Cetnici u svetlu dokumenata

• 2Ovo se svidja korisnicima: Markovic, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

marshal ::Dokument o dodeli gvozdenog krsta 2 reda Pavlu Djurisicu:


Ovaj dokument je verovatni falsifikat jer se data signatura odnosi na sasvim drugi period i na dokumente drugog tipa. O njemu se može naći podatak i u knjizi Serbia's Secret War. Propaganda and the Deceit of History, Philip J. Cohen, Texas A & M University Press, 1996., međutim taj rad nema nikakvu naučnu vrednost nego je običan antisrpski pamflet koji zbog obilja drugih netačnosti baca veliku sumnju i na ovaj dokument.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uzelac2106 ::
Ovo je čist falsifikat, jer sem ovog isečka iz novina nema drugih dokaza za to. A i zašto bi Hitler odlikovao Pavla Đurišića?
Ovo je štampano u okupiranom Cetinju (oslobođeno 13. novembra 1944.).
Jel' ga dobio ili nije, nema tačnih podataka, tako da ovo može biti i četnička propaganda.
A kako većina pati od nekih teorija zavjere, biće da su partizani štampali novine pošto su oslobodili Cetinje, sa sve antidatiranjem itd...

• 1Ovo se svidja korisniku: Vojo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Jan 2012 11:39

Evo kakve su probleme imali Britanci sa cetnicima:

-”Британска политика на Балкану у 2. св. рату”, Cambridge, 1975, Elizabeth Barker, историчар Форин Офиса: “William Bailey , официр за везу при штабу Д.М. jе известио да се Михаиловић упустио у колаборацију са окупатором а то га је на крају и упропастило “. ст 326.
“Енглески министар вањских послова, Еден, је 07.маја 1943 затражио од Председника југословенске владе, Слободана Јовановића да пренесе још једну поруку Михаиловићу да мора престати свака сарадња са окупаторима, у противном Енглеска ће размотрити даље пружање помоћи његовом покрету.” ст. 337.
“Генерал Армстронг , који је јула 1943 године дошао у Штаб Д.М. , је известио да Михаиловић, не показујући ни мало стида, говори како му је дража заштита квислиншке владе у Београду него било каква сарадња са партизанима. Његов покрет нема никакву вредност за савезнике.” ст 342.

-Британски пуковник W. Bailey, шеф војне мисије при штабу Д.М., извештава своју команду крајем фебруара 1943 године:
-“ Михаиловић је изгубио разум и јавно на скупу у Липову код Колашина изјавио да су му једини непријатељ партизани.” Архив Форин Офиса, ФО371/37583.

Због ове његове изјаве Британци су забранили рад радио станице Југословенске владе у Јерусалиму и предузели низ мера које ће довести до пада избегличке Владе на челу са Слободаном Јовановићем.
Черчил је због овог догађаја позвао на рапорт председника Владе Јовановића и између осталог му рекао:
-“Ви ћете разумети да Влада Његовог Величанства не може а да се не осврне на овај испад нити да га прихвати. Наша Влада не може и даље да подржава покрет чији се вођа не двоуми да јасно изјави да су му непријатељи његови савезници, а не окупатори његове земље. Уколико Михаиловић није спреман да измени своју политику према окупатору то ће бити довољан разлог да преиспитамо своју садашњу политику подршке његовом покрету”.

-„Британска политика на Балкану у 2.св.рату“- Е. Баркер: „Нема сумње да је Михаиловићева сарадња са окупатором представљала озбиљну невољу. Чини се да је то довело у гадну неприлику државног секретара вањских послова, Еден-а, у децембру 1943. године. Због тога је британској влади постало врашки тешко да се пред светом и даље залаже за Михаиловића.“'-ст.472
„Генерал Армстронг, који се 1943. год.. спустио падобраном у Михаиловићев штаб, је покушавао да наговори Михаиловића да одустане од грађанског рата и своју активност усмери на борбу против осовинских сила.“- ст.342



Kako Drazin pokret moze da se oznacava kao antifasisticki kad je on sam, javno, govorio da su mu jedini neprijatelji partizani. !!!!
Zbog toga je svoje prvobitne gospodare, Britance doveo u vrlo nezgodnu situaciju.

