MiG-31 Foxhound

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zasto su radari Zaslon-M ( MiG-31M ) i Zaslon-AM ( verzije BM,DZM i BSM ) zapravo sa PFAR ( ipak se A.Karpenko ne/namerno zeznuo ) . Jednostavno, u pitanju je maksimalno moguca snaga predajnika tj vrednost srednje i maks. snage impulsa koji se salje u prostor .Znaci prosto receno radi se o daljinama zracenja po svim osama. Sustina je da PFAR ima jedan centralni visekanalni predajnik kao i centralni visekanalni prijemnik dok je kod AFAR sve to `decentralizovano` ( ima stotine ili hiljade malih primo-predajnih modula ,`T/R modules` ).

Citat:В отличие от АФАР, пассивная ФАР не содержит активных устройств. Например, в передающей системе, оснащённой пассивной ФАР, радиосигнал генерируется и усиливается до требуемой мощности в едином для всей системы радиопередатчике, после чего распределяется (а мощность радиосигнала делится) между излучающими элементами. Напротив, в передающей активной ФАР нет единого выходного мощного усилителя: менее мощные усилители размещены в каждом её модуле.

В обычной пассивной решётке один передатчик мощностью несколько киловатт питает несколько сотен элементов, каждый из которых излучает только часть этой мощности (десятки ватт). Однако мощность современного микроволнового транзисторного излучателя также может составлять десятки ватт, и в радаре с АФАР несколько сотен таких модулей, каждый мощностью в десятки ватт, создают в целом мощный главный луч в несколько киловатт.

При идентичном результате активные решётки намного более надёжны: отказ одного приёмо-передающего элемента решётки лишь искажает диаграмму направленности антенны, несколько ухудшая характеристики локатора, но в целом он остаётся работоспособным. Катастрофического отказа лампы передатчика, что является проблемой обычных радаров, просто не может произойти. Дополнительная выгода — экономия веса: нет большой лампы высокой мощности, связанной с ней системы охлаждения и массивного блока питания высокого напряжения.

Другой особенностью, характерной только для активных решёток, является возможность управлять усилением индивидуальных приёмно-передающих модулей. При этом диапазон углов отклонения луча существенно увеличивается, в результате могут быть обойдены многие из ограничений геометрии пассивных решёток. Такие решётки называют решётками суперувеличения. Из изданной литературы неясно, используют ли какая-либо существующая или проектируемая антенная решётка эту технику.

Недостатки
Технология АФАР имеет две ключевые проблемы: рассеивание мощности и стоимость.


Bolje reci ,PFAR i danas ima bolje `energetske osobine-mogucnosti` od AFAR .Konkretni prakticni primeri za to su ispitivanja zaista mocnog Irbisa na Su-35S koji je na probama lovca Su-27 ( realno u PPS ima 10-15m2 RERP ) otkrio sa citavih 300km i zahvatio sa 250 km pri snazi impulsa svega 1kW .Maks moguce kratkotrajna predajna snaga je 20kW ,2x 10kW iz dve `Celnok` cevi sa putujucim talasima ( TWT ) .

O Zaslon-M da se i ne govori ,radar sa antenom precnika 1.4m je 1994g tokom realnih letnih proba( bojevih gadjanja ) omogucio otkrivanje-pracenje i zahvat -gadjanje malene letece mete-KR sa preko 300km pri cemu je sam cilj morao imati RERP ne veci od 1m2 .

Znaci radar sa AFAR/AESA ima nekih svojih tehnicko-eksploatacionih prednosti i odlicnih sposobnosti ali on ipak manjka na polju glavne karakteristike koja krasi radar MiG-31 a to je snaga-daljina zracenja .To je sustina ,srz, to je bit postojanja Zaslona kao radara sa PFAR. Otuda jesu izgleda pogresni navodi A.Karpenka da se radi o prvom sovjetskom AFAR radaru Zaslon-A tj njegovoj modifikaciji Zaslon-AM .

