MIG-25 Foxbat

• 1Ovo se svidja korisniku: ladro
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Maks brzina otkrivenog i pracenog vazduhoplova za N019 Rubin kod osmatrackog rezima `V`(susretanje) je 2500km/h ,kod rezima `D` (sustizanje ) je 2200km/h .Do tih brzina 25ce,MiG-29 bi ga otkrio -pratio i po mogucnosti zahvatio /raketirao .Sa druge strane MiG-25P/PD(PDS ) moze otkriti svojim radarom vazduhoplove koji lete brzinama iznad 3000km/h a moze da raketira ciljeve u citavom rasponu brzina cak i pri 2.83M

Napomena : ne moze se ovaj parametar racunati u M -broju jer je to stvarna brzina aviona `lokalnog karaktera` ,dakle meri se samo u avionu i vazi samo za njega tokom leta( odnos brzine aviona i brzine zvuka na zadanoj visini leta ) .Poz.

• 2Ovo se svidja korisnicima: MarKhan, zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako mogu da nastavim ...

Kubovac veruj mi da cenim tvoj trud ali zaista ,ako se iko trudi ovde ti si ,moram pomenuti i Druga pukovnika i jos mnoge mnoge druge( kad su podaci tog domena u pitanju ) .Da ne bi ispalo ili ne daj Boze da ne bi pomislio da ti kontriram,bilo sta lose uopste ,jer Boze moj sta je bilo ,bilo je, idemo dalje .Pod ovim idemo dalje,smatram da cemo nas dvojica iako smo ponekad `na razlicitim talasnim duzinama i razlicitim radnim -liternim frekvencijama` , zajedno postici dosta toga,licno se nadam tome .

U prvom planu je poredjenje MiG-25 i MiG-29 ali to ipak ne ide,nikako ne ide .MiG-25 kao presretac tj P/PD ( izvozni PDE ) te PDS jeste visinsko-brzinski presretac iskljucivo u sastavu Avijacije Vojske- PVO .Sa druge strane a znam da ti ovo znas ,MiG-29 je laki frontovski/takticki lovac .Dakle nesto neuporedivo .To je bio i tvoj zakljucak uostalom .

Za ovaj slucaj ...
Citat:Svoje kvalitete, posebno u borbi na srednjim daljinama pokazao je u operaciji "Pustinjska Oluja" 1991. godine, kada je 17/01/1991. godine, raketom R-40R oboren američki palubni lovac F/A-18 Hornet...

...cu predociti nesto interesantno .Naime te prve noci jedan americki pilot-lovac je sa svojim F-15C prijavio prvo obaranje irackog MiG-29B sa dve lansirane rakete AIM-7M .Sleteo nakon zadatka,otisao na de -brifing ,rekao s vrata, naravno karikiram ``Ej ljudi ja lansirao dve AIM-7M tamo na nekog MiG-29B ,video veliku vatrenu loptu i to je to ,oboren je, ihaaaaa .``

Tako je i bilo ,rece on i ostade ziv .Kasnije se naravno prica sirila ,eto on postao prvi koji je oborio 29tku( taj lik je zapravo prijavio prvo obaranje a te prve noci su inace oborena dva MiG-29B cini mi se u njma su poginula dva rodjena brata ,tako nesto ) .Nakon zavrsetka prvog zalivskog rata, Ameri rekli oborili smo 9 29tki, proslo malo vremena pa smanjili na 7 ,pa onda na 5 da bi se ispostavilo da je oboreno svega 3 MiG-29B uz pogibiju dva iracka pilota-lovca ,dva brata -rodjaka prezimena valjda Saed ili kako vec .

Da znamo samo koliko je vremena i vremena ,godina i godina proslo od te noci 17 jan 1991 dok ti isti Ameri nisu morali sami prihvatiti i priznati da ono sto je video onaj kauboj nije nikakvo obaranje irackog MiG-29B vec detonacija tj eksplozija na nebu goleme R-40RD koja je raznela na komadice F/A-18C u kojem gine pilot Majk Spicer .U svoj ovoj prici najzanimljivije je kako je taj isti Iracanin koji je lansirao tu golemu raketu i oborio ga ,kasnije kod Sadama ,Komande irackog RV-a insistirao na trazenju ostataka oborenog aviona i posebno tela poginulog pilota .Jedna `ljudska` strana price a za pitanje je da li bi to uradio neki od ovih sto vole da vicu` ihaaaa`.

