Mislim da je za Lastu i njen bilo kakav ozbiljniji "plasman" na svetskom tržištu već sada kasno.Deset godina je već bačeno "u vetar", a ona se de facto opet nalazi "tek na početku" (od prošle godine tek počela da se koristi za namenske zadatke obuke u pripadajućoj joj jedinici).Čak i kada bi sada hteli da je dovedemo da bude "sve pod konac", da dobije sve pripadajuće sertifikate isl, to bi uzelo bar još 7-8 godina.Kod ozbiljnih svetskih vazduhoplovstava, ona ovakva kakva sada jeste nema ni "promil" šanse, pa čak i kod bogatijih afričkih i azijskih država (oni danas mogu da priušte sebi da "biraju" i za svoj novac kupuju "proverene" mašine).
Ako se nastavi u "ovom stilu" kako se sada radi, uopšte ne vidim svetlu perspektivu za Srbiju kao zemlju koja će kao "finalista" da proizvodi i prodaje neke avione na tržištu.Možda bi bilo pametnije napraviti sada jedan korak nazad da bi smo sutra mogli da napravimo 2 napred!
Šta hoću da kažem.Umesto da pravimo avione, za koje posle nemamo love da ih sertifikujemo i ubacimo na svetsku mapu i među surovu konkurenciju, možda ne bi bilo loše da se okrenemo "sigurnijem putu" i pravimo komponente za velike?!Uostalom od toga se živelo i zarađivalo čak i u "srećna vremena" tj. u SFRJ kada je "bog hodao po zemlji" itd....Prodaja, Galeba G-2 , Jastreba isl. je bila "kikiriki" u odnosu koliko para su donosili civilni programi, proizvodnja delova za velike renomirane firme itd....
Recimo naš brak sa Aerospatialom i Gazelom je najuspesniji poduhvat vazduhoplovne industrije Jugoslavije koje je direktno rezultiralo serijskom proizvodnjom jedinog sertifikovanog i svetski priznatog helikoptera, odnosno vazduhoplova koji je izasao iz proizvodnje u Jugi. Na krilima te saradnje Soko Mostar je postao izuzetno jak "supplier" svetske vazduhoplovne industrije a pogotovo Airbusa i ATR-a.
Da smo tim putem nastavili danas bi Soko Mostar ili UTVA bili u EADS-u ono sto je španska CASA i vrlo verovatno bi kao kooperanti bili učesnici u programu recimo A400M i sl.Prva petoletka je "zivela" od inostranog tj. izvoznog programa dok je vojni program bio tu da se odradi "po nalogu sta treba".
Koliko ljudi zna da su se u SFRJ proizvodili delovi za F-16???!!! Mnogi ne znaju da hidro-servo-pokretači iz Trstenika lete u svemir??? Opšte je poznato da je Petoletka radila komponente za Boing i Airbus (ne nije radila ceo stajni trap vec izvlakač no to sad nije ni bitno) Ovo je nesumnjivo bio jedan od većih uspeha i pridruživanja klubovima odabranih u vazduhoplovnoj industriji. Kolektivnom neodgovornošću, nemanjem trunke mašte i želje da se lično nešto uradi vec čekanjem da "država" uradi nešto, da horoskop bude dobar, poklope se zvede i mesec i naravno uvođenjem sankcija (mada sam licno ubeđen da je i ta prepreka vrlo elegantno mogla biti prevazidjena) uništena je i opustošena nekada jedna od najelitinijih fabrika iz vremena SFRJ......
Prema mom mišljenju bolje da pravimo recimo samo taj "izvlakač" stajnog trapa ili neki deo za Airbusove helikoptere itd i da u tome budemo "svetska klasa" nego da idemo okolo i mašemo sa poluproizvodima tipa LASTE od kojih svako normalan beži kao od "šuge"...Sa nečim konkretnim i KVALITETNIM da se krene, pa polako, mic po mic (nije ni Izrael 1948. odmah posto vazduhoplovna velesila, nego se to gradilo decenijama)....
Eto, od mene konkretan predlog "šta da se radi" ( da ne bude da sam ja ovde neka "dežurna narikača" i neko kome "ništa ne valja")....
@gavrilon
Jeste da je proslo vise od mesec dana ali da odgovorim. Itekako se razmisljalo o tome da se radi kao podizvodjac, ali ne ulazi se u taj klub tek tako... Mislim, niko nije rekao ajde vi paceri iz Boinga otkacite mi cemo sa Lastom da napravimo cudo...
