Pilota Bozidara Martinovica pomenusmo na temi MiG-31 .Evo sta je on jednom prilikom u medijima izjavio po pitanju planirane modernizacije nasih `dvorepih` jos 1992g .Tekst je inace vezan za nesrecni pad 18105 te pogibiju pilota R.Randjelovica i vojnika Ulemeka na Bataji jula 2009g .
Citat:BEOGRAD - Penzionisani pukovnik i dugogodišnji pilot na lovcu MiG-29 Božidar Martinović kaže da će uređaj zvani tester, koji reguliše 197 parametara leta ovog lovca na zemlji pred poletanje, crna kutija i svedočenja oficira za navođenje koji su bili u kontaktu sa pilotom u poslednjim minutima leta rešiti misteriju pada aviona u Batajnici.
Martinović, koji je od 1987. do 1994. godine leteo na MiG-29 tvrdi da zastarelost nije uzrok pada aviona, jer je njegov upotrebni vek 40 godina.
Modernizacija
Rusi su 1992. godine predlagali modernizaciju aviona, kada je u Moskvi vojni izaslanik bio general Branko Krga. Rusi su nudili modernizaciju aviona i naoružanja, kao i da se na avion postavi radar većeg dometa. Branko Krga je poslao faks Generalštabu i šta je posle bilo, ne znam.
- MiG-29 spada u avion sa najboljim aerodinamičkim osobinama na svetu i ekstra velikim letačkim mogućnostima. Avion je predviđen da leti na ekstremno malim visinama i pri brzinama od 185 kilometara na čas do 2,35 maha. Napravljen je da leti na minimalnim i kritičnim napadnim uglovima - kaže Martinović.
Prema njegovim rečima, avioni Mig-29 su uvezeni u Jugoslaviju 1987, i to 14 jednoseda i dva dvoseda. Dvadesetdevetke su do 1990. godine učestvovale na svim aeromitinzima u bivšoj SFRJ, ni na jednom avionu do 1999. nije bilo nijednog oštećenja.
- Tri su uređaja veoma bitna za ovaj avion. Prvi se zove ekran i sadrži film od preforiranog aluminijuma koji preko agregata na zemlji i računara aviona beleži ispravnost uređaja na letelici. Ako kojim slučajem u vazduhu pođe nešto naopako, javlja se govorni znak koji naši piloti od milošte zovu „Nataša“, a na ekranu izlazi krupnim slovima svako upozorenje o kvaru ili problemu na avionu. Treći uređaj zove se tester i on reguliše 197 parametra leta.
Citat: Za potpukovnika Ranđelovića rečeno je da je jedan od najiskusnijih pilota MiG-29 sa ukupno oko 900 časova naleta, od čega oko 300 na ovome tipu.
Sveukupan zivotni nalet oko 900h (to porucnik u Luftvafeu ubije za prve 4 godine sluzbe) a nalet na 29-ci (preobuku za taj avion je zavrsio 1990.) do katastrofe celih 300 sati za 19 godina.Taj covek ni po jednom kriterijumu u JNA nije mogao imati I nivo osposobljenosti potreban za takav zadatak (jer ima manje od 500h na tom tipu) i onaj ko mu je dao odobrenje i potapsao po ramenu kada je pred novinarima za svoj oprostaj od vojne karijere obecao nesto dosada "nevidjeno" na nasim prostorima ( sa 300h naleta ej....) je morao debelo da omasti bajbokanu....
Citat:Ove godine imao je oko 20 časova naleta, što je po zameniku komandanta "sasvim dovoljno" za prikazivanje aviona. Bez komentara....
Interesantno je to da kada je katastrofa Radeta Randjelovica u pitanju prema mom misljenju najbolju ocenu iste dao je njegov bivsi kolega Dragan Ilic.
