@Futurama
Pa što bih te nešto "kritikovao" kada svi ovde pomalo "lutamo" i analiziramo ono što nam "katalozi" nude. Po nekim izvorima, taj L-band se, bar u neko dogledno vreme" neće ni pojaviti u izvoznim verzijama SU-57, a ne znam da li se pojavljuje u izvoznim verzijama SU-35S.
Dakle, kada sam počeo proučavanje PESA i AESA radara, ako se sećaš, baš sam tražio pomoć od svih koji imaju neke izvore, linkove i drugo da to pročitam i nešto naučim. I deo vas je stvarno to i uradio, i ti i Oluj i Kaplar i bilo je još nekih članova.
Plus što sam pronašao video "filmić" kako se kod PESA radara formira snop. (slično je i kod AESA).
Zaključio sam da je potrebno imati "dovoljno" PPM kod AESA odnosno pojedinačnih emitera kod PESA i dovoljno napajanje radara da se omogući superponiranje talasa u jedan uži snop, sa što manje gubitaka i sa što manjim bočnim lepezama.
Zato i imamo slučaj kod L-band, X-band, S-band i ostalih radara da imamo od 1200 - 1800 PPM da bi se ostvarila mogućnost precizne akvizicije cilja sa određivanjem parametara.
Pogledaj sliku koju sam postavio pre 2-3 strane o veličini L-band radara na bočnim stranama AWACSA. Grdosija...
Problem je u tome, što se mora poštovati minimalnim razmak između 2 PPM koji optimalno iznosi 1/2 talasne dužine. Kod metraša koji imaju dužinu talasa od 2 m, trebao bi razdvojiti 2 PPM na udaljenost od 1 metra.
Kod ovog N036L koji ima talasnu dužinu 24 cm, trebaš odvojiti 2 PPM optimalno 12 cm. I to je razlog što se ovakav radar ne može "smestiti" u avion veličine lovca, odnosno možeš smestiti samo toliko PPM.
Sa samo 6 ili 12 PPM, iako su povećane snage, talas se superponira u uži snop, ali su bočne lepeze strašno velike kao i rasipanje talasa. Mislim da to nikako ne doprinosi preciznosti u određivanju parametara cilja, a i inače L-band radari imaju nešto slabiju rezoluciju od X-band radara.
Ovde bi možda mogli govoriti o "nekoj" preciznosti da je domet radara mali (na primer do 50 km) međutim u literaturi se spominje čak do 500 km. Što je veći domet radara, to je potrebno više PPM, ukoliko se želi preciznost. Zato imaš razliku i na "metrašima" na primeru koji si sam dao, gde 2 tipa radara Nebo VHF imaju 84 odnosno 168 antenica i domet od 380 odnosno preko 510 km....
Možda ja negde grešim u ovim "razmišljanjima"....ali kod nišanskog radara (starijih PVO sistema) koji formira snop širine 1 stepen, širina dijagrama zračenja na 24 km iznosi nešto preko 400 m. Greška se otklanja tokom samonavođenja PARS rakete na cilj, a ova "greška" je i potrebna jer je na taj način veoma teško (gotovo nemoguće) toliko ometati radar kada ostvari zahvat da mu se nišanska linija (ESP) pomeri za više od 1/2 u jednu stranu (preko 200 m).
Kod sistema sa radio-komandnim vođenjem (stariji sistemi) ta greška se otklanja zahvatom cilja i praćenjem sa više antena po daljini i uglovima.
Ovde imamo radar koji po visini formira snop širine dijagrama preko 20 stepeni i pomera ga u zoni osmatranja samo po azimutu, što po mojim shvatanjima pravi preveliku grešku po daljini i po azimutu, a to pišem za slučaj da ima 150 PPM jer sam radio analogiju sa zemaljskim L-band radarima sa prosečno oko 1500 PPM i sa x-band radarom u samoj letelici koja takođe ima oko 1500 PPM.
Kolika je tek greška kod 6 ili 12 PPM i kolika je širina dijagrama zračenja na recimo 100 km? To bi bilo dobro saznati i tek tada bi neke dileme bile potpuno otklonjene.
