MIG-35

• 1Ovo se svidja korisniku: nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

poljoprivreda ::Svi podaci o puzdanosti radara uglavnom se odnose na modele sa T/R modulima baziranim na Galijum-Arsenid tehnologiji, koja se mnogo greje. Videcemo sta ce doneti buducnost, obzirom da svi polako prelaze na Galijum-Nitrid tehnologiju, koja se manje greje. Rusi su, mislim, cak i prvi poceli sa primenom, a onda su ostali pratili, narocito kod zemaljskih radara.

Tranzistori u GaN tehnologiji nemaju ništa veću efikasnost od GaAs ali bi mogli da ponude veću snagu.
U ovom radu se opisuje GaN modul sa efikasnošću od oko 25% u impulsnom režimu (poglavlje III/A,C)
https://www.researchgate.net/publication/224127103.....evolutions
Poenta je da moduli od GaN mnogo bolje provode toplotu od GaAs pa bi se lakše hladili.
Medjutim svejedno bi morala da se odvede ogromna količina toplote.
https://www.mwrf.com/materials/what-s-difference-b.....yticsmodal

Ovo je prilično odokativna procena ali mislim da ne grešim mnogo.
Efikasnost TWT cevi koje se koriste u PESA radarima su reda 50% dok za AESA module možemo uzeti 25%.
Dakle izlazna snaga TWT cevi Pp je jednaka disipiranoj toploti Pdp dok je kod AESA izlazna snaga Pa a disipacija Pda = 3xPa.
Sledi da je disipacija kod AESA 3 x veća od PESA.
Npr u slučaju radara Irbis impulsne snage od 20kW pri visokoj frekvenciji ponavljanja impulsa npr impuls 2usec a period ponavljanja 8usec tj PRF 125kHz prosečna snaga je 5kW i toliko toplote treba odvesti. Kod AESA radara iste snage treba odvesti čak 15kW toplote ili raditi sa manjom snagom. AESA je bolji na prijemu ali ako su mogućnosti hladjenja ograničene (ne samo platformom nego i GaAs modulima koji lošije provode toplotu) onda se mora raditi sa manjom snagom.
Lako je moguće da trenutni veliki AESA radari ne nude nikakvu prednost nad snažnim PESA radarima što se dometa tiče.

Interesantna je i primedba ltcolonel-a da nema operativnih AESA radara niti u protivvazdušnim sistemima niti u mornarici niti na AWACSima. Sve što postoji je još u razvoju. Jedini operativni sistem je radar sistema THAAD koji je ogroman.
Sa druge strane Izrael ima svoj ELM-2084 radar koji je deo Iron Dome sistema koji jeste 3D AESA i radi u S opsegu. Citirani maksimalni domet ovog radara je 473km ali se ne kaže za koji cilj. Dok rakete navodno detektuje na 100km. Obzirom da su glavni ciljevi koje presreće ovaj sistem rakete Qassam i Grad dometa do 30km i nije potrebna velika daljina detekcije da bi sistem efikasno radio.
Takodje radar Green Pine sistema Arrow je AESA ali teži čitavih 60 tona.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

EL/M-2248 MF-STAR
Giraffe 4A od Saab a
Su npr aesa operativni radari za mornaricke i zemaljske pvo aplikacija..a i ima jih jos.
Lp

• 2Ovo se svidja korisnicima: Milos1977, aljosa7
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

AWACS-i ima ih nekoliko sa AESA radarima, Indusi, Kinezi imaju takve AWACS-e, Boeing ima onaj na bazi 737, SAAB takodje, a i Rusi sa A-100, on ce biti operativan od 2020 cini mi se.

Ali to nisu X opsezni radari pa je tu da kazemo stvar laksa. Ima solidan broj zemaljskih i brodskih AESA radara ali opet ista prica nisu X opsezni.

