Su-57 novi ruski lovac

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ranxerox ::Au mare i te kako je važno...ne znam koliko si verziran, ali postoje gomile razloga zašto im je potrebna što manja tranzistorska struktura, počev od stvari, tipa smanjenja TRC modula, istog i većeg kapaciteta, kojih onda možeš da staviš više na isti "tanjir" radara...pa preko raznih drugih sistema avionike, Helmet sight-a, pa sve do pobolšanja mogućnosti na primer da se kroz vizir šlema može gledati kroz avion kao da oplata ne postoji, sve to danas postoji zahvaljujući konstantnom smanjenju tranzistora a zamisli kada bi uspeli da doju na 15nm ili 10nm ili ...pa celokupna nanotehnologija se zasniva na predpostavci da će se u budućnosti praviti tranzistori veličine 0.32 nm, tek onda ćeš moći da napraviš robota koji će obavljati odredjenu funkciju a biće veličine pla glave čiode... a hiljade takvih robota će moći da formiraju složene strukture i forme...bla bla..ali to je suština priče.

још увек је то СФ за све...за једно 10-15 година ок, али сад то је СФ

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

black venom :: Obim ovih ispitivanja je ogroman i on zahteva angažovanje više prototipova da bi se skratilo vreme trajanja ispitivanja

Број прототипова је могуће смањити испитивањем опреме на другим платформама.
Пример коришћења Ту-134Ш, у развоју авиона Су-34.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve što je za 15-20 godina nije SF, već samo pitanje brzine razvoja...pre 20 godina mobilni koji sada imam, je bio moram priznati čisti SF, a danas to uzimamo zdravo za gotovo, tako da mi je to bio nauk...da posmatram tehnologije i njihov razvoj na malo drugačiji način.
U zdravlje zemljak

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јесте био је, као и данас та технологија...јесте да се данас технологија много брже развија, али неке ствари су и даље СФ...

• 1Ovo se svidja korisniku: sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Evo, na slikama se vidi da sam bio u pravu sta se sivog lakiranja preko dela zutog polja tice. Very Happy

Mare Care ja bi pre rekao da sam ja imao odredjeni previd, nego da si ti upravu, jer mislim da je vecina stvari koje si izneo netacna

Ali u svakom slucaju je dobro da se nadopunjujemo, jer da mi nisi skrenuo paznju na odredjeni detalj, prevideo bi neke stvari.

Citat:To sta si oznacio nije "nazubljenje".

Tacno, u kalsicnom smilu reci nije, ali na osnovu sturih fotki bilo je prirodno da se pomisli da je radom drugacijeg oblika na spoju sa trupom, zato sto je radom kod svih prethodnih modela bio od drugacijeg materijala u odnosu na ostali deo trupa (odnosno u odnosu na njegov dobar deo).

Citat:To je samo varijacija u lakiranju. Belo lakiranje radoma nije 1:1 sa zutom povrsinom kod nelakiranih, dosta je krace.

Iskreno, ne znam o kom "lakiranju" govoris?

Citat:Pogledaj tvoju trecu sliku, vidis dokle je belo, samo do nazubljenja na radomu

Belo na trecoj slici je samo bela farba, koja predstavlja maskirnu semu aviona i koja se u stvari ne proteze samo do nazubljenja na radom-u vec i daleko iza njega.



Citat:a zuto (kompoziti) ide do one linije koju si oznacio plavom strelicom, do samog OLSa

Zuto koje se vidi kada avion nije ofarban nisu kompoziti, vec uglavnom legure aluminijuma kod ruskih aviona.
Kompoziti su sive boje u skoro 99% slucajeva.











Na ovim slikama se vidi da su legure aluminijuma uglavnom zute boje, dok su kompozitni delovi sive, kao sto je recimo dobar deo kicme kod SU-35S koji je zamenio vazdusnu kocnicu itd. ili dobar deo oplate kod Mig-29K.

Znamo da PAK FA ima oko 70% oplate od kompozita i upravo je to ta siva boja koja dominira na neofarbanim prototipovima.
Takodje kod prethodih modela ( 051 i 052 ) ceo radom je zute boje zbog cega mozemo da zakljucimo da se radi o nekoj kombinaciji legure aluminijuma, sto je i sasvim logicno jer ti modeli nisu imali radar, pa nije bilo potrebe za posebnim materijalima koji korespondiraju sa radarskim talasima specificne frekfencije.

