nebkv ::Jasno mi je u kom delu sveta se nalazi najveci deo Rusije i kakvi su tamo zimski uslovi
Isto tako jasno je i da se mora odrzavati trenaza posebno zbog specificnosti situacije u kojoj se Rusija nalazi ali mislim da je ovo previse,posebno u kontekstu izvestaja
Umesto da se preispita ceo sistem od organizacije letenja pa na dalje i zasto su se piloti uopste nasli u ovakvoj situaciji akcenat je na gresci pilota.Ocigledno je u pitanju onaj stari SSSR sistem na delu da ljudski zivoti pa i tehnika nisu toliko bitni,ima se,moze se
Ne slazem se. Ovo je strategijska platforma projektovana da leti u svim vremenskim uslovima. Ne mislim da ovo ima veze sa sovjetskom praksom. Vojni pilot (za razliku od civilnog vazduhoplovstva) ne donosi sam odluku gdje ce da sleti, vjerovatno komanda odlucuje. Ako je donijeta odluka da sleti, siguran sam da je bilo uslova za bezbjedno slijetanje. Sta se desilo, najbolje da sacekamo vise informacija.
Doduse, ne znam da li je moglo da se ide na alternativni aerodrom? Zavisi od goriva koje je avion imao. Zavisi od procesa odlucivanja. Zavisi od razvoja vremenske situacije na originalnom aerodromu. Tako da puno je nepoznatih u ovom trenutku za bilo kakav zakljucak.
Могуће је да криво тумачим, али приближнија ситуација није описана. Поштено говорећи. Не би било необично да су тако приступили, није то ништа трагично - кад се уради како треба. То раде и путнички авиони. Овде је проблем (како сам разумео, а добро сам разумео), да је он, услед тог скретања и интерције ''отежао'' и изгубио контролу. За мене се бар зна колики сам русофил, и стварно ми је жао што ово морам да пишем, али сам превише пута видео рутинерство и код њих. Посебно код њих.
U avijaciji ne postoji kategorija "nije nista tragicno". Zna se procedura sletanja u SMU. Ako je isao na instrumentalno sletanje, prosto nije moguce da na sletanje krene skracivanjem putanje i naglim skretanjem u pravcu piste nedaleko ispred praga. Takvi manevri su moguci samo u PMU, a tip letelice ogranicava manevar, pa tako lovci to rade skoro pred pistom, ovi veci moraju i tu imati vise prostora. Ali sve to moze samo u PMU.
Meni je nemoguce da je pilot Tu22 tako nesto uopste i probao u ovim uslovima.
Ovde se vidi da je Tu-22 dotakao pistu sa 400 km na sat i nije došlo do sloma konstrukcije. A na onom snimku pada odokativno se meni čini da je išao dosta brže od 400 km/h. E sada možda je to samo zbog ugla kamere.
Ali kut prilaska pisti nije isti, bar meni tako djeluje
Могуће је да криво тумачим, али приближнија ситуација није описана. Поштено говорећи. Не би било необично да су тако приступили, није то ништа трагично - кад се уради како треба. То раде и путнички авиони. Овде је проблем (како сам разумео, а добро сам разумео), да је он, услед тог скретања и интерције ''отежао'' и изгубио контролу. За мене се бар зна колики сам русофил, и стварно ми је жао што ово морам да пишем, али сам превише пута видео рутинерство и код њих. Посебно код њих.
U avijaciji ne postoji kategorija "nije nista tragicno". Zna se procedura sletanja u SMU. Ako je isao na instrumentalno sletanje, prosto nije moguce da na sletanje krene skracivanjem putanje i naglim skretanjem u pravcu piste nedaleko ispred praga. Takvi manevri su moguci samo u PMU, a tip letelice ogranicava manevar, pa tako lovci to rade skoro pred pistom, ovi veci moraju i tu imati vise prostora. Ali sve to moze samo u PMU.
Meni je nemoguce da je pilot Tu22 tako nesto uopste i probao u ovim uslovima.
Наравно да не постоји таква категорија, ја сам потпуно сагласан с тобом. Но, када би се људи држали процедуре, не би било несрећа.
