Cetnici u svetlu dokumenata

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Zbornik dokumenata o II sv. ratu, Vojno Istorijski Iinstitut.

nemoj me terati da se smejem
Ako je zbornik, navedi svezak, stranicu, dokument ...Ja sam naveo i stavio originalni dokument, prema tome nemas razloga da pricas "o pocetnickim greskama". dokazi svoju tvrdnju originalnim dokumentom

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

firebar ::



@Firebar
F.D.Ruzvelt nikako nije mogao javiti Titu da makne Drazu, jer je F.D.Ruzvelt preminuo 12 aprila 1945 godine. Tito je tada imao nekih vecih briga od Draze.

Sto se tice iskrcavanja na Jadranu, trebalo bi prvo utvrditi gde je planirano i kada, pa tek onda tvrditi zasto se nije dogodilo.

Cercilova zelja je bila da se iskrcavanje izvrsi na Istri, umesto iskrcavanja u Juznu Francusku, kao pomocnu operaciju iskrcavanja u Normandiji. Iz Istre bi onda sledio proboj kroz Ljubljanska vrata prema Austriji, ali Cercil nigde ne pise sta bi bilo dalje.

Zajednicki zakljucak i americkih i britanskih oficira je bio da je to nepotrebno i neproduktivno, pre svega zbog male propusne moci puteva i pruga iz Istre prema unutrasnjosti, sto bi strasno otezalo logistiku iskrcanih trupa i slabog ili nikakvog efekta koja bi ta operacija proizvela na, uvek glavnu operaciju u Normadiji.

Srecom po amere i britance, preovladalo je misljenje oficira, koje je prihvatio i F.D.Ruzvelt o potrebi iskrcavanja u juznoj Francuskoj. Kolko je jedno nedovloljno promisljeno iskrcavanje moglo lose zavrsiti, prikazala su slicna iskrcavanja u Anciu i Salernu, koja su imala ogromnog potencijala, ali su se za malo spasila od katastrofe i pored strahovite nadmoci saveznika u avijaciji i mornarici.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 25 Mar 2012 22:56

Trpe Grozni ::Sto se tice iskrcavanja na Jadranu, trebalo bi prvo utvrditi gde je planirano i kada, pa tek onda tvrditi zasto se nije dogodilo.

Cercilova zelja je bila da se iskrcavanje izvrsi na Istri, umesto iskrcavanja u Juznu Francusku, kao pomocnu operaciju iskrcavanja u Normandiji. Iz Istre bi onda sledio proboj kroz Ljubljanska vrata prema Austriji, ali Cercil nigde ne pise sta bi bilo dalje.

Zajednicki zakljucak i americkih i britanskih oficira je bio da je to nepotrebno i neproduktivno, pre svega zbog male propusne moci puteva i pruga iz Istre prema unutrasnjosti, sto bi strasno otezalo logistiku iskrcanih trupa i slabog ili nikakvog efekta koja bi ta operacija proizvela na, uvek glavnu operaciju u Normadiji.

Srecom po amere i britance, preovladalo je misljenje oficira, koje je prihvatio i F.D.Ruzvelt o potrebi iskrcavanja u juznoj Francuskoj. Kolko je jedno nedovloljno promisljeno iskrcavanje moglo lose zavrsiti, prikazala su slicna iskrcavanja u Anciu i Salernu, koja su imala ogromnog potencijala, ali su se za malo spasila od katastrofe i pored strahovite nadmoci saveznika u avijaciji i mornarici.
Трпе,
Одакле је извор о искрцавању на Истри?

На другој теми смо помињали један план искравања код Драча, из књиге Елен Баркер.
Радило се о плану да се искрцају британске снаге, две дивизије и пет бригада код Брача и заузму мостобран, а да се устаницима дотура оружје авијацијом.
Ово место је врло неповољно за даље напредовање ка унутрашњости (те је зато и слабије брањено). Снабдевање авијацијом није довољно за држање фронта, те је очигледно да је овај план био направљен да би се на Балкану везало што више немачких снага, а не да би се напредовало туда.

