Dron kamikaza

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Pein je preusmerio obe moje ideje. To sa raketnim motorima ili mlaznim (ALAS) već imamo. Maljutkin najveći hendikep je odavanje položaja posade. Zato sam predložio elektromotor i propeler.
Takođe, gospodine Pejin jesu Tojete hajluks odlične za pustinje ali to čudo sam 7 dana vozio i to našoj armiji nikako nije potrebno!!! Dugačko je 5,2 a visoko 1,9 metara - grdosija, lako uočljiva na bojištu. Kvad je 3 puta kraći a 4 puta lakši -PROHODNOST. Kvad može da se provlači između drveća bolje od traktora IMT 539 a najveću površinu Srbije čini ŠUMAdija. U slučaju bilo kog rata VS može da zapleni bilo šta od 2 miliona motornih vozila!!! Kamiona i autobusa je registrovano preko 100.000 hiljada, pa na kamione možete da kačite i po dve Prage.

Nego da se vratim na temu. Ovaj je najmanja od nekoliko "kamikaza elektropokretanih dronova" za koje su majstori Jevreji: Man-pack portable, Hero 30 is the smallest system in the UVision family of smart loitering systems. Deployable within minutes, Hero 30 is capable of speeds of up to 100 knots and is ideal for anti-personnel missions.

Weight (kg): 3
Warhead (kg): 0.5
Range (LOS): 5, 10, 40 km
Endurance (min): 30
Engine: Electrical
Launch method: Canister
Najbolje od svega je što se ispaljuje iz cevi-kanistera sa duplim dnom u kojem je komprimovani vazduh, kao puška za pejntbol. Veće letelice se lansiraju sa šina.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gvozdene razmišljamo o istoj stvari ja već neko vreme kontam da bi bilo dobro imati ovakvo čudo al sa mlaznim motorčićem mesto elektro. Za takvo nešta bg od maljutke je idealna mislim da je težina bg od maljutke 2-3kg.

• 1Ovo se svidja korisniku: zumzum
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Bojeva glava 4,2 kg

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Sa sajta Krušika koi je razvio tri nove modifikovane verzije MALJUTKE 2M-2T i 2F
Verzije 2M je sa modifikacijom bojeve glave kao i izvorna zadržala istu BG sa 4.2 kg ali većom probojnom moći i do 800mm homogenog čelika u odnosu na klasičnu 9M14P1 koja ima probojnost 460mm i poboljšana verzija 9M14P1B1 koja ima probojnost do 560mm.
Verzija 2T sa tandem bojevom glavom ima napred dodatak za aktiviranje ERO i takođe probojnost do 800mm +ERO oklop koga aktivira tandem prednje punjenje.
Poslednja u nizu novih rešenja je raketa sa Fugasnom bojevom glavom ekvivalenta 8kg TNTa.Ujedno je ova vitkija raketa i sa manjim kalibrom od ostale dve novo usvojene .

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, _commandos_, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najmanji je problem bojeva glava ... pođimo od toga da je njena masa 2,5 kg .. i šta dalje... kako napuniti baterije na terenu , koliko dugo te baterije mogu stajati prazne u skladištu , a koliku dugo pune na položaju , šta je sa baterijama na -30 C ... da bi ta letjelica imala smisla mora biti brža od maljutke , a to znači da te baterije trebaju dati svoj maksimum za dvadesetak sekundi . Ideja sa elisnim pogonom nije nova puno se toga već dvadesetak godina radi na tome , kanalizirane elise , kontrarotirajuće elise ... na kraju za tu masu bojeve glave i baterija i taj domet trebaju elise promjera pol metra.

Stupanj djelovanja tih motorića koji su nabrijani za RC modele je ispod 50 % .

Da me sad Aramis ne ukori predlažem da pređemo sa ove teme tamo negdje na bespilotne letjelice, radio sam na nekoliko modela bespilotnih i nešto znam o tome

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ raketaš
Hvala na sugestijama. Delimično se slažem, prvenstveno sa problemom niskih temperatura, mada će u utorak 10. novembra biti u Beogradu +20. Nisam siguran da će u narednim godinama biti mnogo dana - 30, po dokumentu CIA dolina Neretve će za 20 godina biti pustinja. Punjenje baterija je jednostavno, ustalom kada nije Jevrejima problem zašto bi bilo nama?

Ključno pitanje koje ste postavili gospodine "Raketaš" jeste 20 sekundi leta do cilja koliko je otprilike potrebno svim vrstama maljutki da pogode oklopno vozilo na maksimalnom doletu od 2,8 km. Da li je bolje da let traje 47 sekundi a da raketa nema IC odraz ili da leti što brže i da iza sebe ostavlja "vatreni trag"? To je baš pitanje za iskusne raketaše, pogotovo imajući u vidu nove sisteme za presretanje raketa koji se montiraju na merkave i t-90 tenkove, a već je i Partija nagovestila njihovu ugradnju kao doplatnu opciju.

Možete li mi dati link za temu bespilotne letelice na forumu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naoružanje i vojna oprema se razvijaju i proizvode prema Tehničkim Uslovima JNA koji su nakon raspada države samo preimenovani u neke Pravila i Uvjete i slično.

I tu nema mjesta mašti stvar mora raditi i na -30 pa šta god bilo u dolini Neretve, tek kad se mudre glave slože i kažu može temperature range od -10 do +55, onda se može razmišljati i raditi.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@raketaš
Nije mašta nego šala. Kako su Jevreji rešili problem čuvanja snage u baterijama na niskim temperaturama pojma nemam ali SIGURNO jesu jer u pustinjama je danju oko +50 a noću ispod - 20 i ta temperaturna razlika se dešava za samo nekoliko sati!!! Ja znam kako je probleš rešen kod nekih električnih automobila - tako što se deo energije iz baterija koristi za održavanje njihove minimalne temperature. Pitao si me kako skladištiti rakete ili dronove sa elektropogonom, nadam se da u tim vojnim skladištima ima struje.

