Akcije ilegalaca u okupiranom Beogradu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa napisi nesto o tome, ko, kada, kako, verujem da bi vecinu forumasa to interesovalo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Написао бих, али немам више података...

• 1Ovo se svidja korisniku: Tricikl
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Pikseta
Gorran je već odgovorio umesto mene. Dakle, Kosmajski NOP odred je formiran 2. jula 1941. Dvojica obešenih seljana sa Kosmaja na Terazijama 17. avgusta 1941. bili su lokalni partizani i pripadnici Kosmajskog NOP odreda.
Tvoje pitanje: "Samo da si napisao koliko je pripadnika JVuO bilo medju 42 streljana Banjicka logorasa i u startu bi obesmislio svaku dalju raspravu JVuO vs Partizani."
U pravu si, među 42 obešena i streljana banjička logoraša u selu Skela pokraj Obrenovca nije bilo nijednog pripadnika JVuO. Dakle, 42 ubijena banjička logoraša bili su komunisti. Inače, iz Beograda je dopremljeno 50 banjičkih logoraša i zatočenika Specijalne policije. Njih osmorica su vraćena sa stratišta na insistiranje Specijalne policije, s obzirom da istraga nad njima nije bila još okončana. Od ove osmorice samo su dvojica preživela rat. Oni su posle rata svedočili o ovom zločinu. Reč je o dr Radomiru Geriću i Ljubi Radovanoviću. Međutim, u literaturi se pominje samo Gerić kao preživeli, ali ne i Ljuba Radovanović (član KPJ od 1919, hapšen više puta u međuratnom razdoblju, uhapšen već maja 1941; svedočio je na suđenju Dragom Jovanoviću u objedinjenom procesu Draži Mihailoviću, Dragom Jovanoviću, itd.)
Ljuba Radovanović je ponovo uhapšen 1949. kao navodni ibeovac. Boravio je na robiji do 1956, uglavnom na Golom otoku (jedan je od onih koji su bili izolovani u čuvenoj Petrovoj rupi na Golom otoku). Umro je 1964. u Beogradu.

@ Nenad. M.
O atentatu na Miloša Masalaovića u Beogradu i ubistvu Cvetana Đorđevića (on nije ubijen u Beogradu već u Pinosavi i, sudeći prema nekim izvorima, nije reč o klasičnom atentatu), koje su organizovali ravnogorci u proleće 1944, pisao sam u jednom od gornjih komentara. Vredi anpomenuti da su ovo jedina dva primera atentata na predstavnike kvislinškog aparata koje su počinili ravnogorci u Beogradu. Ravnogorska organizacija je, po mom mišljenju, bila u stanju da u Beogradu izvrši atentate na čitav niz visokih ličnosti iz kvislinškog aparata, ali ravnogorci su poštedeli živote ovim izdajnicima i zlikovcima.
Poznato je da su se Draža Mihailović i Dimitrije Ljotić sastali 17-19. maja 1944. u Brđanima kod Čačka, a da su se Draža Mihailović i Milan Nedić sastali 12-13. avgusta 1944. u Ražani pokraj Kosjerića. Sastanku između Nedića i Mihailovića prisustvovali su Dragi Jovanović i general Miodrag Damjanović, šef Nedićevog kabineta, koji se oktobra 1944. stavio pod komandu generala Mihailovića, da bi 14. decembra 1944. bio je izabran za Mihailovićevog pomoćnika u Štabu Vrhovne komnde JVuO (prethodni šef Nedićevog kabineta bio je upravo Miloš Masalović).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poznato je da su se Draža Mihailović i Dimitrije Ljotić sastali 17-19. maja 1944. u Brđanima kod Čačka

Овај састанак се није десио...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Nenad M.

U pravu ste, permutovao sam dvojicu generala (Mihailović, Trifunović). Izvinjavam se.
Na sastanku u Brđanima 17-19. maja 1944. Dražu Mihailovića je predstavljao njegov izaslanik, general Miroslav Trifunović Dronja. Kada je reč o sastanku u Ražani, 12-13. avgusta 1944, tamo su se sastali generali Mihailović i Nedić.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lažni Kalabić ::@ Nenad M.

U pravu ste, permutovao sam dvojicu generala (Mihailović, Trifunović). Izvinjavam se.
Na sastanku u Brđanima 17-19. maja 1944. Dražu Mihailovića je predstavljao njegov izaslanik, general Miroslav Trifunović Dronja. Kada je reč o sastanku u Ražani, 12-13. avgusta 1944, tamo su se sastali generali Mihailović i Nedić.

