offline
- Danko SVIK VRS
- Mod u pemziji
- Pridružio: 19 Maj 2009
- Poruke: 4980
- Gde živiš: Beograd - Srbija; Novi Grad - Republika Srpska
|
Moj govor sa promocije:
Даме и господо, поштовани пријатељи и гости, хвала Вам што сте нашли времена и одлучили да присуствујете овој промоцији.
Овом приликом желим да се захвалим на помоћи око реализације књиге Војска Републике Српске, 12. мај 1992-31. децембар 2005., општини Чукарица и Жељку Убовићу на финансијској помоћи, Трећем пјешадијском (РС) пуку на помоћи око прикупљања материјала од докумената, преко фотографија и осталог материјала неопходног за писање ове књиге, удружењу Српски ратни ветерани општине Чукарица, штампарији "Штампа" из Руме пре свега Сањи Радић и Ђорђу Милићу, рецензентима мр Небојши Ђокићу и генералштабном пуковнику у пензији Љубомиру Савићу на корисним сугестијама, као и бројним мојим пријатељима и познаницима који су пружили максималну подршку како би ово дело угледало светлост дана и било промовисано управо овде у Културном центру Чукарица.
Овде нећу говорити о самој ВРС, о њој је лепу реч рекао наш промотер генерал и магистар Милисав Секулић.
Хоћу да нагласим да ВРС треба искључиво посматрати као део српске војничке традиције, и да се њена улога у том контексту и једино може тако сагледати, без уплитања у новинарске сензационалистичке наслове и приче и политичка препуцавања, која су срачуната на дневно-политичком подизању рејтинга код политичара.
Из дела Милоша Црњанског "Сеобе" издвојио бих један цитат, који гласи:
"... Не теба дирати у војника. Тај занат је сам по себи довољна несрећа. Војник је сам по себи мученик, и није човек као други људи.....".
Цитираћу и Пету књигу Мојсијеву, где стоји цитат:
"Пази и добро се чувај да не заборавиш
догађаје што си их својим очима видео.
Нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота.
Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце."
У складу са овим цитатима треба и посматрати ову књигу, која је и поред бројних објективних проблема о којим не желим да говорим, ипак дочекала да пред Вама буде представљена, моји поштовани пријатељи.
"Незабележен живот није био вредан живљења" инсистирао је још Платон, дакле "незабележена историја није била вредна да се догоди".
Ми не можемо знати прошлост јер је она протекла и постала неповратно изгубљена, отета од неповратног тока људског времена. Ми једино можемо да откривамо оно што је преостало од ње: сећања и писане изворе, приче и друге материјалне остатке. Људско сећање - било на колективну било на индивидуалну прошлост, представља само остатке оног што је некада било упамћено, али што већ одавно није садашњост.
Тако да је и ова књига само покушај да се из заборава истргне један сегмент српске војничке традиције, која је због различитих политичких интереса требала или морала бити заборављена јер се не уклапа у тренутне политичке односе на овим нашим просторима и у свету уопште.
Заборав је кроз своју историју постојања, српски народ платио милионима живота својих најбољих кћери и синова, а како би се убудеће спречило да наш народ плаћа своју заборавност животима својих најмилијих, потребно је да се отворено говори о догађајима из ХХ века, од Балканских ратова, преко Првог и Другог светског рата, крвавог распада СФРЈ од 1991-1995. године и НАТО агресије 1999. године. Јер ко заборавља своју прошлост, приморан је да је поново проживи.
Стога је и ова књига намењена пре свега, спречавању понављања прошлости, којој је наш народ склон, баш због тога што заборавља на своје величине, људе који су се жртвујући баш за њега, омогућавали да тај исти српски народ преживи и опстане на овом простору, раскрсница путева, до дан данас.
Мени је била част што сам ходао поред тих хероја, који су жртвујући себе омогућавали да се наш народ одупре свим искушењима, која су га пратила и која ће га пратити и убудуће.
Поштовани,
хвала Вам што сте Вашим присуством увеличали ову промоцију.
|
