Put dva čehoslovačka MiG-29 i Tu-154 na aeromiting u Španiji....
Prvo video snimak a ispod toga i viđenje mog prijatelja (jednog od dvojice demo pilota 29-ki Vaclava Vaška).Veoma poučno štivo.
Citat:Jedan od mojih najjačih doživljaja, koji je ujedno i u velikoj meri uticao na moj svetonazor o načinu preleta naših aviona na teritoriju stranih zemalja je sa mog prvog putovanja do Španije.Tadašnji ministar odbrane Dobrovsky doneo je odluku u poslednjem trenutku na osnovu lične molbe i intervencije ambasadora kraljevine Španije.Po dolasku na posao u ponedeljak sam saznao da grupa u sastavu 2 x MiG-29 i Tu-154 u četvrtak treba da leti za Španiju.Tog poslednjeg četvrtka u maju 1992. startovala je već pomenuta grupa u sastavu Tu-154 (kapetan ppuk Josef Prochazka) i 2 "dvadesetdevetke" za čijim su komandama bili major Petr Tichy i moja malenkost.Prvi deo puta bio vodio je sa Žateckog aerdroma do Dižona.Petr Tichy je te sezone uleteo na mesto Aloisa Hackela, koji je bio sa mnom u Engleskoj prethodne godine ali je zbog preporuke lekara morao napustiti letenje.Imao je probleme sa kičmom i poslušao je na kraju savet lekara da ako ne želi da za pet godina postane invalid mora odmah prestati sa letenjem.Takve odluke nikada nisu lake, pogotovu za tako klasnog pilota u njegovom najproduktivnijem pilotskom dobu.Zbog toga je sa mnom počeo leteti Petr, koga sam ja još kao "trojku" počeo spremati za demo letenje već od jeseni 1991.Karakteristično za neke ljude iz tadašnje komande vazduhoplovstva je da su za to njegovo uvežbavanje imali apriori averziju: "Zašto će nam treći kada ste tu već vas dvojica"?Tako je izgledalo njihovo alibističko pitanje.Zato smo ga počeli uvežbavati manje-više inkognito.Ti isti ljudi su kasnije prihvatili kao nešto što se samo po sebi "podrazumeva" kada je on već tokom leta 1992. imao ceo program spreman i utreniran.Ali da se vratim na stvar.Put do Dižona je prošao bez problema.Po sletanju bili smo primljeni srdačno od lokalnih avijatičara.Ali vreme!Dočekalo nas je to, da je 40 minuta pred našim poetanjem tj. nastavkom puta počela jaka oluja.Let od Dižona do španske baze Torrejon nedaleko od Madrida, se odigrao uz veoma jak čeoni vetar.Negde na polovini puta smo počeli shvatati da se rezerva goriva dosta brzo "tanji".Momci iz Tu-154 su radili šta su mogli da bi naš put što više skratili.Nažalost, jedna od najvećih slabosti MiG-29 je prilično kratak dolet iz razloga male količine goriva koju nosi.U finalnom delu puta na visini od oko 4000m smo prilikom snižavanja uleteli u oblake nesluteći da ćemo u istim provesti neko vreme i iz njih izaći tek na visini od 270m nad terenom!Jedino što sam video bio je žuti luk na kraju krila Tpoljeva, uz koga sam se držao na rastojanju ne većem od 5 metara.Glasom sam svaki čas proveravao Petra, kako je kod njega.Uvek bi mi obradovalo kada bi odgovorio - dobro je, šefe.Iz oblaka smo ispali na udaljenosti od oko 6 km pred pragom PSS.Istog časa smo se "katapultirali" od Tupoljeva, da bi olakšali našim umornim očima a i da nam neko slučajno "ne odvuče" pistu ispred nas dok mi na nju ne sletimo.Prilikom sletanja gorivo je bilo već na rezervi.Ubrzo iza nas sleteo je i Tupoljev.Stjuardesa Vladka je izletela iz aviona i sa suzama u očima uskliknula: "Momci tako mi je drago da vas opet vidim.Spremila sam šampanjac."
Nazdravili smo zajedno za budućnost.Sledeći put ćemo uraditi sve da kroz sličnu anabazu ne prolazimo.Miting je protekao najnormalnije.Bili smo jedini gosti iz inostranstva.Povratak kući je bio uz mnogo bolje meteo uslove.