Jedini X opsezni veliki AESA radar je radar sistema THAAD. Moguce da ce S-500 imati slican radar. A to su opet prikolicni radari, THAAD je cak mislim GaN.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Milos1977, nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako misliš na indijski DRDO AEW&CS on nije operativan. Tek drugi primerak je valjda juna ove godine isporučen za daljnje probe. Pre 2022. godine nema šanse da bude operativan. Kineski KJ-200 je takođe avion koji služi pre svega za eksperimente sa AESA radarima. Jedini zvanično operativni AWACS sa AESA radarom je kineski KJ-500 ali treba biti oprezan sa tim koliko je on stvarno operativan isto kao što je slučaj i sa kineskim STELT avionima.
Boing ima nekoliko projekata ali su svi u razvoju od kojih će prvi biti operativan u najboljem slučaju 2022. godine.
Što se tiče SAAB PS-890 Erieye AEW o njegovom kvalitetu najbolje govori ko ga koristi. Jedini ozbiljan igrač Grčka.
Interesantno je da glavni zagovornici AESA radara, Amerikanci, ni u mornarici ni u PVO nemaju ni jedan AESA radar osim u sistemu THAAD. I da ne zaboravim artiljerijski AN/TPQ-53. Skromno. U mornarici od operativnih nemamo, kao što rekoh ni jednog u US Navy a što se tiče drugih imamo u NATO-u Thales Netherlands APAR koji je jedini u X dijapazonu. Nalaze se u opremi najmodernijih nemačkih, holandskih i danskih fregata. Zbog izuzetno skupog održavanja skoro nikad nije više od jedne (od tri postojeće) nemačke fregate operativno. Inače, samo jedno zapažanje ovaj radar APAR koji radi u X opsegu po nemačkim zvaničnim podacima ima domet od 150 km za cilj REP 3 m2 sa 80% verovatnoće otkrivanja a Ameri za svoje daleko manje avionske radare daju višestruko veće podatke. Po nemačko štampi razlog je pregrejavanje pa radar radi sa vrlo malom snagom zbog čega ima relativno mali domet ali sa druge strane omogućava dejstvo po 32 cilja od čega na 16 u završnoj fazi navođenja.
Postoje i dva britanska AESA radara na brodovima ali oni ne rade u X opsegu.
Što se tiče AESA verzija Žirafe ja koliko znam ni jedna radar te verzije još nije u naoružanju. prosvetlite me ako grešim.
Tako da opet imamo mnogo opitnih modela ali vrlo, vrlo malo u opertivnom naoružanju. I mnogo pitanja.
Recimo, ako je APAR radar toliko dobar što već desetak godina niko u NATO paktu ni ne pokušava da sa njim opremi svoje brodove.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dakle trik je u kombinaciji frekvencije X opsega i snage. Ponaručito ako treba da stane u nos aviona od dvadesetak metara.
F-35 po svim reklamama ima najveci i najbolji lovački AESA radar (u serijaskoj proizvodnji) ali će pune sposobnosti dobiti tek sa novim softwerom u bloku 4, i ko zna tačno zbog čega, dakle 2023\24. Neki pišu da je već spreman ali kao i sa mnogo toga AESA X band, sve je za sad na papiru.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Milos1977, Luka, Futurama, nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedna od prednosti GaN u odnosu na GaAs jeste, ne što se manje grije, nego max temp na kojoj može raditi. GaAs do nekih 150 stepeni C, a GaN preko 200. Zbog velikog energetskog procjepa mislim da ne gubi osobinu poluprovodnika i do 400 stepeni. Pa ta bolje podnošenje viših temperatura, dopušta i više napone. I eto snažniji tranzistor.
Pokretljivost elektrona je tu ono što se isto traži. Što veća pokretljivot, to veća struja za isti napon... Eto i veće struje za veću snagu. Inače, pokretljivost elektrona kod GaAs je do deset puta veća nego kod Si. Ali se javlja drugi problem. Kao i kod GaN. Veća razlika pokretljivost šupljina i elektrona, pa onda samo n tip tranzistora. CMOS još čeka zamjenu. Nema štedljivih kola bez komplementarnih tranzistorima sličnih karakteristika. Bez njih ta tehnologija malo teže u širu upotreba da joj značajno padne cijena i ubrza razvoj elektronike na bazi GaN.
GaN ima još jedan problem za širu upotrebu. GaN tranzistor je sa ugrađenim kanalom, odnosno bez napona je provodan. Pa i tu ima posla da se, bez značajnih narušavanja prednosti čistog GaN, i ta kočnicu za razvoj elektronike na bazi GaN otkloni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

STA BI SA a /100 PREMIER
ON JE aesa

• 1Ovo se svidja korisniku: nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zoran MKD ::STA BI SA a /100 PREMIER
ON JE aesa

Ja sam ga pomenuo, takodje kod Rusa imamo Gamma-DE radar koji je AESA a sad nisam 100% ali cini mi se da bi Pancir bi trebao da ima ili dobije AESA radar. Ali sve su to radari jednostavniji od lovackih radara.

