offline
- VLADA-M.
- Ugledni građanin
- Pridružio: 22 Dec 2006
- Poruke: 396
- Gde živiš: Zemun
|
Studije za razvoj novog borbenog aviona započete su u konstrukcionim biroima nekoliko američkih firmi. Razvojni projekat je označen kao „XST“ (Experimental, Stealth, Tactical) što je značilo konstruisanje i izradu eksperimentalnog taktičkog aviona tzv. niske uočljivosti.
Zamisao naručioca i želje konstruktora bile su u tome da se konstruiše borbeni avion koji će izvršavati, uglavnom, specijalne zadatke; uništavanje i neutralisanje dobro branjenih i utvrđenih objekata, važnih komunikacijskih čvorišta, mostova, komandnih mesta, centara veze i ključnih položaja RS PV na pravcima udara glavnine vazduhoplovnih snaga.
Početkom 1977. firma Lockheed sa agencijom DARPA ugovorila je izradu dva prototipa stealth aviona pod kodnim nazivom projekta Have Blue.
Već u januaru (ili februaru) 1978. godine izvršen je i prvi let sa prvim prototipom, dok je drugi prototip prvi put leteo u martu (aprilu) iste godine.
Prototipovi su ličili na poslednju verziju F-117A, ali nešto manjih dimenzija i mase. Maja meseca 1978. u ispitivanjima u letu izgubljen je prvi prototip zbog neizvlačenja jedne od nogu stajnog trapa. Pilot je, međutim, uspešno napustio avion pomoću izbacivog sedišta.
Drugim prototipom izvršeno je preko 100 letova bez većih otkaza ili problema, ali početkom 1980. na jednom letu došlo je do požara, tako da je i taj prototip uništen.
U međuvremenu, firma Lockheed je potpisala novi ugovor i započela sa konstrukcijom i izradom predserije aviona F-117 (do 20). Prvi let novog prototipa (od pet ugovorenih) izvršen je nakon nepune tri godine, u junu 1981. U odnosu na prva dva prototipa, glavne modifikacije odnosile su se na sistem protiv zaleđivanja uvodnika vazduha za motore i na povećanje repnih vertikalnih površina za oko 50 odsto, a nešto kasnije i na primenu drugih vrsta materijala za njihovu konstrukciju.
Jedan od pet prototipova izgubljen je u prvom letu 1982. zbog neadekvatno postavljenih žiroskopa za uzdužnu i poprečnu stabilnost aviona u okviru sistema električnih komandi leta tipa FBW (fly-by-wire).
Prve cenzurisane i retuširane fotografije aviona (bez karakterističnih detalja) objavljene su krajem 1988. kada je ratno vazduhoplovstvo SAD (USAF) potvrdilo postojanje taktičkog lovca-bombardera tipa F-117A. Prvo predstavljanje američkoj javnosti izvršeno je u aprilu 1990. skoro deset godina nakon početka serijske proizvodnje i prve borbene upotrebe u napadu SAD na Panamu (1989). U navedenom periodu, RV SAD je priznalo gubitak u katastrofalnim udesima još tri aviona tipa F-117A (jul 1986, oktobar 1987. i maj 1990. godine).
Avion F-117A je dvomotorni borbeni avion, niskokrilac, jednosed. Namenjen je za vatrena dejstva po objektima na kopnu i, eventualno, moru, kao i za izviđanje, a u verziji dvoseda i za obuku i trenažu.
Konstrukcija aviona F-117A datira iz vremena kada je sistem električnih komandi leta mogao da se sa skoro stopostotnom sigurnošću upotrebi na tako konstruisanom avionu, obezbeđujući mu veštačku stabilnost. Površine aviona F-117A su uglavnom horizontalne, ravne, tako da većina postojećih radara na površinu aviona emituje radarske talase pod izuzetno kosim uglom.
Osnovni kvaliteti stealth konstrukcije aviona F-117A ogledaju se u: širokoj primeni materijala koji apsorbuju radarsko zračenje (RAM – Radar Absorbent Material), primeni ravnih linija (izbegavanju zakrivljenih) u konstrukciji trupa, krila, komandnih površina itd.
Trup aviona je metalne konstrukcije, poluljuskast, uglavnom izrađen od legure aluminijuma i sa neophodnim pojačanjima legurom titanijuma. Obložen je sa nekoliko slojeva RAM-materijala i nema krivih linija. Izrađen je od velikog broja malih i glatkih pločica.
Na prednjem delu trupa aviona uočljiva su četiri nekonvencionalna davača parametara okolne sredine (podataka) s obzirom da je avion opremljen četvorostrukim sistemom električnih komandi leta.