Dopuna: 25 Mar 2012 23:06

gorran ::Kako ovo shvatiti?
Protivrečnost?
Samovolja i nedisciplina?
Konfuzija?

Ne.

Jedna vrlo originalna i vrlo razrađena strategija.
Ali istovremeno i vrlo logična.
Мислим да то није случај.
Да јесте, значило би да ДМ имао добру команду над четничким одредима.
Али сумњам да је то било тако - што су одреди даље од њега, то су га више слушали само кад њима одговара.

Мислим да је Дража у већини случајева ишао линијом мањег отпора, и да реши краткотрајну ситуацију. Примери: почетком сукоба са партизанима 1941, треба му оружје и муниција. Од британаца добије симболичне количине, па му је било лакше да тражи од немаца примирје и муницију.
Септембра 1943, после капитулације Италије и доласка савезника у Јадран, креће у офанзиву против окупатора - да би је прекинуо после десетак дана, и наставио сарадњу са немцима, уместо као дотад са италијанима (што су британци донекле и толерисали).

Оваква крени-стани политика му није донела подршку ни код савезника, ни код нужних савезника.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 26 Mar 2012 1:28

vathra ::Трпе,
Одакле је извор о искрцавању на Истри?Gledao sam emisiju na Viasat History. Nije visoka istorijska nauka, ali pozivaju se na neke političke razgovore i papire, a zaključak je upravo taj koji navodi Trpe.
Churcill je imao opsesiju o "mekom trbuhu Evrope". S obzirom na iskustva i iz Prvog, i id Drugog sv. rata, teško je reći da prosto nije bio svestan logističkih teškoća. Verovatnije je da je smatrao da se hendikep na toj strani može bar delom ublažiti političkim dobitkom, ustancima ili svrstavanjem malih država Trojnog pakta uz njega.
Nešto slično dobicima koje je pobrala Crvena armija posle Jaško-kišinjevske operacije.
S druge strane, mnogi ozbiljni ljudi tvrde da neki ozbiljan i razrađen plan iskrcavanja preko Jadrana, pa ni naređenje da se takav napravi, nikad nisu postojali.
vathra ::gorran ::Kako ovo shvatiti?
Protivrečnost?
Samovolja i nedisciplina?
Konfuzija?

Ne.

Jedna vrlo originalna i vrlo razrađena strategija.
Ali istovremeno i vrlo logična.
Мислим да то није случај.
Да јесте, значило би да ДМ имао добру команду над четничким одредима.
Али сумњам да је то било тако - што су одреди даље од њега, то су га више слушали само кад њима одговара.Zaključak ti je non sequitur.
Ali ne samo non sequitur, nego i zabluda.
Česta zabluda doduše, ali ipak zabluda.

Draža uopšte nije morao da ima efektivnu kontrolu da bi sproveo ovu koncepciju.

Dovoljna je bila privlačnost koncepcije, i stvaranje političkog prostora za tako nešto.
Ta pozicija koju je omogućio Draža - sa jedne strane udobnost mira i saradnje sa okupatorom, a sa druge povezanost sa savezničkom stranom - bila je toliko privlačna za taj sloj, da su je lokalni komandanti i odredi zauzimali masiovno i spontano.

Draža je imao zadatak samo da se brine da održi neke alibi-grupe koje neće biti direktno vezane sa okupatorom.

U septembru 1943, nakon kapitulacije Italije i dolaska Armstronga, Draža je jedno kraće vreme pod utiskom da je "nastupio trenutak", da neposredno predstoji iskrcavanje i slom Nemačke, te da treba zauzeti strateške pozicije za planiranu akciju nakon sloma Nemaca.

Čim je ukapirao da je to iluzija, i da se Nemci značajno pojačavaju, vratio se nazad u bocu.

