MiG-29 Fulcrum

• 4Ovo se svidja korisnicima: nradukic, Ehinacea, Velibor Rado, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

VP3987 ::Ovaj dokumentarac uporedjuje Su57 i F35 ali se Mig29 spominje kao konceptualna greska. Trebao je da bude laki avion cija bi proizvodnja i odrzavanje bili 50% jeftiniji od teskog lovca poput su27. Na kraju je ispalo da nije znacajno jeftiniji ali je znacajno slabiju po TT karakteristikama.

30:08 https://www.youtube.com/watch?v=ScM_rN9a-js

@ltcolonel

Ne mozes da me ubedis da AMRAM kao samonavodjena raketa nije bolja od R73 ili R27. Da je tako ne bi Rusi razvijali R77 i kacili je na kasnije verzije Mig29 pa i druge avione.

Ako su oni očekivali da će troškovi biti 50% manji onda su u startu bili nerealni. Pa pogledajte cenu F-16 i F-15. To nikada nije bilo ni blizu 50% a pritom je F-16 jednomotorni lovac što je velika prednost.

Fulcrum je jedna od onih priča gde se hiljadu stvari urotilo odjednom protiv njega. Raspad SSSR-a, izuzetno loše snalaženje korporacije Mig u tom mutnom vremenu (a realno bili su u boljoj poziciji od Suhoja zbog broja izvezenih letilica i broja klijenata), loši rezultati u svim konfliktima jer su ga realno letela vazduhoplovstva u rasulu, bez održavanja i prave obuke, izgubili su na domaćem terenu jer je Flanker ocenjen kao perspektivniji u opštoj besparico, izgubili su u trci za mornaričku verziju iako su po mom mišljenju bili logičniji izbor sa svim ograničenjima koje Kuzja sa sobom nosi i najbitnije, Flanker je prosto neverovatno uspešna i dobra platforma. Toliko specijalizovanih verzija na istoj osnovi i svaka je vrhunska (sem možda Su-33).
Kad govorimo o padu SSSR-a mislim da je za Mig-29 još veći problem bio pad Varšavskog pakta. Devedesete su pakao za kompletnu istočnu Evropu. Glavni korisnici Mig-29 su bukvalno potpuno potonuli ili čak nestali posle pada berlinskog zida. Samo povratak ekonomije na nivo iz 89.-e trajao je od 10 do 30 godina (30 smo mi najgori). U toj situaciji nabavke, remonti, održavanje, sve je bilo na kašičicu a bez priliva love firma umire. Šta bi danas bio F-16 da su odjednom potonuli Izrael, Turska, Grčka, Portugal, Belgija, Holandija, Danska, Norveška i da je USAF u isto vreme morao da u 5 godina sreže broj lovaca na ukupno 500-600 svih tipova. Prošao bi isto kao i Mig-29. Tako da se nebih složio da je koncepcija bila loša. Bio je to pravi avion za manje sovjetske saveznike, ali su mu mušterije nestale na samom početku karijere i više mu nije bilo spasa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo kaze Wiki u 4 klika za F16 blok 30:

The first Block 30 F-16 entered service in 1987. Major differences include the carriage of the AGM-45 Shrike, AGM-88 HARM, and the AIM-120 missiles, which entered service in September 1991.

Pise da je raketa usla u upotrebu 1991.

jos par klikova za aim120:

After protracted development, the deployment of AMRAAM (AIM-120A) began in September 1991 in US Air Force F-15 Eagle fighter squadrons. The US Navy soon followed (in 1993) in its F/A-18 Hornet squadrons.

To je Wiki, moze da bude al ne mora da znaci

-----------------------------------------------

Obrisa covek poruku pa sada izgleda kao da pricam, sa samim sobom.

• 6Ovo se svidja korisnicima: yrraf, nradukic, zoran MKD, voja64, Kubovac, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Avg 2019 23:33

VP3987 ::Ovaj dokumentarac uporedjuje Su57 i F35 ali se Mig29 spominje kao konceptualna greska. Trebao je da bude laki avion cija bi proizvodnja i odrzavanje bili 50% jeftiniji od teskog lovca poput su27. Na kraju je ispalo da nije znacajno jeftiniji ali je znacajno slabiju po TT karakteristikama.

30:08 https://www.youtube.com/watch?v=ScM_rN9a-js

@ltcolonel

Ne mozes da me ubedis da AMRAM kao samonavodjena raketa nije bolja od R73 ili R27. Da je tako ne bi Rusi razvijali R77 i kacili je na kasnije verzije Mig29 pa i druge avione.