Unutrašnji prostor za smeštaj ubojnih sredstava dugačak je 4,70 m i širok 1,75 m. Avion je opremljen aresterom (ispod trupa u visini vertikalnih repnih površina) i padobranom za kočenje nakon sletanja (u korenom delu vertikalnih repnih površina). Kabina aviona, raspored instrumenata i uređaja je drugačiji od klasičnih rešenja. Poklopac kabine se otvara na gore i unazad, a sastoji se od pet posebno izrađenih ravnih prozora sa debelim okvirima, uključujući i jednodelno čeono staklo (vetrobran). Pilotska kabina je klimatizovana i opremljena izbacivim sedištem tipa ACES II i vrste 0-0.
Krilo aviona strelastog je oblika u planu, slobodnonoseće sa dve remenjače i relativno velike površine. Može se zaključiti da krilo aviona počinje od samog nosa i avion F-117A je niskokrilac. Krilo aviona je projektovano shodno zahtevima stealth tehnologije i obloženo je sa nekoliko slojeva RAM-materijala.
Ugao strele po napadnoj ivici krila je 67°30’. Za sada je visokopodzvučni avion F-117A jedini avion na svetu sa navedenim uglom strele krila.
Klasične komandne površine aviona smeštene skoro duž celog razmaha izlazne ivice krila (krilca i zakrilca) gotovo su podjednake veličine, dok je oštra napadna ivica krila bez aerodinamičke mehanizacije.
Upravljanje komandama leta je električno. Krila su odvojiva, što omogućava transport aviona vazdušnim putem.
Pogonska grupa – sastoji se od dva turboventilatorska motora firme General Electric tipa F-404-GE-F1D2 maksimalnog potiska od po 53,43 kN i bez mogućnosti korišćenja naknadnog sagorevanja.
Motori su uvučeni u trup aviona čime je smanjen IC-odraz. Da bi se smanjila uočljivost aviona na osnovu dimnog traga, modifikovane su komore za sagorevanje, tako da je boljim sagorevanjem smanjen dimni trag, a narednim modifikacijama, „maskiranjem“ i raspršivanjem vrelog vazduha na izduvniku motora, smanjeni su IC-odraz i buka motora. Izduvni gasovi su „hlađeni“ sekundarnom vazdušnom strujom iz usisnika vazduha radi snižavanja temeprature izduvnih gasova, a time i IC-odraza.
Stajni trap tipa tricikl, uvlači se i izvlači hidrauličko-mehanički, sa upravljivim nosnim točkom i dva točka glavnih nogu stajnog trapa. Kočnice su hidrauličke i sa uređajem za sprečavanje blokiranja točkova. Svi amortizeri su uljno-vazdušnog tipa. Avion ima četvorokanalni sistem električnih komandi leta sa uređajem za automatsko upravljanje, koji obezbeđuje uzdužnu i poprečnu stabilnost i upravljivost aviona u celom opsegu režima i visina leta aviona. Sistem je preuzet sa aviona F-16, a razlika u primeni sistema se ogleda u tome što su komandni ulazi bazirani na položaju pilotske palice, a ne na sili koja se ostvaruje na njoj kao kod aviona F-16. Inače, bez sistema FBW avion ne bi mogao da leti i za sada ne postoje sigurni podaci da li je avion opremljen rezervnim mehaničkim sistemom komandi leta. Tokom ispitivanja u letu, pokazalo se da avion, pri velikim napadnim uglovima sa gubitkom brzine postaje izrazito nestabilan i može da padne u kovit. Ograničeni raspoloživi prostor na avionu nije dozvolio mogućnost ugradnje padobrana protiv kovita. F-117A ima uređaj za identifikaciju, sistem za upozorenje pilota na ulazak u snop protivničkog radara raketnih ili artiljerijskih sistema PV i avionskih radara neprijateljevih lovaca, avionski digitalni računar, koji obrađuje i daje podatke za optoelektronski nišansko-navigacijski sistem i služi kao sprega između navedenog sistema i sistema FBW. Kod aviona F-117A ugrađen je identičan inercijalni navigacijski sistem (INS) kao i kod aviona B-52. Sistem za navigaciju obezbeđuje neprekidno automatsko određivanje navigacijskih parametara leta i u sprezi je sa sistemom za registrovanje vazdušnih parametara.
Naoružanje zavisi od varijante opterećenja za konkretni zadatak. Nema podataka da je avion opremljen odbrambenim naoružanjem, već samo da može nositi vođene rakete klase vazduh-zemlja i vođene bombe u unutrašnjem spremištu i maksimalnog kapaciteta do 2.270 kg za ubojna sredstva.
F-117A je avion stealth tehnologije, koji nije nevidljiv za sve radare, ali zahvaljujući maloj odraznoj površini, profilu leta i elektronskim protivdejstvima, biva otkriven na daljini koja ne obezbeđuje uvek efikasno protivdejstvo.
|