Evo proizvoda čiji električni motori i baterije rade u ratnim uslovima:

HERO 30 već opisan na prethodnoj stranici.

HERO 70:



Extremely lightweight at 7 kg, the Hero 70 smart loitering system has a LOS datalink range of 40 km. Perfect for light vehicle targets, the solution can ensure 45 minutes of flight time while carrying a warhead of more than one kg.

Weight (kg): 7
Warhead (kg): 1.2
Range (LOS): 40 km
Endurance (min): 45
Engine: Electrical
Launch method: Canister

HERO 120:




Ideal for anti-tank missions, or other strategic objectives, the Hero 120 is the largest of the short-range systems. It carries a 3.5 kg warhead and can endure an extended flight time of 60 minutes.

Weight (kg): 12.5
Warhead (kg): 3.5
Range (LOS): 40, 40 km
Endurance (min): 60
Engine: Electrical
Launch method: Canister

Postoje modeli HERO 250, HERO 400 i HERO 900, ali su oni pokretani na tečno gorivo!

HERO 250:



When reliable pinpoint strikes are required at long-ranges, the Hero 250 offers 3 hours of flight time and a 150 km LOS range. Launched via canister or rail launcher, Hero 250 is an effective solution against operational targets.

Weight (kg): 25
Warhead (kg): 5
Range (LOS): 150 km
Endurance (hr): 3
Engine: Gasoline
Launch method: Launcher/Canister

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, _commandos_
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bio sam u mnogim skladištima municije i vojne opreme i nešto se ne sjećam da je u njima bilo struje čak ni za rasvjetu , jedino grijano odnosno klimatizirano skladište je bilo ono podzemno za RBS 15 u Žrnovnici .

Taj "zastareli "koncept skladištenja municije ima nekog smisla , jer u ratu prvo stradaju trafostanice i elektro mreža , a u slučaju udara groma bolje da nema nikakvih žica po skladištu.

Većina sovjetskih odnosno ruskih raketnih sustava, a na njima sam odrastao, su rađeni tako da u njima nema izvore struje ili je primijenjena termalna baterija ili mala turbinica koja dobije pogon od nekog gas generatora ili barutnih plinova iz motora.

Ovaj čas se ne mogu sjetiti ni jedne primjene baterija ili akumulatora koji bi se punili odnosno stavljali u neki raketni sustav prije upotrebe, bio je svojevremeno u naoružanju američki radio upaljač koji je imao ampulu sa kiselinom koja bi se lomila kod ispaljivanja projektila i ona bi davala struju za rad elektronike.

U onim ludim devedesetim godinama mi smo termalne baterije na lanseru Strela-2 zamijenili sa hrpom baterija iz samposluge .

Tako da neka primjena baterija nije omiljena u vojnim krugovima .

Ovu smo priču počeli na temi Maljutka i konstatirali da je demaskirajući efekat raketnih motora bitan nedostatak ... tu moramo razdvojiti problem na dva dijele događaje na lansirnoj rampi i ono poslije dok radi marševski motor .

U vrijeme kad je nastala Maljutka IC tehnologija odnosno termovizija nije ni postojala tako da njen buster zaista svijetli ko Betlehem. Ali marševski motor je dosta prigušen i dobro izoliran i čisto sumnjam da ga termovizija može locirati na bojištu gdje sve gori, dimni trag je minimalan , a to malo vrelih plinova što ostavlja iza sebe se jako brzo rasprši i ohladi .

Ako gledamo u nekom energetskom smislu onda kod malih klipnih motora od kile goriva koje ima cca 10 KWh energije u sebi jednu trećinu dobijemo na osovini motora , a dvije trećine ode kroz auspuh i hladnjak , od te snage na osovini motora elisa pola troši za uzgon , a pola na trenje ... kod malih mlaznih motora je stvar još gora iskoristivost goriva je manje od 10 %, ali taj kerozinski pogon ima smisla kad su veliki dometi u pitanju i vrijeme rada od par minuta , koji se ne mogu ostvariti raketnim pogonom na kruto gorivo.

Baterije su još gore po odnosu Kila / Kilowat, a ni ti elektromotori nisu baš nešto sjajno , neka ispitivanja provedena na strojarskom faksu u Zagrebu su pokazala da elektromotor iz Aku bušilice ima bolji stupanj djelovanja od najboljeg motora za RC modele .

Treba malo zagrijati stolicu i provesti nekoliko dana i noći na internetu i vrlo brzo se može doći do parametara baterija i elektromotora primjenjivih za neku bespilotnu letjelicu kamikazu.

Drugo sasvim odvojeno pitanje je kako tu letjelicu katapultirati , a da to ne bude vidljivo na termoviziji

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vrabac je vec dizajniran tako da radi na elektricni pogon.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

I katapultira se bacanjem iz ruke. Moze da ponese 1,5 kg, ali u to treba ukljuciti i kameru. Kada bi se smanjio domet, povecala bi se korisna nosivost. I naravno kosta, pa je pitanje da li se isplati zrtvovati ga.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

hajde malo uključi digitron i pretvori tih 120 km/h u m/s i pogledaj koliko je to manje od brzine maljutke, a konstatirali smo da je ona fuj jer je spora ??

Potrebna snaga , odnosno potisak raste sa kvadratom brzine