Bf-109 (Me-109)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Dakota postoje vrlo detaljna ispitivanja u VOC-u posle rata aviona S-49A. Ostali su sačuvani i numerički podaci za S-49A koji je bukvalna kopija IK-3 osim motora. Tačno je da se Emil nešto brže penjao od IK-3 ali sa projektovanim motorom od oko 1050 do 1100KS IK-3 bi se i brže penjao. problem kod IK-3 je bio slab motor i slabo naoružanje. sa motorom od 1050 KS do 1100 KS IK-3 bi leteo oko 570 do 580 km/h, imao veću brzinu penjanja i daleko bolje manevraske sposobnosti. IK-3 je bio bolji od Me-109E ne samo u horizontalnom nego i u borbenom zaokretu. Pri brzini od 400 km/h u borbenom zaokretu dobijao je čak 1300 m u visini dok Meser dobijao 1000 do 1100 metara. Plus manji poluprečnik zaokreta. Što se tiče brzine penjanja na 5 km Emil je stvarno to postizao za 6 do 6 min i 30 sec a naš IK-3 za 7 minuta. Do 3 km IK-3 se bolje penjao od 3 (tačnije 3,5 km) Emil je počeinjao naglo da se bolje penje zbog slabog motora na IK-3. Da je imao projektovani (francuski) motor od nekih 1075 KS on bi se brže penja na svim visnama pri čemu do 5 km čak izrazito brže.
Vrlo bitan faktor kod lovaca Drgog svetskog rata je bio osteljivost na komande. Naši su kod IK-3 kopirali (Iilić je bukvalno maznuo tj ukrao iz NACA) sistem trimovanja sa američkih lovaca P-40C koji se smatrao najboljim posle Spitfajera IX i Korsera kod zapadnih aviona. Zbog toga se sa IK-3 moglo upravljati i "sa malim prstom" dok je Me-109 (sve verzije) bio vrlo težak na komande. Upravo su "znatno lakše" komande omogućavale Harikenima da se u bici za Britaniju koliko toliko ravnopravno nose sa Meserima.
Da zaključim. Sa predviđenim motorom IK-3 bi po svim prfomansama bio bolji od Emila i bio pandan Fricu.
Ostajao je teško rešiv problem nedovoljnog naoružanja i vrlo komplikovana proizvodnja.
Da ne zaboravim. IK-3 je bolje i ubrzavao od Emila na brzinama do 400 km/h (premda ne bitno).
Osnovni nedostatak aviona IK-3, kad je reč o perfomansama je slab motor.

Ispravicu Potpukovnika na maloj gresci, ali se u potpunosti slazem sa gorenavedenim...zapravo verovatno je mislio na Spitfajera Mk I, Ib i II...u o vreme su uvedeni u upotrebu IK 3 je bio malo sporiji od Messera, ali je uvek mogao da ga dobije u horizontali...i da bezi u vertikali...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Husky

Ako ti nije tesko napisi ponovo ko je koga mogao da dobije da bi bilo jasnije tvoje misljenje.

• 3Ovo se svidja korisnicima: dakota, Skywhaler, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Jul 2018 21:36

Mislio sam na Spitfajera IX. Američka NACA je tokom rata vršila ispitivanje "lakoće uprvaljanja" nekog aviona tj koliko neki avion "lako odgovara" na pilotsku palicu. Od aviona upotrebljavanih tokom rata najbolji su bili FW-190A8, P-40C, Spitfajer Mk IX i Spitfajer Mk V sa skraćenim krilima. Drugim rečima ova četiri aviona su najefikasnije reagovala na komande. Ispitivani su i japanski avioni ali ne i ruski i italijanski. FW-190A-8 je bio ubedljivo najbolji.

Dopuna: 11 Jul 2018 12:06

Zaboravio sam da dodam i mornaričkog Korsara F-4U.