Nadalje, MiG-25P je imao impulsno-doplerov radar RP-25 `Smerch-A` ( A1,A2 i A3 ) od pocetka 70tih sve do slucaja prebega V.Belenka sep 1976g .Bio je to radar sa parabolicnom antenom i `ksenonskom zracecom lampom` na sredini reflektora pokretne antene ,zanimljivo dva predajnika koji su radili na dve razlicite talasne duzine 2cm i 3cm ( X-opseg radarskog zracenja ) .Oba su bili dvorezimski tj sa dva kanala,dva rezima zracenja :kvazi-neprekidno ( osmatranje ) i neprekidno tj kontinuirano ( zahvat-nisanjenje )


Nakon Belenka se maltene sve menja ,MiG-25PD dobija radar N005 `Safir -25` izveden iz N003/006 `Ametist` sa 23ke a koji ima onaj dvoogledalni antenski sistem Kasegrejna tj dva reflektorna Kasegrejnova ogledala u kapotazu sa ksenonskom zracecom lampom iznad zadnje antene ( sluzi za horizontalnu polarizaciju snopa sirine 3.5° koji se od nje odasilje u prostor ) .


Ovo je prikaz osmatracke indikacije na indikatoru radarske situacije u kabini MiG-25PD u rezimu BVS(preteca onog podrezima SNP ) ,osmatracki rezim gde se maks prati 6 vazduhoplova a pri radu predajnika rezimom visoke frekvencije ponavljanja signala .Maks daljina osmatranja je kako vidimo 120km ( u susretanju /u PPS ) -desna skala tekuce daljine a po visini 30km -leva skala tekuce visine .


Posto je Kubovac naveo neke podatke o daljinama otkrivanja ,samo cu skrenuti paznju na neke nadam se zanimljive detalje .Naime iako Safir-25 ( kao uostalom i predhodno Smerch ) ima maks daljinu osmatranja na rezimu VChP/ High PRF- 120km a za poredjenje N019 Rubin 150km ( dakle na istom radnom rezimu predajnika ) ,pazimo ovo : maks izlazna impulsna snaga na rezimu snabdevanja predajnika energo-mrezom jednosmerne struje napona 27V ( kod oba radara dakle ) , kod Smercha/Safira je 600kW a kod Rubina je 100kW .Na rezimu Ekvivalent ,kod Safira je maks pulsna snaga negde oko 10kW a kod Rubina 6-8kW ( za rezim VChP/HPRF ) .600kW protiv onih 100kW ,mislim da je ovde jasno o cemu se radi .

Zatim Kubovac pominje pored daljina otkrivanja i daljine pracenja, iznecu ovde opet se nadam zanimljive info .Izmedju ostalog iskreno mislim i nadam se da ovo Kubovac ipak zna .Dakle da nas ne bi zbunjivali raznorazni podaci na netu,pazimo daljina otkrivanja nekog vazduhoplova je ujedno i daljina pracenja .Nigde ni u jednom prirucniku i uputstvu nisam nasao podatke za daljinu otkrivanja i daljinu pracenja kao nesto odvojeno .Naime radi se o tome da kad neki radar otkrije vazduhoplov( prijemnik primi signal odbijen od njega i odmah ga `procesira/obradjuje `) ,zatim pocinje njegovo automatsko pracenje po cemu, na osnovu cega ?
Pocinje tzv grubo automatsko pracenje po njegovim ugaonim koordinatama ( promene uglovnih koordinata :brzina i ubrzanja ) a sve to proracunava racunar -radara na osnovu obrade primljenih signala . Ovo se sve desava tokom skeniranja-osmatranja zadanog sektora VaP.Za tzv `fino` odredjivanje ovih uglovnih koordinata sluzi nisanski rezim/zahvat tj kad radar predje u automatsko pracenje samo jednog za gadjanje odabranog cilja .

Znaci daljina otkrivanja je daljina automatskog pracenja i ovo je nesto sto se u domenu LA tehnicki koristi od 60tih godina proslog veka .Ovo je iz jednog uputstva :``Distance of detection/automatic target tracking``

Citat:Domet rakete: 30 km za R-23R ili do max 50 km za R-40RD
Način vođenja: SARH (R-40R) odnosno INS + SARH (R-40RD)
Vidimo razlike u kvaliteti. PARS rakete R-40R i R-40RD imaju manji domet od rakete R-27R, a tek se kod rakete R-40RD uvodi i inercijalna faza, povećavajući domet na oko 50 km.

