Tu-128 Fiddler-B

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Можемо ли МиГ-31 сматрати наследником Ту-128 или је он допуна? Совјети су имали потребу да заштите огромна пространства на сјеверу од напада америчких бомбардера преко сјеверног пола. Зашто и Американци и Канађани нису имали исту потребу:
-Совјети нису имали довољно бомбардера способних да нанесу удар преко сјеверног пола;
-због бара на сјеверу Канаде, у Норвешкој, на Гренланду....;
-због ловаца базираних на носачима авиона?
Може ли се и за Ф-14 рећи да је имао сличну улогу? Заштита ударне групе носача авиона од напада совјетских бомбардера на великим удаљеностима.

• 1Ovo se svidja korisniku: carpbuster
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Tako je .MiG-31 je u LA-PVO bio zamena za MiG-25P/PD kao i Tu-128.Kao i njegovi predhodnici znaci i Tu-128 imao ulogu patrolnog lovca-presretaca strateske namene .Zadatak koji je imao je bio zastita pre svega severnih granicnih linija SSSR od poluostrva Kola do poluostrva Kamcatka .Ta zona je inace bila losije pokrivena radarima sa zemlje .

Tu-128 je svoje zadatke obavljao uz pomoc prve sovjetske letece radarske stanice Tu-126

• 4Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, 1199, Vl veliki, carpbuster
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo crteža:

• 3Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Skywhaler, carpbuster
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo jos par slika ove zverke. Ibaza gde su bili stacionirani.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Madza hvala za mapu na kojoj mozemo da uocimo da je bilo operativno svega 6 pukova sa najvecim ikada strateskim presretacima .

A sad malo o takodje velikom radaru i radarskoj opremi

Smerch (RP-S) NATO "Big Nose", "Fox Fire"

Tikhomirov NIIP



Smerch-A inverse-cassegrain antenna

Citat:RP-S Smerch, designed by F. F. Volkov, was the first really useful airborne intercept radars to be developed in the USSR. It was designed to detect and destroy incoming bombers at the maximum range possible. It began life as the Uragan radar for various interceptor projects. Uragan-5B was designed for the Mikoyan E-150 series, with K-9 missiles. Installed in an inlet centrebody, it didn't really achieve its required performance. Uragan-5B-80 was a redesign for the Tu-28P with K-80 missiles. This was a far more successful radar, which was redesignated Smerch when it entered service. Unlike previous interceptors, space was not at a premium on the Tu-128 which allowed the Smerch to achieve significant advances in detection ranges over previous Soviet radars within the limits of the bulky vacuum tube electronics then available. The Smerch had a large antenna, the destinctive bulged nose of the Tu-128 giving rise to the NATO codename, "Big Nose". It was a low-PRF pulse design. Smerch could detect a bomber at 80km, track it at 50km and engage with an R-4R missile at 32km, giving it a true beyond-visual-range (BVR) capability for the first time in the USSR. It had azimuth limits of ±60°, scanning ±6° in elevation.


Smerch-A showing detail of antenna drive

Citat:RP-SA / RP-25 / Smerch-A / Izdeliye 720 was first introduced into service on the improved Tu-128A model. This improved Smerch design was used as the basis of the MiG-25's RP-25 radar. It weighed 500kg.

Citat:RP-SM Smerch-M was the final iteration of the Smerch design used on the Tu-128M. Smerch-M reduced the weapons system's minimum combat altitude from 8,000-10,000 m down to 500-1,500 m while enhancing its jamming resistance. Probably equivalent to Smerch-A2/A3.

i njegov predhodnik

Uragan

OKB: Tikhomirov NIIP

Citat:Uragan was an intercept radar proposed for various interceptor project from the late 50s. Separate scan/track antennas.

Uragan-5B was designed for the E-150 series, with K-9 missiles. Radar did not enter service. Worked in 3 modes- Search (30km), Track (20km) and Illumination. Transmitter power was 4 times greater, and it had a large single antenna.