Možda to Rusi tek planiraju, jer sam video i neki dokument od kombinovanju x-band i L-band radara na istoj matrici u nosu aviona, tako da se postave "2 linije" sa L-band PPM postavljene horizontalno u gornjem i donjem delu matrice, koje bi služile najviše sa IFF, ali se možda na taj način nešto može iskombinovati u smislu "zajedničkog" rada radara u 2 radna opsega....
Ja sam čovek 20. veka i starijih radara...trudim se da "pohvatam" ove novotarije, ali nije lako i daleko od toga da mogu "prokljuviti" sve one inžinjerske "bravure" koje i Rusi i Amerikanci mogu smisliti...Ali to ne znači da ne možemo o tome pisati. Što neko reče, da nam se forum ne pretvori samo u "postavljanje slika"....
Biće tu još dilema, ali dok ne izađu detaljniji podaci kako su to izveli (ako uopšte jesu), mi možemo ovako malo "razvijati" moždane vijuge....
Problematičan je to radar za opservaciju.
Npr. jel ima gde objašnjeno šta je iso-range a šta iso-alttitude ili izodaljnost i izovisota. Da li sadašnji model uopšte ima ta dva moda ili je prešao na jedan.
Kada analiziraš fotografiju onog propotipa (nije greška u pisanju) dođe mu onako od oka pa tačno 750 MHz ali ...
Dometi tog prototipa i ovog koji je navodno aktuelan se razlikuju jako istina ne u toj izvoznoj varijanti već u nekoj navodno samo ruskoj a takva mu je i cena i još navodno možeš da dobiješ i tu rusku varijantu ali da se debelo ispružiš za kintu (i sve to nezvančno ...).
Dopuna: 11 Sep 2019 13:00
Dopuna: 11 Sep 2019 13:02
mislim da ćeš se snaći sa tablicom nije neka ali nije na odmet
Kubovac ::
Možda ja negde grešim u ovim "razmišljanjima"....ali kod nišanskog radara (starijih PVO sistema) koji formira snop širine 1 stepen, širina dijagrama zračenja na 24 km iznosi nešto preko 400 m. Greška se otklanja tokom samonavođenja PARS rakete na cilj, a ova "greška" je i potrebna jer je na taj način veoma teško (gotovo nemoguće) toliko ometati radar kada ostvari zahvat da mu se nišanska linija (ESP) pomeri za više od 1/2 u jednu stranu (preko 200 m).
Kod sistema sa radio-komandnim vođenjem (stariji sistemi) ta greška se otklanja zahvatom cilja i praćenjem sa više antena po daljini i uglovima.
Možda to Rusi tek planiraju, jer sam video i neki dokument od kombinovanju x-band i L-band radara na istoj matrici u nosu aviona, tako da se postave "2 linije" sa L-band PPM postavljene horizontalno u gornjem i donjem delu matrice, koje bi služile najviše sa IFF, ali se možda na taj način nešto može iskombinovati u smislu "zajedničkog" rada radara u 2 radna opsega....
Ja sam čovek 20. veka i starijih radara...trudim se da "pohvatam" ove novotarije, ali nije lako i daleko od toga da mogu "prokljuviti" sve one inžinjerske "bravure" koje i Rusi i Amerikanci mogu smisliti...Ali to ne znači da ne možemo o tome pisati. Što neko reče, da nam se forum ne pretvori samo u "postavljanje slika"....
Biće tu još dilema, ali dok ne izađu detaljniji podaci kako su to izveli (ako uopšte jesu), mi možemo ovako malo "razvijati" moždane vijuge....
Mislim da greška odredjivanja azimuta kod modernog osmatračkog radara ne može da se izračuna jednostavno kao širina snopa. Kako se antena rotira tako cilj obasjava povorka impulsa počevši od jedne strane pa preko centra do druge strane snopa.
Cilj na pokazivaču onda izgleda kao luk što se vidi na snimku (SAM simulator) ispod na 27:51. Već sam premotao vreme tako da će pustiti par sekundi pre toga.
