LASTA - 95

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

milanmilojevic ::... No komment za ".Ja nisam magistar tehničkih nauka, kao i većina učesnika foruma. Pitanja koja sam postavio su sasvim jasna i tačna, i ne vidim da na njih ne bi mogao da odgovoriš na isti način. Imam utisak da izbegavaš pitanja tj. odgovore na njih.
Da li se EPSILON u RV Francuske koristi i za početnu i za osnovnu obuku? Koji su osnovni zahtevi za početnu obuku a koji su osnovni zahtevi za osnovnu obuku? Da li je Lasta 2 dobijena optimizacijom i za početnu i za osnovnu obuku? Da li postoji razlika (u odnosu na optimizaciju i za početnu i za osnovnu obuku) ako se letelica optimizuje samo za početnu obuku a osnovna obuka bude drugorazredna, tj. avione se "nabudži" jačim motorom i pokuša da se što više koristi i za osnovnu obuku?
Koliko se sećam, na stranama foruma smo konstatovali da je trend u svetu da se prave avioni za obuku sa turboelesnim motorima (Pilatus, Tucano ...) koji podrazumevaju da pre njih piloti završe početnu obuku na klipnom avionu, u šta se Lasta 95 uklapa. Vreme Laste 2 i Laste 95 se ipak razlikuju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa evo odgovora, uz kratak uvod u temu. Taktičko-tehničke zahteve (TTZ) definiše Taktički nosilac (kupac, korisnik) u saradnji sa projektantom. U TTZ-u definisana je: namena aviona (početna obuka, osnovma, borbena itd.), osnovne mase, performanse, pogonska grupa, naoružanje itd. Zadatk projektanata je da projektujući avion zadovolje TTZ, što konačno verifikuje ustanova nadležna za to letnim ispitivanjima, ne "budže" ga. Epsilon, Lasta 2, Lasta 95 koriste se pre svega za početnu obuku i delom za osnovnu, u kojoj meri za osnovnu, zavisi od kvaliteta aviona. Sva tri gore navedena aviona optimizovana su za početnu obuku a deo osnovne im je sekundarna namena (optimizacija za obe namene tehnički nije moguća). Projektanti iz biroa Laste 2 imali su ideju da prošire anvelopu upotrebe aviona i na taj način deo osnovne obuke sa aviona G-4 presele na Lastu a sve u cilju smanjenja troškova obuke. Ovo nismo sami smislili, to su ti famozni trendovi u tehnološki superiornim zemljama u odnosu na nas, a koje smo mi primenili, uspešno. I da u pravu ste Turbo Lasta 2 je bio naš sledeći projekat, postoji inače i turbo Epsilon. A što se vremena tiče stvari stoje ovako: Realizacija Laste 2 do prekida tekla je u skladu sa projektovanim rokovima a to je: od početka rada na projektu do verifikacionih ispitivanja prototipova 18 meseci, ne godina. Inače Projekat Laste 2 prekinut je krajem 1991 a Laste 95 započet 95-e. Avioni se razlikuju, veoma, to je tačno po svojim mogućnostima za obuku vojnih pilota, a konstataciju da je neko vreme u pitanju stvarno ne razumem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@milanmilojevic

Lasta 2 i Lasta 95 se danas razlikuju i po motoru, Lasta 95N je ipak dobila snazniji motor (barem ce to dobiti nase varijante).

Objavljeni su na ovoj temi podaci o novoj Lasti, prema njima konkurise avionima u svojoj klasi (prema postavljenim tabelama),

http://www.odbrana.mod.gov.rs/arsenal/arsenal024/arsenal-02-06.pdf
ovo su podaci iz 2008 a u medjuvremenu su objavljene i izmene na serijskim primercima u odnosu na prototip.

http://www.mycity-military.com/Avijacija-i-PVO/LASTA-95_47.html#968127

gde se pominje i jaci motor (podaci su iz Jugoimportovog kataloga).