Ruski izvori navode da Zaslon-A ( na B/BS ) ima iste energetske osobine kao i predhodnik Zaslon ali zato javnosti poznati podaci pokazuju da novi Zaslon-AM ima cak 30% vecu daljinu osmatranja-zracenja od predhodnika iz ser. proizvodnje .Kalibrisana radarska skala po daljini na monitorima u kabini shturmana Izd.01/DZ te 01B/BS pokazuje vrednost od cak 600km . Povecanje od 30% je prakticno povecanje dometa zracenja/osmatranja VaP do 800km sa vecih visina ( stratosfera ,do 22 km operativno ).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

31kW se ranije pominjao za matori Zaslon, toliko verovatno i Zaslon-AM ima, sto naravno nije malo jer Irbis-E ima na raspolaganju 20kW.

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sa spuštenim klinom se lopatice vide manje od 1/4, i to u donjem delu. S obzirom da 31ica uglavnom leti na većoj visini od protivnika onda se zbog toga i zbog zakrivljenja zemlje lopatice još manje vide.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

mean_machine ::31kW se ranije pominjao za matori Zaslon, toliko verovatno i Zaslon-AM ima, sto naravno nije malo jer Irbis-E ima na raspolaganju 20kW.

Da , no to je potrebna snaga radaru ( radni rezim ) ,ne odnosi se to na snagu predajnika ( jacina impulsa ) .

Za N035 postoje ovi podaci :
Citat:
Средняя мощность импульса: 5 кВт;
Пиковая мощность импульса: 20 кВт;

Sta je to tako mocno kod Irbisa,one dve `cevi sa putujucim talasima- Celnok`,obe zrace maks po 10kW .Koliko je snazan ( energetska sposobnost ) pokazuje podatak sa sajta NIIP za izvoznu verziju `E` da lovca velicine MiG-21 ( 3m2 RERP ) otkriva sa 350 km daljine ( moguce sa maks snagom predajnika )

Citat:- detection range for targets with RCS=3m2 is 350 km

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:The biggest change is in the EGSP-27 transmitter, where the single 7-kilowatt peak power rated Chelnok TWT is replaced with a pair of 10-kilowatt peak power rated Chelnok tubes, ganged to provide a total peak power rating of 20 kilowatts. The radar is cited at an average power rating of 5 kilowatts, with 2 kilowatts CW rating for illumination.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


Kod N007 je recimo vrednost srednje snage impulsa 2.5kW a maks 10kW .Pitanje je koje su tu vrednosti za novi Zaslon-AM ,to nemamo .Poznato je da je radar 25-ce RP-25 Smerch-A(A1-A4 ) radio na 600kW .
Kod Zaslon-AM po navodima iz NIIP je domet zracenja povecan za 30%, sto ce reci da je snaga predajnika( centralizovan -visekanalan ) dosta povecana ,za 1/3 sigurno .


MiG-31: Further, higher, faster

iz teksta

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:A passive phased array or passive electronically scanned array (PESA) is a phased array in which the antenna elements are connected to a single transmitter and/or receiver, as shown in the animation at top. PESAs are the most common type of phased array.

An active phased array or active electronically scanned array (AESA) is a phased array in which each antenna element has its own transmitter/receiver unit, all controlled by the computer. Active arrays are a more advanced, second-generation phased-array technology which are used in military applications; unlike PESAs they can radiate multiple beams of radio waves at multiple frequencies in different directions simultaneously.


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:The radiation pattern of a phased array in polar coordinate system
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ray, u mom selu ima jedna izreka, kaze kada bi svaka buba med brala, zunzar bi brao najvise, najvece dupe ima.

Prvo, da bi objasnjavao prednosti radara sa jednom ili drugom resetkom, moras da znas kako jedan ili drugi rade. A to ne znas. Priblizio si se osnovnoj razlici u zadnjih nekoliko postova, ali i dalje si sto se nekih stvari tice daleko.

Drugo, da bi razumeo neke stvari u radu radara, morao bi da znas nesto o digitalnom procesiranju signala, kao i to kako radar izdvaja signal aviona u prisustvu pozadinskog klatera. To bi ti onda objasnilo razne rezime rada radara, recimo moglo bi da ti objasni zasto pri povecanoj rezoluciji radara imas smanjeni domet istog bez obzira na snagu zracenja tog radara.

