznati da je Kina napravila ogroman korak napred u razvoju svoje avio tehnike i nauke. Istraživanja se vrše na širokom polju i u svim pravcima. Stvara se utisak da kinesko rukovodstvo, bez obzira na troškove, zacrtalo cilj da se pronađe optimalni put razvoja isprobavajući sve moguće varijante. Tako se nekad radilo u SSSR nakon drugog svetskog rata. Danas Kina ne kupuje strano teško naoružanje. Sutra neće kupovati ni ahelikoptere ni avione. Tempo razvoja kineske avio insustrije impresionira i tera vas da se duboko zamislite.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Blac venom

Ruski mi nije bas jaca strana, ali tvoj prevod je odlican.

Svaka cast na trudu i hvala

Citat:da bi na primer smanjili otpor balansiranja ili povećali stabilnost po pravcu (to reduce the balancing resistance or to enhance directional stability), ako sam ovo dobro preveo

Mislim da si ovo tacno preveo, jer kod J-20 postoji potreba za resavanjem oba problema.
Kao sto sam vec rekao, podtrupna peraja su kod njega ugradjena iz razloga povecanja stabilnosti po pravcu kao i pri klizanju i nesimetricnom opstrujavanju, a ako se zna da se pri supersonicnim brzinama aerodinamicki centar pomera prema nazad, avion ima tedenciju obaranja nosa, odnosno povecava mu se uzduzna stabilnost.
Upotreba 3D vektora potiska moze da resi ove probleme, jer se efikasnost klasicnih upravljackih povrsina na supersonicnim brzinama smanjuje i kao sto sam ranije rekao, mozda omoguci uklanjanje "peraja" sto bi smanjilo RCS i ukupni otpor aviona.

Takodje je interesantno sto rusi smatraju da primena 3D vektora na blizu postavljenim motorima i nije tako srecno resenje, sto je recimo bio slucaj sa F-15ACTIV.


@TOP GUN

Citat:Fantastican tekst i u vezi J-20 i dela vezanog za T-50.

PS:

Citat:
PATKA NIJE PTICA

Mozda deluje smesno, ali je receno s razlogom, jer kao sto znamo kanar konfiguracija se drugacije kaze i patka, a u ovom slucaju to je posebno opravdano , jer je patka jedna od najbrzih ptica po pravcu, ali joj je manevribilnost i stabilnost u letu slabija strana, sto lepo karakterise J-20


Drago mi je sto se moje procene aviona poprilicno slazu sa ovim zvanicnim
Moj favorit i dalje PAK FA. . .

Dopuna: 26 Feb 2011 10:24

Jos je interesantan podatak od 130kg/s koji maksimalan protok vazduha kod PAK FA.
Ako je to podatak vezan za kolicinu vazduha koju propusta usisnik, onda T-50 nece moci da ima motore jace od 16T, a ako je to podatak vezan za maksimalnu kolicinu protoka vazduha koja moze da se poveca kod motora 117, onda to menja stvar.
Ipak mislim da je u pitanju propusna moc usisnika?!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sivisoko
Ovo je tek prvi u nizu... Kad dodju novi motori, doce vjerovatno i novi usisnici pa cemo imati (po starom ruskom obicaju) T51

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

meni i po prevedenom tekstu(da je u pitanju , više testna platforma nego avion koji može ovakav kakav je sada da "pridje" što T50 što-ci, F22-ci iz čega se zaključuje da su kinezi mnogo daleko od "pravog" aviona 5 gen,tj tamo su negde tamo gde su rusi bili kada su izbacili Berkut-a(koji je isto tako bio samo platforma za testiranje)sa jednom ogromnom razlikom da će na kraju morati da kupuju motore za njega(možda i ne , ali dok ne razviju svoje Super-kruz ENGINE, još dosta vode ima dunavom da protekne.
P.S
Autor teksta , dovodi u pitanje čak i čvrstinu jednodelne kupole....ako je i to zaista upitno..onda je J-20 isto što je nekada bio Mig-25 za NATO(čudesno-svemogući-avion), dok se nije spustio u japan.