A i sa pocetka strane

http://www.mycity-military.com/Avijacija-i-PVO/LASTA-95_57.html#1013822

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Phoenix ::Naravno, evo izmena:

Serijski avion „LASTA - 95N“

Osnovne razlike između serijskog aviona „LASTA – 95N“ i prototipa aviona „LASTA - 95“ ogledaju se u sledećem:
- Novi motor Lycoming AEIO-580-B1A, sa 315 KS (332kW, pri H = 0 i 2700 o/min), da li su podaci tačni????
- Nova dvokraka elisa Hartzell tipa HC-C2YR-4CF/FC8475-6, sa odgovarajućim regulatorom broja obrtaja,
- Nova kapa elise veće vitkosti i boljeg aerodinamičkog oblika, proizvedena u „UTVI“ AI,
- Modifikovane primarne komande leta, veće krutosti, odnosno manje istegljivosti,
- Poboljšane komande motora, sa manjim trenjem i istegljivošću,
- Ugrađena je komanda koraka elise i smeše motora u obe kabine,
- Ugrađeni su novi instrumenti za merenje temperature i pritiska ulja kao i temperature glave cilindra i izduvnih gasova, u obe kabine,
- Nove radio stanice Bendix/King za UHF područje sa odgovarajućim antenama,
- Nišan AKN-09, proizvodnje Teleoptik Žiroskopi, koji podržava kontejner mitraljeza, bombe i lanser nevođenih raketa i
- Dva podkrilna nosača naoružanja nosivosti do 120 kg.

A crtez novog izgleda kokpita je vec postavljen negde na ovoj temi, ako te zanima potrazi, sve u svemu imace (verovatno Garminov) centralni multifunkcionalni displej (ali i analogne instrumente), sve u svemu moderno. :-)

Sto se tice Utve sasvim je normalno sto je u startu proizvodnja isla malo sporije, novi radnici, uhodavanje nakon XX godina tavorenja i raspadanja. Takodje je normalno sto nije cela fabrika odmah obnovljena, obnovljeno je ono sto je moralo, a verujem da ce i ostatak biti obnovljen kasnije. Neki komentari za SDPR ipak stoje, mada to su stvari koje su odavno poznate i na koje svako ko radi sa njima mora da racuna. Mislim da bi Utva sada trebala da stupi u kontakt sa Masinskim fakultetom i da preuzme ovu reprojektovanu Utvu 75 za Sudance te da i nju pocne da proizvodi (projekat je moderniji od Utve 96, mada mislim da bi bilo lakse od Utve 96 praviti cetvorosed, sve to treba proveriti), kao i da se poradi na cetvorosedoj varijanti (za sta su 75 i 96 u startu i dimenzionisane).

Dopuna: 17 Jan 2011 13:33

Novi motor Lycoming AEIO-580-B1A, sa 315 KS (332kW, pri H = 0 i 2700 o/min),

Da li su ovi podaci tačni????

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Podaci su iz Jugoimportovog kataloga iz sredine prosle godine, ali se na Vikipediji o ovom motoru moze naci sledece:

Citat:AEIO-580-B1A
Six cylinder, horizontally opposed, air-cooled direct drive, 583 cubic inches (9.56 litres), 315 hp (235 kW) at 2500 rpm, dry weight 446 lb (202 kg), certified 13 August 2007. This model has an aerobatic fuel and oil system. It may be equipped with either the PAC-RSA-10ED1 fuel-injection system or a Lycoming FM-250 system.

http://en.wikipedia.org/wiki/Lycoming_IO-580

Naravno, treba pronaci katalog proivodjaca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, ovo što ste sada poslali je u redu i bitno se razlikuje od podataka o motoru na srpskom jeziku. Citiram šta ste tamo objavili:
"sa 315 KS (332 KW, ........), pretpostavljam da je slučajna greška.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Verovatno greska pri kucanju.