Kakve veze imaju rakete R73 i AIM-120 života ti.
Što se tiče raketa AIM-120 i R-27 američka ima prednost samo što, teorijski, može da se lansira na više ciljeva istovremeno. U praksi, ako pilot mora da odradi celu proceduru to uopšte nije tako jer ta procedura traje poprilično dugo. Tako da podatak o mogućnostima da avion, recimo F-16, može istovremeno da lansira nekoliko raketa na nekoliko ciljeva ne treba shvatati bukvalno. Raketa AIM-120 ima izuzetno loše kinematičke karakteristike a time i manevarske mogućnosti tako da su mogućnosti popravki većih grešaka u početnim elementima cilja ako ovaj manevriše prilično ograničene.
Sa druge strane raketa R-27 ima daleko kraće vreme leta na svim daljinama, daleko bolje kinematičke sposobnosti (dakle bolju manevrsku sposobnost), takođe veću STVARNU daljinu lansiranja, manje je osteljiva na elektronsko ometanje i može da se upotrebi protiv ciljeva na visinama i od 300 m (teorijski i manjim) dok je AIM-120 neupotrebljiva za visinie ispod 1000 m a sumnjiva za visine ispod 3000 m.
Jednostavno ne veruj svemu što piše na internetu.

Dopuna: 04 Avg 2019 23:42

Sve ovo što važi za AIM-120 važi i za R-77 i to je razlog što Rusi ne menjaju R-27 nego im R-77 služi kao dopuna. I kod AIM-120 i kod R-77 postoji jedna "sistemska" greška ili ti falinka koju je nemoguće otkloniti kod raketa kod kojih je najveći deo leta u tzv pasivnom režimu tj kada ne radi motor. O čemu se radi msilim da bolje može da ti objasni drug pukovnik ili neko drugi od raketaša.

• 19Ovo se svidja korisnicima: Voja1978, MB120mm, amaterSRB, bato, Kubovac, Zandar, ltcolonel, lacko, Dicus, 4bobo, voja64, Georgius, Shomy, Mercury, stalker, Velibor Rado, Levi, sasans23, MiG-29M2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kratak odgovor na sve poluaktivno vodjene rakete:
Propao zahvat- propao pogodak.
Kao sto kaze lt.collonel, uslovi lansiranja daju i vise od 50 posto sanse za pogodkom. Jednostavno nije isto lansirati opusteno i sa svim idealnim predislovima ili u magnovenje kad je pilotu dostupno jedva desetak sekundi da razmisli dok aitomatika daje konfuzne podatke.
Uvodjenje takozvanih aktivno samonavodjenih radarskih raketa ne trebs dozivljavati kao cudo i prekretnicu. Taj metod samo u par procenata povecava verovatnocu pogodka i poslednjoj cetvrtini ili petini putanje.
Malo bolje , ali samo malo bolje od poluaktivno navodjene rakete sa dve vrste blizinskih upaljaca. Onaj ko misli da pistoje rakete "ispali i zanoravi" je u velikoj zabludi. Jedina efikasna raketa u toj ulozi i je i dan danas r73 , samonavodjena ic raketa kojoj tp obezbedjuje uslove lansiranja van aerodiamike aviona nosaca. Ako se pri tom doda da je nosac rakete visoko manevarski sposoban mig29 onda je sve jasno. Strategija upotrebe vazduhoplovsta prvo definise da li si u napadu ili u odbrani, zatim dali si u prevlasti oli nisi ili ste egal. Sve u svemu jedno nato vazduhoplovstvo ne moze da ostvari uspeh nad srednje organizovanim vazduhoplovstvom sa mig 29 kao osnovom. Da je moguce tako odavno bi se upustili u tu akciju. Takodje p pozivam samozvane i nicim izazvane strucnjake da ne zloupotrebljavaju situaciju iz 99 te gdd je odnos drzava napadaca prema drzavama u odbrani bio 19:1. Takav rat jos niko nije uspeo da zapocne, svaka im cast sto su to uspeli.

• 8Ovo se svidja korisnicima: Dicus, amaterSRB, voja64, Shomy, Zeka_Peka, dakota, Mercury, xanadu
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@....

