|
Pa ja baš i govorim o tome da svaku izjavu proverim iz više izvora. Te izjave, koje se najčešće spominju kao rekla-kazala u prethodnih par poruka, takođe ne preferiram. Stoga, verujem da je ovo nepoverenje, moje prihvatanje u društvo, a protiv takve dobrodošlice, nemam ništa protiv.  Bolje da me za početak ne prihvatate ozbiljno, pa ako se dokažem, onda da i zavredim nečiju pažnju.
Naime, prečnik radara - to sam ja pre čitao sa sajta NIIP i drugih stranih sajtova, pa potom sam pročitao ovde, tako da nema ni govora o tome da sam nešto propustio sa ovog foruma. Pošto sam celu raspravu čitao u rasponu od pet dana, mogu samo reći da mi je sećanje i dalje sveže, pa stoga mogu samo jedno reći:
Spominje se na prethodnih 229 stranica najviše prečnik radara i njegov domet. To je dobro za uvod. Pitam sada ja kolege: koliko prijemnih ćelija smeštamo u taj prečnik 1982. godine, a koliko dvadeset godina kasnije? Koliko se u međuvremenu podigla snaga emitovanja na određenim frekvencijama, a sa tim u vezi i koliko se poboljšao sistem hlađenja? Dakle, više je parametara u igri, a ne samo prečnik radara, koji istotako može napretkom u tehnologiji da se uvuče dublje u nos, zahvaljujući jednom drugom napretku - smanjenju dimenzija celog sistema i dozvoljavanju da se radar dublje uvuče, tj. "pritisne" prateću elektroniku iza njega.
Koliko je veliki Argon, a koliko Baget procesor? To isto treba imati na umu, a da ne potežemo performanse sistema, jer ja sam energetičar i moja sfera su dimenzije, sistem hlađenja, snaga i efikasnost.
Tako da, kolega, koji mi skreće pažnju na prečnik radarske rešetke, ja mu se zahvaljujem, ali ističem da jesam pažljivo pratio stranice i voleo bih da sam ovde našao više nego na nekom zapadnom forumu, ali eto, u ovoj temi, to nije bio slučaj. Na ruskim forumima je očekivano svakako da ću naleteti na više detalja, a tamošnja rasprava o radarima je velika riznica znanja, pošto je čak i prožeta iznetim matematičkim proračunima, pomoću kojih se lako dođe do na primer - koja je snaga izračivanja potrebna radaru da u određenoj talasnoj dužini detektuje cilj na udaljenosti od 400km, a da je njegova efektivna površina odraza - oko 3 kvadratna metra.
Što se tiče izjave o G-opterećenjima, navešću intervju sa Sergej Bogdanom za "Russia Today" televizijski kanal, tj. prebaciću ovde link kada budem bio u mogućnosti. Nema smisla da nešto iznosim, ako nemam link o tome. Sa tim u vezi i ostale izjave ću potkrepljivati.
Izjava o G-opterećenju na avionu MiG-25 je isto sumnjiva. Ovo je isto priča rekla-kazala naspram druge priče rekla-kazala, koju sam ja čuo vezano za g-sile. Ono što sam ja saznao i za šta mogu da potvrdim nekim od validnijih tekstova je pre svega činjenica da je avion napravljen od čelika. Kojeg i kakvog čelika - e za to ćemo tek morati popričati, jer ima nešto drugo što može čisto da nabaci mali nagoveštaj u toj priči, a to je: pretpostavljam da su se mnogi od nas složili da čelične felne na kolima, bolje trpe naše puteve i naše različite stilove vožnji od aluminijumskih.
|