Али се Трифуновић није састао са Љотићем, већ са Илијом Михајловићем...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Jovan Nenad
U svakom slučaju, u Brđanima kod Čačka je organizovan navedeni sastanak. Tom prilikom je u Brđanima boravio i Dimitrije Ljotić. Iskreno, ne znam da li su se Trifunović i Ljotić sastali ili ne. Ne verujem da bez osnove tvrdite da se nisu sastali. Nisam čitao knjigu Boška Kostića, Za istoriju naših dana. Podatak o sastanku između generala Trifunovića i Ljotića našao sam u knjizi Mladena Stefanovića, Zbor Dimitrija Ljotića, Beograd, 1984, str, 274-275. Autor se poziva na Kostićevu knjigu. Ukoliko imate neke dodatne podatke, biće mi drago da me dopunite.
Stefanović navodi 11 tačaka međusobnog sporazuma, koji je podrazumevao vojnu saradnju između JVuO i kvislinških oružanih snaga u borbi protiv NOVJ, kao i novčanu pomoć Nedićeve vlade pokretu DM (o čemu odavno nema tajni u istoriografiji). Stefanović citira Boška Kostića: "Posle uspešnih razgovora oprostili smo se i bratski izljubili sa đeneralom Trifunovićem koji nam je dao ljude da nas doprate do Gornjeg Milanovca." (Boško Kostić, Za istoriju naših dana..., str. 151-152).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lažni Kalabić ::@ Jovan Nenad
U svakom slučaju, u Brđanima kod Čačka je organizovan navedeni sastanak. Tom prilikom je u Brđanima boravio i Dimitrije Ljotić. Iskreno, ne znam da li su se Trifunović i Ljotić sastali ili ne. Ne verujem da bez osnove tvrdite da se nisu sastali. Nisam čitao knjigu Boška Kostića, Za istoriju naših dana. Podatak o sastanku između generala Trifunovića i Ljotića našao sam u knjizi Mladena Stefanovića, Zbor Dimitrija Ljotića, Beograd, 1984, str, 274-275. Autor se poziva na Kostićevu knjigu. Ukoliko imate neke dodatne podatke, biće mi drago da me dopunite.
Stefanović navodi 11 tačaka međusobnog sporazuma, koji je podrazumevao vojnu saradnju između JVuO i kvislinških oružanih snaga u borbi protiv NOVJ, kao i novčanu pomoć Nedićeve vlade pokretu DM (o čemu odavno nema tajni u istoriografiji). Stefanović citira Boška Kostića: "Posle uspešnih razgovora oprostili smo se i bratski izljubili sa đeneralom Trifunovićem koji nam je dao ljude da nas doprate do Gornjeg Milanovca." (Boško Kostić, Za istoriju naših dana..., str. 151-152).


Gosn Kalabiću, svakako, hvala na ovim informacijama, ali.....ja nisam diskutant ovde....

• 2Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Dec 2012 15:16

O, da Hvala na korekciji! Komentar je bio upućen korisniku Nenadu M.

Dopuna: 02 Jan 2013 20:29

Povodom sastanka u Brđanima, 17-19. maja 1944.
Bojan Dimitrijević i Kosta Nikolić tvrde da su se general Trifunović i Ljotić ipak sastali u Brđanima...

Naravno, znam da ekipa sa foruma Pogledi nema laskavo mišljenje o ovoj dvojici istoričara - nemam ni ja laskavo mišljenje o njihovom naučnom radu, ali oni su ipak naučnici za razliku od Samardžića koji je publicista. Ono što stoji, kada je reč o Samardžićevom sudu o ovoj dvojici, jeste da su u njihovim radovima najsvetlije okarakterisane snage kvislinštva.

Šta kažu Dimitrijević i Nikolić?
"Početkom maja 1944. i Dimitrije Ljotić je pokrenuo inicijativu za saradnju sa generalom Mihailovićem. On i Boško Kostić sreli su se 17. maja u selu Brđane (kod Gornjeg Milanovca) sa generalom Miroslavom Trifunovićem. Razgovori su trajali do 19. maja. Postignut je načelni dogovor o zajedničkoj borbi protiv komunizma, a jedinice JVuO neće napadati organe srpske vlade niti će se mešati u njihove funkcije. (...)
Najveći pristalica sporazuma sa srpskom vladom bio je komandant Srbije, general Miroslav Trifunović."
Potom autori navode sećanje Živka Topalovića koje potvrđuje njihovu tezu o tome da je Trifunović zagovarao saradnju sa kvislinškom vladom.
Коста Николић, Бојан Димитријевић, Генерал Драгољуб Михаиловић. Биографија, Београд, 2011, стр. 380-381.

Dopuna: 05 Jan 2013 18:39

MATIJA MATE VIDAKOVIĆ (1907-1941)

Španski borac Mate Vidaković je meni jedan od najomiljenijih revolucionarnih likova Beograda. Nedavno sam privatnim kanalima nabavio jednu Matinu fotografiju snimljenu u Španiji, verovatno 1937. Rado ću je podeliti sa vama. Ovo je prva Vidakovićeva fotografija na internetu.




