offline
- gavrilon
- Počasni građanin
- Pridružio: 02 Nov 2010
- Poruke: 939
|
@yrraf
Treba uzeti u obzir da je poljska smanjila LA vise puta u odnosu na kraj 80-ih ( posle povlacenja MiG-21 se cela LA svela na puk MIG-29 do dolaska F-16).Osim nemackog poklona od 22 MiG-29, pametno su iskoristili sansu da od svaba kupe i "bogatu" radionicu sa rezervnim delovima i pratecom opremom za MiG-29 (same avione su dobili dzabe ali je ova prateca oprema ipak placena Nemcima).Od upkupno 44 nabavljena aviona odlucili su se da oko ~ 30 koriste a ostatak je u muzejima , sluzi za "cerupanje" i tako to...Sto je najvaznije "osvjili" su avion u velikoj meri tako da se Rusima "obracaju" samo kada moraju 
Usput rade ono sto je SFRJ radila vec pocetkom 80-ih.
Kombinuju najbolje od "oba sveta" tj. odrzavaju sovjetsku tehniku na "zapadni" nacin i tako izvlace najbolje.Evo kako je to odrzavanje i remontovanje Migova izgledalo u SFRJ , iz pera bivseg radnika "Zmaja" (prenosim post uz neka objasnjena sa sada vec ''de facto mrtvog" foruma "Avijacija bez granica"):
Citat:"Ono sto smo mi imali i po cemu smo bili poznati je da smo zbog postizanja bolje kvalitete kombinovali istocnu i zapadnu tehnologiju, pronalazili najbolje tehnologije zapada i to ugradjivali u remont. Na taj nacin su reseni mnogi problemi (jedan od njih je bilo odvajanje krova kabine) i podignut kvalitet remonta. To je remontnim resursima u istocnim zemljama bilo nedostupno (zato su se i snabdevali preko nas).Za svoju osnovnu aktivnost, remont nadzvucnih aviona Mig-21 i podzvucnih aviona familije N-60, N-62 bili smo najbolje opremljeni, jer smo koristili najbolje sto se moglo nabaviti i sa istoka i sa zapada (opremu, tehnologije, kao i ostale faktore, hemikalije, na primer). Obzirom da smo imali dosta kontakata sa slicnim remontnim zavodima istocnog bloka, generalno razmena je bila specificni rez. delovi (posebno elektronike) sa istoka za zapadne tehnologije i hemikalije.
Nije tacno da su nam Rusi uskracivali dokumentaciju (za remont irackih MiG-23), ma ne daj boze 
Na razgovorima (oko sovjetske dokumentacije za remont irackih MiG-23) su nam rekli (neki njihov general sa zvezdicama i dve i po kile ordenja sa leve strane grudi): "Dajte nam da mi to napravimo i gotovo", i ti ne bi vjerovao, nevjerojatno, ali iznenadjujuce brzo smo zavrsili razgovore
Mislim da su na sve racunali osim na nasu tvrdoglavost i inat (poetski receno: zelju da se dokazemo), a mi se bas zainatili, osim toga nisu mogli razumeti, pa su podcenili nase znanje, kao i to kako i koliko mozemo primeniti zapadnu tehnologiju na istocne avione, no da bi se to razumelo treba znati da su oni, a i ostali iz istocnog bloka radili samo ono sto im se kaze (napise).
Malo neskromno za reci, ali mi smo to na neki nacin skuzili, pa smo, ne samo na ovom primeru bili premosnica izmedju istoka i zapada. (kako to gordo zvuci ).
Kako?Jednostavno, pokazali smo Madjarima, Bugarima, Istocnim Nemcima, Poljacima i drugima da je neke zahvate u remontu moguce mnogo efikasnije resiti zapadnom tehnologijom!
Primera ima koliko hoces: 3M lepkovi, hermetici, pa do alata i standardnih delova (tehnologija valjanih navoja jos nije bila prodrla na istok a mi smo im isporucivali vijke sa valjanim navojem (10-15 % veca povrsinska cvrstoca) i to za badave, donesemo kao poklon nekoliko desetina kila u gepeku sluzbenog auta, a oni jednostavno kazu: evo vam kljuc od naseg skladista rezervnih delova, uzmite sta vam treba, nas ne interesuje), isto se to odnosi na hemikalije, lepkove i hermetike.
Trebas znati da su rukovodeci ljudi u remontnim zavodima na istoku bili strucnjaci koji su znali posao i potrebe svojih pogona.Necu otkriti vojnu tajnu ako kazem da je Moma redovno snabdevao (u vrecicama i kutijama ali ipak) prijatelje zaptivnim materijalom...
Bilo je svega, sve po zakonu, a sa nase strane jedini uslov (zakon) je bio: nemoj nesto privatno da uzmes , odmah visis, sluzbeno, za potrebe firme, mozes i pola drzave, niko te ne pita.Nepotrebno je reci da smo tako bili i vaspitavani i nismo ni razmisljali o nekom "privatnom" profitu, osim neke vecerice ili slicno.