Dopuna: 11 Jul 2018 12:21

Na osnovu vrlo detaljnih ispitivanja u NACA, kad je reč o lovcima iz perioda kraj 1942. leto 1945. godine najbolji lovci za vazdušnu borbu na visinama do 6000 m su bili:
FW-190A-8, Spitfajer Mk IX, P-63 Kingkobra, F-4U Korsar
Na visinama preko 6000 m:
P-51, P-38, Me-109G (kasnije verzije), FW-190D, Tempest Mk V, Spitfajer Mk IX
Opasni na svim visinama od 0 m do 10000 m:
Me-109G, Spitfajer Mk IX, P-51, P-47, Tempest Mk V
Kod Tanderbolta treba reći da on nije bio vrhunski lovac ali je bio vrlo dobar na svim visinama. Sa druge strane FW-190A je bio izvanredan do 6000 m ali je na većim visinama njegov kvalitet naglo opadao. Isto važi i za P-61 i Korsera. Sa druge strane Gustav je bio izvanredan preko 6000 m ali i vrlo dobar ispod te visine.
Ako posmatramo sve visine Meseri i Spitfajeri su bili verovatno najuniverzalniji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нешо, где су ту јакови и лавочкини? Колико се сећам, ти написа да нису њих разматрали, али мене интересује твоје мишљење. И њихова индустрија је умела да послуша глас ратишта.

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...gustav, od g2 do g14 , sa topovima u krilima i bez njih, nije isti avion i nije zgodno ni generalizovati. Ono sto bih dodao iz struke, visinska karakteristika motora, ne znamo koji je avion bolji jer ne obracamo paznju na taj detalj. Taktika upotrebe i primarni zadatak takodje doprinose oceni efikasnosti. Samo podsecam da je nemacka i americka taktika upotrebe potpuno izbacila borbu u zaokretima na malim brzinama, pa je i necelishodno uporedjivati dva protivnicka aviona na taj nacin ukoliko jedna strana sebe uopste ne dovodi u takvu sitaciju. I za kraj i necu dalje razvodnjavati, emil je imao dobar refleksni nisan a ik3 gvozdene siljke i krugove. I to takodje odredjuje borbenu efikasnost aviona koliko god licima van ove struke delovalo trivijalno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dakota ne znam odakle ti taj podatak da su Ameri u Drugom svetskom ratu izbacili iz taktike dog fajt. To važi za slobodan lov ali lovci koji su pratili bombardere su morali da se angažuju i u dog fajtu. Zato su i postepeno izbacivali Tanderbolte kao lovce pratnje i namenili ih za slobodni lov. Zbog velike krstareće brzine Tanderbolt je mogao da bira da li će da prihvati dog fajt ili ne ali pri pratnji bombardera pre ili posle je morao da se angažuje u dog fajtu i to na relativno malim brzinama. Imaš to lepo opisano kod Klostermana (Veliki cirkus) gde on opisuje zašto su Britanci do kraja rata kao osnovne lovce za pratnju bombardera koristili Spitfajete a Tempeste za slobodan lov. Spitfajer se mnogo bolje ponašao pri brzinama oko 400 km/h a to je bila brzina pri kojoj su vodili borbu lovci koji su korišćeni za neposrednu pratnju bombardera. Još u goroj situaciji su bili lovci koji su morali da prate srednje bombardere (B-25, B-26 i slične) na malim visinama. Njih su štitili i lovci na velikim visinama ali ih je gro lovaca štitio leteći na malim i srednjim visinama. A oni su često bili prisiljeni da se upušraju u borbu i pri brzinama od samo 350 km/h na visinama do 3000 metara.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Американци су за ловачку пратњу 15 ААФ која је летела са југа Италије имали 7 ловачких група:
- 3 су од почетка биле на П-38 (понекад кориштени и за бомбардовање)
- 2 су биле на Мустанзима
- 2 су биле на Лајтнинзима, али су убрзо, до половине 44е, и оне пребачене на Мустанге.

12 ААФ која је летела тактичке мисије из Италије је на почетку од ловаца летела на П-40 и Спитфајерима, да би касније заменили са Мустанзима и П-47, који су углавном кориштени као ЛБА.