Ovo je kratka Matina biografija sa Wikipedije (Mala enciklopedija Prosveta):

Матија Видаковић Мате (1907 — 1942), обућарски радник, учесник шпанског грађанског рата и учесник Народноослободилачке борбе.
Због комунистичке делатности, ухапшен и 18. новембра 1930. године и од Суда за заштиту државе осуђен на две године затвора. Током робије у Сремској Митровици био члан затворске партијске ћелије КПЈ. Као инструктор Централног комитета Комунистичке партије Југославије у лето 1932. године започео политичку активност у Војводини. Радио је на формирању и учвршћивању партијских организација у Петровграду, Новом Саду, Суботици и другим местима.
Због опасност од хапшења, напушта Војводину и одлази у Совјетски Савез. Фебруара 1936. године одлази у Шпанију, где на страни Републиканске армије учествује у шпанском грађанском рату.
У Народноослободилачкој борби учествује од 1941. године. Илегално је живео у Београду и радио на изради темпираних мина, којима су припадници Народноослободилачког покрета извршавали диверзије у окупираном Београду. У току рада на једној мини дошло је, 5. јула 1941. године, до експлозије. Тада је тешко рањен (остао је без обе руке) и ухапшен од Гестапоа. Касније је стрељан.
Његови посмртни остаци, су после завршетка рата, сахрањени у Алеји бораца Народноослободилаког рата на Новом гробљу у Београду.

Ono što mogu da dodam ovoj biografiji jeste sledeće:
Rođen je u selu Prkovci pokraj Vinkovaca (1907). Streljan 15. avgusta 1941. u selu Skela kod Obrenovca, zajedno sa 42 zatočenika banjičkog logora i zatvora Specijalne policije.
U Španiji se borio u redovima diverzanata, vrlo često daleko iza neprijateljskih linija, upadajući na teritoriju neprijatelja. U Španskom građanskom ratu je teže ranjen. Ilegalno se vratio u Beograd 1941, nakon bolničkog lečenja u Sovjetskom Savezu, sa specijalnim zadatkom da radi u korist sovjetske obaveštajne službe (u literaturi se obično pominje da je Vidaković preuzeo rukovođenje grupom sovjetskih obaveštajaca u Beogradu nakon hapšenja Mustafe Golubića, 6. juna 1941). Opravdano se pretpostavlja da je Vidaković kao stručnjak i iskusni diverzant bio zadužen za izradu eksplozivnih sredstava namenjenih diverzijama usmerenim protiv okupacione vojne sile. Pretpostavlja se da je Vidaković neoprezno rukovao hemikalijama za izradu eksploziva, tako da mu je eksplozija teško oštetila šake, dok je njegova saradnica Milica Šuvaković (majka reditelja Želimira Žilnika) zadobila povrede po licu i glavi. Milica je uspela da pobegne pre dolaska policije, dok je teže ranjeni Mate uhvaćen. Događaj se odigrao 4. jula 1941. u današnjoj Ulici patrijarha Varnave 17 na Vračaru (posle rata, do 2003: Ulica Filipa Kljajića).
Jedna ulica na Crvenom krstu, u Beogradu, do 1997. nosila je naziv po ovom španskom borcu. Nekome je očigledno smetalo što je bio komunista.

• 6Ovo se svidja korisnicima: gorran, apostata, Eutropije, ltcolonel, vathra, VVS2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Trpe Grozni:

Упад у затвореничку болницу извршила је група од
пет другова, наоружаних револверима. Да би лакше продрли
у болницу, они су пред собом водили једног „везаног" друга,
стварајући на улазу утисак да агенти доводе некаквог ухап-
шеника. На улазним вратима ударницима се, међутим, су-
протставио жандармеријски наредник Аранђел Јовановић и
како није било времена за веће објашњавање, овај жандарм
био је убијен на лицу места. Ударници су. одмах продрли у
собу у којој је лежао Ранковић и извели га брзо из болнице.
У свим околним улицама биле су постављене ударничке
страже са задатком да, у случају појаве немачких патрола
или жандармеријских група, одмах ступе у дејство. Чувши
пуцањ пред болницом, један немачки војник потрчао је у
помоћ жандарму-стражару, али је и њега једна група удар-
ника брзо уклонила с пута.

 sajkaca:

Ako je ovo verodostojno koliko i "frizirana" Rankoviceva predratna biografija po kojoj je hapsen zbog politickog rada (a u stvarnom zivotu zbog kriminala), onda je cela ta prica sa holivudskom akcijom jako klimava. Jedini dokaz je sto su posle rata svi "drugovi" svecano zakleli da se to sve bas tako desilo.

Evo, i "kameradi" se kunu:

"3. Jedan njemački vojnik, koji je intervenisao prilikom oslobođanja dvoje komunista iz bolnice na dan 29.7., je smrtno ranjen; jedan srpski policajac je također ustrijeljen. Racija koju provodi policijska četa je još u toku, do sada je uhapšeno 10 komunista."

Izvor: NAW, T-245, Roll 000207, Događaji (nedatirano)

Lijep pozdrav,

K.