Su-57 novi ruski lovac

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

marijamilic029 ::mislim da mnogi piloti namerno kasne sa ispaljivanjem, čekaju da prvo protivnik ispali (ako ispaljuje na skoro max daljini), jer tada njegova raketa ima puni zamah. Plus vrsta rakete (AE ili SAR) je veliki faktor. Taktika ispali i beži nije baš najbolja. Možda više "ispali i polu-beži" da se tako izrazim, jer većina prvih ispaljenih raketa ima za cilj razbijanje formacije ili još važnije INICIJATIVA. Po mom mišljenju, pak fa ima upravo tu prednost da obezbedi startnu inicijativu. Ali mene interesuje i još nešto: da li ona pominjana cifra otkrivanja stelt aviona od strane su-35bm od 90km znači ujedno i da može na toj daljini i da lockuje stelt, ili mora da mu priđe znatno bliže, s obzirom da je režim rada radara drugačiji (ne razumem se najbolje)? Da ne pominjem da ako je superioran radar u avionu da otkriva stelt, da li je radar u R-27AE ili AIM-120 takođe superioran da isprati cilj (stelt) do kraja? Znači dilema: radar u avionu (osmatrački), radar za lock on, radar za samonavođenje u raketi! Zahvalna ako mi neko može to pojasniti
Ne moze niko, moze jedino da lupeta. To ovde niko ne moze da zna, niti bi trebalo to da zna. Mozda moze da se uz odlicno poznavanje pomenute oblasti nesto priblizno nagadja. Takvo pominjanje kao sto je otkrivanje nekog cilja na odredjenim daljinama kao ovde sto se pominje 90km bez davanja konkretnijih informacija je cisto marketinske prirode (po meni). U ovom slucaju se pominje stelth sto je jos gore. Ni oni sami ne govore kog stelth cilja, koje odrazne povrsine, ne daju nikakve konkretne podatke pored, posle koliko bi trebalo da moze da izvrsi i zahvat. A i da su naveli recimo Raptora moze da zahvati na toj i toj daljini, nisu naveli pod kojim uslovima (nejverovatnije se misli na idealne sto u praksi gotovo nikad nije slucaj), a najbitnije je sto i oni sami najverovatnije samo pretpostavljaju koja je njegova odrazna povrsina. Isto ce biti i obratno, Ameri ce uskoro laprdati kako recimo F-15S moze da uoci T-50 na XXkm, jeste ali malo morgen. Za to postoji samo jedna merodavna jedinica, rat. Ili eventualno simulacije ali u njih najdublje sumnjam da bilo sta pokazu u potpunosti. One sluze za usavrsavanje ali prvo ne verujem da ce se u narednim godinama igrati sa F-22 vs T-50, a i ako bi se igrali krili bi gomilu toga ko zmija noge. Poz.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

salesam ::marijamilic029 ::mislim da mnogi piloti namerno kasne sa ispaljivanjem, čekaju da prvo protivnik ispali (ako ispaljuje na skoro max daljini), jer tada njegova raketa ima puni zamah. Plus vrsta rakete (AE ili SAR) je veliki faktor. Taktika ispali i beži nije baš najbolja. Možda više "ispali i polu-beži" da se tako izrazim, jer većina prvih ispaljenih raketa ima za cilj razbijanje formacije ili još važnije INICIJATIVA. Po mom mišljenju, pak fa ima upravo tu prednost da obezbedi startnu inicijativu. Ali mene interesuje i još nešto: da li ona pominjana cifra otkrivanja stelt aviona od strane su-35bm od 90km znači ujedno i da može na toj daljini i da lockuje stelt, ili mora da mu priđe znatno bliže, s obzirom da je režim rada radara drugačiji (ne razumem se najbolje)? Da ne pominjem da ako je superioran radar u avionu da otkriva stelt, da li je radar u R-27AE ili AIM-120 takođe superioran da isprati cilj (stelt) do kraja? Znači dilema: radar u avionu (osmatrački), radar za lock on, radar za samonavođenje u raketi! Zahvalna ako mi neko može to pojasniti
Ne moze niko, moze jedino da lupeta. To ovde niko ne moze da zna, niti bi trebalo to da zna. Mozda moze da se uz odlicno poznavanje pomenute oblasti nesto priblizno nagadja. Takvo pominjanje kao sto je otkrivanje nekog cilja na odredjenim daljinama kao ovde sto se pominje 90km bez davanja konkretnijih informacija je cisto marketinske prirode (po meni). U ovom slucaju se pominje stelth sto je jos gore. Ni oni sami ne govore kog stelth cilja, koje odrazne povrsine, ne daju nikakve konkretne podatke pored, posle koliko bi trebalo da moze da izvrsi i zahvat. A i da su naveli recimo Raptora moze da zahvati na toj i toj daljini, nisu naveli pod kojim uslovima (nejverovatnije se misli na idealne sto u praksi gotovo nikad nije slucaj), a najbitnije je sto i oni sami najverovatnije samo pretpostavljaju koja je njegova odrazna povrsina. Isto ce biti i obratno, Ameri ce uskoro laprdati kako recimo F-15S moze da uoci T-50 na XXkm, jeste ali malo morgen. Za to postoji samo jedna merodavna jedinica, rat. Ili eventualno simulacije ali u njih najdublje sumnjam da bilo sta pokazu u potpunosti. One sluze za usavrsavanje ali prvo ne verujem da ce se u narednim godinama igrati sa F-22 vs T-50, a i ako bi se igrali krili bi gomilu toga ko zmija noge. Poz.