Dopuna: 26 Mar 2012 1:50

PS.
Nisam dovoljno naglasio poentu:

Ta navodna "nedisciplina", "samovolja", "nepostojanje komandnog lanca", itd kod četnika, to u ovoj koncepciji uopšte nije bilo nedostatak.
Naprotiv, to je bio vitalni element za sprovođenje strategije.
Ali, još jodnom, čak ni to Draža nije morao "izmišljati".
To je bila samo još jedna osobenost kojoj su ljudi na terenu i spontano, sami od sebe, bili skloni.
Draža je to samo znalački osmislio i integrisao.

Da mu ta neupravljivost nije donosila toliko koristi, sigurno bi preduzeo neke mnogo oštrije mere da zavede disciplinu i subordinaciju.

Ovako, sve dobro što su grupe na terenu postizale, išlo je njemu u prilog. A sve loše što su radile, to mu nije štetilo, jer se moglo otpisati kao nedisciplina i samovolja.

Jedino što je bilo bitno, je da sve grupe budu dovedene u stanje ireverzibilnog i ogorčenog neprijateljstva prema partizanima.
A to su Dražini emisari efikasno i bez ostatka obavili tokom prve polovine 1942.

Dopuna: 26 Mar 2012 2:08

Treba primetiti da je ovaj pronalazak donosio i lokalnim namačkim i italijanskim komandama mnoge benefite.

Na primer, nemačkim komandama (formalno i italijanskim) bilo je zabranjeno "odozgo", iz Berlina i iz politike, da sarađuju sa "odredima DM".
Ali, koristeći teoriju o "labavosti organizacije" i "raznim vrstama" četnika (Predrag Marković), mogli su na lokalu da zaobiđu ovu zabranu.

Tako npr XV korpus obaveštava kako pop Đujić doduše stalno komunicira i izveštava Mihailovića - ali u svojim izveštajima toliko laže i preuveličava, da to može da se uzme kao da nije Dražin čovek.
Citat:Prisluškivanjem je više puta dokazano da je Đujić slao lažne izveštaje D. M. kako bi se izvukao ispod njegovog uticaja.
http://www.znaci.net/00001/4_14_3_259.htm
Dakle - saradnja sa njim se može opravdati pred gnjavatorima iz politike.

Tako su svi iz svojih razloga doprinosili nepravednoj i netačnoj predstavi o Mihailoviću kao slabom i nekompetentnom lideru, koji ima dobre namere, ali ga niko ne sluša.
A to se nastavlja i danas.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::Nisam dovoljno naglasio poentu:

Ta navodna "nedisciplina", "samovolja", "nepostojanje komandnog lanca", itd kod četnika, to u ovoj koncepciji uopšte nije bilo nedostatak.
Naprotiv, to je bio vitalni element za sprovođenje strategije.
Ali, još jodnom, čak ni to Draža nije morao "izmišljati".
To je bila samo još jedna osobenost kojoj su ljudi na terenu i spontano, sami od sebe, bili skloni.
Draža je to samo znalački osmislio i integrisao.

Da mu ta neupravljivost nije donosila toliko koristi, sigurno bi preduzeo neke mnogo oštrije mere da zavede disciplinu i subordinaciju.

Ovako, sve dobro što su grupe na terenu postizale, išlo je njemu u prilog. A sve loše što su radile, to mu nije štetilo, jer se moglo otpisati kao nedisciplina i samovolja.
Мислим да моја поента није била довољно јасна.

