Poslao: 27 Maj 2011 23:40
|
offline
- Trpe Grozni
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Apr 2008
- Poruke: 5909
|
Meni su veci problem ad hok jedinice okupatora. Jedna takva njemacka jedinica je 12 okolopna ceta/bataljon koja je imala cak oko 94 tenkova razlicitih modela, dok 202 oklopna ceta/bataljon (takodje kasnije preimenovana u bataljon) ima pedesetak tenkova.
Citat:Prema sačuvanim podacima, 12.okb za naročitu upotrebu, baziran u Srbiji, na dan 1.septembra 1944.godine imao je čak 94 tenkova na raspolaganju:
20 ispravnih/14 neispravnih tenkova M-15,
9/6 jurišnih topova L-6/47,
21/8 tenkova Hočkis, i
11/5 Reno R-35.
u istom periodu 202.okb ima 36 ispravnih i 6-13 neispravnih M-15.
Boza
Izvor Bojan Dimitrijevic na Palubi.info forumu.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 28 Maj 2011 15:10
|
offline
- ljubasav
- Super građanin
- Pridružio: 19 Avg 2010
- Poruke: 1361
- Gde živiš: NIŠ
|
Дужни смо да прикажемо и обострани распоред снага према "Директиви 25", као и према "Ратном плану Р-41" Југословенске војске.
|
|
|
|
Poslao: 28 Maj 2011 18:18
|
online
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15336
|
Trpe Grozni ::Meni su veci problem ad hok jedinice okupatora. Jedna takva njemacka jedinica je 12 okolopna ceta/bataljon koja je imala cak oko 94 tenkova razlicitih modela, dok 202 oklopna ceta/bataljon (takodje kasnije preimenovana u bataljon) ima pedesetak tenkova.
Такве формације је битно пратити за одређене догађаје или локације.
Ако пратимо само збирно стање у Југославији, нема разлике.
Иначе, и на горњем списку немачких дивизија (нпр "Prinz Eugen") се види да су и оне у одређеним периодима биле дељене по различитим командама, што ипак не утиче на крајњи збир.
|
|
|
|
Poslao: 29 Maj 2011 22:43
|
offline
- ljubasav
- Super građanin
- Pridružio: 19 Avg 2010
- Poruke: 1361
- Gde živiš: NIŠ
|
Napisano: 28 Maj 2011 19:41
Ја бих, у овом уводу, да још представимо снаге Југословенске војске, које су се супротставиле агресору, да поставимо карту окупационих зона, па да распалимо по расправи.
А расправа може бити: по операцијама, по акцијама, по периодима, по припадности итд.
Dopuna: 29 Maj 2011 22:43
Истичем податке о концентрацији снага
Па бих са једне друге дискусије употребио податке и карту о окупацији
BANDA NOANTRI ::
Nakon kapitulacije u Aprilskom ratu teritorija Kraljevine Jugoslavije podjeljena je demarkacionom linijom na njemacku i italijansku ineresnu sferu koja je isla od Vrh, na staroj jugoslovensko-italijanskoj granici-Lucine-Litija-Samobor-Glina-Bosanski Novi-Mrkonjic-Sarajevo-Priboj-Novi Pazar-Sar planina-Ohridsko jezero i Prespansko jezero.
Slovenija : teritorija sjevreno od demarkacione linije pripojena je njemackoj , dok je juzno italija formirala Ljubljansku pokrajinu, sa administrativnim centrom u Ljubljani. Madjarima ide Medjumurje i Prekomurje.
Na teritorijama Banovine Hrvatske Vrbaske banovine djelovi Zestke i Drinske banovine formirana NDH . Medjunarodno priznata od sljedecih zemalja Madjarske, Njemacke, Italije, Slovacke, Bugarske, Rumunije, Japana, Spanije, Finske, Danske, Mandzurije, Tajlanda, Kine, Burme, Filipina i Indije. U toku samog aprilskog rata dolazi da pobuna hrvatskog dijela vojske tzv "Bjelovarski ustanak" Kvaternik proglasava 10 aprila 1941 prije nego je jugoslavija kapitulirala . Cjelo vrjeme rata su idealni saveynici Treceg Rajha salju vojsku na Istocni front , mislim da o NDH sve znamo da npricam dalje ako nekome treba nastavicu.
Teritoria danasnje Vojvodine odnosno Dunavska banovina Madjarska anektira Backu i Baranju.
Srbija svedena na granice iz 1878 i stavljena pod direktni njemacki protektorat : Centralne Srbije, istocnom delu Vojvodine (Banat) i severnom delu Kosova ( ovaj dio njemci uzimaju zbog kontrole rudnika Trepca)
Crna Gora stavljena pod protektorat Italije
Italija ostatak teritorija to jest Istok Crne Gore preostale djelove Kosova i kompletnu zapadnu Makedoniju ukljucuje u sastav Albanije Poslijekapitulacije Italije 1943. godine, Albaniju okupiraju njemaci , i tretira Albaniju kao nominalno nezavisnu zemlju
Bugarska je okupirala i anektirala jugoistocne delove Jugoslavije, ukljucujuci centralnu i istocnu Makedoniju, juzno Kosovo i jugoistocne delove Centralne Srbije.
Poslije ovakve podjele Jugoslavija ne postoji na ovim podrucjima sve do konacnog oslobodjenja 1945. zapadni saveznici i SSSR od 22 juna 1941 kao legitimnog priznaju izbjeglicku vladu ali ona nema kontrolu nit nad jednim djelom Jugoslavije . Dok sile osovine koje kotrolisu teritoriju Jugoslavije priznaju ovakvu podjelu ,jer su je sami napravili .
Морам овде да уведем корекцију: "Srbija svedena na granice iz 1878 ", не, него на границе "приближно из 1878.године".
Бугарска је ту више захватила. То су границе које заговара њихова Цола Драгојчева, а од којих се ни данашња Бугарска не ограђује.
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Maj 2011 11:45
|
offline
- ljubasav
- Super građanin
- Pridružio: 19 Avg 2010
- Poruke: 1361
- Gde živiš: NIŠ
|
Само док сам припремао одговор, већ је 11 пута прегледан садржај.
Подаци се разликују. Није спорно, више извора, лакше ћемо доћи до циља: "близу смо истине".
Споменут је као извор Владо Стругар.
Његове референце у иториографији:
"Завршио Вишу војну академију 1957, а 1964. године је магистрирао на Филозофском факултету у Београду. Докторирао је у области историјских наука на Академији наука у Москви, 1968. године, са тезом „Народноослободилачки рат Југославије“.
Члан Црногорске академије наука и умјетности је постао 1973, Македонске академије наука и уметности 1981, а Српске академије наука и умјетности 1994. године. Члан је и Удружења књижевника Србије."
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0.....0%B0%D1%80
Његово капитално дело - "Југославије 1941-1945“ (1969) је основа презентираних табела на почетку теме.
Па ме, мало чуди да је узет као "извор"(свакако један од њих), а онда знатне разлике. У осталом, што да не.
@rutavko: Ово никако није критика, вама, који сте приказали табеле.
|
|
|
|
Poslao: 30 Maj 2011 11:55
|
online
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15336
|
Табела је прегледна и јасна.
Али, табела из Војне енциклопедије је, иако тежа за тумачење, боља.
”Ринфузно” набрајање броја војника у хиљадама не говори ништа о њиховој опреми, спремности, структури итд. Неупотребљиво је за било шта осим тема попут занимљивих бројки...
|
|
|
|
|