"Sale", taj podatak od 90km za otkrivanje LO ciljeva od 0.01m kvadratnog metra je isto toliko validan kao i bilo koji drugi podatak za cilj od recimo 3m kvadratna koji neki drugi lovac otkriva na daljini od , lupam , 200km.
Naravno da se pretpostavlja se da su uslovi pod kojima se otkriva i jedan i drugi cilj idealni, bilo da je on 0,01 ili 3m kvadratna.
U realnosti cifre su sasvim drugacije, ali na osnovu tih podataka mozemo da ustanovimo odnose izmedju neka dva radara, jer ce proporcionalno smanjenju realne detekcije cilja u borbenim uslovima, jaci radar otkriti cilj nekoliko puta pre nego slabiji radar.
U tom smislu, svaki podatak vezan za otkrivanje cilja odredjene odrazne povrsine je marketinske prirode, bio on 0,01 ili 3m kvadratna, osim ako nemamo preciznije podatke koji bacaju svetlo na uslove pod kojima se ti ciljevi otkrivaju.

Da li Irbis moze da izvrsi lock on cilja od 0,01m2 na 90km je verovatno nepoznanica, ali se zna da je u modu pretrazivanja (pri kojoj irbis detektuje cilj od 0,01m2) zona skeniranja znatno sira, sto znaci da je snaga radara u trenutku lociranja cilja na daljini od 90km manja. Kada se cilj otkrije, radarski snop se suzava kako bi sto preciznije dao kordinate, a samim tim se koncentrisana snaga radarskog snopa na cilju povecava.
Nije slucajno sto Irbis ima zonu skeniranja od 240°, jer se racunalo na to da mala glava rakete za samonavodjenje nece biti u stanju da efikasno locira steltan cilj pri iole znacajnijim udaljenostima.
Na taj nacin je SU-35 u stanju da ima sve vreme lock on, a da u isto vreme moze da izvodi razlicite manevre ili da bezi od protivnika ako je ovaj lansirao svoje rakete.
U principu deviza "lansiraj i zaboravi" ne pije vodu kod stelt aviona.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pretpostavljam da je Irbis radar koji se u javnosti pominje kao "radar sa faznom rešetkom". U jednom broju aeromagazina čitala sam o tome, na primeru MiG-31 (onaj opis o dva para tridesetjedinica koje pokrivaju 600km), ali nisam sigurna da znam o čemu se tu radi s obzirom da nisam iz struke. To valjda jedino mogu jedino elekrtoinžinjeri da razumeju. Šteta za nas ljubitelje RV-a, jer je to možda i najbitniji deo.

Sem toga, zna li neko nešto o tom stelt materijalu? Ili barem čaršijske priče, zadovoljići se time
Čula sam da se pored PVC/mikrofiber-ugljenik, ispod nalazi neki sloj magnetnog tankog polja (valjda po principu "dejstva magnetnog polja zemlje na skretanje kosmičkih zraka")???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

marijamilic029 ::Pretpostavljam da je Irbis radar koji se u javnosti pominje kao "radar sa faznom rešetkom". U jednom broju aeromagazina čitala sam o tome, na primeru MiG-31 (onaj opis o dva para tridesetjedinica koje pokrivaju 600km), ali nisam sigurna da znam o čemu se tu radi s obzirom da nisam iz struke. To valjda jedino mogu jedino elekrtoinžinjeri da razumeju. Šteta za nas ljubitelje RV-a, jer je to možda i najbitniji deo.

Ma ne treba da budes elektroinzenjer da bi znala razliku. Danas sve radare mozes podeliti na:
1.radari sa mehanickom resetkom
2.radari sa elektronskom resetkom

Obe grupe imaju svoje podgrupe ali da ne sirimo pricu.

Elektronska resetka najcesce nije pokretna jer preko elektronike vrsi skretanje talasa u bilo kom pravcu.

To je fino objasnjeno u ovom videu:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

A primer koliko je eletronska resetka brza u radu se ovde lepo vidi:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Naravno postoje i mane takve resetke. Cena i nesto losija pretraga pri maksimalnim uglovima. Zato je BARS kod Su-30MKI postavljen na mehanicko postolje koje omogucava da resetka ne mora da pretrazuje na "ivici mogucnosti". Kod Su-35S postolje je jos naprednije na je ugao zahvata radara znatno povecan.

