MiG-29 Fulcrum

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zoran MKD ::dakota ::....zasto ic raketu r73 nije moguce ometati ic mamcima...

Јер глава није Антимон телурид , ни олово сулфид него пуно осетљивија !

И поље у коме исјавају мамци је рецимо 1- 3 нанометра или несечам се које тачно таласне дужине ! а елемент је остељив од 0,5 - 8 , па зато и препозна ометање.

Pa da, raketa ide ka cilju po talasnoj duzini a oko nje mogu da lete svskakvi drugi toplotni izvori i mamci od sedam hiljada stepeni vrucine i nista se nece desiti.
Nije sve samo u azotom hladjenoj glavi, ta glava jeste osetljivija no nije pametnija. I K-13M je imala hladjenje azotom pa nije bila otporna na ic mamce.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lt. Colonel
I raketa R-27R koja se nalazi u naoružanju naše vojske se navodi na taj način, dakle INS+ radiokorekcije+PARS, koristeći radar N019 Rubin.
Ovde se radi o tome može li se obezbediti osvetljenje 2 ili više ciljeva jednovremeno. Nisam ubeđen u to. To može tek sa pojavom PESA radara.
Ipak, ostavljam rezervu, jer nisam imao vremena da detaljnije proučim Zhuk-ME radar.
Ovo što vi govorite o minimalno potrebnim vremenskim intervalima između lansiranja raketa R-27R na način da se lansiraju na primer 2 na 2 cilja uz radio-korekcije, pa da onda prva raketa uđe u PARS fazu, a druga i dalje prima korekcije dok ova prva ne pogodi ili promaši, pa se "oslobodi" kanal osvetljenja i tek tada druga ulazi u PARS fazu, mi deluje teoretski moguće, ali mislim da praktično kod ovakvih radara nije izvodljivo da kanal osvetljenja u jednom taktu šalje korekciju i osvetljava cilj.
I za ovo ostavljam rezervu. Potrudiću se da pronađem više podataka o Zhuku pa ću se javiti ponovo.

• 1Ovo se svidja korisniku: Zandar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac ::@Drug Pukovnik

Na primer: Ako se kod N019M-Topaz-M radara (MiG-29S) gađaju 2 cilja, a i dalje je kutija 8x4 stepena (a jeste), logično je da 2 cilja moraju biti unutar te kutije, tako da je razmaknutost po azimutu stvar čiste logike. Druga stvar, koja se takođe može logički zaključiti jeste udaljenost cilja od cilja ako su na istom ili približno istom azimutu. Ako znamo brzinu prostiranja signala x trajanje signala dobijemo: 0,3 km/ms x 7 intervala x 10,24 ms = 21,50 km / 2 (cilja) = 10,75 km...
Ali neko bi rekao, manite vi to "vaše računanje"....

Takođe, logično je, s obzirom da radar N019M-Topaz-M nema 2 kanala osvetljenja, da ne može gađati ta 2 cilja sa raketama PARS, nego samo sa raketama ARS. Slanje radiokorekcije nije problem za 2 rakete na 2 različita cilja, problem je u završnoj fazi jer je nemoguće osvetljavati 2 cilja istovremeno za navođenje 2 rakete PARS, jer će obe rakete primati refleksije od oba cilja i jednostavnim rečnikom "pobrljaviće"!

I onda imamo rasprave bez kraja, a sve je tako jednostavno i logično, ali trebaju i neka predznanja....

Ovo je vise postalo smesno ....Za pocetak ono sto radar N019M vidi u toj kutiji dodatne pretrage ,vidi i stariji N019 ,samo sto stariji simbol drugog cilja ne prikazuje pilotu na ekranima SEI.Dakle ima mogucnost razdvajanja dva cilja ,naravno da ima jer mu to omogucava sirina snopa od 3,5 stepeni pa ut oj `kutiji 8x4 stepena` ,po azimutu ima mesta za razdvajanje dva cilja .Kutija 8x4 kao sektor stroba postoji samo u rezimu RNP ,nakon lansiranja R-27R/ER ,radar prelazi u rezim DNP ,no to ovde nekima nije jasno ni posle hiljadu ponavljanja .