Имамо питање:
Да ли је ДМ имао оштру контролу над јединицама, и намерно им допуштао да раде шта хоће, или је лабавој организацији давао само "смернице"?
И из твојих постова се види да није имао потпуну контролу. Једноставно за то није имао ни средстава, ни људи, ни ауторитета.
Али и поред тога, његова одговорност као команданта и тако лабаве организације стоји - јер иако је знао за лоше поступке, није предузео мере да их казни.

gorran ::Tako su svi iz svojih razloga doprinosili nepravednoj i netačnoj predstavi o Mihailoviću kao slabom i nekompetentnom lideru, koji ima dobre namere, ali ga niko ne sluša.
A to se nastavlja i danas.
Ово што је наведено је један од покушаја "прања" лика и дела ДМ које се данас наводи.
Са једне стране, то би значило да ЈВуО и није постојала као организација.
Али и поред тога, на суђењу је Дража изјавио да је знао за негативне акције четника - и да ништа није предузимао поводом тога.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 26 Mar 2012 10:13

vathra ::Мислим да моја поента није била довољно јасна.

Имамо питање:
Да ли је ДМ имао оштру контролу над јединицама, и намерно им допуштао да раде шта хоће, или је лабавој организацији давао само "смернице"?
И из твојих постова се види да није имао потпуну контролу. Једноставно за то није имао ни средстава, ни људи, ни ауторитета.
Али и поред тога, његова одговорност као команданта и тако лабаве организације стоји - јер иако је знао за лоше поступке, није предузео мере да их казни.To je otprilike to.
Osim što i u nečinjenju može imati namere, a ne samo lenjosti, neodgovornosti ili slabosti.

Nije preduzeo ništa, jer mu je kurs koji su lokarni lideri zauzeli generalno odgovarao i uklapao se u opštu strategiju. Kad su potpisali sporazume sa NDH, nije imao zamerki na samu praksu saradnje (tzv "snalaženja"), ali je prigovorio formi pisanih sporazuma kao suviše kompromitujućoj.

U svakom slučaju, nije učinio ništa da prekine tu saradnju.
S druge strane, intenzivno i vrlo efikasno se angažovao u stvaraju razdora i građenju nepomirljivog neprijateljstva prema partizanima.

Dopuna: 26 Mar 2012 10:57

Navešću još jedan element, koji, čini mi se, govori u prilog dubokoj promišljenosti i uklapanju taktičkog i strateškog u Mihailovićevom vođenju rata.

Naime, krajem 1941. Mihailović je definisao svoja dva glavna ratna cilja:

1. Uništenje komunista pre okončanja rata, kao političkog protivnika i opasnog rivala u borbi za vlast.
2. Definisanje i etničko konsolidovanje "srpske jedinice" u prilično široko zamišljenim granicama.

Međutim, borba protiv partizana nije bila lak posao. Italijanima je u tom poslu pomoć četnika bila dragocena, i postali su zavisni od nje.

Tu je Mihailović uočio da, realizujući jedan od svojih ciljeva - pomažući Italijanima protiv partizana - istovremeno kupuje kredit i za ostvarivanje svog drugog cilja.

Tako je došlo do fočanske operacije 1942, bjelopoljske januara i pljevaljsko-čajničke februara 1943. Fočanska operacija avgusta 1942. bila je koncentričan napad Mihailovićevih glavnih snaga iz Hercegovine, Sandžaka, jugoistočne Bosne i Crne Gore pod operativnim rukovodstvom "istaknutog dela štaba Vrhovne komande" pod komandom majora Z. Ostojića. Četnici su likvidirali garnizon NDH sa sve lokalnim stanovništvom. italijani su protestvovali i zbog jednog i zbog drugog. Tim povodom bilo je izvesne nervoze u krugovima Mihailovićevih lidera (Jevđević je malo izgubio živce). Međutim, pokazalo se da je centralno rukovodstvo dobro procenilo odnose, svoj značaj i težinu, pa su se italijani ograničili na verbalne i teatralne demonstracije, a saradnja je ostala na nivou.