Tesko se stize do tog kluba, posebno sa unistenim pogonima (Utva do Laste tesko da je mogla da proizvede u seriji ista ozbiljno). Vrzino kolo, bez izglednog keša nema obnove pogona, bez obnove pogona nema keša... Da ne pominjemo obučene radnike koji su odavno otišli, pre Laste...
Hvala za komentar.Uvek sam za "zdravu i argumentovanu" debatu.
Odgovor tebi počeo bih sa citatom Tolstoja i njegovom čuvenom rečenicom kojom počinje roman Ana Karenjina: "Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način".
Kada bi parafrazirali velikog pisca mogli bi reći: "Sve srećne vazduhoplovne industrije liče jedna na drugu, svaka nesrećna, nesrećna je na svoj način."
E pa mi smo već skoro 30 godina jenda "nesrećna" vazduhoplovna industrija, koja "životari" po principu "od danas do sutra" ....Svako od nas bi mogao da napiše i pokuša da da neko objašnjenje zašto je to tako....no to ipak ne menja suštinu.
Ja lično kako vreme prolazi sve više i više sam ubeđen da novac tj. kapital nije "glavni i osnovni" problem naše namenske industrije.Naravno on jeste VRLO važan, ALI...
Da postavim jedno retoričko pitanje: Da li mislite da kada bi sutra neko odlučio da investira 30-40 milijardi $ u našu vazduhoplovnu/namensku industriju svi njeni problemi bili "rešeni" u par godina ili jednu-dve decenije, ili bi to samo "otvorilo prostor" za "drpanje para epskih razmera" na projekte koji po pravilu izgledaju na papiru "lepo" a u praksi po pravilu završe kao "Zidanje Skadra na Bojani"....
Dakle prema mom skromnom mišljenju mnogo toga drugog sem "para" tj. finansiranja mora da se promeni da bi naša "porodica" zaličila na one "srećne".
U srećnim porodicama jedan trgovac/švercer oružijem ne može "ni u ludilu" da dođe i nipodaštava vrhunskog opitnog pilota, govori mu da nema pojma (da je "kukavica") isl nebuloze, ne može SDPR da "naredi" VOC-u da skrati program ispitivanja Laste kako bi oni mogli na vreme da ispoštuju ugovorenu dinamiku isporuke aviona Iraku....(ovo sam dao samo kao par primera, a toga ima kod nas kolko hoćeš)...
Mora da se menja mentalitet, da se zna šta je tačno čija odgovornost (a ne da čim nešto ne valja, odma se gleda da se to "prebaci na drugoga"), da se nauči da se radi "timski" a ne da VTI ili SDPR ignorišu TOC i svojim "ćuškama i šamarima" dovede u pitanje uopšte postojanje istog (kada svaka šuša može da se "iživljava" na istome).Da se uključe u rad savremeni i priznati svetski standardi (a kadar za iste školuje ili za početak dovede sa strane, dok naši ne stignu).Dakle sama organizacija posla bude mnogo bolja kao i "komunikacija" između učesnika u poslu (čist profesionalizam uz stavljanje za nas toliko tipičnog "egoizma" potpuno na stranu).Da na čelo važnih institucija ne dolaze "šoferi, portiri, šverceri" već ljudi koji su to svojim CV-om i profesionalnim/karakternim/liderskim/organizacionim sposobnostima zaslužili...
Radim u Češkoj godinama....verujte ništa njihovi inženjeri nisu "intelektom nadareniji" od naših...samo su "naučeni" (od malena) da rade u jednom dobro uređenom sistemu gde se tačno "zna" šta-ko-kada radi, koje su konsekvence ako se nešto ne odradi itd...I naši ljudi/radnici kada odu u Nemačku i vide da "nema vrdanja" već mora ozbiljno da se radi tj. kako je "propisano", često po pravilu budu među najboljim radnicima.No čim mu "pustiš" da on "razmišlja i ošljari" po sistemu "ma može i ovako, daj da ja ovo samo smandrljam/otkačim, nema veze što nije po PS-u, ko ga #ebe..." odmah nastaju probelmi....
lasta je odlican avion,ni za duplo više para nema ništa takvo.Nemože se odmah dostići vrh.Glavno je da se radi i da se stalno unapređuje,tako se dolazi i do novih i do kvalitetnijih proizvoda i obrazuju ljudi bez kojih nema ništa.