Apsolutno nije tacno i ne primajte se kolege na ovu `suplju` da N019M ili bilo koji drugi radar a `visekanalan po cilju` ne moze gadjati recimo ta dva cilja a raketama sa PARS .To vam je ista ona suplja kao i prica o zahvatu cilja tokom gadjanja sa R-27R1 .Pa ako sad N019M gadja dva cilja jel to znaci da ta dva cilja istovremeno stalno drzi u zahvatu ???

Bez veze ,da znaju kolege ,jeste da znaju a ne da ne zanju .Osvetljavanje cilja tzv Podsvet vam treba bilo da gadjate raketama koje imaju PARS bilo sa onim ARS .Pa sto niko nije postavio pitanje za slucaj da se ciljevi gadjaju sa dve nove R-77-1 a koje imaju ARS+PARS u zavrsnoj fazi .

Zasto niko od kolega nije postavio pitnaje,e pa kako se to raketi sa ARS salje signal RK-e onda ??? Kako poslati signal RK-e ako cilj nije osvetljen ( podsvechen ) .

Vidim da je ovo dosta kolega lajkovalo ...

Kubovac ::
To je pitanje zašto raketa R-27R sluša samo radar aviona sa koga je lansirana? Zato što je još za vreme vreme naoružavanja avionа "uparena" raketa i radar. To znači da su uspostavljene kodovske šifre i samo taj radar može raketi predati radio-korekciju.

Nego pitam se ko je nama ovo prvi na ovoj temi pojasnio ??? Kad smo svi redom ovde lutali po pitanju N019EB-R-27R1 , davno nekad , ko je nama tada pojasnio kako sve to funkcionise .

Hm,bas mi nesto zanimljivo kako je to maks impulsna snaga N019EB ista kako u rezimu Obzor ,tako i u rezimu Podsvet ...

Jos nesto ,znaci pored tog osvetljavanja cilja,rakete sa PARS imaju bolje mogucnosti ( vece dajine ) `zahvata` cilja tj prijema signala odbijenih od cilja nego sto su to daljine za autonomni zahvat istog od strane RGS rakete sa ARS .

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, Zandar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dakota ::....zasto ic raketu r73 nije moguce ometati ic mamcima...

Nesto nam nema pravog odgovora jel da .Cudno .No toliko puta smo ga dobili .Nego sta to foto-detektor ICGSN rakete R-73/E ima a recimo nema toplotni pelengator kod KOLS `Izdelie13S`?

Sta se to sve moze podesavati na ispitnoj stanici za R-73 kad je ICGSN u pitanju ,sta su to nasi jos krajem 80tih uocili kao razliku izmedju R-73 i R-73E ,posto su pukim slucajem dobili kontigent raketa R-73 a ne izvoznih R-73E.

Boze,Boze ko li je nama sve ovo nekad davno ispricao da mi je znati ...

ltcolonel ::Kubovac Žuk radi po sasvim drugom principu, naravno pod uslovom da ima novu verziju rakete R-27R. On sada radi na sličan način kao američki sistem Ejđis. Naime nova generacija raketa R-27R u prvoj fazi leta navodi se inercijalno sa korekturom. Tek u završnoj fazi, koja započinje kada raketa priđe na nekih 10 km od cilja prelazi se na poluaktivno radarsko samonavođenje. Po nekim podacima potrebno je 3 do 5 sek da se pređe na drugi cilj (kad je reč o završnoj fazi). Pri normalnim daljinama lansiranja do nekih 30 - 35 km Žuk može da dejstvuje po 2 cilja sa po 2 rakete. Ako bi pričali u stilu Hari Potera kao što Ameri pričaju kada govore o "dometu" rakete AIM-120 tj maksimalnoj daljini lansiranja rakete R-27R (što je možda izvodljivo po transportnim avionima i sličnom) Žuk bi mogao da dejstvuje i po 4 cilja sa po 2 rakete, naravno ako ima 8 rakete. Dakle realno može da dejstvuje po 2 cilja sa po 2 rakete (sa intervalom od nekih 15 do 20 sekundi zavisno od daljine prvog cilja).
Samo, ovo nije moguće sa raketom R-27R koju mi imao u naoružanju čak i kad bi naši avioni imali radare Žuk.

