Raketne krstarice klase Slava

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tu je sad problem hipotetske godine o kojoj pricamo, jer sve da se planirane slave i kirovi nisu otkazali, flota o kojoj pricamo zazivjela bi u punom broju negdje od polovice 90ih. Tu bi pak trebalo raditi projekcije i snaga NATOa i saveznika (u najmanju ruku jos Japana) a to je prilicno nezahvalna zadaca jer su sve te zemlje, pa i sami ameri, prilicno usporili svoj razvoj flota i poceli smanjivati flote nakon kraja hladnog rata.

Ali uz tih 15ak americkih nosaca aviona svakako bi operirao jos 1 srednji nosac (Foch), 5 manjih nosaca harriera te nemali broj brodovlja i podmornica. (samo japanska flota brojna je maltene kao pola americke, bez nosaca)

I naravno da je daleko najvece pitanje nalazak protivnika. nije uopce upitno da dovoljno velika salva raketa prije ili kasnije prodre kroz bilo kakvu NATOvu zastitu. Ali naci kontakte na otvorenom moru kad nemas prevlast u zraku je vrlo, vrlo, vrlo tesko. Potom ih treba pratiti, odrediti im parametre i identificirati ih. I onda se moze ispaliti raketa, ako je ista u dometu.

Pokusaj da a6 i f18 te slicni napadnu sovjetsku povrsinsku flotu harpunima je itekako vise od pokusaja - to je gotovo garantiran uspjeh. f18 bez tankanja bez problema predje 700 km prije nego ispali rakete. A6 moze doseci i 1000 km. Kako prilaze zadnjih dvjestotinjak km brodovima ti bi se avioni mogli spustiti ispod radarskog horizonta te time izgubiti manji dio dometa, ali to je opet pristojna cifra. Dakako da netko moze reci da te cifre nisu istina, ali s time se ja necu sloziti.

Jedini koji bi tu mogli mrsiti racune su realno su33, ali njih bi bilo u tako malom broju naspram NATOvih snaga da bi isti bili vrlo brzo rijeseni.

U atlantiku sovjeti zaista ne bi imali sto puno traziti jer bi tu jos bilo djelovanja aviona s kopna. U pacifiku bi svakako mogli nesto dulje prezivjeti i lutati oceanom dok ih ameri/japanci ne nadju ali to je dosta kratotrajno.

Slicno i sa sredozemljem, sve da i prodju tursku (sto ne bi mogli proci). djelovanje s kopna bi prilicno brzo neutralizirano povrsinsku flotu sovjeta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да је дошло до рата СССР против НАТО то би био нуклеарни рат, где би цела европа извисила....о чему ви причате шта би било кад би било....

тема је Слава крстарица не рат између НАТО-СССР...па докле више...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="Eridan"


Pokusaj da a6 i f18 te slicni napadnu sovjetsku povrsinsku flotu harpunima je itekako vise od pokusaja - to je gotovo garantiran uspjeh. f18 bez tankanja bez problema predje 700 km prije nego ispali rakete. A6 moze doseci i 1000 km. Kako prilaze zadnjih dvjestotinjak km brodovima ti bi se avioni mogli spustiti ispod radarskog horizonta te time izgubiti manji dio dometa, ali to je opet pristojna cifra. Dakako da netko moze reci da te cifre nisu istina, ali s time se ja necu sloziti.

Jedini koji bi tu mogli mrsiti racune su realno su33, ali njih bi bilo u tako malom broju naspram NATOvih snaga da bi isti bili vrlo brzo rijeseni.