Npr GaN vec pomenut moze da radi na vecim temperaturama ali kolika ce da bude temperatura u radomu? Kako ce to da utice na drugu elektroniku?

Tu je verovatno kvaka sto jos uvek nemamo GaN radar u lovcima, dok na drugim platrofma imamo radare koji koriste GaN module.

@ltcolonel

Nije cudno da brodski radar ima manji domet od nekog lovackog, sve zavisi kolika je antena i koliko kW radar ima, pa imas PESA pvo radare manjeg dometa od ruskih lovackih radara. Pancirov radar na primer.

• 6Ovo se svidja korisnicima: zoran MKD, Levi, rovac, nradukic, aljosa7, zixo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Još par redaka o razvoju fotonskih radara na osnovu nekih podataka do kojih sam uspeo doći.
Fotonski radar se bazira na principima kao što su talasno-korpuskularna ("čestična") priroda svetla. Svetlo je kombinacija fotona i elektromagnetnog talasa.
Ako klasičan radar radi na principu ozračivanja i sintetičke aperture (otvora) u radarskom talasnom području, onda fotonski radi na sličnom principu, sa svetlosnim talasima i naravno fotonima.
Takođe, mnoštvo signala, višekanalnost i višefrekventnost, kao i njihova brzina obrade se poboljšavaju upotrebom optičkih vlakana.

ROFAR kao "Fotonska fazna rešetka sa vremenskim kašnjenjem " (moj slobodan prevod funkcionalnog sistema), funkcioniše tako da se svetlosni signal šalje putem optičkih vlakana različitih dužina, koji zamenjuju "phase shiftere" tj. razvrtače ili pomerače faza koje imamo kod PESA i AESA radara i koji svojim načinom rada sužavaju frekventni opseg rada radara. Vreme koje talasi putuju kroz optička vlakna različite dužine, zamenjuje tu funkciju i vrši je kroz to "vremensko kašnjenje" kroz vlakna različitih dužina. Na ovaj način radar može raditi u znatno širem frekventnom opsegu i to mu omogućava znatno veću otpornost na ometanje, znatno kvalitetnije rezolucije podataka i smanjenje ukupne težine radara i prateće opreme.

Radar koristi i fizikalni fenomen "kvantnog sprezanja" i to tako što se svaki emitovani signal (foton), deli na 2 para optičkih signala "na izvoru" (optički delioc ili OC), od kojih je jedan referentni, niže je frekvencije, nalazi se u elektro-optičkom modulatoru i služi kao "reper" koliko treba linearno frekventno sniziti (modulirati- usporiti) drugi signal prethodno pojačan (4 puta) da bude visoko-frekventni signal koji se emituje u prostor i reflektuje od cilja i prima na prijemnoj anteni, a da bi se on mogao optičkim vlaknima preneti do analogno-digitalnog konvertora (ali prethodno konvertovanog i usporenog u električni signal) i dalje na pokazivače i u sistem upravljanja vatrom. Takođe, u elektro-optičkom modulatoru vrši se fazna modulacija tog referentnog signala sa pojačanim signalom reflektovanim od cilja uz dodatak vremenskog kašnjenja od momenta slanja signala u prostor kroz emiter i prijema reflektovanog signala od cilja u optičkom modulatoru, radi određivanja parametara cilja....

Ovakav prelaz na optiku i radiofotonske signale je izvestan skok prema nekoj budućoj "6G" mreži, a ceo princip rada ovih radara značajno podiže kvalitet do granica za koje mnogi (Rusi) kažu da će "stealth" biti potpuno beskoristan i deklasiran, mada se ova ispitivanja tek trebaju praktično vršiti....

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

respekt za trud kubovac

koje izvore , si koristio?