offline
- dinja
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 23 Jul 2008
- Poruke: 688
- Gde živiš: Beograd
|
Куликов С.М.
Авијација и нуклеарна испитивања
део - Дан «Ч» —30 октобра1961 г.
Супербомба ( изделие 202)
( маса 26 т, дужина 8 м, пречник 2 м, снага 50Мт ТНТ)
Испитивање «изделия 202»је било предвиђено за 30 октобар1961 г. Руководилац испитивања је био Николай Иванович Павлов-начелник Главног одсека Минсредмаша. У руководство испитивања су ушли из ВВС: Сажин Н.И – начелник Одсека Команданта ВВС и Чернорез В.А.— начелник 71-ог полигона. У првим етапама испитивања нуклеарног оружја на Семипалатинском полигону заједно са руководиоцем И.В. Курчатовим практично увек су се налазили познати научници-конструктори.При том испитивању основни идеолог конструкције пуњења- Сахаров А.Д није био у реону припреме «изделия 202»а ни у реону опитног поља полигона. У то време он се налазио у тајном граду-Арзамас 16. Руководилац испитивања Н.И.Павлов је имао везу са њим преко високофреквентног уређаја.
Припрему «изделия 202» за испитивања вршили су специјалисти Минсредмаша под руководством Негина Е.А. и Забабахина Е.И. Како је било и на претходним испитивањима, ја (Куликов С.М.) сам био постављен техничким руководиоцем – водећим инжињером испитивања по авијационој групи. Рокови испитивања супер бомбе су се поклапали или, тачније били условљени текућим XXII Конгресом КПСС у Москви. За контролу тока припреме за испитивање супербомбе и непосредног учествовања у томе на Новоземаљски полигон по препоруци вишег партијског руководства били су делегирани делегати КПСС министар Минсредмаша Славский Ефим Павлович и заменик министра одбране маршал Москаленко Кирилл Семенович.
Рад су почели посетом Кољском полигону, где се на аеродрому «Оленья» водила припрема «изделия 202» за испитивања. Ту су базирали авион-носач те бомбе Ту-95–202 и авио-дублер Ту-16. Делегати Конгреса детаљно су се упознали са током припрема и степеном спремности за спровођење испитивања, посетили су инсталацију «ДАФ», где се припремала бомба, долазили су на стајанку авиона-носача и дублера, погледали и њих. Затим је било спроведено саветовање са ограниченим бројем позваних, на коме су били саслушани извештаји и саопштења о предстојећим испитивањима. Целокупна ситуација и састав тока припреме била је детаљно изложена од стране Н.И. Павлова. Упоредо са другим саопштењима а по упуту Н.И.Павлова и ја сам известио о авиону-носачу и његовом дублеру, специфичностима њихових модификација специјалном и мерном опремом, припремљеношћу посада за извршење тако сложеног задатка и о интеракцији објеката и командних пунктова аеродрома «Оленья» и полигона острва Новая Земля.
Уверивши се у стање спремности за испитивање, Славский Е.П. и Москаленко К.С. на крају су потврдили датум «Ч» — на 30 октобар 1961 г. и дан пре испитивања прелетели на острво Новая Земля да би лично водили надзор те јединствене експлозије.
Испуњење одговорног задатка транспорта и одбацивања «изделия 202» на циљ у реону Д-2 на острву Новая Земля Наређењем Команданта ВВС дато је посади Ту-95–202 у саставу:
вођа— мајор Дурновцев Андрей Егорович;
главни штурман— мајор Клещ Иван Никифорович;
други пилот— капетан Кондратенко Михаил Константинович;
главни оператор радара— поручник Бобиков Анатолий Сергеевич;
инжињер-летач— мајор Евтушенко Григорий Михайлович;
оператор радара— капетан Прокопенко Александр Филиппович;
командир ватреног наоружања— капитан Снетков Вячеслав Михайлович;
стрелац-радист— поручник Машкин Михаил Петрович;
стрелац-радист— разводник Болотов Василий Яковлевич.
За лет у строју са авионом-носачем Ту-95-202 предвиђен је авион Ту-16 са задатком испуњавања функције авиона-дублера и мерење при експлозији њене снаге, величине разорних фактора и регистрације процеса развоја експлозије.