U atlantiku sovjeti zaista ne bi imali sto puno traziti jer bi tu jos bilo djelovanja aviona s kopna. U pacifiku bi svakako mogli nesto dulje prezivjeti i lutati oceanom dok ih ameri/japanci ne nadju ali to je dosta kratotrajno.


quote]


Koliki je domet harpuna i zar nebi prilikom napada na grupu sovjetskih brodova u tom slučaju došli pod udar sovjetske pvo sa brodova. Ako se ne varam na njima je ugrađena mornarička varijanta S300

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vidim ja da neki brkaju sovjetsku flotu i rusku flotu i upoređuju SU-33 koji je isključivo proizvod Rusije (jer je službeno uveden u naoružanje 31. avgusta 1998. godine) sa avionima A-6 koji su već odavno povučeni iz naoružanja.

Osim toga, tema je Raketna krstarica Slava i držite se te teme, jer skretanje teme o nekom fiktivnom sukobu SSSR-a i SAD je suvišna. Osim toga imate tu temu o flotama SAD i SSSR iz perioda Hladnog rata, pa je potražite.

Ovde se isključivo bazirajte na pisanju o krstarici Slava.

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Варјаг сад давне 2010 у посети Сан Франциску....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja se ispricavam, necu nastaviti zapocetu raspravu na ovoj temi. Al sto se moze kad je rasprava zanimljivija od blejanja u slike kakvih ima tisuce po netu. Prepostavljam da je rasprava o modernizaciji Slava i dalje dopustena, dok god se ne dotice problematike u hipotetskim operativnim primjerima?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сва три брода из ове класе су модернизована....не могу да нађем клип америчког морнаричког официра, када је Варјаг био у посети Сан Франциску, где је човек рекао да иако је брод стар на њему је све изнутра ново....кад га нађем накачићу га овде....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oprosti ako sam krivo shvatio, cirilica mi je malo zahrdjala, ti pricas o remontima? Moskva i Varjag su bili na remontu prije nekoliko godina, to je istina. Ustinov, koliko mi je poznato, nije bio (jos?) na remontu. Tako da to jesu danas sigurno plovne i korisne jedinice, no tehnologija nadzornih i oruzanih sustava i dalje je, rekao bih, stara. Ovo su npr slike Varjaga iz 2012 http://globalmilitaryreview.blogspot.com/2012/04/r.....aryag.html gdje se vidi da su glavni senzori ostali zapravo isti kao i kad se gradio.
Ili recimo ove slike Moskve iz 2010., odmah nakon zavrsetka remonta. http://livefist.blogspot.com/2010/04/russian-cruiser-moskva-docks-at-kochi.html gdje su, opet, senzori isti. (mozemo primijetiti i da Varjag nosi Fregat radar, a Moskva ne, no to je bila razlika koju Varjag nosi jos od gradnje.

Svakako najgore je sto je na svima prisutan jos originalni, pretpotopni ciljnicki radar za sa-n-6, jos za prvu verziju Forta.

Moje je misljenje, osobno, da se u tom periodu remonta 2008-2010 u Slave ulozio neki minimum da jos budu spremne za koristenje desetak godina, tijekom kojeg perioda ce doci i novosagradjeni razaraci, pa nakon toga Slave idu u rezaliste. Iako ni za Kirove nije sigurno da ce vidjeti pravu modernizaciju, sanse za to su, rekao bih, svakako bolje nego za postene i temeljite modernizacije Slava. Njih, nakon ovih zadnjih nedavnih remontova i eventualne povrsne modernizacije, tesko da cemo vidjeti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eridan ::Tu je sad problem hipotetske godine o kojoj pricamo, jer sve da se planirane slave i kirovi nisu otkazali, flota o kojoj pricamo zazivjela bi u punom broju negdje od polovice 90ih. Tu bi pak trebalo raditi projekcije i snaga NATOa i saveznika (u najmanju ruku jos Japana) a to je prilicno nezahvalna zadaca jer su sve te zemlje, pa i sami ameri, prilicno usporili svoj razvoj flota i poceli smanjivati flote nakon kraja hladnog rata.