Predpostavljam da si ovo video hiljadu puta u životu .
Ja sam video jednom u životu prilikom posete 126 brigadi VOJIN na radaru S-600.
Ono što moćan računar može da uradi jeste da juri sredinu ovog luka analizirajući povorku impulsa koja se vratila. Na taj način dobija se mnogo precizniji podatak od onoga što se okom vidi.
Za kombinaciju X i L band radara stvarno ne znam kako bi mogla da funkcioniše jer jedan ne prima signal drugog nikako. Medjutim sinergija ta dva je ono što može dati dobre rezultate. Radar u L opsegu se može koristiti u nekom od egzotičnih režima tipa velocity search sa visokom frekvencijom ponavljanja impulsa čime bi detektovao azimut i brzinu nadolazećih ciljeva na popriličnoj daljini ali ne i daljinu.
Ova informacija bi se mogla koristiti na Irbisu npr. da zna gde da očekuje cilj.
Još perverznija mogućnost je bistatički rad izmedju dva aviona gde jedna antena L opsega emituje praktično neprekidno dok druga na drugom avionu samo sluša. Ovime bi mogli poslati impuls jako dugog trajanja ka cilju što bi povećalo efektivnu snagu radara.
Uglvnom mislim da je poenta da L band radar pronadje približnu lokaciju cilja da bi zatim radar u X opsegu mogao da ga "iščačka" i nanišani.
Ono što je interesantno da se taj N036L sa 6 ili 12 PPM prikazuje da ima neke mogućnosti koje zaista deluju neizvodljivo. Međutim, ne treba Ruse potcenjivati i meni je bio cilj da pokušamo da to nekako "raščivijamo" jer je "zadatak" tog radara u L-bandu, pored ostalih (IFF, ometanje satelitskih veza, data-linkova, elektronska i protivelektronska borba, mapiranje terena i sl), i otkrivanje letelica sa smanjenim radarskim odrazom iliti VLO.
Znači, ako je to nekako i moguće izvesti....kako?
Ranije sam ispisao da sam pronašao dokument, ali sada ga ne mogu naći (a nisam ga sačuvao) koji govori o kombinovanom frekventnom opsegu osnovnom radaru u nosu, koji inače radi u x-bandu.
Po tom nekom dokumentu, osnovni ili glavni radar bi grupisao PPM u uslovno rečeno pod-grupe, koje svojim geometrijskim podgrupama obrazuju matricu krupnijih L-band ćelija. Grupe ćelija (PPM) treba da rade na odgovarajućoj frekvenciji L ili X, ali sada je pitanje da li samo na prijemu ili i one vrše predaju.
To bi moglo da izgleda tako da se PPM osnovnog radara koji rade u X-bandu na talasnim dužinama od 3 cm i imaju međusobno rastojanje od 1,5 cm, sada geometrijski delom ili u celosti grupišu tako da PPM počnu emitovati i/ili primati u L-bandu na talasnim dužinama 24 cm sa međusobnim razmakom od 12 cm. Na taj način bi se na matricu od 1552 PPM u X-bandu, moglo "smestiti" od 150-200 PPM u L-bandu uz ostatak od oko 1350 PPM u X-bandu.
Sada se postavlja pitanje da li oni rade i na predaji i na prijemu ili samo na predaji. Moguće je da se predaja vrši sa onih 6-12 PPM sa pozicija pretkrilnih konzola koji emituju veoma širok dijagram, ali i velikog dometa. Signal se vraća i prima na tih 150-200 PPM na osnovnom radaru koje imaju mogućnost da prime signal u L-bandu i da ga malo "fokusiraju" i da se dobije malo bolji pregled stanja u VaP-u, ali opet, prikazao sam i na onom primeru da je i kod tolikog broja (primer je bio sa 150 PPM u L-bandu) PPM, verovatno otežano razdvajanje ciljeva po daljini i po azimutu. Takođe, radari L-banda u pretkrilcima ne skeniraju po visini, već samo po azimutu, ali ako se prijem vrši na L-band ćelijama osnovnog radara, moguće je manevrom lovca vršiti pretraživanje i po visini.