Посада авиона-дублера Ту-16 је била у сатаву:
вођа— потпуковник Мартыненко Владимир Федорович;
други пилот— поручник Муханов Владимир Иванович;
главни штурман— мајор Григорюк Семен Артемьевич;
штурман-оператор радара— мајор Музланов Василий Тимофеевич;
стрелац-радист— млађи водник Шумилов Михаил Емельянович.
Коначно састављање, провера и припрема за подвешавање «изделия 202» на авион обављало се у инсталацији «ДАФ» на аеродрому «Оленья». «Изделие 202» на стајанку авиона је стигло тегљачем ЯАЗ-210Д на 40-тонској приколици,специјално припремљеној за то у Минском ауто-заводу. Масено-габаритне карактеристике «изделия 202» нису омогућавале подвожење њега непосредно испод авиона-носача. Требала је изградња бетонског канала дубине 1,4 м, ширине 4,5 м и укупне дужине са силазом 37 м.
За спуштање приколице са «изделием 202» у канал користила се моћна дизалица. Авион Ту-95-202 се навозио изнад канала после спуштања у канал «изделия 202» и скидања горњег пера стабилизатора. После навожења авиона вршиле су се операције , везане са дизањем, причвршћењем «изделия 202» и завршне припреме за лет.
За подвешавање и завршну припрему «изделия 202» требало је нешто више од два сата.По предвиђеном реду вођа и главни штурман примају «изделие 202» са припадајућим подацима у књизи. Тиме су они уверени у стање подвешавања, забрављења, прикључења и провере показивања инструмената управљања «изделием 202». Све је било испуњено без примедби посаде. Још једном су потврдили руководству о спремности испуњења задатка на том испитном лету.
Полетање авиона-носача Ту-95–202 је било у 9 часова и 27 минута. После неког времена за њим је полетео авион-дублер Ту-16. Два авиона су у формацији полетели према циљу по маршрути:
Оленья— мыс Канин Нос— Рогачево— Парькова земля— реон циља. .
У лету на авиону-носачу сва опрема је радила исправно. Авион се попео на задану висину; нишанска средства су радила исправно, циљ је уочен. При таквом повољном развоју догађаја авион-носач није морао изводити одбацивање по команди авиона-дублера. У таквом случају авион-дублер, како је било планирано, због избегавања додатног ризика после одбацивања је отишао напред и био испред авиона-носача 12-15 км.
Наступио је одсудни моменат-са висине лета 10500 м у 11ч и 30 мин бомба је била бачена на циљ Д-2 у реону мореуза Маточкин Шар. Оптерећење посаде је достигло кулминацију : Шта ће се дешавати даље? Одвајање од авиона терета масе 26 тона је било прилично приметно: авион је добио ефекат пропињања што су касније објаснили као авион је «сео на реп». Реакцијом пилота ефекат је испариран. Сва пажња посаде је усредсређена на одвојену бомбу. Одвајање од авиона је прошло нормално, затим је почело редоследно одрађивање каскада извлачећих падобрана : први се отворио падобран површине 0,5 м2, други 5,5м2, а затим истовремено три по 42 м2, који су извукли главни падобран површине 1600 м2.
«Изделие 202» је почело полако да пада. Посебно одговорно се то надгледало из репне кабине. Са авиона-носача је кодирано дато саопштење на командни пункт о нормалном одвајању и отварању падобрана. За све нас на командном пункту то је било мало олакшање. Затим је за посаду и учеснике на земљи наступило опрезно изчекивање експлозије – које по прорачуну треба да се деси 3 до 3 и по минута после одвајања. Кабине авиона су биле покривене заштитним светло-непропусним завесама од директне светлости експлозије.Посада је ставила светлозаштитне наочари.
Напокон десило се – у 188 секунди после одвајања «изделия 202» од авиона-носача острво Новая Земля било је озарено дугим осветљењем невиђене јачине. По донесеним извештајима Ту-95-202 и Ту-16, а такође и по записима региструјуће апаратуре детонација се видела 65-70 секунди, а њен најјачи део је био у трајању 25-30 секунди.
