Nigde do sada nisam kod modernizacije čitao da se pominju da su troškovi preobuke na novu verziju aviona veliki. Kod modernizacije se ne menjaju letne osobine aviona toliko drastično da se može da kaže da je to sasvim novi avion, drastično se menja interfejs avion-pilot. Znači, kroz sistem predavanja i obuke na simulatoru se preobuka izvrši za nekoliko meseci, uz redovne troškove koji već postoje kada su piloti i osoblje u pitanju. Troškovi održavanja nove opreme su uglavnom manji jer je to trend kod novih tehnologija: MiG-35 ima troškove održavanja, kako navodi sam proizvođač, kao i postojeći MiG-21 (što valjda ne uključuje troškove goriva). Logično bi bilo da i modernizovani MiG-21 ima manje troškove održavanja jer to nova tehnologija omogućava.
Ne vidim koje bi se to specijalni delovi i infrastruktura morali da kupuju/menjaju u velikoj meri ako se modernizuju postojeći MiG-21/29, naprotiv je modernizacija razlog da se takvi troškovi izbegnu.
Cene.
Ako se modernizuje MiG-21 (jako poželjno) onda je cena modernizacije avionike 3,5miliona US$ I za motor RD-33N (sa MiG-29) neka cena bude 2miliona US$ (što je jako nabudžena cena!). To za 12+2 (jednosedi + dvosesdi) iznosi 77miliona US$. Ako se kupe polovni MiG-29, neka cena bude po komadu 15miliona US$ (mislim da je cena žešća) i neka cena dovođenja avionike na nivo MiG-35 bude 8 (osam)miliona US$, što za 8+1 avion (jednosedi i dvosedi) iznosi 207miliona US$. Imali bi dakle 12+2 MiG-21 i MiG-29, dakle 28 aviona višenamenskih karekteristika. Skupa za MiG-21 i MiG-29 to je 284miliona US$, dakle računato u najgorem slučaju, računajući da vek modernizovanih aviona može da bude do 2025. Računajmo da će se to plaćati više godina pa i moguće ofset/barter aranžmane, na kraju očekuje se da proradi gasovod u nekom realnom roku kada će naše mogučnosti plaćanja prema Rusima biti mnogo bolje (za razliku od zapada). Ponavljam, ovo je po meni najskuplja, tj. najambicioznija modernizacija, ako iole budemo umereniji cena će biti osetno niža. Naravno, ova modernizacija znači da možemo da uđemo u aranžman kupovine aviona pete generacije kada to bude bilo moguće, a to okvirno znači 2018-2020, jer kupovina aviona četvrte generacije u uslovima skore pojave aviona pete generacia je bacanje para.
Ako se ovo uporedi sa cifrom za 20-ak novih “modernih višenamenskih lovaca” mislim da razlika u ceni uopšte nije za potcenjivanje, zapravo je ušteda i više od duplo veća od one koju je naveo Charlie.
Ne vidim ko nam je veća pretnja od (eventualno) nekih događaja na Kosovu i eventualno sa Albanijom, a ne vidim da tu ima ozbiljne pretnje za sada. Ako Albanci nešto nabave od aviona, biće to polovne i zastarele letelice, trebaće im sigurno 3-4 godine da time ovladaju a za to vreme imamo mogućnosti da se preračunamo šta nam je činiti. A sve što je na forumu navedeno kao njihova moguća nabavka nije ni sa ovim što imamo, uz modenizaciju, razlog za zabrinutost. Ako se i kada reši problem sa Albancima u iole razumnom roku (što se nadam), to je razlog više da ne ulazimo u skup posao kupovine novih aviona.
Za nalaženje novih strateških partnera prvo država mora da se definiše šta hoće sa avioindustrijom, pa da to sprovede u delo. Mi za sada nemamo avioindustriju, niti jasno definisano šta država hoće sa njom da radi u narednom periodu. Sve je to vrlo neizvestan za nekoga ko hoće da sa nama “strategiše”.
Indija i nije najbolji primer, nrp. ulažu četiri puta manje para u razvoj naoružanja od Kineza, i pitanje kako će to kod njih dalje ići. Zato taj pojam “velesile” je kod razvoja naoružanja za Indiju jako upitan.
|