Dakle, ukoliko je predaja samo sa krilnih radara, a prijem i na krilnim i na osnovnom radaru, onda bi mogli imati i do 224 PPM u L-bandu, a ako se tome dodaju i eventualne L-band ćelije i u bočnim X-band radarima (358 PPM) onda bi taj broj mogao teoretski narasti do čak 300 PPM u L-bandu....Na taj način bi faktički ceo lovac mogao služiti kao L-band radar....ali opet sa nedovoljnim brojem PPM za precizno pozicioniranje....Eventualno za neko "okvirno pozicioniranje" ili "geo-pozicioniranje" kako se "stidljivo" i može pronaći u nekim izvorima, za deo radara sa X-band ćelijama da može lakše otkriti cilj....Jedino što to tako ne piše u svim tim "katalozima".
Potrebno je znati da je ovo moguće jer radar N036 Byelka je jedan jedinstveni radarski kompleks i sasvim sigurno je moguće njegov rad prilagoditi i L i X bandu u neka "2 režima rada" njihovoj međusobnoj kooperaciji u "čitanju" podataka koji se "vraćaju" u prijemnike....
Malo smo "prodrmali" moždane vijuge...ali treba imati u vidu i da je moguće da Rusi pišu nešto što će tek biti razvijeno za SU-57 ili SU-35S, jer SU-57 neće sigurno još deceniju biti ponuđen na prodaju, a i tada sam pronašao da će izvozna verzija "verovatno" biti oslabljena baš za tu komponentu AESA radara u L-bandu i uz pitanje da li će i bočni radari u X-bandu biti ugrađeni.
Nadam se da nisam mnogo "iskomplikovao", jer ništa ovo nisam izmislio. Sve ove opcije koje sam napisao postoje u ovim ili onim izvorima, ja sam samo pokušao sa svoje strane i u skladu sa svojim znanjim da to objasnim.
Takođe i te moje sumnje da se sa toliko malim brojem PPM može raditi otkrivanje VLO letelica i čak i običnih letelica na velikim dometima se bazira isključivo na dosadašnjim primerima i iskustvima AESA radara u L i X bandu i broja PPM ćelija koje su im bile potrebne za kvalitetan rad.....
Sve osobine poremećaja el. polja su dostupne u potpunosti samo u osicilatornom (gibajućem) smislu, korpuskularna priroda tog polja je uprošćenje bliskije ljudskim bićima, većini bar.
Ono što je interesantno da se taj N036L sa 6 ili 12 PPM prikazuje da ima neke mogućnosti koje zaista deluju neizvodljivo. Međutim, ne treba Ruse potcenjivati i meni je bio cilj da pokušamo da to nekako "raščivijamo" jer je "zadatak" tog radara u L-bandu, pored ostalih (IFF, ometanje satelitskih veza, data-linkova, elektronska i protivelektronska borba, mapiranje terena i sl), i otkrivanje letelica sa smanjenim radarskim odrazom iliti VLO.
Znači, ako je to nekako i moguće izvesti....kako?
To bi moglo da izgleda tako da se PPM osnovnog radara koji rade u X-bandu na talasnim dužinama od 3 cm i imaju međusobno rastojanje od 1,5 cm, sada grupišu tako da "svaki 8-mi" PPM počne emitovati i/ili primati u L-bandu na talasnim dužinama 24 cm sa međusobnim razmakom od 12 cm. Na taj način bi se na matricu od 1552 PPM u X-bandu, moglo "smestiti" od 150-200 PPM u L-bandu uz ostatak od oko 1350 PPM u X-bandu.
Kada sam rekao da su PPM za X i L opseg nekompatibilni mislio sam na dve stvari a to je deo sa formiranje odgovarajućeg dijagrama zračenja (antena uslovno rečeno) i samu elektroniku (pojačavački tranzistori na predaji i prijemni). Ovo sve se dizajnira tako da radi u odredjenom opsegu iz prostog razloga zato što daje mnogo bolje performanse.