Pljevaljsko-čajnička operacija februara 1943 (najkrvavija po civilno stanovništvo) bila je deo Mihailovićeve zamišljene "velike operacije" za čišćenje Bosne od partizana i nepouzdanog stanovništva. Isto tako štabski planirana akcija - i ponovo se pokazalo da je kredit dobro procenjen, jer su se italijani ograničili na formalne proteste i teatralne demonstracije, ne odustajući od daljeg naoružavanja, plaćanja i opremanja četnika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::Napisano: 26 Mar 2012 1:28

vathra ::Трпе,
Одакле је извор о искрцавању на Истри?Gledao sam emisiju na Viasat History. Nije visoka istorijska nauka, ali pozivaju se na neke političke razgovore i papire, a zaključak je upravo taj koji navodi Trpe.
Churcill je imao opsesiju o "mekom trbuhu Evrope". S obzirom na iskustva i iz Prvog, i id Drugog sv. rata, teško je reći da prosto nije bio svestan logističkih teškoća. Verovatnije je da je smatrao da se hendikep na toj strani može bar delom ublažiti političkim dobitkom, ustancima ili svrstavanjem malih država Trojnog pakta uz njega.
Nešto slično dobicima koje je pobrala Crvena armija posle Jaško-kišinjevske operacije.
S druge strane, mnogi ozbiljni ljudi tvrde da neki ozbiljan i razrađen plan iskrcavanja preko Jadrana, pa ni naređenje da se takav napravi, nikad nisu postojali.



Evo da i ja potvrdim da sam na History gledao kako je Cercil planirao da se saveznici iskrcaju na Istru i krenu preko Ljubljane.Zanimljivo je da o je o tome pisao i general Pavle Jaksic nacelnik staba 4 armije koja je izvela Trscansku operaciju u svojim memorima.
S tim sto je izneo neke pretprostavke da je bilo surovanja britanaca i ustasa oko prevodjenje NDH na stranu saveznika u slucaju iskrcavanja. I da je to bilo u skladu sa licnom Cercilovom vizijom o Podunavskoj federaciji kao nasledniku Habsburske monarhije.Moguce je da je bilo svakakvih planova i interesa jer je Cercil bio ogorcen protivnik komunizma i igrao na sve karte da ga sto dalje odbaci.Ali razvoj dogadjaja je sve te alternativne planove i igre "oduvao" .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gorski car :: Evo da i ja potvrdim da sam na History gledao kako je Cercil planirao da se saveznici iskrcaju na Istru i krenu preko Ljubljane.Zanimljivo je da o je o tome pisao i general Pavle Jaksic nacelnik staba 4 armije koja je izvela Trscansku operaciju u svojim memorima.
S tim sto je izneo neke pretprostavke da je bilo surovanja britanaca i ustasa oko prevodjenje NDH na stranu saveznika u slucaju iskrcavanja. I da je to bilo u skladu sa licnom Cercilovom vizijom o Podunavskoj federaciji kao nasledniku Habsburske monarhije.Moguce je da je bilo svakakvih planova i interesa jer je Cercil bio ogorcen protivnik komunizma i igrao na sve karte da ga sto dalje odbaci.Ali razvoj dogadjaja je sve te alternativne planove i igre "oduvao" .
Са једне стране, тај правац прети да пресече контакт између Италије и Немачке, те је занимљив пошто су се савезници у Италији заглавили.
А са друге стране, то је као да стављате главу лаву у уста (чак и личи на то, кад се погледа мапа), и не нуди добар правац за напредовање ка унутрашњости.
Поред тога, било би великих проблема око снабдевања снага, које би морале да буду бројне. Подсетимо се само бомбардовања Барија, и тешкоћа које је то створили савезницима.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 26 Mar 2012 14:02

gorran ::Napisano: 26 Mar 2012 10:13

vathra ::Мислим да моја поента није била довољно јасна.

Имамо питање:
Да ли је ДМ имао оштру контролу над јединицама, и намерно им допуштао да раде шта хоће, или је лабавој организацији давао само "смернице"?
И из твојих постова се види да није имао потпуну контролу. Једноставно за то није имао ни средстава, ни људи, ни ауторитета.
Али и поред тога, његова одговорност као команданта и тако лабаве организације стоји - јер иако је знао за лоше поступке, није предузео мере да их казни.To je otprilike to.
Osim što i u nečinjenju može imati namere, a ne samo lenjosti, neodgovornosti ili slabosti.