Kolega da pomenem ,R-27R/ER od samog pocetka postojanja, tj od pocetka svoje operativne upotrebe ima dve faze samonavodjenja : INS sa ili bez radio-korekcije i fazu PARS u kojoj recimo lovca MiG-21 moze da zahvati sa oko 25km daljine .Ovo `zahvati` se naravno odnosi na mogucnost prijema radarskih signala odbijenih od cilja a snaga radaskih signala se veze za radare N001 i N019 .Snaga radarskih signala recimo radara N019M ,N035 itd je veca pa je time veca i daljina sa koje ce te odbijene signale primiti .

Znaci R-27R/ER od samog pocetka ima ono INS+PARS sa tim da postoje informacije da su 90tih i kasnije nastavili da rade na programu ugradnje aktivnog elementa ,zraceceg i to izgleda na bazi klistrona ,zanimljivo a antena je PAR -planarna antenska resetka tzv `Schelevaja` .Radi se dakle o R-27A/EA sa ARS u ali nije bas poznato da li se ser. proizvodi i da li je uopste u jedinicama VKS .

Koje su moguce takticke i tehnicke prednosti raketa sa PARS spram onih sa ARS je prehodno opisano na temi o raketama V-V.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

da li neko može za nas laike malo da uprosti stvari, ako dobijemo žuk me radar i odgovarajuće rakete, koliko će naš aparat moći istovremeno cilejva da prati i da gadja ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svi vi preskačete rečenicu da radi na principu sličnom kao Ejđis i da sam na to mislio kad sam rekao o radio korekciji.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, Dicus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ray ban11 ::
Ovo je vise postalo smesno ....Za pocetak ono sto radar N019M vidi u toj kutiji dodatne pretrage ,vidi i stariji N019 ,samo sto stariji simbol drugog cilja ne prikazuje pilotu na ekranima SEI.Dakle ima mogucnost razdvajanja dva cilja ,naravno da ima jer mu to omogucava sirina snopa od 3,5 stepeni pa ut oj `kutiji 8x4 stepena` ,po azimutu ima mesta za razdvajanje dva cilja .Kutija 8x4 kao sektor stroba postoji samo u rezimu RNP ,nakon lansiranja R-27R/ER ,radar prelazi u rezim DNP ,no to ovde nekima nije jasno ni posle hiljadu ponavljanja .


Kubovac pise o zavrsnoj/terminalnoj fazi, procitaj ponovo sta je napisao:
Citat: Slanje radiokorekcije nije problem za 2 rakete na 2 različita cilja, problem je u završnoj fazi jer je nemoguće osvetljavati 2 cilja istovremeno za navođenje 2 rakete PARS,

To inace nije moguce ni sa PESA radarima ali zbog brzine moze se reci da PESA moze da drzi vise ciljeva u zahvatu istovremeno, tehnoloski tek AESA radari omogucavaju fizicki da se drzi vise ciljeva u zahvatu istovremeno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Svi vi preskačete rečenicu da radi na principu sličnom kao Ejđis i da sam na to mislio kad sam rekao o radio korekciji.

Pa ne preskačem, ali jednostavno ne smatram to mogućim na način na koji vi to pišete, pogotovo me veza sa Aegis borbenim sistemom ne ohrabruje po tom pitanju, jer je to složeniji borbeni sistem u čijem srcu je PESA radar i po mom mišljenju nije uporedivo sa ovim primerom.