Citat:Dragan Ilić, jedan od iskusnijih pilota na MiG-29 (leteo na tipu od uvođenja u upotrebu 1987, u martu 1999. je pogođen, ali je uspeo da prizemni avion u Niš), kaže za "Vreme" da je prikazivanje aviona poseban zadatak i da se namenski priprema za svaki nastup, kao i da je u pitanju letenje na ekstremnim visinama (nisko, prim. aut.), pri ekstremnim brzinama i opterećenjima, uglavnom na granicama mogućnosti kako vazduhoplova tako i čoveka. Ilić smatra da je jedan od problema srpskog vazduhoplovstva, pored hronične besparice kao glavnog uzroka većine problema, kontinuitet obuke: "Dečaci koji su ostali, tužno je da oni imaju po oko 350 sati naleta za 15 godina letenja i sada, kada su u tim godinama u komandnoj strukturi, treba da rade sve za šta je trebalo da budu obučeni." Ilić smatra da je jedini izlaz iz nimalo ružičastog stanja u srpskoj avijaciji po pitanju trenaže pilota "letenje i samo letenje" i da se uvežbanost pilota ne može prometi preko noći, već su za to potrebne godine ako ne i decenije. "Pa tek kada dostignemo neki nivo obuke da avione prikazujemo po aero-mitinzima", kaže Ilić.
"Letenje je veština – kombinacija intelektualnog napora i manuelne spretnosti. Da bi mogao kvalitetno da letiš, moraš stalno ponavljati ono što si već naučio, ako praviš duže pauze, gubiš veštinu pa moraš praktično ponovo da je stičeš", kaže za "Vreme" Ljubiša Pavlović, nekadašnji nastavnik letenja iz 172. avijacijske brigade RViPVO-a u Podgorici, koji je karijeru nastavio u civilstvu. "To je najbolnija tačka – broj sati naleta, odnosno kontinuitet obuke. NATO standardi su: combat ready (spremnost za učestvovanje u borbi) –120 godišnje i mission ready (spremnost za učestvovanje u misijama) – 180 godišnje." Vazduhoplovstva država na Balkanu su još ispod tog proseka, izuzimajući Sloveniju koja ima isključivo helikoptere i elisno-mlazne avione. Pripadnici lovačke avijacije Hrvatskog ratnog zrakoplovstva tvrde da na svojim avionima MiG-21 bisD i UMD uspeju godišnje naleteti od 80 do 100 sati. U srpskom ViPVO-u nalet se rapidno popravlja nekoliko godina unazad uz ogradu da je pridev "rapidno" više zahvaljujući katastrofalno niskoj polaznoj tački nego sadašnjem stanju. Nekadašnji instruktor smatra da se iz zatečenog stanja može izaći jedino "oštrom selekcijom preostalih ljudi, od najvišeg do najnižeg nivoa, nastavkom školovanja malog broja novih pilota, sređivanjem logistike i materijalne baze, popravljanjem statusa pilota – materijalnog i socijalnog, prelaskom na 100 odsto profesionalni sastav, očuvanjem i razvojem opitnih, istraživačkih i proizvodnih i remontnih kapaciteta, kao i oformljavanjem tima stručnjaka koji bi provodio takvu reformu. Pavlović smatra da je potrebno i "osavremenjavanje regulative (pravilo letenja, metodska uputstva...), a posebno u onom delu koji se odnosi na prikazivanje letnih mogućnosti vazduhoplova uključujući i eventualno prihvatanje i implementaciju NATO STANAG 3533."
Svako prikazivanje manevarskih kvaliteta vazduhoplova i osposobljenosti pilota u samoj svojoj definiciji ima naprezanje i mašine i ljudskog organizma do samih granica izdržljivosti i kao takvo je veliko iskušenje ne samo za avion i pilota već ceo sistem koji stoji iza – od tehničke podrške, preko kvaliteta obuke do komandnih struktura. Većina vazduhoplovstava za takve demonstracije ima namenski uvežban tim od jednog ili više pilota i osoblja za njihovu podršku, bilo da je u pitanju prikaz jednog aviona (tzv. solo displej, solo display) ili akrobatske grupe poput nekadašnjih "Letećih zvezda" nekadašnjeg RViPVO-a bivših država sa imenom SFRJ i SR Jugoslavije. U Vojsci Srbije na demonstrativnim letovima vazduhoplova najčešće lete opitni piloti Sektora za letna ispitivanja Tehničko opitnog centra (TOC/SLI), koji se smatraju najuvežbanijima, dok su MiG 29 od povratka u naoružanje prošle godine, prikazivali uglavnom najiskusniji piloti na ovom tipu aviona, zamenik komandanta brigadni general Đukanović, zamenik komandanta ViPVO-a i tragično nastradali potpukovnik Ranđelović, koji je zadnji javni nastup na MiG-29 imao 31. maja u Novom Sadu.