Nije preduzeo ništa, jer mu je kurs koji su lokarni lideri zauzeli generalno odgovarao i uklapao se u opštu strategiju. Kad su potpisali sporazume sa NDH, nije imao zamerki na samu praksu saradnje (tzv "snalaženja"), ali je prigovorio formi pisanih sporazuma kao suviše kompromitujućoj.

U svakom slučaju, nije učinio ništa da prekine tu saradnju.
S druge strane, intenzivno i vrlo efikasno se angažovao u stvaraju razdora i građenju nepomirljivog neprijateljstva prema partizanima.



Upravo tako gorrane.Slazem se sa tobom oko znacaja zapisnika sa pregovora u Divcima izmedju Nemaca i DM.Lepo si podvukao recenice gdeje DM rekao Nemcima da on ne moze otvoreno da saradjuje kao Kosta Pecanac i MIlan Nedic sa okupatorom zbog kompromitacije.Ali je jasno pokazao da je zeleo sa Nemcima saradnju u borbi protiv partizana trazeci u najvecoj tajnost municiju.Zbog toga ne cudi sto se nije ostro suprostavio svojim komandantima koji su saradjivali sa Nemcima.Jer je i on sam pokazao da je spreman na takvu diskretnu saradnju.

Kako je vreme prolazilo DM je jos vise vodio racuna da se sacuva od saradnje sa Nemcima zbog propagande partizana.Suprotno ponasanje znacilo bi politicko samoubistvo.Zato mu je odgovarlo da njegovi komandanti saradjuju sa Nemcima a on da "ih kritikuje".

Cak je ubio Kostu Pecanca zbog saradnje sa okupatorom.To je omiljen primer danasnjih cetnika kojim masu kao "primer" ostrog suprostavljanja saradnji sa Nemcima .Medjutim Pavle Djurisic je otvoreno saradjivao sa Nemcima DM ga nikad nije smenio a kamoli likvidirao.Naprotiv uspesno su ratovali sa partizanima.

Jedino su se na kraju 1945 posvadjali ali ne zbog Nemaca nego ustasa :

Citat:

Trupe Crne Gore i Staroga Rasa idu pod ruku sa ustašama i javno govore da su na Vučijaku došli komunisti i da su sve snage Komande Srbije razbijene. Zbog toga su izvesni delovi trupa Crne Gore i Staroga Rasa sa ustašama poseli položaj oko Karaule i bacačima tuku drum. Ovo je dovoljan dokaz da su trupe Crne Gore i Staroga Rasa stupile u vezu sa ustašama i da sa njima žele da sarađuju. Ovde je čista izdaja za račun crnogorskog separatiste Sekula Drljevića. Crnogorci će ući u sastav Pavelićevih snaga pod komandom Sekule Drljevića, a sve srbijanske i bosanske jedinice koje se nalaze tamo biće razoružane.

Pored usmene propagande Pavle Đurišić pokušava da razara naše redove i da utiče na komandante i jedinice komande Srbije. U tom cilju, pod vidom obaveštavanja ugovorio je sa izvesnđim komandantima radio vezu i preko nje dostavlja razne izmišljotine, laži i obećanja. Ovo treba onemogućiti i ni jedan komandant od danas ne srne i ne treba da i dalje održava vezu radio putem s Pavlom Đurišićem. Treba mu otvoreno reći da komandanti srbijanskih trupa ne žele više da održavaju veze sa njime.

Nedajite se zavaravati lažima i separatističkim težnjama Pavla Đurišića. Ovde je očigledna izdaja i to treba svakome da bude jasno.