Ovde se vidi da je Tu-22 dotakao pistu sa 400 km na sat i nije došlo do sloma konstrukcije. A na onom snimku pada odokativno se meni čini da je išao dosta brže od 400 km/h. E sada možda je to samo zbog ugla kamere.
400km/h u ovom slucaju je horizontalna brzina. Kod ovog sto se razbio problem je vertikalna brzina (brzina propadanja). Uporedi ovaj video sa videom havarije. Ovaj avion se poravnao sa horizontalnom ravni piste i skoro kilometar leti paralelno sa pistom, dodirujuci je povremeno.
Onaj sto se razbio sletio je ko dzak krompira. Nesto nije bilo u redu. Ja i dalje mislim da pilot zbog snijega gubi orjentaciju i ne registruje da je na 50 metara iznad piste. Ako nema pricalice (automata koji izgovara visinu) i oba pilota ne gledaju instrumente nego zure kroz vjetrobran pokusavajuci da ostvare vizualni kontakt sa pistom, tu moze da lezi problem.
Prije neku godinu sletali smo na Niikolu Teslu u uslovima niske oblacnosti. Ja sam naravno zurio kroz prozor. Oblaci ko vuna (niski), iz njih viri dimnjak u Obrenovcu, i turcin se ravna iz zaokreta i krece u spustanje pravo u oblake. Meni se jaja skupila i stiscem sjediste rukama. Izasli smo iz oblaka na 100m visine i par sekundi prije praga piste. Ali, nije bilo snijega. Cim smo probili donji dio oblaka ukazala se crna sremska oranica. i, na srecu, pista.
Poslije ovoga razmisljam sta se ukaze kad ispadnes iz oblaka na donju stranu i ispod stepa pokrivena metrom snijega?
Morala bi da se ukaze svetlosna signalizacija. Tako se i odredjuju kategorije CAT 1 2 3, sa koliko metara ces moci da kroz maglu/kisu/sneg ugledas prag i signalizaciju ispred ili na pragu. E sad to je kod civila, mada sumnjam da je kod vojnih letova pravilo drugacije, tj morala bi ova pista imati neki vid svetlosne signalizacije da bi pilot u SMU imao kakbu takvu orijentaciju bez obzura na instrumentalno navodjenje i sletanje. Ili je mozda PRMG nesto napredniji pa svetlosna nije moranje..mada..
Kako god bilo, ostaje utisak da pilot ovde nije imao instrumentalni prilaz ili je isti pogresno navodjen. A samo mu je odmogla cinjenica da je oko njega sve belo i da ti je orijentacija prema pisti gotovo nikakva.
Јасно је да је вертикална брзина била превелика, истрага ће показати зашто. Мислим да се одмах може искључити смицање ветра (microburst) као узрок. Оваква магла и снег не иду баш уз та вертикална струјања.
Чини ми се да је на оном папиру писало да је апарат дотакао писту у "зони зебре", дакле на самом почетку. Можда је пилот хтео да обезбеди довољну дужину за слетање по клизавој писти па је намерно јурио праг писте. Можда баш због веће тежине (ако је и то тачно). Ако је томе дао приоритет у односу на вертикалну брзину онда би то била трагична погрешна процена.
Друго, сам лом је настао због инерције. Можда се и не би овако завршило да није било снега. Како изгледа резултанта сила ако се хоризонтална компонента нагло смањи услед додатног отпора на задњим точковима а вертикална остане иста? Да ли би, у том случају, јаче "одскочио"?
Треће, можда је допринео и закаснели покушај да прекине слетање. Ако је повећао потисак повећао је и силу узгона која прво делује на део трупа ближе корену крила. Средњи део тежи да се попне док нос, по инерцији, због велике брзине пропадања наставља доле. Сама конструкција авиона се увек носи с тим оптерећењима али сад је, нажалост, било превелико.
И то нас доводи до попследњег питања: Да ли је паметно да стајни трап може истрпети веће оптерећење од змаја авиона? Какве би биле последице да се уместо трупа поломио стајни трап?
