Po meni, Su-35S nije jos uvek u potpunosti ispitan i zbog toga proizvodnja kasni. Za razliku od njega, Su-30 jeste, i njega prodaju celom svetu i proizvodnja ide odlicno.
Uz to, ocigledan je problem finansiranja proizvodnje za domace vazduhoplovstvo. I on je mnogo veci problem od uhodavanja linija proizvodnje. Vecina obecanja ruske vlade je ostala na papiru, a i za potpisane ugovore realizacija tece sporo zbog sporog priliva para. To ne znaci da se situacija nece promeniti, ali kucanje na vrata nastavka svetske ekonomske krize svakako tome ne ide u prilog.
Sto se tice evropljana, svako od nih pravi vazduhoplovstvo prema svojim potrebama. Pricamo o Britancima i F-35, sta bi onda trebali reci o Nemcima? Ukupno, teritorija svih evropskih zemalja ne pokriva ni petinu teritorije Amerike, a da ne govorimo o americkom angazovanju po svetu. Opet, kada saberemo ukupnu snagu evropskih vazduhoplovstava, opet cemo doci na broj priblizan po kvantitetu americkom. Sto se kvaliteta tice, cini mi se da ce evropljani sa Rafale-om i EF-2000 imati avione koji ce po kvalitetu biti izmedju F-22 i F-35. Ako onda pogledamo i kvantitet, ne znam ko bi bio u prednosti, gledajuci ukupne snage.
Veliko je pitanje koliko ce F-35 biti proizvedeno i kojim tempom. Miuslim da to ni sami amerikanci ne znaju. A i sami se sve cesce pitaju gde je svemu kraj. Postojala je analiza u americkim strucnim krugovima troskova programa F-22 i F-35. Zakljucak je bio da ako troskovi razvoja budu rasli kao sto su rasli za F-22 i F-35, Amerika ce u buducnosti moci da priusti sebi svega jednog lovca seste generacije.
Videcemo, vreme ce pokazati ko je u ovoj igri bio mudriji, ali mi se sve vise cini da ce Evropljani i Rusi sto igrom slucaja, sto zbog svojih odluka, na kraju ispasti pametniji.
|