Sto se stajnog trapa tice za iracke Migove 23, nisam cuo za doticnu gospoju, no remont stajnoga trapa je resen u suradnji sa Masinskim fakultetom u Beogradu i njihovom analizom kriticnih tacaka i elemenata. Doticna gospoja (svaka cast) je tako konstruisala stajni trap da je uputstvo za remont glasilo: zameniti ga sa novim! Jasno je da si takav luksuz nismo mogli priustiti, pa smo se (preko Masinskog fakulteta) dali u analizu razloga i dosli do rezultata, te kriticne delove zamenili, a ostalima produzili resurs (uz zamenu neophodnih delova, popravku, dovodjenje u tolerancije i ostalo, zakljucno sa funkcionalnoscu i ispitivanjima, da ne zamaramo cenjeni publikum).To je bio samo jedan primer u nizu, a bilo ih je bezbroj.
No, ono sto je za nas bilo bitno, a nikako ne odgovara sadasnjim mjerilima i ciljevima je bilo da smo uzivali u svemu tome i nista nam nije bilo tesko!
Imali smo cilj, izazov, i bili smo spremni da damo sve samo da ga napravimo, da dokazemo da to mozemo, to ti je neki licni izazov, ja nisam poet da znam kristalno jasno objasniti, no ziveli smo za to punim plucima.Drago mi je da smo to uspeli zavrsiti i svima uspeli dokazati (jer iza toga sve ostalo je muzika...)
Sto se tice Mig-29 pripreme za remont su pocele prije nego su avioni kupljeni, kada se napravila razrada i plan usvajanja remonta, jer se vec tada znalo da ce ti avioni doci u Zmaj na remont. I ne samo to: RV je zelelo da i pored proizvodjaca koji "pokriva" avione za vreme garancije, ima nekoga koji ce te avione pratiti i na koga moze da se osloni i prije remonta. Tada se u tom dokumentu preciziralo koje ce biti kriticne tacke i cime bi se trebalo, te kojom dinamikom opremiti. Jer sve specijalne ispitne uredjaje se moralo naruciti i po nekoliko godina unapred.
Kada smo obisli proizvodjace i porazgovarali sa njima, konstatovalo se da ni oni jos nisu usvojili remont (mlad avion, nijedan nije "ispucao" resurs), ali se moglo usaglasiti misljenje oko toga sta i kako ce treba napraviti na remontu za svaki konkretan sistem i dogovoriti medjusobnu saradnju. Na osnovu raspolozive dokumentacije smo i krenuli u pripreme.
Mi jesmo uspostavili jako dobru saradnju sa jedinicom i radili smo na nekoliko projekata od kojih su dva bila znacajna po svojim novitetima.
Prvi je bio pracenje stanja agregata i opreme na avionima. Ideja je bila da se nakon svakog leta, pomocu kompjutera "skinu" svi podaci o letu i radu agregata, proanaliziraju i proceni se da li ce uskoro i kada doci do otkaza nekog dela opreme, kako bi se to moglo pravovremeno spreciti.Mr Milan Majetic konstruisao je portabl racunar ,mjerni sistem za snimanje registrovanje i analizu parametara leta MiG-29...koji se direktno prikljucuje na avion i prima parametre motora i leta snimljene
u flight recorderu..citav uredjaj je tezak do 8 kg umjesto starog koji vuce kamion..
Drugi je bio da se na osnovu podataka koji se skinu sa aviona nakon leta napravi reprodukcija leta u trodimenzionalnom prostoru, gde bi se moglo analizirati sta je pilot radio, kako je reagovao u svakom trenutku i kako je reagovala oprema. Smatrali smo da bi to bilo veoma korisno za pilotsku analizu i da bi se na taj nacin ustedelo dosta novaca. Nazalost, ni jedan projekat nije doveden do kraja."
Jbg bila jednom jedna ozbiljna drzava na Balkanu, a sada nas stize ono jevrejsko "Dabogda imao, pa nemao".Usput ne mislim kao yrraf da bi se svi nasi problemi resili kada bi neko dosao i samo bacio dzak sa parama i rekao "evo vam, radite kako treba od sada"....Nama sada nije toliki problem kadar zato sto leti po par aviona i to relativno mali broj sati.Kada bi recimo kupili 12-14 novih lovaca i resili da ih koristimo kako je "bog zapovedio" tj. 100 i vise sati godisnje itekako bi se videla RUPCAGA u nedovoljnom broju kadra, njegovoj starosnoj strukturi (kako kod pilotskog tako i kod tehnickog kadra) i iskustvu sa modernim tehnologijama.Za skolovan i dobar kadar pored NOVCA (koji je neosporno neophodan i od koga sve pocinje ) treba i vremena , to ne ide bas preko noci kao sto neki zamisljaju....
|