Danas sa velikim protekom vremena ocenjujem naš stil letenja borbenim avionim po Evropi bez ikakavog ushićenja.Više manje čudim se da su ti ljudi kapetani Tu-154 ali i momci iz Mošnova na An-12 i An-26 uopšte hteli da se upuštaju u te kaskaderske igrarije sa name (vode borbene i trenažne avione).Da visoka pilotaža se može uvežbati bez problema kada neko za to ima ruku a onda i izvesti nad aerodromom pred mnogo gledalaca i biti slavljen.Ali pre svega toga potrebno je da na taj aerdrom taj avion prvo nekako stigne.E u tom je caka.Da malo sada okomentarišem uslove na tom letu.
Leteli smo u maloj grupi, tesno uz veliki transportni avion, koji ima potpuno neuporedive manevarske karakteristike nego MiG-29 (ali i MiG-21 ili MiG-23).Borbeni avioni ruske proviniencije korišćeni u zemljama VU nisu bili opremljeni radiostanicama za fino podešavanje kao ni odgovaračima tj indentifikacionim uređajima kompatiblnim za civilni avio saobraćaj.Navigaciona kao ni sletna oprema takođe nije omugućavala autonomno kretanje iznad teritorije zapadnih zemalja.Imali smo komunikaciju na jednoj frekvenciji samo sa drugim pilotom u Tupoljevu i on nam je reprodukovao kakve vertikalne ili horizontalne manevre će izvesti na osnovu naređenja od dispečara.Mi smo ga slepo pratili pritom nemajući ikakvog pojma šta se oko nas u tom trenutku dešava u VAP-u.
Mnogo puta sam sletao (i poleteo sa istog) sa prilično velikim komercijalnim avionima kao što su Boeing-737 ili Airbus A-320, na veliki međunarodni aerodrom Barrajas u Madridu.Vojna baza Torrejon se nalazi vazdušnom linijom oko 5km daleko od tog aerodroma.Umereno desno prilikom približavanja na pistu 33R.U okolini takvog aerodroma se u vazduhu kreće ogroman broj aviona koji poniru, penju, koja su vođena na sletanje ili po poletanju penju na zadatu visinu.U takvim uslovime sve dodeljene putanje i visine je obavezno ispoštovati.Za tako gust saobraćaj NEOPHODNO je imati osnovne tehničke uređaje na letelicama - da mogu da čuju druge i da njih drugi čuju, da se mogu videti i identifikovati na zemaljskim radarima, i da mogu da odrade navigaciju kako je to potrebno.Dovljna je jedna "sitnica" poput gubitka komunikacije i taj problem se u međunarodnom saobraćaju odmah mora rešavati u skladu sa specijalnim procedurama, koje su za svaki aerodrom specifične.E do takve džungle smo mi krenuli i to kao da smo "sami na ovom svetu".Mi smo ponirali oko 4000 metara u tesnoj grupi gde se letelo na vizualni kontakt u gustim oblacima.Kada sam to kasnije prepričavao svojim kolegama civilnim pilotima iz ČSA, uglavnom sam se susretao sa čuđenjem, nevericom, i gotovo nikada sa oduševljenjem.Nije ni čudo.Bilo je dovoljno da neko od nas dvojice samo za trenutak "izgubi" "Tučka" i mogla je nastati situacija, čije posledice bi ušle u anale tragičnih katastrofa za mnogo budućih dekada.Ako bi imali još malo goriva, leteli bi negde, ni sami ne znamo gde, ne bi imali vezu, bilo šta korisno što bi nam pomoglo oko navigacije, ne bi nas ni videli na dispečarskom radaru.Ako bi nam uspelo da pukim slučajem ne udarimo u neki komercijalni avion u tom lutanju, veoma brzo bi nam iscurelo gorivo, i morali bismo da rešavamo problem katapultiranja.Da, ali gde, u kom prostoru, kada ste u oblacima i nepoznatom prostoru....Kakogod, bilo da iskočimo ili ne, avion bi na kraju negde pao na zemlju.Na primer možda do centra Marida, na Prado?
