|
Kaplar ::Vidite, vezano za kompozit. Sve može uz odgovarajuću cenu. Ja sam lepo rekao da je opcija primena silikonskih smola i da je oko šest puta skuplja, a ta smola uz odgovarajuće aditive može da istrpi i više napone bez degradacije uz naravno odlične temperaturne karakteristike. Lepo je nspisao 037: morate kompozit gledati kao sistem.
Drugo, nisu problem konstantno visoke ili konstantno niske temperature, nego njihova brzina promene. I opet gledajte sistem. Kako mi kažemo u našoj grani industrije: klasa izolacionog sistema (višeslojni kompozit, znatno kompleksniji od oplate aviona) je jednaka njegovoj najslabijoj komponenti. Često to bude upravo smola. Ovde i skupa smola može da zakaže, jer avion brzo menja režime leta. Zamislite prelaz iz nadzvučnog krstarenja u manevarski boj na velikim visinama i šta to sve donosi oplati. Ko je to rešio, taj je tatamata za kompozite.
Treće: smola jeste jedan deo sistema, koji se može tehnološki rešiti i popraviti performanse celog sistema, ali tu je najvažnije tkanje. Tu su vlakna i njihov prostorni razmeštaj od suštinskog značaja. Ne zaboravite da su ona od ugljenih vlakana i da se oplata zove pametnom. Sa pravilnim tkanjem, upravo ugljena vlakna imaju neverovatne mogućnosti. Počevši od dtelta, pa čak i do prenaponske zaštite, koju recimo F-22 nije rešio i ne može da leti kroz olujni oblak između ostalog i zbog toga. On da bi bio stelt, ne bi smeo da ima fiktivne uzemljivače za zaštitu aviona prilikom sletanja, pa najčešće ni ne leti kad to vreme ne dozvoljava. E ko je to rešio sa kompozitima, taj je isto tatamata.
Evo sta stoji u jednom tekstu o udelu kompozita u strukturi planera Su-57, autor je poznati vojni ekspert i analiticar Igor Korotcenko .
Citat:Было озвучено, что доля композиционных материалов в общей массе пустого самолета составляет 25%. По поверхности ПАК ФА – 70%. Благодаря применению композиционных материалов существенно сократилось количество деталей, по сравнению с самолетом Су-27 оно уменьшилось в четыре раза. Что касается требований к ЭПР ПАК ФА, то эта цифра составляет 0,3-0,4 кв. метра – «как у F-22».
 http://old.nationaldefense.ru/110/754/index.shtml?id=5097
Dakle sa 25% ovaj materijal ucestvuje u masi praznog aviona a u oplati planera sa 70% .Inace za pomenuti je da je recimo tehnoloski demonstrator -prototip S-37/Su-47 `Berkut` imao KOS ( krila obratne strele ) potpuno izradjena od kompozita .U pocetnom delu probne faze je maks letna brzina zbog KOS bila ogranicena na M 1.6 a kasnije je vrednost M-broja povecana na 2.2 ( tehnicka unapredjenja na krilima ) .
Ovo sto je pojacano ,to je kod Spejs Satl Orbitera i Burana reseno onim valjda ojacanim karbon-karbonom tako nesto ( one crne plocice na oplati ima ih na hiljade,mozda desetine hiljada ,mislim kod Burana cak 40 000 kom ) .Dakle materijal koji moze da izdrzi te prelaze sa veoma visokih na niske temp ( nakon velikog zagrejavanja gotovo trenutno se ohlade )
Kad smo kod kompozita u bivsoj Jugi je iste radila cini mi se jedna firma u SR Makedoniji ?
|