Povodom ovoga obrazovaću od svih komandanta srbijanskih trupa Ravnogorski sud, koji će sve ovo pretresti i utvrditi, na osnovu čega će Pavla Đurišića lišiti čina i oglasiti za izdajnika. O svemu ovome obavestiće se sve savezničke komande da je Pavle Đurišić sa svojim trupama prešao ustašama i crnogorskim separatistima.

NAČELNIK ŠTABA VRHOVNE KOMANDE,

Armiski đeneral,

Drag. M. Mihailović

Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 6, reg. br. 9/4 (VK-V-522).



Dok je Pavle cetnike Dm optuzio da su zastitnica Nemaca:

Citat:
Dragi Čiča

Od Đurišića sam primio sledeću depešu:

»Veza 151. Uvek ste skloni neistinama pa i sada. Poslednjih dana ste pustili krilatice, delite zlatnike, partijske ravnogorške činove i Karađorđeve zvezde samo da održite vojsku i komandante. Zar to nije sramota, a istorija će to suditi. Lažeš i ti i svi koji kažu da sam imao vezu ma sa kim od ustaških vlasti. Ali tačno je da vi služite kao zaštitnici Nemcima. Zovete mene i moje komandante divizija na sastanak, hoćete da me likvidirate. Plitki ste da se ne možete prezreti.

Moji komandanti slušaju mene i nisu im potrebne obmane na konferencijama. Nisam tebe i ostalu dvojicu zvao na sastanak da donosimo odluke, već da učinimo predlog toj našoj komandi jer obzirom da sam se oslobodio bolesnih, a i izbeglica, hteo sam da vidim mogućnost opstanka ovde. Ali vaš pokušaj likvidacije otvorio mi je oči. Mojim daljim pokretom ja ću vam dokazati sve.Šaljem vam ovo radi znanja.Đurišić«

30. III. 1945. g.

p. pukovnik

Drag. S. Račić

Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu VII, Ča, k. 77, reg. br. 12/5 (S-V-11345/1).



Zanimljivo je da je Djurisic napisao Racicu NASOJ komandi sto znaci da sve do marta -aprila 1945 formalno i fakticki Djurisic je bio covek DM i da ga se DM nije odrekao do tada!

Dopuna: 26 Mar 2012 14:06

vathra ::Gorski car :: Evo da i ja potvrdim da sam na History gledao kako je Cercil planirao da se saveznici iskrcaju na Istru i krenu preko Ljubljane.Zanimljivo je da o je o tome pisao i general Pavle Jaksic nacelnik staba 4 armije koja je izvela Trscansku operaciju u svojim memorima.
S tim sto je izneo neke pretprostavke da je bilo surovanja britanaca i ustasa oko prevodjenje NDH na stranu saveznika u slucaju iskrcavanja. I da je to bilo u skladu sa licnom Cercilovom vizijom o Podunavskoj federaciji kao nasledniku Habsburske monarhije.Moguce je da je bilo svakakvih planova i interesa jer je Cercil bio ogorcen protivnik komunizma i igrao na sve karte da ga sto dalje odbaci.Ali razvoj dogadjaja je sve te alternativne planove i igre "oduvao" .
Са једне стране, тај правац прети да пресече контакт између Италије и Немачке, те је занимљив пошто су се савезници у Италији заглавили.
А са друге стране, то је као да стављате главу лаву у уста (чак и личи на то, кад се погледа мапа), и не нуди добар правац за напредовање ка унутрашњости.
Поред тога, било би великих проблема око снабдевања снага, које би морале да буду бројне. Подсетимо се само бомбардовања Барија, и тешкоћа које је то створили савезницима.

Ruzvelt se tom pravcu usprotivio pa je desant izvrsen u juznoj Francuskoj radi podrske saveznickim trupama u Normandiji. To mi je ostalo u secanju sa historija.
Cercil je zeleo da desantom u Istri olaksa operacije saveznicima u Italiji.
To su bili vojnicki razlozi koje Cercil navodio pored politckih.Ali taj plan nije prosao