Bitka kod Kurska

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Deko1 ::Slažem se da je Lend liz pomogao Rusima i u bici kod Kurska. Međutim, prema Dejvidu Glancu - američkom autoru, to je bilo svega oko 12% od ukupne količine naoružanja Crvene armije. Ostalo naoružanje je bilo isključivo domaće, Sovjetske proizvodnje.
Где је то навео Гланц? Такву процену је јако тешко дати јер је ЛЛ помоћ била врло шаролика.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, mean_machine
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I kao uvek ljudi se hvatau za oruzje a ne za najbitniji deo - hemikalije i postrojenja za njihovu proizvodnju.
A bez hemikalija nema rata.
Sada da li je to presudilo ili nije, koliko je pomoglo mozemo raspravljati do sudnjeg dana, odgovor necemo dobiti jer ne znamo sta bi bilo kad bi bilo, mozemo samo da nagadjamo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Deko1 ::Slažem se da je Lend liz pomogao Rusima i u bici kod Kurska. Međutim, prema Dejvidu Glancu - američkom autoru, to je bilo svega oko 12% od ukupne količine naoružanja Crvene armije. Ostalo naoružanje je bilo isključivo domaće, Sovjetske proizvodnje.
Где је то навео Гланц? Такву процену је јако тешко дати јер је ЛЛ помоћ била врло шаролика.

Према уговору о ЛЛ који су потписали СССР, САД, Велика Британија и Иран (!) од новембра до краја рата Русима је достављено:
-151,7 хиљада стрељачког оружја
-9,4 хиљаде артиљеријског и минобацачког оруђа
-5 хиљада оклопних транспортера
-18,3 хиљаде авиона и
-520 јединица бродовља (десантног и неборбеног).
Напомена:
У овај број нису ушли губици у превозу, неисправни комади, али и техника и оружје отправљени у друге надлежности - царинској служби, пограничним јединицама, милицији, итд..

У процентима заступљености укупног ангажовања ратног материјала од стране Оружаних сила СССР, ствари са ЛЛ стоје овако:

Учешће ЛЛ у укупној маси:
-Стрељачко оружје : 0,8%
-Арт. оруђа и минобацачи : 1,8%
-Тенкови и ''самохотке'' : 12,1 %
-Авиони: 15%
-Камиони и друга странспортна средства: 32%

Упишите ово негде и запамтите, да не понављам...

• 2Ovo se svidja korisnicima: rade012, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najviše su kamioni pomogli u mobilnosti Crvene armije. Studbejkeri su bili bolji od ZIS 5, mogli su više tereta da ponesu i da vuku čuvene ruske haubice ML 20. Služili su za montiranje Kaćuša. Ruski vojnici su ih obožavali. Nego, mnogo se pričalo o tome da li su Nemci mogli da pobede ili ne kod Kurska. Ja mislim da jednostavno nisu mogli. Kral Hajnc Frajzer kaže da su mogli i da su bili na pragu pobede. Isto je isticao i Manštajn. O tome bi trebalo diskutovati, mada nisam gledao sve postove unazad, možda je i vođena diskusija. Jednostavno mi idu naživce raznorazni zapadni teoretičari koji sada veličaju Vermaht i pričaju kako su za dlaku Rusi pobedili, da su imali sreće, da je u Rusiji Nemcima smetao sneg, blato, zima samo što im nisu smetali i komarci! Za Kursk konkretno ističu savezničko iskrcavanje na Siciliji. Pa tamo su Nemci suprotstavili Saveznicima nekih 60.000 vojnika. To je bedna cifra sa aspekta istočnog fronta. Ako su premestili šezdeset hiljada vojnika sa Kurske izbočine na Siciliju i zbog toga izgubili Kursku bitku to je smešno do suza. Pa tamo je bilo oko 900.000 nemačkih vojnika. Frajzer jednostavno manipuliše činjenicama i brojkama. Nije objektivan i ne treba uzimati njegove podatke kao verodostojne.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, Mita1984, raskoljnikov
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Имамо тему о покушају поражених (Немаца) да ревидирају историју. Историја се не може ревидирати (разлог јесте једноставан - догодила се), али зато сви покушавају да је превреднују, односно другачије тумаче оно што се догодило...а догодио се пораз Немаца.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Njemački plan opkoljavanja i uništavanja jedinica Crvene Armije u području Kurska je u startu sadržavao jednu veliku proturiječnost.