Ovde moramo malo ispraviti ,naime preko 450kg teska R-40R je u svojoj RGS imala nesto veoma veoma specificno ,o cemu se radi ,pogledajmo:
Citat:В полуактивной импульсной радиолокационной головке самонаведения ПАРГ-12 ракеты Р-40Р впервые в отечественной и мировой практике использован моноимпульсный метод обработки информации и дальномер с двумя интеграторами, чем обеспечивалается большая устойчивость ГСН к воздействию амплитудных помех по сравнению с ранее созданными головками с коническим сканированием. В ГСН также нашли воплощение оригинальные схемы стабилизированного генератора СВЧ и приемника опорного сигнала.

Sta je ovo `generator SVCh` ? Pa to je generator EM -zracenja/signala .Sta znaci ovo ? Zanimljivo njena RGS je imala pravi mali radar-daljinar sa onom Kasegrejnom ( dva reflektorna Kasegrejnova ogledala u kapotazhu ) .E sad kad pricamo o tim `dometima` ,na temi MiG-23 je vec navedeno ,R-27R/R1 ima maks dozvoljenu daljinu gadjanja velikog cilja 60km u PPS a teska je oko 250kg i ima vreme aerodinamicke upravljivosti 60sek .
Zamislimo samo sta moze skoro pa 2 x teza grdosija od prve u svetu hiperzvucne rakete klase V-V maks brzina nakon ubrzavanja tj izgaranja rak. goriva je preko 5M ,morala je biti jer je osnovni zadatak bio ako treba `smaknuti Kosa` .To su znatno vece daljine lansiranja .Samo za primer kanal radio-komandnog upravljanja tj kanal RK-e na Smercu/Safiru-25 ima domet cak 100km ( isto vazi i kod Zaslona ) .Verzija RD je dobila novu PARGSN RGS-24 sa R-24RM sa monopulsnim tragacem ( koristi rezim CWI ) .

Recimo i ovo, verzija sa TGS ( T-40A/A1 i `35T1` ) takodje ima kanal RK-e i to su i danas jedine na svetu rakete klase V-V- sa TGS a koje imaju kanal RK-e .Onaj konusni radio-prozracni kapotaz na zadnjem delu tela rakete R-40/D ,e tu se nalazi prijemna antena kanala RK-e . Rakete R-40TD(TD-1 ) su se mogle lansirati po vodecem radarskom a pratecem toplopelengatorskom kanalu ili obrnuto ,vodecem toplopelengatorskom kanalu a pratecem radarskom ili bez njega tj bez podataka o daljini od svog radara vec od onih zemaljskih po data- link kanalu sa NASU . Maks daljina otkrivanja lovca na forsazu( ili SR-71 ) u PPS od strane TP26Sh-1 je 80km.
Ono sto je zaista interesantno i sto mi je cudno da poneki ruski izvori prenesu podatke koje inace od samog pocetka plasiraju zapadni izvori gde grdosije od raketa poput ovih R-40/D ( RD/TD tj RD-1 /TD-1 ) a teske skoro pola tone imaju te nazovi domete eto 20,30 ili 50km .Znamo li da je R-40 brza od R-33 ( veca maks brzina nako ubrzavanja ) da su obe skoro iste tezine i da je MiG-31 raketama R-33 na vezbama gadjao ciljeve sa daljina raspona 200-250km.
Sta je bilo ogranicavajuce po tom pitanju ,pa instrumentalna daljina kod osmatranja Smercha i Safira-25

Za kraj izlaganja pozdrav za Kubovca,pohvala za trud i nesto u reziji onih sto vole da vicu` ihaaaa`. Poslusati prvu recenicu i bice jasno .

1999 - Interesting news clip showing an Iraqi Mig-25 shoot down a US Predator Drone.
https://www.military.com/video/aircraft/pilotless-.....7888242001

• 2Ovo se svidja korisnicima: MarKhan, ladro
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ray ban11 ::