Ali uz tih 15ak americkih nosaca aviona svakako bi operirao jos 1 srednji nosac (Foch), 5 manjih nosaca harriera te nemali broj brodovlja i podmornica. (samo japanska flota brojna je maltene kao pola americke, bez nosaca)

I naravno da je daleko najvece pitanje nalazak protivnika. nije uopce upitno da dovoljno velika salva raketa prije ili kasnije prodre kroz bilo kakvu NATOvu zastitu. Ali naci kontakte na otvorenom moru kad nemas prevlast u zraku je vrlo, vrlo, vrlo tesko. Potom ih treba pratiti, odrediti im parametre i identificirati ih. I onda se moze ispaliti raketa, ako je ista u dometu.

Pokusaj da a6 i f18 te slicni napadnu sovjetsku povrsinsku flotu harpunima je itekako vise od pokusaja - to je gotovo garantiran uspjeh. f18 bez tankanja bez problema predje 700 km prije nego ispali rakete. A6 moze doseci i 1000 km. Kako prilaze zadnjih dvjestotinjak km brodovima ti bi se avioni mogli spustiti ispod radarskog horizonta te time izgubiti manji dio dometa, ali to je opet pristojna cifra. Dakako da netko moze reci da te cifre nisu istina, ali s time se ja necu sloziti.

Jedini koji bi tu mogli mrsiti racune su realno su33, ali njih bi bilo u tako malom broju naspram NATOvih snaga da bi isti bili vrlo brzo rijeseni.

U atlantiku sovjeti zaista ne bi imali sto puno traziti jer bi tu jos bilo djelovanja aviona s kopna. U pacifiku bi svakako mogli nesto dulje prezivjeti i lutati oceanom dok ih ameri/japanci ne nadju ali to je dosta kratotrajno.

Slicno i sa sredozemljem, sve da i prodju tursku (sto ne bi mogli proci). djelovanje s kopna bi prilicno brzo neutralizirano povrsinsku flotu sovjeta.

Domet F/A-18 verzija A, B, C i D sa podvesnim harpunima nije 700 već negde oko 300+ km . Tu si verovatno pomešao domet E i F verzija , ili domet sa 2 AIM-9 rakete . Osnovna zamerka na prethodne verzije Horneta je baš i bila u tome što imaju "kratke noge" .

Što se tiče Britanaca , Francuza , Španaca i Italijana tu do sredine 90-ih zaista ne bi trebalo uključivati ništa osim malih nosača aviona sa Harijerima i Super Entendardima . Čak šta više , veća pretnja bi bili marinski Harijeri sa Tarawa klase nego ovi brodovi . Japanska flota je po njihovoj doktrini (odbrambenoj) trebala da deluje samo u slučaju direktnog napada na Japan . Vrlo je verovatno da bi Sovjeti to izbegli , osim u slučaju da u rat uđe i Kina (na njihovoj strani) , što je opet sasvim druga strategija .

Nalaženje protivnika je svakako najozbiljnije pitanje . Opet , sovjetska doktrina je nalagala da se u slučaju krize flotne snage pozicioniraju blizu protivnika . Takođe je nalagala i praćenje istog avijacijom dugog dometa (Tu-95 i sl ) kao i satelitima . Pošto kriza svakao ne bi započela odjednom , realno je pretpostaviti da bi pre eskalacije obe flote isplovile iz svojih luka na otvoreno more .

Opet , postoji opcija po kojoj bi NATO privremeno prepustio Sovjetima kontrolu nekih pomorskih puteva da bi izbegao prvi udar , ali to bi imalo za posledicu kritično kašnjenje pojačanja za evropsko bojište i eventualnu sovjetsku pobedu u ograničenom ratu (koji bi se završio pre masovnih nuklearnih udara) .

Sve u svemu , ovo je sve u domenu hipoteza , ali sama činjenica da je SSSR planirao mnogo veću flotu nego što je postojala u trenutku raspada te države govori nešto o tome za koju strategiju su se opredelili .

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Marsal Ustinov je zavrsio sa remontom 2011. i bice prebacen u Pacificku flotu. Mozda je vec i prebacen.