Naime, Mainstein, koji je de facto autor ovog plana, je nakon velikog uspjeha u trećoj bitki za Harkov, došao na zamisao da bi trebao kapitalizirati taj protunapad svojih snaga, i nastaviti na sjever, i kapitalizirati prodor odsjecanjem novonastalog velikog izbočenja u području Kurska.
Plan je tražio brzo djelovanje, kako se ne bi dozvolilo Crvenoj Armiji da se sredi nakon dosta teškog poraza kod Harkova.

Sa druge strane, to je u tom trenutku (rano proljeće '43-e) bilo logistički nemoguće za njemačke snage. Kako je vrijeme prolazilo, Mainstein je bio sve skeptičniji što se uspjeha takve operacije tiče, ali Hitler je sve više inzistirao na ofenzivi, a njegova je riječ definitivno bila zadnja.
Danas je općeprihvaćeno da je Mainstein bio skloniji čekanju napada Crvene Armije, i kontranapadu, kao što je uspio u pomenutoj bici za Harkov, ali, teško je zapravo reći koliko je točno.
Ono što je definitivno sigurno je da je Guderian bio snažno protiv ovog napada. Doduše, Guderian u tom trenutku nije imao nikakvo pravo donošenja odluka.

Dok je načelnik štaba kopnene vojske Zeitzler uspio riješiti logističku noćnu moru, prošlo je dosta vremena dragocjenog za Njemce, i Crvena Armija je napad dočekala potpuno spremna. Uspjeli su zaustaviti napad nesumnjivo najelitnijih njemačkih jedinica, i bez da su u borbu uveli sve svoje rezerve dostupne u tom trenutku.

Spominje se često da su za razotkrivanje njemačke operacije bili najzaslužniji sovjetski špijuni u Švicarskoj, Englezi i Amerikanci će ustvrditi da je najzaslužnije njihovo razbijanje šifre Ultra, ali, kako ja vidim stvari, operaciju tolikih razmjera je jednostavno bilo nemoguće prikriti.

Mnogi ovu operaciju vole gledati prvenstveno kroz prizmu sudara tenkova T-34 sa jedne strane i Tigar i Panter sa druge, ali, ogledi tih tipova tenkova nisu presudili bitku, jer je nesumnjivo da su, napose tenkovi tipa Tigar, nanijele dosta veće gubitke sovjetskim tenkovima nego što su sovjetski tenkovi nanijeli njima.

Ishod svake bitke odlučuje mnogo faktora. I ono što je danas potpuno jasno da je na strani Crvene Armije bilo više tih faktora, da ih ne navodim sve, i to što su Njemci imali nekoliko stotina najboljih tenkova na svijetu u tom trenutku baš u ofenzivi na Kursk, jednostavno nije moglo odlučiti bitku.

Što se tiče teze o tome da je iskrcavanje na Siciliju baš u tom trenutku natjeralo Hitlera da odustane od ofenzive koju su Sovjeti zaustavili u nekih tjedan dana, mislim da je točna, ali, vjerujem da je takvu odluku većina generala angažiranih u samoj operaciji zapravo pozdravila.

Premda je posve jasno da su Sovjeti zaustavili ofenzivu i prije iskrcavanja na Siciliju, i da ne bi uspjela i da je Hitler nastavio sa inzistiranjem da se nastavi, mislim da nema smisla negirati važnost tog iskrcavanja. Naime, koliko god da se talijanska vojska nije proslavila u 2. svjetskom ratu, ona je zaista u tom trenutku bila neophodan saveznik Hitleru, koji je njenom kapitulacijom, bio prisiljen poslati znatna pojačanja u Italiju i na Balkan, a već u tom trenutku je na Istočnom frontu bio suočen sa protivnikom koji ima više ljudi, više resursa, i koji je sve organiziraniji.

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najvaznija isporuka iz Lend Liza je bio visokooktanski avio benzin, oko 90% potrosnje je stiglo iz lend liza
Cizme: 15mil pari plus 50000t koze (ekvivalent 25 mil cizama)
Oklopne ploce: 2,5 mil. tona (ekvivalent 80000 tenkova)///

Inace kako sam negde procitao, jedan americki istoricar je izjavio da su nemacki generali svoje najvece pobede ostvarili u memoarima koje su pisali u zarobljenistvu.