Antena je obično uslovljena talasnom dužinom zračenja tako da za različite opsege dimenzije porastu ali i to ima svoje granice. Npr parabolični reflektor se koristi i za L i za X opseg. Medjutim antena za L opseg se obično pravi kao mreža provodnika sa "okom" dovoljno manjim od talasne dužine koja je do par desetina cm. Kroz takvu antenu santimetarski talasi prolaze kao kroz rešeto. Dakle morate da je "popunite" ako hoćete da radi i za X opseg.
Dakle X PPM bi morali da se projektuju tako da uz odredjene dodatke mogu da imaju dobre karakteristike i na primopredaji u L opsegu. Takodje njihova elektronika bi takodje morala da radi u širokom opsegu.
Po pravilu ovakvi sistemi nisu dobri ni u jednom ni u drugom opsegu jer se mora pristati na gomilu trulih kompromisa.
Dakle ne kažem da je nemoguće medjutim performanse su upitne.
Ono što se desilo sa razvojem računarske tehnike su neverovatne mogućnosti obrade signala tako da antena ne mora da bude klasična sa lepo rasporedjenim PPM modulima u rešetku nego ih je moguće i proizvoljno rasporedjivati. Članak sa APA koji sam naveo gore špekuliše sa mogućnošću postavljanja PPM elemenataa u koren vertikalaca čime bi se dobilo razdvajanje ciljeva po visini.
U telekomunikacijama postoji koncept MIMO sistema gde se dodavanjem antena postiže povećanje brzine prenosa iako se emituje u istom frekventnom opsegu. U klasičnim TK sistemima jedan signal bi pregazio drugi i ne bi dobili ništa. Medjutim, u MIMO sistemima rastojanje izmedju antena omogućava da se obradom signala ovaj problem eliminiše.
Pogledaj npr. ovu četvoroglavu aždaju https://www.tp-link.com/au/home-networking/dsl-modem-router/archer-vr300/
Navodno sličan princip se može koristiti i kod radara. Kako to radi stvarno ne znam ali ima knjiga o tome.
P.S. Pročitao sam ponovo članak sa APA koji sam gore okačio i Kop isto špekuliše sa korišćenjem egzotičnih modova rada sa visokom FPI. Medjutim, performanse su i u takvim slučajevima skromne i daju domet oko 60-75km u najboljem slučaju za cilj 0.1 m2. Dakle moguće je formirati snop i upravljati njime u pristojnom uglu ali mali broj elemenata ne omogućava neke performanse.
P.P.S. Što se broja elemenata potrebnih za formiranje kvalitetnog snopa tiče mislim da taj broj ne mora da ide u stotinama jer bi bilo nemoguće napraviti AESA radar za rakete što Japanci već imaju na AAM-4. Naravno što ih se više doda veća je snaga i površina antene što diže daljinu detekcije.
P.S. Pročitao sam ponovo članak sa APA koji sam gore okačio i Kop isto špekuliše sa korišćenjem egzotičnih modova rada sa visokom FPI. Medjutim, performanse su i u takvim slučajevima skromne i daju domet oko 60-75km u najboljem slučaju za cilj 0.1 m2. Dakle moguće je formirati snop i upravljati njime u pristojnom uglu ali mali broj elemenata ne omogućava neke performanse.
P.P.S. Što se broja elemenata potrebnih za formiranje kvalitetnog snopa tiče mislim da taj broj ne mora da ide u stotinama jer bi bilo nemoguće napraviti AESA radar za rakete što Japanci već imaju na AAM-4. Naravno što ih se više doda veća je snaga i površina antene što diže daljinu detekcije.
PS. ....Samo da dodam da sam malo korigovao deo svog posta, pre nego sam video tvoju poruku. Korekcija se odnosi na to da je možda moguće da se geometrijski cela matrica osnovnog radara u nosu formira tj. grupiše "po nekom programu ili radnom režimu" da bi mogla primati signale u L-bandu....Ako bi se samo deo grupisao, onda bi, zbog geometrije modula optimizovanih za x-band broj PPM u L-bandu bio još niži .....