Zatim Kubovac pominje pored daljina otkrivanja i daljine pracenja, iznecu ovde opet se nadam zanimljive info .Izmedju ostalog iskreno mislim i nadam se da ovo Kubovac ipak zna .Dakle da nas ne bi zbunjivali raznorazni podaci na netu,pazimo daljina otkrivanja nekog vazduhoplova je ujedno i daljina pracenja .Nigde ni u jednom prirucniku i uputstvu nisam nasao podatke za daljinu otkrivanja i daljinu pracenja kao nesto odvojeno .Naime radi se o tome da kad neki radar otkrije vazduhoplov( prijemnik primi signal odbijen od njega i odmah ga `procesira/obradjuje `) ,zatim pocinje njegovo automatsko pracenje po cemu, na osnovu cega ?
Pocinje tzv grubo automatsko pracenje po njegovim ugaonim koordinatama ( promene uglovnih koordinata :brzina i ubrzanja ) a sve to proracunava racunar -radara na osnovu obrade primljenih signala . Ovo se sve desava tokom skeniranja-osmatranja zadanog sektora VaP.Za tzv `fino` odredjivanje ovih uglovnih koordinata sluzi nisanski rezim/zahvat tj kad radar predje u automatsko pracenje samo jednog za gadjanje odabranog cilja .

Znaci daljina otkrivanja je daljina automatskog pracenja i ovo je nesto sto se u domenu LA tehnicki koristi od 60tih godina proslog veka .Ovo je iz jednog uputstva :``Distance of detection/automatic target tracking``



Nemam neke dodatke na tekst o TT karakteristika MiG-25, avijacija mi nije "glavna zanimacija" već PVO sistemi, ali pratim i čitam koliko mogu.
Ipak, moram intervenisati oko gornjeg teksta u citatu.
Dakle, daljina otkrivanja cilja i daljina praćenja cilja svakako nisu iste stvari, čak ni sinonimi. Naravno da je danas kod PESA i AESA radara, sa znatno bržom obradom podataka, to vreme i ta razlika smanjena, ali čak i kod tih radara i dalje postoji.
Međutim kod radara kao što su stariji PVO ili VOJIN radari ili radari aviona poput MiG-25 ili MiG-29, tu je razlika izraženija.
Detekcija cilja je proces u kome se cilj odvaja od šumova, klatera i refleksija i u kome se stvara njegova slika kretanja. Taj proces traje neko vreme, a koliko, to zavisi od radara.
Recimo kod radara P-15 potrebna su 3 okreta antene da bi se neki cilj definitivno mogao "proglasiti" za cilj, jer se posmatra da li se cilj ponavlja u ta 3 okreta antene i da li se pomera (da li je pokretni cilj). Tek tada mu se mogu odrediti početni podaci, azimut i daljina (eventualno i visina, ako je u radarskom čvoru i visinac).
Ta 3 okreta (ili danas možda pravilnije - 3 zasecanja) su uglavnom pravilo i danas, s tim što to danas ide daleko brže sa elektronskim skeniranjem, ali mi govorimo o starijim radarima.
Recimo kod N019 Rubin kod MiG-29, potrebno je oko 3,5 sekundi da radar skenira kompletnu zonu (ako me sećanje služi). To znači da je potrebno oko 10-11 sekundi da se detektovani odraz definiše kao cilj i da mu se mogu početi meriti parametri i da se može računati putanja kretanja (tzv. "grubo" praćenje cilja).
Tada se ručno ili kroz automatske sisteme "Praćenja u prolazu" definiše najopasniji od 6 ili 10 ciljeva (MiG-25 ili MiG-29) koji su otkriveni, definisani kao ciljevi i koje radar prati i meri "grube koordinate" i računa putanju kretanja. Tada se prelazi u "Single target tracking mode" iliti "Režim neprekidne pelengacije" na tom 1 izabranom cilju, uspostavljanje zahvata i automatskog praćenja i merenja preciznih koordinata cilja i putanje kretanja koje su potrebne da se dostave raketi za INS fazu, generišu i šalju radio-komande upravljanja i u završnoj fazi osvetljava cilj za raketu sa poluaktivnom radarskom glavom.....itd.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^
Da ne bih duzio sad a i nije tema o MiG-29/N019,o ovom ce se vremenom izloziti podosta detalja,neki ce biti posve novi tako reci .Uglavnom kod radara kao sto je N019 te onih pre a i posle njega cim se vazduhoplov otkrije ,pocinje njegovo automatsko pracenje u zadanom sektoru skeniranja , zavisno od daljine otkrivanja vazduhoplova,tj izabranog rezima navodjenja /rada : automatski ili rucni itd ..

Evo nekih detalja iz jednog dokumenta na ukr,ranije izlozio D.puk .na ukr je ali je sve to lako razumeti ,prevesti kako god .

