Lockheed F-104G/S Starfighter

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TOP GUN ::F-104 je u osnovi presretac. Po njima je takvo krilo(trapezoid) bilo najbolje za velike brzine. Sad stabilnost je upitna koliko su mala krila. U njima cak nije bilo rezervoara koliko su tanka. Sve je bilo u trupu.

Nadovezao bih se kratko na ovu pricu: Navodno je razvog za ovakav zrakoplov bio (lose protumacen) zahtjev americkih pilota iz koreje koji su zahtjevali brzi i okretniji zrakoplov.Dobili su zrakoplov (srazmjerno) okretan na velikim brzinama. Inace starfighter gubi prebrzo energiju uvjetovano slabim uzgonom njegovih (sicusnih) krila tako da i nije neki dogfighter. Inace je nasao nisu u pomenutin nikoletecim zadacama

• 2Ovo se svidja korisnicima: sasans23, carpbuster
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Vlada78 ::A zasto se islo bas na pravljenje tako malog krila ?

Ja bih dodao jos nesto u vezi krila kod F-104.

Ono sto je navelo konstruktore na takvo resenje po mom misljenju je Mahov konus.

Sa povecanjem brzine zvuka, povecava se i ugao mahovog konusa koji pravi nos aviona.
Za velike brzine je izuzetno pozeljeno da se krila nalaze u zoni iza konusa jer je strujanje u toj oblasti podzvucno.
Ugao konusao pri brzini od 1,4M je oko 36 stepeni dok je kod brzine od 2M oko 60 stepeni.
Ako zelimo da krila ostanu u zoni iza mahovog konusa pri brzini od 2M, postoje dva resenja.
Jedno je da se poveca ugao strele napadne ivice krila, ali takvim resenjem se dobija dugacko strelasto krilo koje povecava masu i kod koga postoji problem strukturalne cvrstoce, a takodje postoji problem pri malim brzinama sletanja.
Drugo resenje je da krila budu toliko kratka da ostanu iza mahovog konusa.
Na taj nacin su se dobila krila male vitkosti i malog ugla strele napadne ivice.
Krilo male vitkosti doprinosi smanjenju koeficijenta otpora oko kriticnog mahovog broja, dok povecava indukovani otpor narocito pri manjim brzinama, ali zato ima manji "parazitski otpor"
Izbor malog ugla strele napadne ivice ima svoje opravdanje pri malim brzinama i kod sletanja, ali zato povecava koefisijent otpora u transonicnom rezimu (Krilo kod F-104 je imalo za 40 posto veci otpor u transonicnom rezimu od krila kod F-106 koji je bio deltas)
Da bi se smanjio talasni otpor, krila su bila izuzetno tanka (nije moglo da se smesti gorivo u njih), dok je napadna ivica bila toliko ostra da su morali da prave specijalne navlake kako se mehanicari ne bi povredili.
Na taj nacin se dobio avion koji je vise potsecao na raketu nego na avion.

Evo slike mahovog konusa kod F-18 pri brzini od 1,4M




A evo slike mahovog konusa kod X-15 pri hipersonicnim brzinama





Evo jos jedne slike koja ilustruje ono o cemu sam pricao

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

F-104 je nastao po zahtevu za lakim i jednostavnim avionom, vrhunskih presretačkih sposobnosti. Nastao je na razrađenim saznanjima X serije. Dovoljno je reći da je po balističkoj putanji iskakao na 27.000m. Nije bio predviđen za dog fightera. Pre svega za presretanje bombardera i da nekako "prepegla" frustracije američkih pilota u Koreji koji su mogli samo da gledaju Migove kada krenu u penjanje. Zato nisu želeli superiornost u horizontalnoj ravni i preterano komplikovanu elektroniku.
Parazitski otpor nije samo proizvod krila, a indukovani jeste.
Strelasto krilo nema nikakve prednosti nad trapezastim iznad 2M već je glavobolja i zato su sva krila za hipersonične letove trapezasta i trouglasta.
F-20 Tigershark ima trapezasta krila koja nisu trebala specijalne navlake za napadnu ivicu, veće relativne debljine od F-104 i sigurno strče izvan "konusa" pa je imao superkrstarenje. Pri tome nema tip tankove na krajevima krila kojima bi idealno redukovao indukovani otpor.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::F-104 je nastao po zahtevu za lakim i jednostavnim avionom, vrhunskih presretačkih sposobnosti. Nastao je na razrađenim saznanjima X serije. Dovoljno je reći da je po balističkoj putanji iskakao na 27.000m. Nije bio predviđen za dog fightera. Pre svega za presretanje bombardera i da nekako "prepegla" frustracije američkih pilota u Koreji koji su mogli samo da gledaju Migove kada krenu u penjanje. Zato nisu želeli superiornost u horizontalnoj ravni i preterano komplikovanu elektroniku.
Parazitski otpor nije samo proizvod krila, a indukovani jeste.
Strelasto krilo nema nikakve prednosti nad trapezastim iznad 2M već je glavobolja i zato su sva krila za hipersonične letove trapezasta i trouglasta.
F-20 Tigershark ima trapezasta krila koja nisu trebala specijalne navlake za napadnu ivicu, veće relativne debljine od F-104 i sigurno strče izvan "konusa" pa je imao superkrstarenje. Pri tome nema tip tankove na krajevima krila kojima bi idealno redukovao indukovani otpor.