Dopuna: 30 Jan 2012 11:57

Sta kaze okupator o cetnicima:


-Извештај опуномоћеног команданта у Србији, Беме-а, од 10.11.1941.год.:
„Пуковник Михаиловић моли да му се да оружје да учествује у борби против партизана „- Архив Војно Историјског Института, АВИИ, Немачки документи 1941, Минхен, с.1208.

-Командант немачких трупа у НДХ, генерал Литерс, извештај од 16.03.1943:
“Четничко руководство је потврдило своју лојалност.”- Архив Војноисторијског института , ВИИ, Немачки документи 1943, бр.38, Национални Архив Вашингтон, NAW-Т-314.

-Наређење италијанске команде од 05.03.1943, Генерал Роботти:
“Као признање четничким формацијама за недавне операције, да им се као награда додели сто квинтала кукурузног брашна и сто хиљада цигарета.”- Архив ВИИ, Итал. документи 1943, док.бр.141.

-Италијански генерал Роата извештава да под својом командом има 19.000 четника марта 1943 године за време Битке на Неретви .- Војно историјски институт, ВИИ, Италијански документи 1943.

-Немачки извештај од 30.10.1941, капетан Јозеф Матл, Абвер:
„Четнички одреди југословенске војске под командом пуковника Д. Михаиловића стављају се на располагање за борбу против партизана.“- Национални архив Вашингтон, NAW, T-314

-Извештај немачке Више команде за југоисток од 1.12.1943:
„Извод из споразума Војног заповедника југоистока и четничких официра капетана Николе Калабића и пуковника Јеврема Симића од 27.11.1943.г.:
-Укључење четничких одреда приликом већих заједнчких операција под немачко заповедништво“.-Национални архив Вашингтон, NAW, T-77, R-882.

-Командант Србије, Генерал Фелбер о преговорима са четницима од 15.07.1944:
“14.07.1944 сам имао разговор са четничким командантом Нешком Недићем из Штаба Драже Михаиловића који се заједно са нама бори у оквиру операције ТРИУМФ, а чија групација броји 10.000 људи. Поново је молио за испоруку оружја и муниције.”- NAW, Т-120, R-780.


Sta kazu cetnicki saveznici:

-Споразум четника и усташко-домобранских снага у Босни, извештај од 15.маја.1942, бојник Перовић, Главни стожер:
„Четници су се обавезали да признају НДХ и понудили су се да учествују у борби против партизана. Забрањује се свако пуцање на четничке постројбе. Четницима издати стрељиво.“-АВИИ, Домобрански документи 1942.

Dopuna: 30 Jan 2012 12:48

Izvestaji engleskih i americkih vojnih misija sa terena tesko optuzuju Mihailovica za izdaju svoje zemlje, i kolaboraciju sa okupatorima.

Stotine dokaza o tome je u vidu izvestaja i fotografija posle rata nadjeno u zaplenjenim nemackim i italijanskim arhivama.

Zbog njegovog ponasanja je pala Vlada Slobodana Jovanovica 1943 g, na zahtev Britanaca. Nisu vise mogli da podrzavaju coveka koji otvoreno saradjuje sa okupatorima, i jos to javno izjavljuje.
To se navodi u dokumentima Forin Ofisa.

Dopuna: 31 Jan 2012 10:37





Dopuna: 31 Jan 2012 10:44

Evo zasto je Pavle Djurisic dobio Gvozdeni krst:



Dopuna: 31 Jan 2012 10:52

Saveznici u borbi protiv NOV:





Dopuna: 01 Feb 2012 10:10

ari gold ::------
Prema nemačkom zapisniku postojala je ponuda Mihailovića da se obustave neprijateljstva, da četnici prihvataju faktičko stanje okupacije, da saradnja između četničkih i nemačkih snaga ne može biti javna kao i izjava Mihajlovića da je jedini cilj borba protiv partizana za šta mu je potrebna municija koju je zatražio od Nemaca. Na sastanku nisu postignuti nikakvi dogovori i sporazumi jer je nemačka strana ponudu odbila uz zahtev da jedinice DM polože oružje.