Citat:


Dakle imas za auto-rezim osmatranja ,3 sektora sa ugaonom brzinom skeniranja 70°/sek i 57°/sek,tu su vremena potrebna za skeniranje datih sektora po azimutu i mesnom uglu/elevaciji .Vidimo da je vreme potrebno za skeniranje ova tri sektora u auto-rezimu navodjenja-osmatranja : 3.52sek,3.3sek i 2,2sek

Za rucni rezima navodjenja je to 3.6sek za zadani sektor skeniranja .Imati na umu da odraz jednog cilja u tim sektorima predstavlja prakticno onaj narandzasti kruzic jer je to sirina snopa 3.5°.Od ranije znamo da taktni impuls pracenja vazduhoplova u tim sektorima traje svega 10.24ms .Pogledajmo kod auto navodjenja imamo 6 redova ( bars ) a kod rucnog 4 reda skeniranja ( ono dvizhenie lucha po stroke tj kretanje snopa po redovima ) i sve to radar skenira za eto 3sek malo manje/vise.To ce reci ,on jedan te isti cilj ozraci 2x za tih 2-4sek najvise.

Sta je bitno znati Kubovac ,kad rekoh prijemnik primi signal odbijen od cilja u ovim sektorima ,on odmah obradjuje taj signal ,odmah pocinje ono grubo auto-pracenje ,tj procesiranje podataka ugaonih koordinata nekog tamo vazduhoplova svaki put kad snop radarske energije koji sara tim sektorom ( levo-desno/dole-gore ) da kazem pogodi -ozraci taj tamo neki vazduhopov.Necu vise duziti ,uglavnom posebno ce biti obradjena tematika i to ce sigurno biti zanimljivo nadam se sta je to tzv `ekstrapolacija ciljeva` u sektoru skeniranja ( kod N019 eto taj SNP ) i kako racunar -radara proracunava podatke o ugaonim koordinatama onih vazduholova koji nisu vise u zoni skeniranja a tokom nisanskom rezima ( zahvat) jer tada predajnik radi rezimom kontinuiranog/neprekidnog visokoenergetskog-visokofrekventnog zracenja monopulsnom metodom ozracivanja cilja u toku `finog` automatskog pracenja .To je ono usko ugaono pracenje za gadjanje odabranog cilja ( RNP kako rece tj rezim neprekidne pelangacije -STT ) .

Sve ove detalje su ranije imali radari na MiG-23 i 25 : N003,N006 i N008 Ametist tj RP-23 Safir-23 i njegove modifikacije, te N005/RP-25 Safir-25/Smerch te pratece modifikacije .

Kad su pomenuti radari sa el. otklonom snopa ,tacno je da su brzi po pitanju skeniranja ,no ti sektori skeniranja su i veci ,pogledaj samo kako su mali ovi sektori osmatranja za rezime V i D ( sa /bez SNP ) ili onaj AVT kod N019 a taktni impuls osmatranja tj pracenja ciljeva u tim sektorima traje svega 10.24ms .

U nastavku malo kasnije neki interesantni podaci o radarima na MiG-25P i PD(PDS ) ,posebno o onoj` Masandri`.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Ray

Samo kratko....
Radar ne zna da li je ozračio cilj ili planinu ili je neki šum/smetnju/refleksiju. Nadam se da razumeš.
Radar mora najmanje 3 puta da zaseče cilj svojim snopom da bi pre svega ustanovio da se cilj kreće, znači da je pokretni cilj. I onda mu treba još barem 1 zasecanje (ali to su sve minimalne vrednosti) da bi mogao da mu meri parametre i odredi približnu putanju kretanja (jer je to veoma važno da bi SUV odredio koji je to cilj od 6 ili 10 detektovanih, najopasniji)...
To ne može samo sa 1 detekcijom tj. zasecanjem.

Naravno, kod radara sa elektronskim skeniranjem to se radi gotovo jednovremeno, ali i tu možeš na raznim prikazima videti, kako radi AESA radar. Pa prvim zasecanjem samo pokaže potencijalni cilj, drugim zasecanjem je ustanovljeno da je u pitanju pokretni cilj, a nakon trećeg zasecanja imaš već i vektor pravca (kretanja) - početak automatskog praćenja i merenje parametara, priprema za lansiranje raketa i sl.

Ovde kod Rubina i Safira to ide daleko sporije, naravno.