Uragan-5B-80 designed for the Tu-28P with K-80 missiles. Redesignated Smerch

Схемы боевых порядков отряда Ту-128 (способ "17 x 36")




sa sajta

http://crimso.msk.ru/Site/Crafts/Craft20594.htm

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, carpbuster
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пар фотографија.

Ту-128 на северах.

http://sandrermakoff.livejournal.com/742320.html

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko ja znam, ovaj presretač nije imao pandana jer su projekti M-50, T-4 i T-4MS bivali redom gašeni, kako je njihova uspešnost rasla. Čak u dokumentarcu o avionu T-4 je spomenuto kako su amerikanci pokušavali svim silama da izlobiraju kod svojeta gašenje tog projekta. Na kraju, to je njima i pošlo za rukom, a slično su uspeli i sa gašenjem projekta Mjasiščev M-50, ubedivši tadašnjeg Hruščova (tj. ubediti nekoga nije sve, nego treba prvo obraditi njegove savetnike) da se preusmeri na razvoj raketa, umesto platformi za nošenje raketa.

Sa druge strane, kako je koji bombarder u SAD hvatao korak razvoja, on je bivao masovno reklamiran, pa je tako i TU-128 dobio dopunu u vidu MiG-25 kako bi se doskočilo SR-71 i XB-70. Sam TU-128 je zaista dobro čuvana opasna zverka, koja je dobila naslednika tek sa MiG-31.

• 1Ovo se svidja korisniku: carpbuster
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Ti pomenuti avioni jesu bili strateski bombarderi pa nisu ni mogli biti pandan ogromnom presretacu Tu-128 .Doduse sam Tu-128 je nastao na bazi projekta strateskog bombardera Tu-98 ...

Citat:В 1955 году советской противовоздушной обороне понадобились перехватчики дальнего действия для обороны обширной территории Советского Союза. Для того, чтобы предоставить необходимую дальность, возможность нести мощный радар и ракеты типа воздух-воздух, Туполев разработал самолёт, похожий на бомбардировщик «105» (Ту-22). Разработанный Ту-102 впервые взлетел в 1959 и получил название Ту-28П, серийный выпуск начался в 1963. Он был заменён окончательным Ту-128.

Барражирующий перехватчик Ту-128 основан на неудачном сверхзвуковом бомбардировщике Ту-98, у которого были широкое низкорасположенное стреловидное крыло, главные стойки шасси в крыльевых гондолах и низкорасположенный стабилизатор

Citat:12 декабря 1963 г. приказом министра обороны № 00134 закрепляется наименование для авиационного ракетного комплекса перехвата (АРКП) как Ту-128С-4,
в составе:

Ту-128 — самолёт
Р-4Р и Р-4Т — ракеты класса «воздух-воздух»
БРЛС РП-С «Смерч»
Выпуск Ту-128 закончился в 1970 году. Всего было построено 188 самолётов. Также в 1971 году было выпущено 10 учебных самолётов и 4 переоборудованы из истребителей, названных Ту-128УТ с дополнительной передней кабиной на месте радара. Улучшенные проекты, названные конструкторским бюро Ту-138 и Ту-148, развития не получили.

i nesto takojde interesantno na engl .