Naime, jedino što je možda moguće jeste da se PARS raketa br. 1 lansira na cilj br. 1 i kada uđe u SARH fazu poslednjih cca 20 sekundi leta, da se na cilj br. 2 lansira PARS raketa br. 2 bez slanja radio-korekcija sve dok raketa broj 1 ne pogodi ili ne promaši svoj cilj. Tada se kreće sa radio-korekcijama za raketu br. 2 prema cilju broj 2....
Ali ja i za ovo nisam siguran, jer bi to onda možda bilo moguće i kod N019M Topaz-M, a nije moguće.
Upitno je čak i koliko se ciljeva jednovremeno može gađati sa ARS raketama, na Zhuk-ME.
Moguće je sva 4, ali ako imaju zahvat ciljeva na svojim radarima još dok su na pilonu. Ako moraju radio-korekcije, upitno je da li mogu 4 cilja, ali s obzirom da N019M Topaz može 2 cilja sa ARS, pretpostavio sam da ovaj Zhuk-ME sa bržim elektronskim skeniranjem i boljom rezolucijom signala može razdvojiti i 4 cilja u nekom prostoru u kome se vrši zahvat pa da je ovo možda i moguće.

Ne uspevam ništa konkretnije da pronađem osim podatka da MiG-29SMT sa radarom Zhuk-M može jednovremeno dejstovati na 4 cilja, uz dopunu na jednom izvoru raketama "fire and forget". To dakle može značiti i 4 cilja sa IC raketama, ali i sa ARS ako imaju zahvat već na pilonu, jer ako moraju radio-korekcije onda ni one ne spadaju pod "fire and forget"....

Još jednom podvlačim, problem je osvetljavanja 2 cilja jednovremeno i njihova minimalna razmaknutost po azimutu i udaljenost da bi 2 rakete mogle ići svaka ka svom cilju i primati signale osvetljenja svaka za svoj cilj.
Kod radara koji vođenje raketa vrše u uskom polju (kutiji) tipa 8x4 stepena ili slično, to nije moguće.
Kod PESA radara je moguće uz obezbeđenje razdvajanja ciljeva, kod AESA uopšte nije stvar pitanja....

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, Dicus, Šid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Kutija 8x4 kao sektor stroba postoji samo u rezimu RNP ,nakon lansiranja R-27R/ER ,radar prelazi u rezim DNP ,no to ovde nekima nije jasno ni posle hiljadu ponavljanja ."

U kojem i dalje postoji ta kutija jer je za izvrsavanje "rezima" DNP preduslov postojanje zahvata i lansiranje PARS rakete.

"Pri gubitku zahvata posle lansiranja rakete sa poluaktivnim radarskim vodjenjem i ponovnim zahvatom tog istog cilja DNP se za raketu u letu nece nastaviti"."

_________________________

"Apsolutno nije tacno i ne primajte se kolege na ovu `suplju` da N019M ili bilo koji drugi radar a `visekanalan po cilju` ne moze gadjati recimo ta dva cilja a raketama sa PARS ."

Uputstvo upotrebe R-27ER na avionu 9.13S:

"Максимально возможные превышения и принижения цели приведены в табл. ракете предусмотрена работа с уменьшенной вдвое частотой повторения импульсов подсвета цели РЛПК, что позволит осуществить одновременное наведение двух ракет на две цели. Однако в СУВ-29 одновременное наведение двух ракет по двум целям в настоящее время не реализовано.""

Nema nista od gadjanja dva cilja na 9.13S sa raketom R-27ER.


_____________________________

Sta je cilj radara kod vodjenja rakete sa PARS? Cilj je dovesti raketu do udara u cilj ili onoliko blizu da se aktivira blizinski upaljac ako ga ima.

Sta je cilj radara kod vodjenja rakete sa ARH? Cilj je dovodjenje rakete u bilo koju poziciju u kojoj ce se oznaceni/zahvaceni cilj naci unutar "vidnog polja" radara u glavi rakete kad se ovaj ukljuci. Ako je ovo ispunjeno radar u glavi rakete vrsi zahvat cilja i dovrsava vodjenje rakete.