PS. Više puta mi se znalo dogoditi da mi radar u prvom zasecanju prikaže odraz. I onda ga u drugom i trećem i dalje, više nema....Znači, ili neki stalni odraz od neke planine ili neka smetnja/šum/refleksija druge vrste, koja je nestala ili je, ako je u pitanju stalni odraz, obrisana brisačem stalnih odraza (deo sistema selektora pokretnih ciljeva)...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Sve to stoji ,naravno ne moze on bas iz prve da odredi sta se tacno tamo nalazi ( govorimo eto o ovim malo starijim radarima jad ) ,svakako da .No pazi zato imamo onu `verovatnocu otkrivanja` cilja/ciljeva i evo jos nema odgovora na to pitanje sa teme Su-35. Zapravo kad se kaze da je ona 50% ,to znaci da je to verovatnoca `pola-pola` da ce u prvom ciklusu skeniranja ( zasecanja ) neki tamo vazduhoplov biti detektovan ( ne 50% u globalu mozda neki tako misle ) .Dakle 50% ili 70%,80-90% itd itd ,da ce prvim ciklusom kretanja snopa po redovima biti nesto tamo otkriveno /praceno .

E kad ga odredi kao cilj (racunar -radara naravno ) ,pocinje auto-pracenje to ce reci ,daljina tog otkrivanja u datom momentu postaje i daljina onog grubog pracenja bez obzira koliko je puta snop pre toga pogodio tj ozracio taj isti objekat tokom zasecanja sto rece.Mozes da ga ozracis i vise puta a da racunar-radara nema podatak ( nije dovoljno obradjen primljeni tj odbijeni signal ) .

Recimo sta bi znacilo da je daljina otkrivanja evo 100km a daljina pracenja pa ajd 70 km ? Ako je neki tamo vazduhoplov otkriven /detektovan kao takav na daljini 100km, znaci dok je bio udaljen 100km od lovca ( po skali tekuce daljine) , racunar -radara lovca koji ga je otkrio ,vec ima obradjene podatke o njegovim uglovnim koordinatama u prostoru .Sta konkretno znaci onda ta daljina pracenja recimo 70km ?? Kako je to tamo neki vazduhoplov smanjio tu daljinu za 30km a da radar tj njegov racunar ( SUV ) ne zna o cemu se radi ???

Zato rekoh ,u svim uputstvima i prirucnicima koje skupih, nigde nema podataka o daljini pracenja a da je to kao odvojeno od daljine otkrivanja ( pocev od VTUP L-18 pa do drugih ) ,evo iz VTUP Su-27SK,pominju se samo daljine otkrivanja i daljine zahvata .

Citat:Дальность действия РЛПК в свободном пространстве и на фоне земли практически одинакова и зависит от высоты полета самолета, полусферы атаки и составляет по истребителям (σ = 3 м2):а) при полете самолета на больших высотах:
− в ЗПС:
при атаке сверху вниз: Добн = 30 – 40 км;
Дзахв = 30 – 35 км;
при атаке снизу вверх: Добн = 50 – 55 км;
Дзахв = 45 – 50 км;
− в ППС: Добн = 80 – 100 км, Дзахв = 65 – 80 км;
б) при полете самолета на средних высотах (более 1000 м):
− в ППС: Добн = 80 – 100 км, Дзахв = 65 – 80 км;
− в ЗПС: Добн = 25 – 35 км, Дзахв = 25 – 30 км;
в) при полете самолета на малых высотах (200 м):
− в ППС: Добн = 35 – 40 км, Дзахв = 28 – 32 км;
− в ЗПС: Добн = 20 – 25 км, Дзахв = 18 – 20 км;

Moze recimo da se desi ovo :``В режиме ОБЗОР в ППС может наблюдаться пропадание цели в диапазоне дальностей 100 – 70 км на время до пяти циклов обзора (провалы по Д)``

PS
Evo naknadno iz VTUP L-18:

https://www.mycity-military.com/slika.php?slika=13.....%20267.jpg

Znaci za slucaj otkrivanja MiG-21 na fonu slobodfnog neba ( srednje -vece visineleta ) tj na ili iznad 3km visine : daljina otkrivanja istog je 50-70km a daljina zahvata moze biti raspona 40-60km ,gde je tu ta daljina pracenja ??? Mislim naravno na ono grubo auto-pracenje u osmatrackom rezimu .

• 4Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, ray ban11, lacko, carpbuster
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Opet jedan fin članak iz 2000god o mrcini...














Ovo sam izdvojio, interesantno ali poznato kad su Rusi u pitanju.