To bi ti onda objasnilo da maksimalna snaga impulsa i srednja snaga zracenja radara nije jedino sto odredjuje njegov domet za cilj odredjene odrazne povrsine, itd.

To bi ti takodje objasnilo i prednosti i slabosti AFAR u odnosu na PFAR, odnosno AESA u poredjenju sa PESA.

Inace, PESA u pocetku nije bila oznaka za Passive Electronic scanned array vec za Phase shifted Electronic scanned array. Kasnije se pojavom AESA radara usvojila danas upotrebljavana skracenica. Ali je prethodna vazna zato sto u nazivu objasnjava sustinu rada same resetke.

Zato, ako vec zelis da se bavis radarima i da o tome donosis zakljucke, postoji jedna malo poveca knjiga, ali koja je prilicno strucno pokrila sve danasnje tehnike u izradi radara, i objasnila ih prilicno tacno, a to je knjiga Merril-a I Skolnik-a Introduction To Radar Systems. Nadji tu knjigu, poslednje raspolozivo izdanje iz 2008.-sme (Third edition), i iz nje ces shvatiti neke osnove. Posle toga mozes da ides dalje ako to zelis, ali ce ti osnove iz nje biti jasne.

Normalno, za razumevanje onoga sto u datoj knjizi pise potrebno je osnovno znanje iz elektronike, elektromagnetike, matematike, numericke analize i sinteze i obrade signala.

A posto stalno istices da struka treba da bude na prvom mestu, ispostuj to prvi na primeru. I mani se raznih mentora, ako im osnovna struka ne pokriva bar 50% onoga o cemu zele da te obrazuju. Jedno je obuka za koriscnjenje ovoga ili onoga, drugo je kada se za nesto skolujes, i treba time, ili barem oblascu koja to sadrzi, da se bavis ceo zivot.

Srecno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

^

Aha ,pa fine pouke i poruke ,hvala Miodraze .Sve do sad izneseno u vezi Zaslon i ovih osnovnih razlika i nije bilo od `mentora` (nema nikakve veze sa ovim ) .Dalje sto se razlika izmedju radara sa PFAR i AFAR tice date su u osnovi putem onog sto se moze naci na netu .Koliko se moze shvatiti sustinska razlika je u jacini signala centralizovanog predajnika i decentralizovanih primo-predajnika .Naravno da je valjano znati koliko toliko i u vezi digitalne obrade tih signala i podataka i hvala za ponudjen naslov,mada bi se pored struke/nauke na engl .trebalo osloniti i na gradju na ruskom ( jos i da ga savladam hehe ) .Kolega `Kaplar` bi tu mogao pomoci .

Dosta toga na temi imamo od kolege `Kaplar` ,tu je i `mean` ,ima nas ,pa valjda zajedno nesto i pronadjemo ,iskopamo sto nam treba ( knjige,casopisi ,forumu i dr ) .

Sta je najveci problem kao i u slucaju traganja za podacima kod 29tke ,to sto u javnosti ,onom sto je dostupno ,nalazimo informacije uglavnom vezane za izvozne sisteme i sredstva .Ovde smo nesto i malo nasli u vezi VTUP 31ce ali je to bio samo pocetak svega ,uvod neceg sto cini mi se ima oko 1000 str .

`Kaplar` i `dinja` su nesto pronasli nedavno a mislim da se dostupan materijal nije odnosio na Zaslon .Bio bi pravi pogodak naci nesto vise o njemu ,prvo onom osnovnom pa onda i verziji `A` ili sad `AM`

Nego mogao bi nam pripomoci malo kad vec poznajes neke detalje pa da vidimo nacin funkcionisanja antena sa PFAR/AFAR .