Kljucna stvar je da je DM trazio ne samo oruzje za borbu protiv partizana (a u korist fasistickog okupatora) nego je trazio da ta saradnja ne bude javna (normalno zbog Britanaca koji su mu davali podrsku i koji su ugostili izbeglicku Vladu).

On se opredelio za vrlo cudnu taktiku: Saradnju sa okupatorom a u isto vreme je trazio nacin da se previse ne zameri Britancima, kod kojih je bila njegova Vlada.

Sasvim je jasno da takva politika nije mogla dugo da opstane.

Citat:Zasto uporno ignorisete operaciju ''Mihailovic'' i poternicu od 200 000 dinara (inace prva poternica za jednim vodjom pokreta otpora u okupiranoj Evropi) koje su usledile nakon sastanka.

Ta poternica je i izdata u dogovoru sa Mihailovicem, u skladu sa dogovorom u Divcima, da se Britancima i svetu predstavi kao antifasista.
U stvarnosti je situacija bila sasvim drugacija, sto su izvestavale i strane vojne misije na terenu.

Brojni nemacki dokumenti i fotografije govore o saradnji cetnika i Nemaca.
To ne moze da se ignorise.

U vreme bitke za Uzicku republiku cetnici su zajedno sa Nemcima mucki napali partizane, iako su od Tita dobili 500 pusaka jer se Mihailovic dogovorio sa Titom da ce oruzje da okrene protiv Nemaca.

Citat:Jugoslovenska izbeglicka vlada u Londonu i Englezi bili su obavesteni i pre i posle sastanka. BBC je 12. novembra preneo vest o ovom sastanku, s pohvalama Drazi za hrabro drzanje pred okupatorom.

Nemojte molim vas da pisete svasta. Britanci pohvalili Drazu zbog pregovora sa Nemcima !!!!
Pa da li vi znate sta pricate ???

Britanci su tada bili u ratu sa Nemcima, jedni drugima su bombardovali gradove. Oni su ga zbog takvog ponasanja kasnije potpuno napustili, jer, kako kazu, nisu vise mogli da tolerisu takvo izdajnicko ponasanje.

Vi izgleda ne shvatate da su tada Nemci i Britanci bili smrtni neprijatelji.

Citat:Draza nema nikakvih obaveza prema partizanima. Naprotiv, njegova je duznost da ih unisti kao petokolonase, bandite, terorsite, paravojnu formaciju. Njegovo je da bira na koji nacin i s kim ce se prvo obracunati. Jer situacija je sledeca:

Prema Ustavu Kraljevine Jugoslavije, kao i prema ustavima svih drugih zemalja, u slucaju ratnog stanja politicke partije zamrzavaju svoje aktivnosti a njihovo clanstvo stupa u vojsku. svako osnivanje paralelnih vojnih formacija smatra se petokolonastvom, banditizmom, a vojska ima zadatak da takve grupe unisti.[/quote]

A znao je da prihvati 500 pusaka o tih istih partizana.

Prema Ustavu, Kralj, Ministar vojni, i drugi nisu smeli da beze iz zemlje i napuste sopstvenu vojsku.
Zemlju je tada izdala njena Vrhovna komanda.
Zato je besmisleno da se pozivate na Ustav, kada su taj Ustav pogazili i Kralj i Vlada.

Dajete definiciju snaga otpora koju su davali i Nemci u prvom periodu rata. To je sramota.
Da li Francuzi govore o svojim snagama otpora da su bili banda ???

Kakav smo to narod ? Bez morala.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

firebar :: Citat:Zasto uporno ignorisete operaciju ''Mihailovic'' i poternicu od 200 000 dinara (inace prva poternica za jednim vodjom pokreta otpora u okupiranoj Evropi) koje su usledile nakon sastanka.