A još donedavno smo imali rasprave da li se kod verzije lovaca MiG-29A i B i radara N019(E) cilj sve vreme drži u zahvatu kada se gađa sa poluaktivno vođenim raketama R-27R. Drago mi je da smo to konačno svi shvatili da je tako i da nije moguće nikakvo praćenje ostalih ciljeva odnosno situacije u VaP-u dok se ta raketa navodi na cilj.
Mana kod PAR R-27R je što se cilj mora držati sve vreme u zahvatu (pratiti i osvetljavati) i što protivnički lovac sve vreme dobija obaveštenja da je otkriven, pa zahvaćen, pa da je na njega lansirana raketa. U tom smislu, protivnički lovac (recimo F-15 ili F-16) ima dovoljno vremena da oštrim manevrima bez većih problema razbije "zahvat" i pobegne radaru lovca MiG-29A ili B.
Takođe, opcija gađanja samo 1 cilja jednovremeno, svakako nije "sretno rešenje", pogotovo u "paketu" sa prestankom osmatranja situacije u VaP-u.
Ipak, dobra osobina je relativno velika dalja granica lansiranja rakete, što svakako izaziva određeni strah i respekt kod protivnika. Da su recimo prve noći 99-te naša 2 lovca uspela da lansiraju svaki samo po 1 raketu R-27R na po 1 cilj, na daljinama većim od 30 km, ubeđen sam da bi formacije NATO lovaca bile razbijene i da bi napad bio odbijen. Naravno, njihova nadmoć je bila prevelika i oni bi se brzo vratili i napali ponovo, verovatno u još većem broju.
Što se tiče raketa sa aktivnim radarom R-77, one imaju značajne prednosti u odnosu na R-27R.
Prednost se ogleda u mogućnosti da se 2 cilja gađaju jednovremeno, iako postoje značajna ograničenja (maksimalni razmak između 2 cilja po azimutu, minimalna udaljenost između 2 cilja pri istom ili približno istom azimutu i slično).
Naravno, ukoliko se ova raketa koristi sa početnim INS + radio-korekcije, takođe postoji značajna mogućnost da protivnički lovac oštrim manevrom razbije "zahvat" radara na lovcu MiG-29 i pobegne ili krene u protivnapad. Ali, to je samo u početnom delu putanje, posle kada cilj zahvati glava u raketi R-77, ta mogućnost je značajno niža.
Međutim, ako se cilj gađa kada ga je već na pilonu zahvatila aktivna radarska glava u R-77, mogućnost da se razbije takav zahvat je znatno niža nego kod rakete R-27R, a pritom je ovo i bezbednije za MiG-29, jer može ispaliti raketu u klasičnom "ispali i zaboravi" režimu i pobeći ili se odgovarajućim manevrom pripremiti za gađanje narednog cilja opet sa R-77 ako ima još 1 projektil na pilonu ili sa R-27R ili R-73 ako ima zahvat (a domet TP kod R-73 i ARGS kod R-77 je približno isti)....
Inače sve ovo se odnosi na verzije MiG-29A i B, ver. 9.12 sa radarom N019(E) kao i na verziju MiG-29C verz. 9.13 sa radarom N019 Topaz-M.


Eto....inače poređenje AIM-120 sa R-27R i nije baš prikladno jer to nisu rakete sa istim načinom vođenja. Bolje bi bilo porediti AIM-120 sa R-77.....

• 9Ovo se svidja korisnicima: Voja1978, ladro, amaterSRB, voja64, Zandar, Kubovac, Zeka_Peka, dakota, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vezano za uslove za lansiranje i verovatnoću pogodka...Raketa (ARH ili SARH svejdno) može da se lansira samo ukoliko SUV aviona nosača proračuna da postoje uslovi za pogodak. SUV daje jasnu indikaciju pilotu o položaju mete, ali i verovatnoći pogodka. Ustvari da budem precizniji, SUV ne može da zna verovatnoću pogodka, ali može da zna kolika je verovatnoća da raketa imati dovoljno kinetičke energije da stigne do cilja (pod raznim okolnostima). Preko dinamičke skale lansiranja (DLZ) koja se prikazuje pilotu na HUD, on može da vidi koja je maksimalna, optimalna, minimalna i daljina lansiranja sa koje protivnički avion koji manevriše nema izgleda da pobegne (čak iako naglo promeni smer kretanja). MiG-29 takođe ima svoju verziju DLZ, s tim da skala nema podeok za optimalnu daljinu gađanja, već samo ove ostale koje sam naveo (ali to ne menja stvari). Stvari su sasvim logične, ako lansiraš raketu na cilj sa maksimalne dozvoljene daljine, verovatnoća pogađanja cilja je jako mala, jer bilo kakva veća promena pravca gotovo sigurno znači i promašaj. Suprotno tome, ukoliko se raketa lansira između minimalne distance lansiranja i maksimalne distance za cilj koji manevriše, šansa za pogodak je znatno veća. Npr. sovjetska taktika za upotrebu R-27R na MiG-29 bila je ispaljivanje prve rakete na maksimalnoj daljini do cilja Dmax1 (vrlo mala verovatnoća pogodka) i isplajivanje druge na Dmax2 (maksimalna daljina lansiranja za mete koje manevrišu).