Niko nije tvrdio da strelasta krila imaju prednost nad trapezastim i delta krilima iznad 2M, cak sam naglasio da imaju nedostatke.
Pretpostavljam da se konstruktori nisu odlucili za delta krilo zbog TT zahteva koji su postavljeni pred avion, odnosno nije bio predvidjen za dog fajtera, kao sto si rekao, vec za velike brzine i visine sto je uz razpolozivu sangu motora u to vreme zahtevalo veoma mala, sto vise ka sredini postavljena trapezasta krila.
Sto se tice F-20 i superkrstarenja, pretpostavljam da si napravio lapsus, jer jos nisam cuo da poseduje takve karakteristike.
Uopste nije cudno sto je Tigershark postizao 2M, jer je kao prvo imao daleko bolji odnos potiska i mase, relativna debljina krila mu je bila dovoljno tanka da nije mogao da nosi gorivo u njima, dok mu je ugao strele napadne ivice krila bio veci nego kod F-104, a veca vitkost krila je smanjivala indukovani otpor tako da mu nisu bili potrebni tip tankovi za redukciju vrtloga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najbitniji razlog zasto ima tako aeroprofil i žilet krila su nedovoljno jaki motori koji su postojali u to vreme i moralo je da se ide na mali, laki avion sa izuzetno malim čeonim otporom jer bilo koji drugi dizajn ne bi bio u stanju da ima takvo ubrzanje neophodno za presretačke misije.
Hteli su oni i dobar dogfighter ali se nije imalo know-how, zato su se odlučili za stavku Br1 - veliku brzinu penjanja i presretanja, sve ostalo je bačeno u koš.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

f104 je imao cirkulaciju vazduha iz motora oko upravljackih povrsina, kako bi se koliko-toliko postigle neke kakve-takve manevarske osobine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

A West German Luftwaffe Lockheed F-104F Starfighter aircraft (serial BB+365), in 1960. This aircraft was lost on 19 June 1962 near Knapsack, Nordrhein-Westfalen (Germany), when four planes crashed into the ground after disorientation of the leader. All pilots, three Germans and one American, were killed.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako se malo pregleda po forumu, na par mesta je već pomenuto superkrstarenje kod F-20, ne kao kod Raptora doduše ali... dovoljno. Ugao strele nije značajno veći, a relativna debljina krila nije tanka i bila je dovoljna da se u krilo smeste i utvrde glavne noge stajnog trapa(kod F-104 za to nije bilo teorije) i razvedu servopokretači poprilično bogate mehanizacije krila. I pored toga bi se našlo malo mesta za integralne rezervoare između napadne ivice i prostora za uvlačenje ST(kao na G-4), ali se smatralo da je to nepotrebna komplikacija obzirom na dovoljan dolet za tu klasu aviona. O indukovanom otporu ne bi pričao odokativno.
Što se nadzvučnog leta tiče i italijanski M346 postiže nadzvučnu brzinu sa motorima bez naknadnog sagorevanja a sa krilom školskog aviona.
Besotted je u stvari rekao istinu- nisu imali tehnologiju da zadovolje sve TT zahteve pa su u oblasti u kojoj su smatrali da su inferiorniji primenili najjači motor na sva znanja X serije. Kada su kasnije došle nove tehnologije motora, materjala, spajanja , oblikovanja krila, prelaza između delova aviona, promenljivog AP(obarajuća napadna i izlazna ivica), FBW...pravljeni su najpre lovci za prevlast u vazduhu(za sve visine) a zatim i višenamenski avioni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo tako. Ima aviona koji mogu brze od zvuka bez forsaza, naravno bez ikakvog naoruzanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Radar i municija.