Увек ме је занимало зашто је такав распоред, Небојша је дао добро објашњење.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

..ne bih da nam pisanje nalikuje na prepucavanje i razgovor nerazumnih ljudi koji nimalo nece da cuju jos neko misljenje.
Napisao sam cini mi se, da sam tokom mog skolovanja morao izucavati predmet vazduhoplovna taktika, tako da sam tada ucio evoluciju taktike i americkih vazdusnih snaga. Dogfajt kako ga popularno zovu pri malim brzinama je napusten. To svakako nije sprecavalo pojedine pilote da upadnu u zamku istog bez obzira pobedili ili izgubili duel. Pratnja bombardera znate i sami, imala je za cilj da ometa lvacku odbranu i obezbedi bombarderskim formacijama tih poslednjih par kilimetara do cilja. Odvajanje u smislu jurcanja za mesersmitima nije bilo dozvoljeno.
Citao sam klostermanove knjige, veliki cirkus, posta za jug, nocni let , ratni pilot, pismo taocu. Formirao sam misljenje da je on bio romanopisac nikako vazduhoplovni analiticar.
Ltcolonel, vi ste uvazen clan foruma i zadovoljstvo je procitati sve sto napisete, tekstovi su bogati proverenim cinjenicama i samo bih hteo oprezno i vaspitano da kazem da ponekad iz dve ili cak tri potpuno istinite premise ipak dolazimo do netacne konkluzije. Zato u analizama cesto dobacim one elemente na koje ne obracamo paznju odmah a vazni su. Niko jos od citalaca nije obratio paznju na, nisane, odeljensku taktiku, borbu sa odrzanjem energije, nefostatak topova na jednom delu nasih mesersmita i jos pinesto sto sada bas ne mogu da se prisetim. Nekako kao da po starom obicaju zaklapamo oci i govorimo sami sebi da smo nebeski i izabrani i da nemamo sya da ucimo i da nikako nesmemo respektovati protivnika. Svakako cu nastaviti sa citanjem ove teme ali mislim da vise necu dopisivati, barem ne za sada. Naravno odgovoricu uljudno svakome ako me bilo sta neko priupita.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Jul 2018 21:00

Sad sam pogledao kod Ciglića u knjizi za broj isporučenih aviona.
On navodi 73 aviona, od kojih za sedam nema sve podatke. Za navodnih 12 polovnih isporučenih u martu 41e nije našao potvrdu u dokumentima.

Dopuna: 11 Jul 2018 21:30

Samo još jedan dodatak za lovačku pratnju bombarderima
Američke formacije bombardera su bile jako dobro naoružane. Svaki avion je imao po deset mitraljeza 12,7, i leteli su u bliskoj formaciji od po dvadesetak aviona. Avion koji bi napadao bi uvek bio gađan sa nekoliko desetina teških mitraljeza, što je bilo samoubistvo za jedan avion. Zato su jedino bili mogući masovni napadi lovcima , iz određenog pravca. Lovačka pratnja je upravo trebala da razbije tu formaciju pre napada, posle čega je organizovan napad na bombardere daleko teži.
Drugi deo je bila pratnja pojedinačnih oštećenih aviona. Nemcima su sami avioni ispali iz formacije bili lak plen, čak su imali i skraćenicu HSS za njih. Zbog toga su Ameri zvali lovačku pratnju za njih, obično par ili dva lovaca, koji bi pratili avion nazad. To uglavnom podrazumeva i manju visinu i brzinu, da bi ostali u blizini oštećenog bombardera.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vatra dokumenta o Meserima su pregledana još pre 40 godina nema tu ništa novo. Problem je u tome što su Nemci imali običaj da umesto da popravljaju oštećeni avion pošalju neki svoj povučen iz naoružanja koga samo malo utegnu. I onda ti kažu da su ti isporučili novi avion. Nemci su čak tvrdili da su nam isporučili svih 100 naručenih Mesera. Bilo je mnogo oštećenih aviona, pre svega na sletanju, koji su slati u nemačku na popravku a odatle su, definitivno, umesto njih (ne uvek) slati drugi avioni.
O nemačkim isporukama, koje su išle zvaničnim putem, pisala je još pre pola veka (skoro) Cvjetićka. Ništa novo nije u međuvremenu nađeno. U međuvremenu, kod nas nije nađen ni jedan novi dokument bar ja ne znam za njega. Sve su to samo tumačenja.
Po našim zvaničnim podacima zaključno sa 15. martom mi smo dobili 71 ili 73 NOVOG Mesera. Interesantno je da se čak i zvanični podaci ne slažu.