Da budem precizan postoje i uslovi kada raketa može da se lansira i bez odobrenja SUV-a. Jedna situacija је HOJ (Home On Jam) gde se raketa lansira na izvor ometanja ali SUV nije u stanbju da odredi daljinu do cilja, a druga situacija, tipična za ARH rakete je tzv. "maddog" ispaljivanje, gde se raketa ispaljuje na slepo u očekivanom opravcu neprijatelja u nadi da će radar u glavi rakete u nekom trenutku uhvatiti "nešto" i pogoditi cilj. Ne trebam ni da objašnjavam da su u ovom slučaju šanse za pogodak jako jako male, čak iako znaš gde je protivnik. Odmah da (uslovno rečeno) ispravim Dakotu i da kažem da neke ARH rakete, pa i AIM120 jesu "lansiraj-i-zaboravi" rakete, to jest moguće ih je lansirati i okrenuti letelicu u suprotnom pravcu, samo što je tada verovatnoća da će raketa pogoditi cilj previše mala, pa se one tako i ne koriste.

Ono što pravi bitnu razliku između pojedinih ARH raketa je postajanje dvosmerne veze između rakete i aviona. Glavna prednost poslednjih verzija raketa AIM-120 je mogućnost javljnja nazad matičnoj letelici da je radar u raketi uspeo da postigne sopstveni zahvat cilja, što daje mogućnost pilotu da u tom trenutku promeni pravac kretanje i smanji rizik po sopstveni avion. Naravno, distance postizanja samostalnog zahvata ARH rakete zavise od dosta stvari, ali su znatno manje od maksimalne distance lansiranja. Zapravo su strogo čuvana tajna, ali realno očekivanje je poslednja 1/4 od maksimalne daljine lansiranja. Primera radi R-77 nema komuikaciju sa matičnom letelicom i potvrdu sopstvenog zahvata, bar ne izvozna verzija.

Hipotetički mnogi zapadni avioni naoružani sa AIM120 C ili D (pa i F-16C) su u prednosti u odnosu na MiG-29, ali ne i u odnosu su na veće ruske zverke poput SU-27. Evo i zbog čega: Rusi se i dalje oslanjaju na SARH rakete (ili kombinaciju SARH i ARH) i to gotovo isključivo zbog postojanja energetske verzije rakete R-27 (R-27ER). Ova raketa daje veliku prednost ruskim letelicama u nekim situacijama, pre svega pruža im šansu da prvi lansiraju raketu, što automatski protivnika stavlja u potčinjeni položaj. Suštinski kombinacija R-27ER,R27R i R73 je znatno ubojitija od recimo R-77 i R73.

• 9Ovo se svidja korisnicima: Mercury, bojank, voja64, Dicus, amaterSRB, lacko, Voja1978, Kubovac, stug
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...samo dopunjujem misao kad kazem da ispali zaboravi ne postoji, deklarativno postoji nastoji no u praksi teska posla. Aim7 bi definitivno bio eliminisan uz naoruzanja da je 120 i toliko aktivno mocna naprava a eto sperou dopade i na super horneta.
Davno sam citao u "galaksiji" (ko ne zna sta mu dodje galaksija nek se posluzi guglom) da je jos u vijetnamu sperou bio efikasan ( vijetnamci nisu upotrebljavali dxinovske bombardere), no da je taktika upotrebe zahtevala da prvo potvrdi vizuelno da je cilj neprijatelhski. Glupa naredba i koliko god da deluje neistinita ja u vojnu glupost ozbiljno verujem. Hocu da kazdm da sarh rakete iz nekog razloga i dalje imaju svoje mesto

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нешто занимљиво са сајта МиГ-а:
"The MiG-29 aircraft upgrading to the MiG-29SM version can be fulfilled without aircraft delivery to Russia. The Customer’s companies or of the third countries may be involved into upgrading."