Citat:In the 1950s, the Soviet Union sought the means to defend against the nuclear-armed American bombers possibly penetrating its borders (especially its long and vulnerable northern border). Contemporary interceptors, even the Yakovlev Yak-28P, were able to cover a radius of a few hundred kilometers; the newly developed surface-to-air missiles had even shorter range. Considering both, the sheer numbers required to defend a 5,000 km air front were economically impossible to maintain. This left the Soviet Union able to provide a modern air defense only for selected valuable areas. The PVO decided to cover the entire territory, but with a more loose defense. In 1955 it placed a requirement for a large area-defense interceptor, that would achieve it with sparse airbases. The PVO requirement called for a supersonic aircraft with enormous fuel tanks for both a good patrol time and a long range, a capable radar, and the most powerful air-to-air missiles possible. The first attempt, although an unsuccessful one, was a 30-tonne Lavochkin La-250 prototype, the last of the Lavochkin design bureau's aircraft.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Khaless, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar ::Koliko ja znam, ovaj presretač nije imao pandana jer su projekti M-50, T-4 i T-4MS bivali redom gašeni, kako je njihova uspešnost rasla. Čak u dokumentarcu o avionu T-4 je spomenuto kako su amerikanci pokušavali svim silama da izlobiraju kod svojeta gašenje tog projekta. Na kraju, to je njima i pošlo za rukom, a slično su uspeli i sa gašenjem projekta Mjasiščev M-50, ubedivši tadašnjeg Hruščova (tj. ubediti nekoga nije sve, nego treba prvo obraditi njegove savetnike) da se preusmeri na razvoj raketa, umesto platformi za nošenje raketa.
Знам да нема везе са насловом, али мислим да је Хрушчов био у праву кад је дао предност ракетама. Само техничка неисправност може да спријечи интерконтиненталну балистичку ракету да из СССР стигне до неког града у САД. Бомбардер мора да прелети Канадуи то два пута (у доласку и повратку).
Размјештај совјетских ракета Р-12 (SS-4 Sandal) и планирани али не реализовани размјештај ракета Р-14 (SS-5 Skean) на Куби изазвао је панику у САД. Истина у то вријеме СССР је располагао и са неколико десетина интерконтиненталних ракета Р-7 (SS-6 Sapwood), али тек са масовним увођењем ракета Р-16 (SS-7 Saddler) и каснијих модерни ракета САД више нису биле безбедне.
Шта мислите зашто је стратегија масовне одмазде замијењена стратегијом флексибилног одговора?
Зато што су демократе хуманије од републиканаца или због совјетских интерконтиненталних ракета?

Али да се вратим на авионе.
САД су ипак на располагању имале и аеродроме у Европи (од Норвешке до Турске) у Ирану, Јапану и Ј. Кореји. Да не помињем удаљеније државе. Ако додамо и А3 и касније А5 на носачима авиона, онда можемо закључити да су амерички бомбардери могли доћи било одакле. У Хрушчовљево вријеме дошло је и до разлаза са Кином, па се није могло искључити ни сукоб са њом. За разлику од западног правца, гдје су се испред налазиле земље ВУ, са својим ПВО и са јаким совјетским војним контигентима који су имали своју ПВО, па онда прилично насељен дио западног СССР, на осталим правцима испред није било савезника (изузимајући С. Кореју), насељеност је била углавном ријетка, а услови за базирање авијације тешки.
Тако да је за овакав авион било мјеста.

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kolege, malo sam bio nejasan izgleda. Mislio sam na pandan TU-128 u NATO vojsci, a ne u SSSR vojsci, jer u NATO vojsci, teški presretač bi verovatno bio potreban da su postojali upravo M-50, T-4 i T-4MS.

Sa druge strane, platforme za nošenje dalekometnih raketa su korisne, jer kod njih postoji opoziv, tj. bombarder može da patrolira i po potrebi da dejstvuje ili da se povuče, zavisno od komande, a dobro dođe upravo jedna takva letilica - koja umesto balističke rakete, koja posle zveckanja oružjem, predstavlja direktan udar pesnicom, zapravo biva baražni bombarder tj. neko ko čeka u zoni dejstvovanja i po par sati. Na taj način predstavlja "unošenje u lice" protivniku i zato je npr. TU-128 bio neko ko je služio SSSR-u da se sa NATOM drži za revere i pre konačne tuče još uvek škrguće zubima dok se B-52 nalazi sa druge strane sukoba.

Taman tako nekako - prvo se deru jedni na druge, pa malo zveckaju oružjem, pa onda dugoprugaši bombarderi patroliraju i čekaju priliku da lansiraju rakete prvog udara (kao što su TU-160 u SSSR-u prvi udar) dok ih sa druge strane čekaju TU-128 (ili kasniji MiG-31).