Citat:Ovo sta tebi izgleda kao nazubljenje je samo zuto jer ima nesto ispod (ima i na starijim slikama), samo je na ovoj slici jedan deo (koji moze i da se vidi na slici koju si postavio gde je jos bilo nelakirano) prelakiran u sivo dok je gore i dole ostalo zuto.

E sada dolazimo do krunske stvari.
Taj deo kod 053 nije "prelakiran" vec je upravo drugaciji, odnosno njegova struktura je od kompozitnih materijala.

Zato sam ja pomislio da je radom na spoju sa trupom drugacijeg oblika (sto na kraju nije ni iskljuceno jer moze da se desi da su njegove komponente zaista drugacije i po obliku, a ne samo i po strukturi)





Na ovoj slici moze da se vidi da je deo radom-a (koji je sada od kompozitnih materijala kod 053 ali na desnoj strani, za levu jos ne znamo) na levoj strani PAK FA broj 051 i 052 potpuno drugaciji u odnosu na desnu stranu.
To je takodje bio zbunjujuci momenat, jer sam ja slike visoke rezolucije uglavnom gledao sa te leve strane, cak sam i postavio takvu jednu u proslom postu (slika br. 3), a ti si mi upravo svojim komentarima i skrenuo paznju da su one razlicite.
Da li je taj deo na levoj strani drugaciji (asimetrican) od dela sa desne strane na 053 ostaje da se vidi kada budemo imali slike vece rezolucije sa te strane.
Ako bude bio istog oblika kao i na levoj strani i uz to i od kompozita, bice jasno da se radi o odredjenoj vrsti redizajna.



Eto, mislim da je dosta stvari sada jasnije

• 1Ovo se svidja korisniku: zixo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zaista mi nije jasno zasto je 90 nm vs 32 nm vazno za bilo kakvu prakticnu korist?

Hajde recimo da jedan cip klase 65 nm, dakle jedan Pentium 4 i uporedimo sa recumo novim 32 nm klasom u recimo Core i7. Bilo koji kompetentniji centar elektro industrije bi mogao da napravi kompjuter sa paralelnih recimo 8 Pentiuma 4 i da po svim performansama bude jednak jednom sistemu sa jednim Core i7. Razlika bi bila tek u vecoj potrosnji struje, hladjenju i tezini. Ali koliko razlika je u tezini izmedju jednog procesora na 32 nm procesu i recimo 32 procesora na 90 nm? Svi danasnji superkompjuteri nisu "superkompjuteri" zato sto su napravljeni na jednom "superprocesoru" nego zato sto uposljavaju desetine hiljada obicnih procesora. Naravno da je bolje sa stanovista hladjenja i efikasnosti imati procesore na manjem procesu ali za prakticne svrhe u jednom avionu nece biti prevelike razlike. Recimo da umesto najnovijeg Core procesora, Rusi stave 8 svojih Elbrusa. Zajedno sa malo vecom potrosnjom struje, i hladjenjem recimo da doda 20 kg tezine. Da li je to uopste neka razlika u performansama???

Mare lepo kaze, ne radi se tu o licnim racunarima nego o racunarima posebno konstruisanim za jednu ili dve funkcije. Razlika je ogromna. Mislim da ovde nepravdano mesamo reklamu komercijalnih proizvodjaca koji te skokove predstavljaju kao revoluciju i stvarnost. Recimo samo sledece, koja je razlika u radu MS Word na Pentiumu 4 i na najnovijem procesoru? Apolo misije su letele na racunarskoj moci jednog obicnog kalkulatora.

Izvinjavam se na skretanju sa teme ali insistiranje na analizi procesa na kojem je hardver sa PAK-FA pravljen je promasaj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ShurikSST ::Mislim da ovde nepravdano mesamo reklamu komercijalnih proizvodjaca koji te skokove predstavljaju kao revoluciju i stvarnost. Recimo samo sledece, koja je razlika u radu MS Word na Pentiumu 4 i na najnovijem procesoru? Apolo misije su letele na racunarskoj moci jednog obicnog kalkulatora.