• 4Ovo se svidja korisnicima: dakota, voja64, Mercury, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dakota ::. Hocu da kazdm da sarh rakete iz nekog razloga i dalje imaju svoje mesto

O da , naravno da imaju svoje mesto....
Sećaš se kad smo diskutovali preko pp oko načina vođenja RS-2U na MiG-21 i R-27R kod MiG-29?
E sad....kod RS-2U imamo antenu koja se skoro bukvalno "ufiksira" na cilj, da čak pilot mora manevrom lovca "nišaniti" i držati cilj u preseku. To je način vođenja "beam riding" ili "jahanje na snopu". U tom slučaju raketa se preko svojih repnih antena ozračuje radarskim snopom koji prati cilj i navodi se u sredinu tog snopa. Problem je u tome što sam cilj nije u sredini snopa, nego unutar snopa. I sad imamo situaciju da što je cilj dalje, to je širina snopa veća i to je grešaka u navođenju veća. Zato te rakete imaju efikasan domet od 3-6 km....
Zašto one mogu biti dobre? Recimo sada se mnogo diskutuje o korišćenju manjih raketica u nekim PVO sistemima poput Tora ili Pancira, koji bi gađali male dronove, rakete iz VBR-ova ili čak i artiljerijske granate i da im domet bude do 3 km. E tu se ovaj način možda može iskoristiti jer se u taj snop koji može "uhvatiti" sve te ispaljene granate i prikazati ih kao grupni cilj može lansirati veliki broj raketa, bukvalno onoliko koliko ih imaš u lansirnim cevima. I te raketice će se navoditi na sredinu snopa tog "grupnog cilja". I uz blizinski upaljač ili čak mogućnost aktiviranja bojevih glava sa zemlje, dobiješ neki uspeh....ili ne....zavisi...ali imalo bi neku svoju svrhu protiv masovnog napada...

Kod poluaktivno vođenih raketa na primer R-27R, imaš situaciju da je ona najmanje precizna u trenutku lansiranja. Ali...s obzirom da ona prima reflektovani signal od cilja, tako se ta širina snopa formira na drugu stranu, tj. od cilja prema raketi, a ne od avionskog radara do rakete i svakim sekundom leta rakete, ona se sve preciznije navodi na cilj.
Takođe, domet je znatno veći i od "jahača snopa" i od radio-komandnih raketa (mada nema takvih klasičnih kod V-V raketa) i od raketa sa aktivnom glavom za samonavođenje.
Danas, sa pojavom PESA i AESA radara koji imaju odlične mogućnosti elektronske borbe i protivelektronskih dejstava i rad sa većim brojem frekvencija istovremeno, ovaj sistem vođenja je ponovo aktuelan i to će tako i ostati. Danas čak imamo kombinacije vođenja raketa i to RK- ARS-PARS navođenjem, s tim da je navođenje u poslednjoj fazi uvek PARS, kao kod rakete R-77-1.

Kod aktivno vođenih raketa jedini problem je domet. Da imaju domet svog radara barem 80 km, sve bi bilo rešeno, ali nemaju. Potrebno im je početno navođenje, radio-korekcije i tek zadnjih 15-25 km ide zahvat aktivnim radarom u nosu rakete....

• 7Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, Mercury, voja64, bojank, lacko, Dicus, Zandar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...nadovezujem
Tehnoloski nivo radara bilo kakvih je takav da za ozbiljan domet treba da bude i ozbiljne velicine. To je nemoguce strpati u raketu tezine 300 kg.
Oni stari bim rajderi su imali svoju ulogu , mogli su da dejstvuju u svim meteo uslovima i nocu dok ic rakete nisu a i danas u dobroj meri kubure s oblacima i slicnim pojavama. U to vreme je b-47 koji tegli atomsku bombu bio glavni cilj pa manevrisanje nije bilo presudno
Danas zahvat pri vodjenju sarh rakete je moderniji, sam avion ima "lepsu" antenu koja prati cilj sopstvenim zakretanjem tako da avion koji je lansirao ima prostora da donekle manevrise tj da nije bas glineni golub. Uostalom ni raketa ne leti sat vremena nego deset dvadeset sekundi.
Protiv cega bih upotrebio sarh raketu? Protiv tesko natovarenih f-16 u dolasku i npr protiv f-15 koji odlaze nadzvucnom brzinom gde opet ne mogu da manevrisu.

Aim-7 je raketa koju je us taktika u vijetnamu pokopala. Mnogi su analiticari stavljali njenu efikasnost ispred standardnih sidewindera.