offline
- Kaplar
- Super građanin
- Pridružio: 01 Nov 2013
- Poruke: 1245
|
Kolega ray ban 11 mi je dva puta poželeo dobrodošlicu, a ja se nisam zahvalio. Izvinjavam se zbog toga. Hvala, bolje vas našao i svako dobro vam želim.
Ključ konstrukcije ovog aviona je u termičkoj obradi materijala. Primera radi - moj kolega mašinac, koji je sa mnom razvio više tipova motora za specijalne teške uslove rada u Rusiji, je uvek birao skupe čelike za kritične delove mašine (na primer legure za osovinski čelik - ako je nužno da obrazložim, tražiću od njega oznaku čelika i njegove karakteristike posle QT obrade), dok sam ja provodio mesece na proračunu statora i rotora da "bez zakašljavanja" izdrže opsege temperatura od -50 do +50 stepeni i transport i skladištenje sa manje od -60 stepeni. Kada smo ostalim fabrikama u kompaniji rekli koje čelike koristimo i zašto ne možemo unificirati materijale kako za konstrukciju, tako i za elektromagnetno aktivne delove, oni su nas nemo posmatrali.
E sad, nisam stručan, ali potkrepiću dokumentom, koji su čelici najjači i najpodesniji za namenu pri visokim temperaturama i sa ogromnim stresovima. Mada, složićete se sa mnom, to je nula naspram postupka njihovog valjanja i zavarivanja, te gde i kako su rešili zaostale napone (krucijalno i možda najvažnije u celoj letilici i njenim g-opterećenjima, za koje jedan lik sa Krstarice, dosta sigurno i samouvereno tvrdi da premašuju 6g i da dohvataju do potrebe za revizijom, tek kada dostignu 9g) nakon zavarivanja, a da nisu celu konstrukciju tela i cele konstrukcije krila i repova vodili na žarenje.
Glavna enigma je u mašinskoj konstrukciji aviona, koja je institucija za samu sebe. Moja fabrika ima ogromne peći za smirivanje zavarenih konstrukcija, (koje posle idu na peskarenje), pa onda poseban postupak termičke pripreme za zavarivanje i blago upuštanje kanala za trostruki prolaz elektrodom. To sve služi da mašina previsi nominalnu brzinu rada za tri puta i to sve pri -50 stepeni gde je čelik krt, pa treba ga pomoću QT dovesti do zadovoljavajuće žilavosti, kako ne bismo predgrevali rotor, koji pri forsiranom hlađenju biva direktno na udaru vazduha. E sad, mi to možemo ladno jer zavarimo konstrukciju, pa je potom žarimo, peskarimo, bazno ofarbamo i mašinski obrađujeno na mere. Zamislite to da radite na avionu, koji treba sutra da leti 3,5mah. Nema teorije, složićete se. Pa gde se onda krije enigma? Enigma se upravo krije u tome, kako su, za ime Božije, uspeli zavariti prethodno hladno valjane panele i rešiti zaostale napone? Da li imaju neki poseban proračun i razrađen tehnološki postupak pomoću kojeg ni ne smiruju napone, nego ih proračunato ostavljaju, ali tačno definišu njihove vektore? Ovo je veoma, veoma zatvorena tema i ne dozvoljava prilaz samoj sebi tek tako.
Što se tiče raketa, ja sam pokušao sebi objasniti odakle im tako smela tvrdnja da su njihove rakete toliko agilnije od američkih. Još jedan entuzijasta je na Krstarici objasnio svoju zaljubljenost u avion SU-35 i potrošio nekoliko gusto kucanih postova na objašnjenje dinamičkih sposobnosti ove rakete, odnosno na njenu aerodinamičku šemu i kako ona radi. Čitajući to pojašnjenje, ja sam pre svega shvatio koliko ta raketa nije kopija AIM-120 familije. Kolike su njene stvarne sposobnosti, meni je i dalje to zagonetka.
Vidim da su mnoge kolege, čitajući moje pisanje ovde, poistovetile izjavu o sposobnostima rakete kao moju izjavu, tj. kao da sam stao iza nje, što ja svakako nisam nameravao, nego sam imao volju da se upustim u ovu priču i da se malo i mi sami zapitamo po čemu oni to tako sigurno tvrde to i po čemu mi možemo zaključiti da je to neistina.
Da se vratim na radar. Ima on zapravo dva frekventna područja po zvaničnim podacima. Emitera ima, kao što rekoh, minimum deset, a jasno je da što više prijemnih jedinica ima, to bolje. Ipak, Argon, tj. Baget procesor ima svoju ulogu u daljini dohvatanja ciljeva. Šta konkretno treba da imamo na umu? Naime, izračitelj, to sigurno svi znamo, radi kao elektromagnetni top u TV-u sa katodnom cevi, ali sa rezolucijom koja previsuje rezoluciju najboljeg monitora na bazi katodne cevi, koje eto, više ni nemamo. Naravno i "osvežavanje slike" je ovde na vojničkim vrednostima. Snaga emitovanja pri određenoj frekvenciji ima veze dakle kako sa emiterom, tako i sa željenim ciljem. Sledeća snaga je u pojačavačkoj elektronici i filterima iza svakog od prijemnika. Navodno su rusi napravili takvo kolo da je njegovo pojačanje i prečišćavanje najbolje na svetu. Sledeći u nizu je računar, koji treba da napravi onoliko venovih dijagrama u jednom ozračivanju slike, koliko je i prijemnih elemenata. Samo procesor daje mogućnost uvećanja broja ciljeva, koji se prate, jer njegova brža i kompleksnija obrada daje više uhvaćenih i više praćenih ciljeva, koji opet dobijaju "viši status" tek kada se sigurnost definicije cilja povećala preko date barijere. Otuda, ugradnjom procesora Baget-55 dobijamo 24 otkrivena i 8 (prema NIIP-u) odnosno 10 (prema nekim entuzijastama) praćenih ciljeva u vazduhu. To su isto sigurnosne mere, a ne jedine mere, koje ovaj avion postiže, odnosno, može radar uhvatiti i još štošta, ali to već nije prošlo barijeru u definisanju cilja, pa se ne može izdefinisati kao cilj.
Da ne bude da sam pravio budale od svih vas ovde na forumu, navešću odakle mi informacija o g-opterećenjima. Posle jednog minuta, simpatična i euforična voditeljka, pa potom i Sergej Bogdan navode G-opterećenja letilice:
http://www.youtube.com/watch?v=n7bXxdtFH5I
|
silazim sa ove teme.Ionako je tema MIG-31.