Sta je cilj radio korekcije? Cilj radio korekcije je sprecavanje rasipanja energije rakete i njeno dovodjenje u onu poziciju u odnosu na cilj u kojoj ce biti moguce preuzimanje PARS vodjenja. Radio korekcija je gruba radnja koja zahteva redje "zracenje" cilja, dok PARS faza zahteva maksimalno moguce. Da nema ovoga mi bismo mogli da imamo raketu koja se navodi iskljucivo radio korekcijom. Upravo iz ovih razloga mi smo *duzni* da zadrzimo zahvat na cilju sve dok ne osmotrimo rezultat gadjanja. Radio korekciju takodje imaju rakete sa ARH i u tom slucaju cilj radio korekcije je sprecavanje rasipanja energije rakete i dovodjenje rakete u bilo koju poziciju u kojoj ce se oznaceni/zahvaceni cilj naci unutar "vidnog polja" radara u glavi rakete kad se ovaj ukljuci. Kada se ovo drugo pocne vrsiti mi smo slobodni da "skinemo" zahvat naseg radara i mozemo da radimo nesto drugo.

Sta je zajednicko nekim raketama PARS i ARH? Zajednicko je postojanje radio korekcije putanje. Sta je razlika? Razlika je da smo po otpocinjanju PARS vodjenja i dalje duzni da odrzimo zahvat cilja, dok kod otpocinjanja ARH vodjenja tu ulogu preuzima radar u glavi nase rakete i mi smo slobodni da skinemo zahvat cilja na avionskom radaru ako nam se tako hoce. Ucestalost zracenja cilja u nekom rezimu osmatranja je nedovoljna da cak i mi kao pilot steknemo predstavu o istorijatu kretanja cilja a kamoli da omoguci PARS raketi da udari pravo u njega. Kako bi nam pomogli u tome projektanti Su-27 nam nude komandu "metka trassa" koja na displeju generise svetlucavi trag iza kontakta pomocu kojeg sticemo uvid i u istorijat kretanja cilja a ne samo u njegovu trenutnu poziciju (koja se obnavlja u kratkim intervalima).

Sta radi (pod)rezim SNP? Podrezim SNP u slucaju da smo u njega usli iz rezima "V" vodi racuna o dinamici priblizavanja detektovanih ciljeva u odnosu na nas i predlaze zahvat najopasnijeg ali ne najopasnijeg u smilu da nas taj cilj obavezno fizicki ugrozava. Primera radi, na 38km od nas je B-52 koji ide brzinom od 500km/h ka nama a 5km iza njega je B-1B koji ide 1050km/h ka nama. SNP "kapira" da ce B-1B prestici B-52 i sugerise nam da zahvatimo njega, iako nam je trenutno B-52 fizicki blizi. Posto u rezimu SNP nemamo na skali daljine balisticke proracune za odabranu raketu SNP isto tako sprecava da se istrcimo i zahvatimo cilj daleko pre nego sto nam udje u domet i na taj nacin ga upozorimo o nasem smeranju.

Sta radi TWS? TWS se ne bavi dinamikom priblizavanja prikazanih ciljeva u odnosu na nas. TWS nam isto tako ni ne sugerise koga da napadnemo. TWS nam u prvom momentu omogucava da steknemo sto podrobniju sliku o ciljevima ispred nas. Ono sto prvo upada u oci je da kontakt u TWS ima "peteljkicu" koja oznacava smer njegovog kretanja (SNP to nema) i neki broj, a to mu je visina (SNP to nema). Isto tako vidimo da je nas strob vezan za dva reda brojeva koji se menjaju kako pomeramo strob. Primera radi, dovedemo strob na cilj ispod kojeg je broj "4" a nas strob ima u tom momentu (lupam) brojeve 11/00. To znaci da nas cilj u tom trenutku lepo upada u visinska ogranicenja TWS. Ukoliko bi se sa 4 (4000 stopa) nekim cudom momentalno popeo na 12 (12000 stopa) a na toj lokaciji je granica stroba 11 (11000 stopa) izgubili bismo njegov prikaz. Ukoliko ovo nije to sto smo zeleli vec smo zeleli ekvivalent SNP podrezima treba napustiti TWS i preci u "Velocity search" rezim.