• 1Ovo se svidja korisniku: markus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vlada123 ::Najvaznija isporuka iz Lend Liza je bio visokooktanski avio benzin, oko 90% potrosnje je stiglo iz lend liza
Cizme: 15mil pari plus 50000t koze (ekvivalent 25 mil cizama)
Oklopne ploce: 2,5 mil. tona (ekvivalent 80000 tenkova)///

Inace kako sam negde procitao, jedan americki istoricar je izjavio da su nemacki generali svoje najvece pobede ostvarili u memoarima koje su pisali u zarobljenistvu.

О ЛЛ написано је стотине студија и књига, па се не бих превише расплињавао , поготово што имамо већ тему о том гигантском сукобу.

Свеједно, ево неколико цртица, колико да се радознали заинтересују да прочитају нешто о тим невероватним ратним напорима. Био сам у прилици да ми један амерички истраживач на конференцији у ЦАМО изнесе невероватне податке о обиму те помоћи ...која је износила тек нешто више од десетог дела укупног напрезања совјетске продукције. Посебно су били интересантни подаци због којих је овај Американац провео месец дана у хотелу ''Подмосковље'' (недалеко од ЦА) како би дознао шта може више, а реч је о ''прапавшим без вести'' али са америчке стране! Да не поверује човек ! Једна тако добро логистички опремљена армада каква је америчка, при том у релативној безбедности логистичког обезбеђења (дубока позадина) имала је губитке за које није остварила увид!

-ЛЛ званично почиње са оперативним радом петог марта 1942. године када је ГКО формирао одељења (представништва са официрима за везу) у САД, Великој Британији и Ирану.
-Највећа трагедија која је погодила ову операцију била је губитак конвоја PQ-17 када је на дно, заједно са бродовима, отишло 210 авиона, 430 тенкова, 3350 камиона (теретних машина) и хиљаде тона војног терета.
-Значајан део терета ишао је по најтежем путу : Аљаска - Чукотка-Јакутија-Краснојарск. Само по тој авио-траси отправљено је око 5000 ловаца П-39 и П-63 (''Кобра'' и'' Краљевска кобра''), више од 2000 бомбардера А-20 ''Бостон'' и Б-25 ''Мичел'', атакође и 710 транспортних авиона Ц-47 ''Даглас''.
-У избору траса учествовао је начелник Аерофлота, пролављени поларни пилот Молоков.
-Дужина ваздушног пута била је преко 6500 километара. У мирно време овај ваздушни мост био би пројектован и реализован за четири године, а у ратно време то је учињено за само девет месеци!
-На Аљасци, у бази Фербенкс била је основана совјетска војна мисија коју је предводио пуковник Мачкин. Административни центар трасе био је Јакутск.
-За три године рада ове трасе догодили су се следећи губици:
Изгубљен је 41 ЛЛ авион (15 ловаца, 18 А-20, два Б-25, шест Ц-47), а такође ј три руске машине које су опслуживале трасу. Погинуло је 115 авијатичара.
-Посебно позната постала је историја пребацивања хидроавиона.
Прва група ''Каталина'' ишла је северним путем, у дужини од 4500 миља, а летно време било је 45 сати. Прелет је вршен над Северним Атлантиком, а најтежи део трасе био је од Рејкјавика до Мурманска где се већ улазило у зону борбених дејстава.
За Тихоокеанску флоту ''Каталине'' су стизале преко Беринговог мореуза до Владивостока. Пут је био 9960 миља (!).
За Црноморску и поларну авијацију авиони су ишли најсложенијим путем у дужини од преко 12000 миља. Кретало се од Натала (Јужни Бразил), преко Бермудског троугла, до Батерста (Западна Африка). Затим лука Лиотеј у Мароку, острво Џерба у Тунису, језеро Хабанија у Ираку....и коначно за Баку.

Има тога још, само ако вас интересује...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Interesuje nas, ali mislim da imamo posebnu temu o tome.

DODATAK:

Izgleda da ipak nemamo temu, ali smo raspravljali o tome u dve-tri druge teme.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Имамо тему о покушају поражених (Немаца) да ревидирају историју. Историја се не може ревидирати (разлог јесте једноставан - догодила се), али зато сви покушавају да је превреднују, односно другачије тумаче оно што се догодило...а догодио се пораз Немаца.

.. revizije istorije sto se tice i pokusaja nemackih generala da umanje svoje licne doprinose katastrofalnom rezultatu vermahta na istocnom frontu, najbolje je /uz obilje originalnih dokumenata iz toga vremena/ ilustrovao Jerjomenko u svojoj cuvenoj knjizi 'na zapadnom pravcu' ..
.. cestitim istoricarima i ISTORIJI nikad nije nedostajalo vremena i strpljenja !