Kod T-50 ce biti ugradjene bocne elektronske resetke, kao sto je bilo planirano za F-22:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

marijamilic029 ::
Sem toga, zna li neko nešto o tom stelt materijalu? Ili barem čaršijske priče, zadovoljići se time
Čula sam da se pored PVC/mikrofiber-ugljenik, ispod nalazi neki sloj magnetnog tankog polja (valjda po principu "dejstva magnetnog polja zemlje na skretanje kosmičkih zraka")???

Verovatno mislis na plazmu, oko toga se dizala velika prasina ali koliko smo videli iz dokumentaraca, kod PAK-FA je primenjen konzervativni (proveren) pristup a to je oblik+materijali i premazi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vjerovatno je to pitanje netko postavio, ali...Zanima me da li netko zna zašto je T-50 na nedavnom ''sajmu'' jednom morao odgoditi let? Problemi s motorom?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pogledaj temu o aerosalonu MAKS 2011.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

marijamilic029 ::mislim da mnogi piloti namerno kasne sa ispaljivanjem, čekaju da prvo protivnik ispali (ako ispaljuje na skoro max daljini), jer tada njegova raketa ima puni zamah.

Mislim da niko bas ne ocekuje da ispaljuje rakete na krajnjem dometu. Nema smisla da ispalis raketu a protivnik zaokrene i onda ona nema sanse da uopste doleti do cilja. Ali to nema neke posebne veze sa niskom uocljivosti jer ona u principu ne garantuje nista osim da ti da neku prednost. Nije to resenje za sve ali ako imas jaci radar, pa rakete duzeg dometa pa si jos tezi za uociti na ratistu sve se to kombinuje u odlucnu prednost. I stara m48 ima neku ubitacni domet od skoro dva kilometra pa niko ne ocekuje da njome gadjas na toj daljini ali ipak je u prednosti u odnosu na neki automatski pistolj 9mm koji mozda ima ubitacni domet od par stotina metara. Naravno da postoji milion taktika i nacina ali je neosporno da videti neprijatelja pre nego on tebe je prednost.

marijamilic029 ::Plus vrsta rakete (AE ili SAR) je veliki faktor. Taktika ispali i beži nije baš najbolja. Možda više "ispali i polu-beži" da se tako izrazim, jer većina prvih ispaljenih raketa ima za cilj razbijanje formacije ili još važnije INICIJATIVA. Po mom mišljenju, pak fa ima upravo tu prednost da obezbedi startnu inicijativu.
Tesko je reci, verovatno si u pravu ali sumnjam da bi Rusi tako rano otovoreno pricali o taktikama koje nameravaju da koriste. U ovom trenutku svi mi posmatraci pomalo nagadjamo, neki sa vise a neki s manje opravdanja.

marijamilic029 ::Ali mene interesuje i još nešto: da li ona pominjana cifra otkrivanja stelt aviona od strane su-35bm od 90km znači ujedno i da može na toj daljini i da lockuje stelt, ili mora da mu priđe znatno bliže, s obzirom da je režim rada radara drugačiji (ne razumem se najbolje)? Da ne pominjem da ako je superioran radar u avionu da otkriva stelt, da li je radar u R-27AE ili AIM-120 takođe superioran da isprati cilj (stelt) do kraja? Znači dilema: radar u avionu (osmatrački), radar za lock on, radar za samonavođenje u raketi! Zahvalna ako mi neko može to pojasniti

Pa ako ga otkrije, onda bi trebalo da moze da izvrsi gadjanje. Sad koliko uspesno na kranjem dometu radara i rakete je diskutabilno ali ako je cilj zahvacen, ond bi moralo da se pretpostavi je gadjanje moguce.

Koliko razumem, pocetno otkrivanje avionskim radarom daje raketi koordinate gde se cilj nalazi da bi raketa doletela tu (blize) i onda preuzela traganje. Nisam neki raketni strucnjak ali samo gledajuci kroz neke opste pricipe, radar u nosu rakete ima mnogo manju snagu i antenu, kao i sigurno manje sposoban kompjuter da obradi te podatke i nikada nece biti moguce da zahvati cilj jednako radaru jednog Su-35 BM. Sama velicina radara (precnik), antena, snaga napajanja elektricnom energijom itd itd u Su familiji je izuzetno veca od onoga sto je moguce spakovati u nos rakete. Dakle avionski radar predaje podatke raketi koja onda leti u generalnom pravcu cilja i kada pridje dovoljno blizu cak i manjim radarom moze sama da zahvati cilj. Koliko god cilj bio nisko uocljiv na 90 km, na 3-4 km bi trebao da bude potpuno vidljiv jer snaga EM zracenja opada sa kvadratom daljine tako da smanjenjem daljine za pola, snaga se signala uvecava za 4 puta.

Neka me neko ispravi ako gresim.