Evo i linkova za knjige ,drugo i trece izdanje u pdf

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


Zaslonu izgleda i ovo ne smeta



PS

Ako nastavimo da se dubimo dalje u struku i tehnicke detalje ne gine nam tema `MiG-31 tehnicka dokumentacija` kao u slucaju 29tke

• 3Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, mean_machine, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam energetičar i bakćem se elektromagnetikom i rashladnim sistemima. Meni je radarska tehnika donekle poznata, ali zato ovo oko AFAR i PFAR pozadi radarske rešetke mogu razumeti.

Zapravo, ko ima mobilnu telefoniju, ima i AFAR i obrnuto. Svaki mobilni telefon je kao jedna ćelija AFAR-a, ali ne tolike snage kao radar.

Osnovna prednost PFAR-a je sposobnost hlađenja "makro" hladnjacima, koje smo i mi ovde u velikim mašinama savladali, iako oni nekad mogu biti čak i oblika kao što je to kod AFAR - kapilarni, tj "mikro". Tu zapravo leži ključ problema. Kada sam pre dve godine raspravljao sa kolegama iz energetske elektronike, oni su shvatili značaj moje teorije elektromagnetno-termičkog optimuma u geometriji nekog elementa. Recimo samo da je PFAR upravo tu u prednosti i da on ima jednu putanju razvoja - okretač faza i isijavajući elementi rešetke i njihov stepen korisnog dejstva. U ovom smeru verovatno postoje još minimalni pomaci i dostignut je vrhunac.

Zašto onda rusi govore da PFAR ne treba zanemariti? Pa zato što im je jedan od problema kapilarno hlađenje. Sećate se priče i radaru Žuk-A? Naglašavali su da su rešili problem lokalnog pregrevanja zaštitnim gašenjem pojedinih elemenata.

Zašto ipak AFAR ima prednosti? Njegovi elementi su većeg stepena korisnog dejstva. Imaju i jedan problem, koji se ne tiče samih elemenata - imaju veliku snagu po jedinici mase, odnosno zapremine. Elementima rešetke to daje prednost, rashladnom sistemu to daje poteškoće.

Dalje, sam oblik predajno-prijemnih elemenata dopušta jednim delom povećanje stepena korisnog dejstva, koji se ogleda u zračenju talasa bez "viškova talasa", odnosno bočnih jezičaka, kako ih rusi nazivaju. Još jedna stvar im pomaže, a to je sve veća decentralizacija, koja na kraju dovodi do poslednjeg stadijuma razvoja AFAR, a to je digitalni AFAR, sa najvećom žilavošću i mnogo boljom arhitekturom kako u pogledu rada radara, tako i u pogledu stepena korisnog dejstva.

Zašto se ne ide odmah na to? Pa uslovi za hlađenje su u takvom slučaju još teži.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kaplar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

^

Kad smo kod tog hladjenja ima nesto veoma zanimljivo u VTUP za L-18 ,pogledajmo pored hladjenja vazduhom i tecnoscu ,moguce je i hladjenje putem pogonskog goriva-kerozina .Radar Rubin je kao i Zaslon ,impulsno-doplerski ,X -dijapazona ( na 3 cm )




Neke detalje o Rubinu imamo na ovim stranicama VTUP,268 i 269 ( pocinje sa `Avionski radar -BRLS` )

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne, to je glikol (antifriz), ili alkohol, koji se rashlađuje u gorivu. Tako radi hlađenje kod mnogih avonskih radara. U svakom slučaju, dobro si naveo stranicu. Lepo piše i kako se hladi sve vazduhom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

^

Da ,pomislio sam na taj antifriz ( alkohol ) ,recimo kod 29tke je to ovaj kapotaz -panel, malo je nejasno ali se ipak vidi ( na slici desno po sredini )

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

E sad sta mi je tu bilo malo zbunjujuce ,u VTUP pise ,hladjenje tecnoscu tj kako stoji `uredjaj za hladjenje tecnoscu obezbedjuje protok kroz predajnik tecnost sa niskom tackom mrznjenja uz njeno naredno hladjenje pomocu goriva aviona .`

Ovo uokvireno crvenom bi trebalo da je rezervoar rashladne tecnosti ( alkohola ) kod N007