offline
- Pridružio: 18 Dec 2007
- Poruke: 386
|
Citat:Градити носаче авиона или не?
У Уједињеној бродоградитељској корпорацији кажу да су руска предузећа спремна да граде носаче авиона. О томе сведочи темељна модернизација крстарице-носача авиона „Адмирал Горшков“ за Ратну морнарицу Индије. Експерти не сумњају да Русија поседује неопходне технологије и специјалисте, али констатују да је цена за тај посао веома висока.
Руска индустрија је способна да гради бродове-носаче авиона, изјавио је у понедељак директор департмана државних набавки за потребе одбране Уједињене бродоградитељске корпорације (УБК), Анатолиј Шлемов. Према његовим речима, потврду за то видимо у искуству које се односи на дубоку модернизацију тешке крстарице-носача авиона „Адмирал Горшков“.
„Са тачке гледишта Ратне морнарице (ВМФ) ово питање је концепцијско за тако велику поморску суперсилу као што је Русија. Многи научници који се баве руском флотом још увек сматрају да су нам носачи авиона потребни, с обзиром на специфичности наше државе. Уз то, све водеће поморске суперсиле: САД, Велика Британија, Француска, Индија, Кина, као и Шпанија, па чак и Италија имају или намеравају да имају носаче авиона у саставу својих Ратних морнарица, то јест, општа светска тенденција је јасна“, наводи његове речи ИТАР-ТАСС.
„Врло интензивно се развија овај род морнарице у Азијском региону. Према подацима из ауторитативних извора, Кина је веома озбиљно почела да се бави овом тематиком. Индија, наш стратешки партнер, обавезно ће ове године добити носач авиона ‘Викрамадитја’ [под таквим именом ће у состав Ратне морнарице Индије ући „Адмирал Горшков“ – прим. ред.]“, уверен је Шлемов.
„Шта имамо ми? [...] Подсетићу на то да данас имамо само тешку крстарицу-носач авиона („Адмирал Кузњецов“). Поред тога, потребно нам је неколико бродова тога типа, који би били базирани у Северној и Тихоокеанској флоти“, рекао је представник УБК.
По мишљењу Шлемова, „постоји још један аргумент који иде у прилог таквом убеђењу: ми морамо да сачувамо читав род морнарице, а то је палубна авијација“. „То су најбољи пилоти у саставу Ратне морнарице и Ратног ваздухопловства РФ. Охрабрује то што се сада код града Ејска гради руски универзални опитни комплекс, полигон за симулацију и тестирање НИТКА („наземни испытательный тренировочный комплекс авиационный“)“, изјавио је он. „Нажалост, утврђеним Државним програмом наоружања који је у реализацији нису предвиђени задаци који се односе на прављење носача авиона. Истини за вољу, сада Војноиндустријска комисија Русије и Министарство одбране активно раде на државном програму наоружања који ће се реализовати у периоду од 2016. до 2025. Није искључено да ће рад на стварању комплекса носача авиона бити конкретизован, одређен и задат, уз постојање одређене политичке воље“, рекао је он.
„Сва опрема која је везана за авијацијску групу, читав систем који обезбеђује узлетање и слетање, био је нов, урађен по наруџбини Индије. Све ово је тестирано и ради“, изјавио је експерт Центра за анализу стратегија и технологија, Василиј Кашин.
„Полазећи од тога, Русија је у стању да направи носач авиона. Али то питање се односи на распоређивање ресурса. <...> То је питање високе стратегије, а донекле и спољне политике: да ли смо спремни да се одрекнемо других могућности које смо могли да добијемо за исте паре и да уместо тога направимо носач авиона? А ако хоћемо да га направимо, онда какав он треба да буде? Колико ја схватам, руско руководство нема неку своју нарочиту увереност и коначну тачку гледишта на ту тему.“
„Све зависи од воље државе“, наставља своју мисао бивши начелник управе ракетно-артиљеријског наоружања Ратне морнарице, контраадмирал Вјачеслав Апанасенко. „Ми смо више пута почињали да градимо од нуле. Подсетићу само да смо после Револуције буквално за 10–15 година, пред Други светски рат, изградили флоту. И то врло солидну. Тада смо били у знатно тежој ситуацији, почињали смо од нуле, а сада имамо искуство.“
„То је веома скупа играчка“, рекао је за vz.ru директор програма Центра за политичка истраживања Русије о конвенционалном наоружању, Вадим Козјулин. „По мом мишљењу, они се нарочито не уклапају у војну доктрину Русије. А ни у буџет се нарочито не уклапају. Мада, уверен сам: ако буде финансирања, онда ће и руска индустрија бити у стању да их произведе, а флота – да овлада њима.“
|