Nadjoh i jos neke podatke o ovom motoru.

http://easa.europa.eu/certification/type-certifica.....052008.pdf

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala, to je to.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

milanmilojevic ::Pa evo odgovora, uz kratak uvod u temu. Taktičko-tehničke zahteve (TTZ) definiše Taktički nosilac (kupac, korisnik) u saradnji sa projektantom. U TTZ-u definisana je: namena aviona (početna obuka, osnovma, borbena itd.), osnovne mase, performanse, pogonska grupa, naoružanje itd. Zadatk projektanata je da projektujući avion zadovolje TTZ, što konačno verifikuje ustanova nadležna za to letnim ispitivanjima, ne "budže" ga. Epsilon, Lasta 2, Lasta 95 koriste se pre svega za početnu obuku i delom za osnovnu, u kojoj meri za osnovnu, zavisi od kvaliteta aviona. Sva tri gore navedena aviona optimizovana su za početnu obuku a deo osnovne im je sekundarna namena (optimizacija za obe namene tehnički nije moguća). Projektanti iz biroa Laste 2 imali su ideju da prošire anvelopu upotrebe aviona i na taj način deo osnovne obuke sa aviona G-4 presele na Lastu a sve u cilju smanjenja troškova obuke. Ovo nismo sami smislili, to su ti famozni trendovi u tehnološki superiornim zemljama u odnosu na nas, a koje smo mi primenili, uspešno. I da u pravu ste Turbo Lasta 2 je bio naš sledeći projekat, postoji inače i turbo Epsilon. A što se vremena tiče stvari stoje ovako: Realizacija Laste 2 do prekida tekla je u skladu sa projektovanim rokovima a to je: od početka rada na projektu do verifikacionih ispitivanja prototipova 18 meseci, ne godina. Inače Projekat Laste 2 prekinut je krajem 1991 a Laste 95 započet 95-e. Avioni se razlikuju, veoma, to je tačno po svojim mogućnostima za obuku vojnih pilota, a konstataciju da je neko vreme u pitanju stvarno ne razumem. Podvlačim da na forumu ima malo ljudi koji zaista imaju potrebno tehničko znanje da bi mogli da kvalitetno raspravljaju o problematici projektovanja aviona uopšte. Zato je i jako bitno da na forumu postoji neko ko ima znanje (teorijsko i praktično) a i ima nameru da odgovara na pitanja forumaša, koja mogu da budu svakakva (polazim od mene!) a i da se posle toga ponavljaju. Ako hoćeš da učestvuješ na forumu, na to treba da se navikneš.
Nevezano za ovo, neznajući čime se sada baviš, moram da primetim da Lasta 95 mnogo kasni (na forumu su navođene pare kao razlog, međutim u Aeromagazinu su navodili druge razloge, pre svega stručne prirode) što je u vreme kad su kompjuteri (kojima se rade proračuni) izuzetno jaki (u poređenju sa periodom kada su rađene prve Laste). Kako god se okrene, jasno je da je vazduhoplovni deo VTI-a dugi niz godina u zapećku i da prašinari vode glavnu rač kada se raspodeljuju pare. On nije organizovan kako treba (tj. odvojen od prašinarskog dela) i pitanje je koliko je stručno vođen. Prema podacima iz Vojnotehničkog Glasnika, rukovođenje radom na Lasti 95 su sve vreme radili prašinari, Mladen Pantić koji je stručnjak za tenkove i još jedan čijeg se imena ne sećam. Niko normalan ne bi dozvolio da vazduhoplovnim projektom rukovodi neko ko nema odgovarajuće tehničko znanje i iskustvo, to su isuviše ozbiljne stvari.
Zašto si ti (pretpostavljam) otišao iz VTI-a ne znam, ali mislim da je vreme da tamo počnu da se vraćaju oni koji su otišli (uključujući i one iz inostranstva) i to može da bude pokazatelj koliko država misli na svoje ljude i koliko VTI napreduje.
Niko neće postavljati pitanja da bi se zavitlavao već će ljudi (kao ja) pitati stvari koje ne znaju i težiće da se to pojasni. Ja sam postavljao pitanja sa namerom da:
-razjasnim kakvi su opšti zahtevi za takav avion (tj. odnos zahteva za početnu i osnovnu obuku i kako se to reflektuje na osobine aviona)
-kako te zahteve ispunjava Lasta 2 a kako Last 95 i u čemu je razlika, kao i razlog zašto je došlo do promene zahteva (da li je npr. sam taktički nosilac promenio zahteve) odnosno izmena u konstrukciji Laste.

