|
|
|
Poslao: 27 Jan 2012 21:40
|
offline
- Pridružio: 03 Maj 2011
- Poruke: 2380
|
Шта чини повратну везу ка регулатору управљања млазником, на мотору РД 33?
Како регулатор добија информацију, дали се грло млазника поставило на положај који је "откомандовао" регулатор и дали је потребна нека додатна корекција, а сходно режиму на коме се налази мотор?
Повратна веза је "сајла" са склопом температурне компезације. Део сајле(повратне везе) види се на овој фотографији.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2012 12:09
|
offline
- ray ban11
- Legendarni građanin
- Pridružio: 17 Sep 2010
- Poruke: 24222
|
Hladni rat ? Ma kakvi ,dopunjavanje PTB-1150 u rusko-americkoj reziji
USSR and USA Maintenance Personnel Refuel a Soviet MiG-29 Fighter Jet (Tail Number 315)
August 1, 1989 Elmendorf Air Force Base, State of Alaska, USA
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2012 18:21
|
offline
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 267
|
Koja je maksimalna vertikalna brzina propadanja kojom avion sme da dodirne PSS,a da ne dodje do ostecenja stajnog trapa?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2012 19:20
|
offline
- Pridružio: 03 Maj 2011
- Poruke: 2380
|
taran ::Koja je maksimalna vertikalna brzina propadanja kojom avion sme da dodirne PSS,a da ne dodje do ostecenja stajnog trapa?
Колега питанје вам није коректно!
Брзина је везана и са слетном масом авиона!
А о томе смо писали у ограничењима авиона.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2012 21:16
|
offline
- Besotted
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Nov 2006
- Poruke: 3783
- Gde živiš: Novi Sad
|
taran ::djordje.
Dobro.
Uzmimo da avion ima normalnu masu pri sletanju,recimo 14000 kg.
Kolega, pojednostavljujete stvari. To teško ko tačno da vam kaže jer se u to uračunava težina, konstrukcija zmaja, (pod tim mislim na stajne trapove) i uslove pod kojima sleće.
Recimo na nosačima aviona se to proračunava pre leta i to za svaki avion ponaosob iako je recimo istog tipa poput FA-18F verzije.
Zašto? zato što svaki ima drugu opremu i naoružanje i nema istu količinu goriva. To se sve izračuna pa se po tome podesi i jačina katapulta da ne bi odvalila avion ili mu možda dali premalo sile pri poletanju što se dešavalo naravno pa završi u vodi.
Pri sletanju na nosače je vođeno računa o ojačanim stajnim trapovim i konstrukciji pa samim tim i Hornt ima mnogo više prostora za tvrdo sletanje jer je izrazito robustan dok su F-15 i F-16 balerine u poređenju sa stršljenom.
Takođe, Rusi su recimo više stavljali pažnje na off road mogućnosti aviona pa su samim tim imali u poređenju sa evropskim i USA avionima primitivne i glomazne točkove i ređenja ali takođe i robusnije avione prilikom sletanja.
Ne znam da li neko zna tačno te cifre ali ne prelaze generalno 5m/s, naravno opet u zavisnosti od aviona do aviona.
|
|
|
|
|
|