S obzirom da u TWS imamo strob, njime mozemo da oznacimo neki cilj s ciljem da ga napadnemo AIM-120 raketom. Kada to uradimo desice se izvesne promene. Radar ostaje u rezimu TWS ali dok je ranije polje rada bilo identicno RWS rezimu sad se javljaju ogranicenja u pogledu brojeva sektora visine skeniranja (smanjenje tzv BAR-ova). Isto tako se javljaju dve vertikalne linije centrirane oko oznacenog cilja i svi oni kontakti koji su ostali van ove dve linije ce poceti da blinkaju sa tendencijom da nestanu, dok oni unutra ostaju. Na HUD-u imamo balisticke proracune za izabranu raketu (AIM-120) kao i kockicu gde ocekujemo da se cilj pojavi kad bi mu dovoljno blizu prisli. Isto tako strob nije nestao i mozemo ga i dalje setati. Od fundamentalnog znacaja za ovu temu je da shvatite da ovo sto je uradjeno nije zahvat (zato sam koristio izraz oznaceni cilj) iako lici da jeste. Nije zahvat iz razloga sto su periodi "zracenja" ciljeva nedovoljno ucestali da bi se iz trenutka u trenutak "apdejtovala" pozicija cilja. Umesto toga sistem kreira fajl sa parametrima leta cilja i na osnovu njih predvidja njegovu buducu poziciju a funkcija "zracenja" cilja je kontrolna - da proveri da li je cilj zaista onde gde je sistem predvidio da ce biti. S obzirom da se od naseg radara zahteva da po lansiranju rakete izda radio korekciju za lansiranu raketu (sto je gruba radnja) sa ciljem da je dovede u bilo koju poziciju iz koje ce se u zavrsnoj fazi vodjenja cilj naci unutar "vidnog polja" radara u glavi rakete koja ce dalje zahvatiti cilj i dovrsiti vodjenje, ovaj nivo informacija o cilju je *dovoljan* i na osnovu toga je sacuvano osmatranje drugih ciljeva. S obzirom na ovo bitno je shvatiti da se kod klasicnog zahvata cilj i fizicki nalazi tamo gde nam je pokazano. Kod oznacivanja cilja u TWS rezimu cilj nije fizicki nuzno bas tamo gde nam je prikazano, sto ne smeta, jer cilj naseg radara nije da dovede ispaljenu raketu do udara pravo u cilj vec da je dovede bilo gde odakle njen radar moze da preuzme vodjenje.
S obzirom da strob nije nestao posto smo oznacili cilj mi i dalje mozemo da ga setamo u granicama vertikalnih linija i da oznacimo neki drugi cilj. U ovom slucaju nece biti narocitih promena na displejima sem sto ce vas sistem obavestiti da je taj drugi cilj vidjen kao drugi za sukcesivno gadjanje. Kada lansiramo prvu AIM-120 parametri prvog cilja se sklanjaju a "dovode se" parametri drugog oznacenog cilja. Ako smo zadovoljni njima lansiramo odmah i drugu.

Mana ovakvog metoda napada je ta da je za uspeh bitno da stvarna lokacija cilja sto vise pogodi sa onom predvidjenom. Projektant sistema polazi od pretpostavke da pilot cilja nema na osnovu cega da donese odluku o dramaticnim promenama svojih parametara leta jer njegov RWR svo vreme prima zracenje radara u rezimu osmatranja i pilot je uljuljkan u laznoj sigurnosti. Edukovani pilot koji detektuje zracenje radara u rezimu osmatranja aviona koji moze da koristi ARH rakete moze svejedno na osnovu svog predznanja da pocne da ostro menja parametre svog leta sto dovodi do skokovitog premestaja oznake cilja kod napadaca a ispaljena raketa rasipa svoju energiju pokusavajuci da isprati kretanje cilja koji "skace okolo". Ukoliko se jos jedan takav "skok" desi u momentu bliskom aktivaciji radara u glavi rakete lako je moguce da se cilj nadje van njegovog "vidnog polja" i da raketa odleti u prazno ili na nesto drugo sto uspe da zahvati. Ovakvi primeri kada su napadnuti piloti samoedukacijom izbegli napade su se desili u zabranjenoj zoni leta iznad Iraka 5. Januara i 9. Septembra 1999 kada su sve rakete ispaljene od strane F-14D promasile.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PESA radar Zaslon kod MiG-31 može da gađa 4 ciljeva sa 4 PARS raketa R-33.