Nakon tog sletanja, kada smo se svi polako smirili i došli sebi, sam doneo odluku.Kući ćemo se već nekako vratiti i sa ovim CIRKUSOM završavamo!Ali kući sam naišao na funkcionere - štediše.Za nove radiostanice, odgovarače i GPS navigaciju nemamo pare.Naravno uz pitanje da li sam poludeo kada mi je uopšte palo na pamet da to tražim.Ne nisam.Ponovo, po ko zna koji put u životu morao sam igrati igru "vabank".Ovog puta u interesu mnogo drugih života.Za tu 1992. već je bilo ugovoreno mnogo stranih poseta.Ipak za sam Display team sam odgovornost nosio ja, a ne već pomenuti funkcioneri.Zato sam odlučio da bez pomenute tehničke aparature dok sam ja komandant nijedan borbeni avion neće poleteti van granica zemlje.Na popularnosti mi to sigurno nije donelo, ali to nije ni bitno.Važno je da su kasnije momci nakon mog odlaska imali bolje i bezbednije uslove za svoje putešestvije po evropi....
Verujem da slicnih prica ima i kod nas,mozda ne bas toliko dramaticnih ali iz srodnih razloga
Posebno kada su u pitanju odlasci na medjunarodne izlozbe do pocetka 90tih,i aeromitinzi tokom,krajem i pocetkom 2000tih
gavrilon ::Put dva čehoslovačka MiG-29 i Tu-154 na aeromiting u Španiji....
Prvo video snimak a ispod toga i viđenje mog prijatelja (jednog od dvojice demo pilota 29-ki Vaclava Vaška).Veoma poučno štivo.
Interesantno je da 29tke ne nose centralni podvesni rezervoar.
Ne mogu da nadjem tačno gde je Žatecki aerodrom ali ako je izmedju Brna i Praga do Dižona ima oko 800km a od Dižona do Madrida (Torrejón AB) ima još 1000km direktnom linijom.
Dolet sa centralnim podvesnim rezervoarom je oko 2100km što bi trebalo da obezbedi dovoljnu rezervu. Dolet čistog od 1500km već može da bude tanak za takav prelet.
Nedostatak navigaciono komunikacione opreme je već druga priča...
Čak i u takvim situacijama vojni piloti nisu baš familijarni sa letenjem u gustom saobraćaju i nad nepoznatom teritorijom.
Preko jednog prijatelja sam imao prilike da čujem priču od pilota F-18 koji je svejevremeno bio u poseti/ vežbi sa brazilskim RV. Kaže letimo prema Riu (ili Sao Paolo ne sećam se), oko nas milion aviona a kontrola leta govori portugalski sa jakim engleskim akcentom... U***** smo se živi
@Futurama
Morate uzeti u obzir da su doleti koje ste vi naveli moguci u najoptimalnijim vremenskim uslovima, optimilanoj visini i "najekonomicnijoj" brzini itd.
Na ovom letu od Dizonna do Torehona letelo se kroz oluju, sa jakim ceonim vetrom, menjala se visina ,pratio se transportni avion koji ima svoju krstarecu brzinu itd itd....Inace aerodrom Zatec se nalazi severozapadno od Praga, blizu nemacke granice (recimo na pola puta izmedju Drezdena i Praga, pa malo levo ako gledate od Ceske ka Nemackoj)...
Obično sve moje fotografije koje nisu tehnički perfektne (za moje standardne) nikada ne ugledaju svetlost dana. Ova je izuzetak, nastala je u situaciji jakog "haze-a" ili ti "jare", a to su situacije kada ne možeš dobiti oštru sliku zbog vazduha koji vršu deformaciju iste. Kako god, na fotografiji su L-18 i NL-18 iz dežurne pare, pa fotografija ipak zaslužuje da bude viđenja. Interesantno je da oba aviona dežuruju sa R-73 raketama. Fotografija je nastala 14. oktobra 2014. godine, dan kada je naša "para" ispratila Strižije iz našeg VaP.
gavrilon ::@Futurama
Morate uzeti u obzir da su doleti koje ste vi naveli moguci u najoptimalnijim vremenskim uslovima, optimilanoj visini i "najekonomicnijoj" brzini itd.
Na ovom letu od Dizonna do Torehona letelo se kroz oluju, sa jakim ceonim vetrom, menjala se visina ,pratio se transportni avion koji ima svoju krstarecu brzinu itd itd....Inace aerodrom Zatec se nalazi severozapadno od Praga, blizu nemacke granice (recimo na pola puta izmedju Drezdena i Praga, pa malo levo ako gledate od Ceske ka Nemackoj)...
Da zato sam i napisao da dolet čistog od 1500km može biti tanak za let od 1000km.
Medjutim, to ne objašnjava izostanak podvesnog rezervoara. Bilo bi interesantno znati zašto.