Nisam siguran da postojanje Utve 75 nije bitna stvar, ona se u vojsci (tj. VS) danas koristi za početnu obuku (samo), a koliko mi je poznato ne i za osnovnu. Dakle, Lasta će je menjati u početnoj obuci.
Ako je taktički nosilac promenio zahteve za Lastu 95 onda je donekle normalno da se konstrukcija promeni. Da li je to bolje ili gore, treba dokazati i pokazati (ja ne verujem nikome na reč, inženjerstvo je egzaktna nauka). Ako je povećana površina krila, to znači da je pokretljivost povećana a brzina smanjena, odnosno da su osobine aviona za početnu obuku postale dominantnije u odnosu na osobine za osnovnu obuku. To znači da ako se hoće da avion bude dobar i za osnovnu obuku (tj. održe se performanse koje su umanjene) onda mora da se ugradi jači motor da se performanse održe i za zahtevani nivo osnovne obuke (a to se već radi sa Lastom 95, pri čemu mislim da ima dosta mogućnosti da se zbog napretka tehnologije performanse dosta unaprede i u odnosu na Lastu 2). Želeo bi da čujem tvoje objašnjenje ovoga, mislim da je bilo žalbi na ponašanje Laste za nivo početne obuke.
Nisi odgovorio na bitno pitanje odnosa Laste i današlje situacije na tržištu, koje je drugačije nego u vreme Laste 2. Tada nije postojao Pilatus PC-21 koji je turboelisni (sa max brzinom od 685km/h!! što je nivo mlaznjaka) a može da se koristi od osnovne obuke pa sve do trenutka kada pilot treba da poleti na borbenom avionu (ili se barem tako reklamira proizvođač, pri čemu naravno reklama je reklama). Da li je onda sasvim normalno da se da prednost početnoj obuci, da se tu izvuče maximum i stekne prednost u odnosu na konkurenciju, a rezerva se pravi sa predviđenom mogućnošću da se ugradi jači motor (pa i turboelisni), smanji težina kompozitima ili šta već još. Kada sam pomenuo vreme na ovo sam mislio a ne na vreme trajanja razvoja Laste. Vrlo je teško konkurisati Pilatus-ima i Tucano-ima van početne obuke!!
Bitna je stvar kada je Epsilon razvijan: prototip poleteo 1979 a proizvodnja počela 1985. Lasta je dosta kasnije počela da se radi pa je normalno da može i treba da bude bolja (naravno čuda nisu moguća!)
Zašto ne pomeneš konkurencijju u vidu nemačkog Grob-a, koji pravi avione od kompozita??
Da li će se Lasta aerodinamički unaprediti ugradnjom turboelisnog motora, jer onda vazudšno hlađenje neće morati da ide bočno što Lasti povećava čeonu površinu (tj. otpor) već će ići ispod elise što će smanjiti čeoni otpor ??? Kako je ovo bilo predviđeno za Lastu 2 ???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nadamo se da ce Lasta biti bolja, tj. da ce se dalje razvijati.. Ali nadam se i da necemo morati da opet cekamo nekoga kao sto smo cekali Iracane da se zainteresuju za avion i da daju novac za njega.