• 1Ovo se svidja korisniku: novator
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Ma da ,to je taj podatak o sirovoj ( `surovoj` ) snazi zracenja ,dakle onoj maks izlaznoj pulsnoj snazi na rezimu HPRF od 600kW na energo- mrezi napajanja predajnika jednosmernom strujom 27V.Signal se salje iz emitera, one `ksenonske zracece lampe` ,pogadja prvo prednje Kasegrejnovo ogledalo ( vertikalna polarizacija ) ,odbija se ka zadnjem Kas. ogledalu ( hor. polarizacija ) i salje u prostor .
Naravno nema rezima Izluchenije na zemlji ,to je zabranjeno i radar se na rezim IZL ukljucuje u letu ,predhodno u rezim EKV.Dakle bez obzira da li se neki vazduhoplov prepoznao kao takav ( otkrio ) `iz prve` ( prvim prijemom odbijenih signala ) ili vise puta ,svakako da ce daljina njegovog otkrivanja ( registrovanja od strane racunara radara po obradi signala prijemnog kanala ) ,biti daljina njegovog `grubog` auto-pracenja u sektoru skeniranja .

Na jednom od poznatijih ruskih sajtova ( to je ajd `civilni izvor` podataka ) ,pa onda se navode zapadni izvori ,to ipak ne ide .

Citat:МиГ-25П FOXBAT-A - РП-25 (изделие "720") / РП-СА / "Смерч-А" / FOX FIRE. РЛС создана на базе РЛС "Смерч" Ту-128. Главный конструктор - Волков Ф.Ф. (НИИ Радиостроения, ныне - "Фазотрон"). Импульсная РЛС с параболической антенной и счетно-решающим прибором "Смерч-АВ". РЛС "Смерч-А2" (1972 г. принятие на вооружение по данным Якубовича) являлась двухканальной по частоте работы, что повышало помехозащищенность РЛС.
Дальность обнаружения (по зап. данным) - 120 км
Дальность обнаружения (цель с ЭПР 16 кв.м) - 100 км
Дальность сопровождения (по зап. данным) - 70 км
Дальность сопровождения (автоматического) - 50 км
Сектор обзора по горизонтали - 100 град. (120 град. по др.данным, возм. модернизированный вариант)
Сектор обзора по вертикали - 6 град.
В процессе эксплуатации МиГ-25П начаты работы по модернизации РЛС "Смерч-А" в варианты "Смерч-А1", "Смерч-А2", "Смерч-А3" и "Смерч-А4". Основная задача работ по модернизации - снижение высоты обнаружения целей и обнаружение целей на фоне земли. Во второй половине 1970-х годов РЛС модернизирована в РП-25М (изделие "720М") "Смерч-А2" и еще позже в РП-25МН. Система охлаждения БРЭО использовала хладоагент - 50% раствор этилового спирта ("шпага", "Массандра"), ранее отработанный на Ту-22.

МиГ-25ПД FOXBAT-E - многорежимная импульсная когеррентная РЛС с селекцией движущихся целей С-25 "Сапфир-25" с вычислителем АВМ-25 разработки НИИ Радиостроения (ныне - КБ "Фазотрон"), главный конструктор - Ю.П.Кирпичев, создана на базе РЛС С-23 МиГ-23. Возможность обнаружения воздушных целей на фоне земли.
Дальность обнаружения целей с ЭПР более 10 кв.м - 100 км
Дальность автоматического сопровождения цели - 75 км
Количество целей сопровождаемых на проходе - 6 шт
Угол обзора в горизонтальной плоскости +-56 град.
Угол обзора в вертикальной плоскости - 6 град.

Evo ovo prvo podvuceno u gornjem citatu je ipak tacno ,pogodise maks daljinu osmatranja na rezimu VChP.
http://militaryrussia.ru/blog/topic-377.html

U vezi ove Masandre sto je pominju :

''Летающий гастроном''
Citat:Все офицеры - лётчики, инженеры и техники в шутку называли МиГ-25: ''летающий гастроном'', а техника самолёта: ''Директор гастронома''. Всё это не спроста. МиГ-25 самолёт весьма оригинальный. На час полёта в него заливается около сорока литров чистого 96-ти процентного спирта и двести пятьдесят литров ''Массандры'', ну, в смысле, спирта на половину разбавленного дистиллированной водой. Одним словом, напиток уже готовый к употреблению

http://artofwar.ru/g/girchenko_j_w/text_0160.shtml

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo u nastavku jos nekih veoma interesantnih podataka,moze se prevesti preko GT:
Prvo o onoj Masandri ...