Експлозија «изделия 202» се десила по команди од барометричких давача, какоје и планирано, на висини од 4000 м у односу на циљ. У моменту експлозије авион-носач се налазио од тачке експлозије 40 км, а авион-дублер (лабораторија) – 55 км. После завршетка светлосног дејства на авионима су били искључени аутопилоти- у очекивању доласка ударног таласа прешло се на ручно управљање.
Ударни талас на авионе је деловао неколико пута, почевши на удаљењу од експлозије авиона-носача 115 км а авиона-дублера 250 км. Последице ударног таласа посаде су осетиле у приличној мери иако није било посебних утицаја на управљање.
Обе посаде су испуниле цео предвиђени сет мерења, добијени су јединствени резултати у односу на експлозију, параметре последичних фактора и њихова дејства на авионе.Записи радиотелеметричких сигнала који су били примљени са «изделия 202» , потврдили су нормално функционисање аутоматике.
Оба авиона су извршили успешно слетање на аеродром «Оленья» са којег су и полетели. Отказа у раду авионске опреме или последичних оштећења конструкције авиона није било. Уморни,али задовољни и поносни испуњењем одговорног испитног лета посаде су детаљно изложили руководству, које их је чекало, о току испуњења задатка и резултатима својих запажања.
У њиховим усменим а касније и писменим извештајима изнели су специфичности светлости при експлозији и сусрет са више ударних таласа, а такође и о развоју облака после експлозије.
По њиховим запажањима облак је имао облик печурке и у први мах се развијао необично брзо.После 40 секунди од експлозије достигао је висину 25-30 км. У даљем развоју примећен је пораст стабла печурке облака. Облак је прилично дуго сачувао своју форму и достигао је висину 60-65 ккм. После 35 минута облак се под дејством ветра раздвојио на две нивоа. Горњи је имао пречник 90-95 км, а доњи ниво је имао пречник 70 км. Пречник стабла је био 26-28 км. Облак се видео на удаљености од 800 км.
Запажен је велики утицај на поларну светлост и проходност радиосигнала. Прилично стабилна слика поларне светлости је нарушена, појавила се хаотичност у целокупној слици, изненедни падови и премештања зоне светлости. Радиовеза са авионима по свим радиоканалима је била прекинута на 40 минута, што је изазвало веома тешка размишљања и доста неизвесности на командним пунктовима аеродрома «Оленья» и полигона острва Новая Земля. Успостављање радиовезе је разбило сумње.
По резултатима авионских и земаљских мерења снага експлозије је оцењена као еквивалент 50 Мт ТНТ, што је одговарало пројектованим подацима.Тим чином, 30.новембра 1961.г. десила се најјача термонуклеарна експлозија у нашој земљи. Та експлозија остаје као рекорд за сва нуклеарна испитивања спроведена у целом свету.(Потребно је напоменути извесне податке о томе да је «изделие 202» првобитно требовано са резултатом снаге експлозије од 100Мт. На основу различитих мишљења и предлога донето је решење о извођењу конструктивних мера, снижавајући прорачунску снагу до 50Мт.)
Тог дана 30.новембра 1961.г. делегирани Конгресом за та испитивања Славский Е.П. и Москаленко К.С. јавили су телеграмом секретару ЦК КПСС Хрущеву Н.С. о успешном испитивању супербомбе. Достигнути успех тим испитивањем у стварању нуклеарног оружја наше земље је било тешко проценити.
Многи научници, конструктори, радници научних предузећа и испитивачи били су добитници високих државних награда. Нису били заборављени ни авијатичари. За исказану храброст, одважност и хероизам при испитивању моћне термонуклеарне бомбе вођи авиона-носача Ту-95-202 мајору Клещу Ивану Никифоровичу и вођи авиона-дублера Ту-16, који је вршио лет у формацији потпуковнику Мартыненко Владимиру Федоровичу Указом Президијума Врховног Савета СССР од 7 марта 1962 г. дата су звања Хероја Совјетског Савеза.
Начелнику нашег полигона генералу Чернорезу Виктору Андреевичу Указом Президијума Врховног Савета СССР од 7 марта 1962 г. Дато је звање Хероја Социјалистичког Рада.
|
.Putnicki avion Tu-114` Rasija` je posluzio kao platforma za razvoj letece radarske stanice Tu-126 `Moss` a ne Tu-95. 