Izvinjavam se na skretanju sa teme ali insistiranje na analizi procesa na kojem je hardver sa PAK-FA pravljen je promasaj.

Bas ovo i ja mislim.

Kad je procesor namenjen za tacno jednu stvar i programiran na nju, sve te stvari koje vaze za licne racunare su nebitne. Inace, avion nema jedan procesor, nego ih ima vise od 100, tako da pojedinacni procesor nije vazan koliko integracija svega u jedan sistem.

Na primer F/A-22 ima dva CIP (Common Integrated Processor) sistema od Raytheon-a, a svaki od njih se sastoji od 66 PowerPC i i960 procesora. Pogledajte godiste i960. Ili pogledajte kad je F-22 usao u serijsku proizvodnju i sta je oko 2003e godine PowerPC proizvodio. Sa te strane, procesore koje ce pakfa imati, i da su na tehnoloskom nivou Intelove "Prescott" serije ce biti nekoliko puta jaci od procesora koje ima F-22.

Vazno je koliko miliona ili milijardi operacija u sekundi ceo sistem na kraju moze da dostigne i dali je to dosta da uradi ono sta mu je naneto. Ako jeste, onda nema problema. Nemojte sad da sirite virtualni dogfajt jos i na neke procesore...

Za Pak-Fa ne treba nista da se brine o procesorima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Navodni detalji o indijskoj verziji. Malo je ovo sve kljakavo napisano ali ajde...

Citat:FGFA length was 22.6 meters, height - 5.9 meters, and maximum takeoff weight - 34 tons. The aircraft will be able to fly to a distance of 3.88 kilometers and a speed of two Mach numbers (2.3 thousand kilometers per hour). Will be installed on FGFA engines with thrust vector control management and a maximum deviation of the nozzles 15 degrees.

Each of the two engines of the fighter will be able to develop a thrust of 1,400 kilograms-force (13.7 kilonewton). Probably, this parameter contains an error. For comparison, the turbojet engine AL-41F1S (installed on the Su-35s) is capable of a thrust of 8.8 thousand kilograms-force, and 15 000 pounds-force in regime afterburner.

At the end of September 2011 it became known that the command of the Indian Air Force has selected engines for future fighter aircraft, but did not specify what kind. Reported only that the power plants will be stronger for FGFA AL-41F1 ("Item 117"), intended for prospective fighter T-50.

FGFA will be able to fly at supersonic speed in cruise mode, and maneuver at supersonic speed. In the inner compartment of the fighter can be placed in a mass of weapons to 2.25 tons, and on external pylons - weighing up to 5.75 tonnes. Indian fighter jet fuselage will be made with the use of stealth technology. It should be noted that the development of FGFA in the design stage, so many options listed HAL, can change in one direction or another.Specifications PAK FA until classified.

http://defense-studies.blogspot.com/2011/11/india-.....based.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ti detalji su čist nestručni bla bla bla!
Dužina 22,6 m, pa nek uporedi na zajedničkoj slici sa Su-35UB (cca. 21,5 m)!
Brka pound-ove sa kilogramima!
Samo 15 stepeni otklona, neverujem!
Kada može sitniji i krhkiji Rafale spolja da nosi 9.500 kg, onda PAK FA može barem 8.000 kg (ogrmna površina krila, moćni motori, veoma čvrsti materijali,...).

Pošto T-50-3 nosi N036 radar, šta mislite kolika je pojedinačna snaga 1.500 TRM-a? Poželjno bi bilo od 10 W pa naviše, a ideal bi bilo nekih 15 W, što bi dalo ukupnu snagu od 22,5 kW!
AN/APG-77 ima oko 1.920 TRM-a sa po 10 W, znači 19,2 kW ukupna snaga, slično PESA Irbis radaru.
TRM za N036 do 2017. na bazi GaAs, od 2017. na bazi GaN?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@GJ Flanker

Podaci su odavde:
http://hal-india.com/futureproducts/products.asp

Valjda oni bolje znaju od tebe kakav ce avion da prave?