Citat:Нельзя сказать, что с самого начала все шло успешно. Освоение есть освоение. Но уже к середине 70-х годов самолет стал основным перехватчиком авиации ПВО Советского Союза, к нему привыкли, его полюбили душевно, дав прозвище «Гастроном». Дело в том, что машина несла в своем чреве 40 л спирта (для охлаждения прицела) и 240 л СВС (спирто-водяной смеси для охлаждения генератора) 1*, а эти жидкости, мало того, что сами по себе целебные, во все времена были (и есть) у нас самой что ни на есть твердой валютой (не то что… но не будем о грустном…). На них можно было и картошкой на зиму запастись, и дровами, оплатить ремонт квартиры, да много еще чего… Понятно, что самолету, несущему в себе такое богатство, можно простить любые сложности с обслуживанием. Да, собственно говоря, особых проблем и не возникало. Самолет был неприхотлив в обслуживании и полностью отвечал неписанному закону техников: «не трожь матчасть — она не откажет». В ненастную погоду можно было отсидеться в просторном сопле (а если после вылета — так еще и в теплом), в хорошую — развалиться на чехлах промеж килей, где ни один начальник не увидит.

Другой молодой летчик из Котласа, вылетев на учебный перехват, так увлекся преследованием цели, что перестал видеть приборы. Крен достиг опасной отметки 90°, и самолет на форсаже устремился к матушке земле, превысив через какое-то время предельно допустимую скорость. Летчик, пытаясь поправить положение, резко рванул ручку, от перегрузки (самописцы показали — до 12 единиц) потемнело в глазах… Когда же глазки снова стали видеть, они увидели на индикаторе РЛС заветную цель! Задание пилот выполнил, однако перехватчик был сильно деформирован. Но не разрушен!

В одном из полетов с учебным пуском ракет на полигоне под Астраханью, Р-40Т не захотела покинуть родной пилон, а ее включенный двигатель прибавил асимметричную тягу самолету. Можно себе представить, как летчик (целый замкомполка) в течение вечных 8 секунд (время работы ракетного двигателя) компенсировал ручкой и педалями эту асимметрию и гадал, сработает ликвидатор ракеты или нет.
Другой случай, напротив, связан с тем, что учебная ракета (полк в Правдинске) при посадке самолета самопроизвольно покинула пилон, а упав, нанесла ущерб в виде убитой коровы 2*.

Что же касается боевой работы, то она была в условиях мирного времени довольно нудной. Боевое дежурство, скрашиваемое рассказами бывалых, довольно интенсивные полеты (топлива тогда почему-то хватало), зачетные стрельбы на полигонах. Лишь изредка выпадало на долю перехватчиков какое-нибудь экстраординарное задание.
В апреле 1984 г., например, самолеты с аэродрома Насосная участвовали в перехвате разведывательного шара, запущенного к нам из Ирана. Вражеский посланник дрейфовал на высоте около 25 000 м, то есть там. где его кроме МиГ-25 достать никто не мог. После нескольких неудачных попыток одному из летчиков удалось- таки поразить шар — ракета, выпущенная почти в упор, нарушила несколько секций шара (он многосекционный), но не взорвалась. Продырявленный разведчик спустился до 16 000 м, где его из пушек и «доделали» МиГ-23.

Izvor :
https://www.rulit.me/books/mir-aviacii-1998-03-read-236902-16.html

Ovaj slucaj za skoro 12g ,ovo mora da je ono sto se ranije ovde pominjalo i po raznim drugim forumima i sajtovima ,onih 11.5g opt. sto je pretrpeo jedan od MiG-25 .Kakva je to makina od lovca,kako samo cvrsta struktura-konstrukcija planera kad je izdrzao skoro +12g opt.
``Tako se kalio celik`` ,hehe

• 2Ovo se svidja korisnicima: Zandar, zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Alzirci leteli iznad Maroka
Документы ЦРУ подтвердили успешный пролёт МиГ-25 ВВС Алжира над Марокко
Citat:Благодаря рассекреченным документам ЦРУ стал известен занятный факт: предположительно до 2008 года Марокко не имела средств перехвата алжирских истребителей МиГ-25.Это подтвердил факт захода двух МиГ-25 в воздушное пространство Марокко в южной части страны со стороны Атлантического океана и уход домой через Западную Сахару. Это смотрелось особенно чувствительно на фоне численного превосходства Алжира. В танках было то же самое - соотношение было 3:1.
В 1982-1983 гг. также было несколько "ошибочных" пролётов МиГ-25 над территорией Марокко.
https://diana-mihailova.livejournal.com/4676523.html