Ali, onda sam i primetio sličnost u razmišljanjima sa tobom, oko rastojanja između predajne i prijemne/primopredajne antene. Dakle, ovde se ipak radi o jednom radaru a ne dva odvojena, ali imali bi MOŽDA predaju sa krilnih radara velikog dometa, a prijem na osnovnom radaru i njegovoj geometrijski grupisanoj matrici koji bi možda doprineo boljoj obradi signala, pogotovo zbog većeg broja PPM.
PPS. .... Kod toga radara AAM-4, radi se ipak o AESA radaru u Ka-bandu, u milimetarskom, a ne decimetarskom radnom opsegu od oko 26,5 - 40 GHz ( odnosu na 1-2 GHz kod L banda) i sa talasnom dužinom 3-4 puta kraćom od X-banda (od 7 milimetara do 1,1 cm). To znači da minimalni razmak između 2 PPM mora biti svega oko 3,5 - 5,5 mm), tako da se i u tako mali "raketni radar" može "spakovati" dovoljan broj PPM, ali uz napomenu da je domet tog AESA radara u raketi svega oko 15-20 km, a na početnom delu putanje je INS vođenje.
Ja sam i pisao kod L-banda da bi razumeo da je domet radara znatno kraći, pa sam napisao okvirno do 50 km....ali kako to može pomoći u otkrivanju VLO letelica sa tako malom snagom i malom daljinom otkrivanja....
Veoma mi je interesantna tema o N036L koju ste pokrenuli Kubovac. Hvala na neiscrpnom istrazivanju i pisanju.
Verovatno sam propustio, ali ne vidim da ste spominjali analizu mogucnosti istog radara iz 2009. Assessing the Tikhomirov NIIP L-Band Active Electronically Steered Array
Na zalost nemam nista strucno niti novo da dodam osim da delim misljenje da za sada N036L u Su-57 radi u fuziji sa ostalim radarima i senzorima sto se otkrivanja i pracenje aviona (pored ostalih zadataka koje obavlja)
Dodao bih jos da koliko sam shvatio ne mora uopste da znaci da ih ima 4 nego da je to samo mogucnost. Verovatno 2. Nisam ubedjen da ima smisla stavljati ih u pokretne prednje stabilizatore zbog menjanja ugla po potrebi aviona, ali i cini mi se manje prostora po visini (debljini krila). Sta vi mislite sto se toga tice?
To za broj L-band radara si u pravu. Ima ih sigurno 2, sa svake strane po 1, uz još 2 pozicije koje su "alternativne" i nije sigurno da li se koriste paralelno ili ne....Čim stoji reč "alternativne pozicije", verovatno ne.
Zato i koristim taj podatak od 6 PPM po 1 L-band radaru sa svake strane, ukupno 12.
Pročitao sam taj članak i ovde je i @Futurama postavio taj link i ispisao kraću analizu tog članka, a naravno pročitao sam ga i ja...
Ja verujem da se tu radi o onome što Rusi nameravaju da urade u budućnosti, jer "spisak" mogućnosti L-band radara sa 6 PPM u koje spada i "pretraživanje, otkrivanje i formiranje komandi upravljanja na rakete na srednjem delu putanje i to za ciljeve sa VLO" deluje kao naučna fantastika u ovom trenutku sa samo toliko PPM. I u tekstu se priznaje problem o kome sam govorio, a to je da je snop širine 20 stepeni po visini koji tako "skenira po azimutu" bez mogućnosti pomeranja snopa po visini i sa slabim mogućnostima razdvajanja ciljeva po visini duž celog sektora skeniranja po azimutu, te se planira i ugradnja "nekoliko" L-band PPM na repnom prednjem delu koji taj problem i problem određivanja visine cilja treba da otkloni. Sada se to radi "manevrom lovca"... Dakle, ja to sve vidim kao planove i razvoj, a ne kao "gotova rešenja"....
Ja nisam pročitao ništa u tom članku (niti ni u jednom drugom) koji bi me uverio da je to moguće.