Ironija u tragediji je da su dva pilota, oficira Vojske Srbije, i jedan vojnik, izgubila živote uvežbavajući za nastup na mestu na kome je poginuo januara daleke 1911. jedan od pionira vazduhoplovstva južnoslovenskih naroda, Slovenac Edvard Rusijan.
Kao što je gore već navedeno, sva tri vazduhoplova koja su izgubljena od kad Vojska Srbije postoji pod tim nazivom i od kada se istini za volju počelo intenzivnije leteti, bila su u tehničkom stanju koje odudara od dobrog dela inventara – barem onog na brojnom stanju – srpskog vazduhoplovstva, odnosno remontovana nedavno pre udesa. Ipak, do udesa je došlo, u jednom slučaju i do otkaza jednog od sistema (Orao).
Tragedija je rekao bih posledica intenziviranja marketinskih aktivnosti MO u to vreme 2008/9. Setimo se da su organizovali i dva relativno velika aeromitinga na Batajnici. Struka je opet poklekla pritiscima i dozvolila da ih razni PR strucnjaci i dupeuvlakaci iz MO, a sve preko nadredjenih u RV, primoravaju da fokus postave na prikaz aviona za publiku, umesto da se radi na obuci koja je skripala a i danas skripi.
Rezultat je pogibija Kanasa i Randjelovica...
Za Kanasa jos i moze donekle da se razume....on je na G-4 verovatno imao i preko 1000h.Bio je clan Letecih zvezda 90-h (takav stil letenja mu nije mnogo stran - a na tom avionu nije imao tako duge prekide u letenju kao Randjelovic na 29-ci).Ljegova katastrofa je izgleda preslkana onoj pilota VOC-a 1987-me na G-4 ev.broj 23634.Krenuo u manevar na premaloj visini i posle nije imao prostora da se izvuce.
Ali da Radjelovic pred svima najavi nastup kakav dosada "nije vidjen" i da nikome od staresina "ne zazvoni alarm u glavi" dal je to bas realno da pilot pred kraj karijere i sa 300h na datom tipu pokusava da izvede nesto sto pre njega nisu radili ni ljudi koji su imali par puta veci nalet i bili u vrhunskoj trenazi.E to vec ne razumem...
Mi danas sa krajnjim naporima održavamo letno sposobnim 3 MIG-29-ke (znamo koje godište kako i pilota tako i avio mehaničara koji ih duže). Temelj-baza svega je jaka LBA sa dovoljnim brojem pilota u ozbiljnoj a ne pro forme trenaži iz koje sledi adekvatna selekcija na MIG-29- ke.
Da ovoga trena imamo na stajanci 6 a kamoli 10 letno isprav nih MIG-29-ki (remontovanih, kamo sreće novih) mi nemamo dovoljan broj obučenog ljudstva. ( neka me neko ispravi ako grešom).
U povratku sa promocije, niski razlaz i levi školski krug. / Foto: Dragan Trifunović
Citat:Na drugom kraju promocije novih oficira: Poletanje sa Batajnice
Najmlađi oficiri Vojske Srbije, do danas kadetkinje i kadeti 137. klase Vojne akademije i 2. klase Medicinskog fakulteta, zvanično su dobili svoje prve činove na tradicionalnoj ceremoniji održanoj ispred Doma Narodne skupštine.
Ove godine prvi put u prepodnevnom terminu (odluka koja nas je koštala ranijeg Otvorenog dana) potporučnici su predstavljeni državnom i vojnom rukovodstvu, predstavnicima diplomatskog kora, delegacijama inostranih oružanih snaga i okupljenom narodu koji je, barem onaj deo koji voli vazduhoplovstvo, čekao i prelete letelica Vojske Srbije.
Ove godine u preletu su učestvovali avioni MiG-29, Supergaleb G-4, helikopteri Gazela i helikopter Mi-17.
Mislim da ima fotografija koje čak do sada nisu objavljene u ovoj temi, nema razloga da ih bilo ko ne postavi ovde ili bilo gde, ako mu se svidjaju. Ako stavljamo sve što se pojavi na svetskim forumima/sajtovima možemo i ove sa naših Pa cak i one koje su bile, nije na odmet podsetiti se....
Ako i dalje imate problema sa snalaženjem, dajte mi neki "feedback" pa da menjam organizaciju bloga...
Pa cak i one koje su bile, nije na odmet podsetiti se....