Čak i u tom članku se jasno kaže da je "moguće korišćenje egzotičnih modova-režima rada", o kojima je pisao @Futurama (visoka frekvencija ponavljanja impulsa), ali sam nešto i ja pisao, ali da su i u takvim slučajevima performanse tog radara niske, a domet ograničen na 60-75 km, za cilj od 0,1 m. Razlog tome je mali broj PPM. I kako se sada sa ovim saznanjima može tvrditi da se mogu "otkrivati i pratiti ciljevi sa VLO i čak formirati i slati komande upravljanja na rakete na srednjem delu putanje"... To je jednostavno, u ovom trenutku, nemoguće na način na koji se to prikazuje paušalno u mnogim stručnim vazduhoplovnim časopisima, na raznim vazdušnim sajmovima i paradama, kao i na internet stranicama, portalima, forumima koji se bave ovom tematikom.
Jedini način, kako ja to vidim, jeste onaj koji sam već opisao. Dakle, neka vrsta "zajedničkog rada" u kome bi se veći deo ili čak cela matrica osnovnog radara mogla grupisati da formira "veće ćelije" u L-bandu i da kombinacijom neprekidne predaje sa 6 PPM na krilima na velike daljine i prijemom na možda 150 do 200 PPM na osnovnoj matrici u nosu letelice, možda može odrediti neku okvirnu poziciju cilja, pa čak i sa VLO, na koji se onda lovac navodi da mu priđe "sa strane" gde je zaštita za X-band nešto slabija i da ga tako otkrije, zahvati i prati...Dalje lansiranje rakete i formiranje komandi upravljanja gotovo sigurno mora ići preko X-band radara koji ima 1500 PPM i daleko bolje performanse i rezoluciju od L-banda koji bi imao isti broj PPM (1500) a kamoli od onog koji možda tim nekim "egzotičnim režimom rada" u vidu grupisanja PPM može "dogurati" do 150 ili 200 PPM u L-bandu (jedva 10% od potrebno ili malo više)....
Takođe....nesumnjivo je da radari u L-bandu imaju veće šanse da otkriju cilj sa VLO od X-band radara, ali nije ni L-band neki "magični dijapazon"....Mi smo tokom 99-te imali radare u L-dijapazonu poput P-15 ili S-600, ali ne znam za neke posebne podatke o daljinama otkrivanja letelice F-117A, dok za metarske VHF radare P-12 i P-18 imamo podatke o PROSEČNOJ daljini otkrivanja F-117A na oko 28 km. Takođe, centimetarac u X-bandu na sistemu Neva, tipa SNR-125, otkrio je letelicu koja je oborena, na daljini od 16 km.
Dakle, niti je L-band "neki magični" radni opseg za otkrivanje VLO, niti je X-band "potpuno blokiran" kako se to misli.
Ako pak hoćemo da govorimo o "magičnom" radnom opsegu za VLO, onda su to svakako VHF metarski radari sa radnim opsegom od 100-250 MHz sa talasnim dužinama od 1,5 - 3 metra....
I kod zemaljskog "tripleta" Nebo, glavnu ulogu u otkrivanju VLO ima metarski VHF radar, a tek onda L-band i X-band radari.....
Inače...neke analize koje sam imao prilike da pročitam i već ovde i ispišem ranije pokazuju da, na primer F-35, ima sa svojih bočnih strana, RCS gotovo identičan sa F-117A, dok je sa prednje strane na nivou B-2 i F-22. Dakle, može mu se "doskočiti". Nešto je veći problem kod F-22 i B-2 za koje bi "metarci" bili "lek", ali verujem da se i tu "sa bočnih strana" ili pod određenim uglovima može uočiti cilj i sa L-band i sa X-band radarima na dovoljnoj daljini koja bi mogla omogućiti dejstvo na cilj.
Amerikanci svakako preteruju kod saopštavanja podataka o RCS kod VLO letelica. Po njima, nije postojala gotovo ni teorija da P-12 uoči cilj na prosečnim daljinama od 28 km, a tek centimetarac SNR-125 nikako. Avioni F-22 i B-2 su malte ne i "za oko nevidljivi". Dakle, standardna preterivanja i sa jedne i sa druge strane.
.