Ta poternica je i izdata u dogovoru sa Mihailovicem, u skladu sa dogovorom u Divcima, da se Britancima i svetu predstavi kao antifasista.
U stvarnosti je situacija bila sasvim drugacija, sto su izvestavale i strane vojne misije na terenu.
Ово је прилично сензационална тврдња.
Чиме можете да је поткрепите?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postoje Drazine depese njegovim komandantima u kojima daje naredbe o saradnji sa Nemcima, ali da to ne bude javno, zbog naroda.

Ocigledno je da je to bilo u skladu da dogovorom u Divcima ( On je tada i trazio takav oblik saradnje).

S obzirom da je pre rata bio u obavestajnoj sluzbi, nije ni cudo da se pojavila ta poternica.

To je bila igra zbog Britanskih vojnih posmatraca. Na njegovu nesrecu oni su vise verovali svojim ocima nego poternici.
Maltene svi su izvestavali da njegove jedinice saradjuju sa Nemcima.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

firebar ::Postoje Drazine depese njegovim komandantima u kojima daje naredbe o saradnji sa Nemcima, ali da to ne bude javno, zbog naroda.

Ocigledno je da je to bilo u skladu da dogovorom u Divcima ( On je tada i trazio takav oblik saradnje).

S obzirom da je pre rata bio u obavestajnoj sluzbi, nije ni cudo da se pojavila ta poternica.

To je bila igra zbog Britanskih vojnih posmatraca. Na njegovu nesrecu oni su vise verovali svojim ocima nego poternici.
Maltene svi su izvestavali da njegove jedinice saradjuju sa Nemcima. 
Стој, неће моћи тако.
У Дивцима Дража јесте понудио да не напада Немце, што ови нису прихватили. Поготово није потписан споразум да се лажно нападају, штампају лажне потернице и остало што сугеришете.

Немате никакве доказе за ову тврдњу.

• 1Ovo se svidja korisniku: Vojo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra :: У Дивцима Дража јесте понудио да не напада Немце, што ови нису прихватили. Поготово није потписан споразум да се лажно нападају, штампају лажне потернице и остало што сугеришете.

Zakljucak se namece sam po sebi.

Ne postoji pisani dokaz o stampanju poternica, naravno, ali posle sastanka u Divcima Drazine jedinice vise ne napadaju Nemce, naprotiv.

-Немачки извештај од 30.10.1941, капетан Јозеф Матл, Абвер:
„Четнички одреди југословенске војске под командом пуковника Д. Михаиловића стављају се на располагање за борбу против партизана.“- Национални архив Вашингтон, NAW, T-314

Документи краљевске владе у Лондону:Извештај од 8.9.1942:
„Четници у Книну деле власт са усташама и то тако да у граду ( по споразуму) врше власт усташе а у околини четници. Четници имају своју песму:“Поглавниче велика ти хвала, што ти нама врати наша права“.- Архив избегличке владе, АИВ, АРБ, ф XLVII.

Извештај од 2.9.1942:
„Откако је Павелић признао православнима слободу вере у многим крајевима четници сарађују са усташама у борби против партизана и успостављању мира у земљи“. АИВ, АХ, ф XXXVI

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izjava pukovnika Branislava Pantica, koji je uspostavio i ucestvovao u pregovorima u Divcima.
kopirano iz knjige Bore Karapandzica "Gradjanski rat u Srbiji"



Састанак и разговор са Немцима у селу Дивци - 3. децембра 1941.
I Општи поглед
Још од 1941, па све до данас, од стране извесних српских кругова,
а и појединаца, строго и оштро је критикована одлука пуковника Ми-

хаиловића, да се састане и преговара са Немцима. Све те оцене овог
догађаја не узимају у процену стварну ситуацију под којом је овај са-
станак одржан. Губи се из вида, да се историски догађаји не дешавају
самобитно и својевољно. А то је фатална грешка. Уистину, просечни
људи нису у стању да друкчије схвате садржину и ток историских
збивања, ВЕЋ САМО У ОГРАНИЧЕНОМ ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ.66 Још у
Старом веку изречена је и написана мисао: ‘ИСТОРИСКА ЗБИВАЊА
ПРОИЗВОД СУ, ИЛИ ВОЉЕ БОГОВА, ИЛИ ВОЉЕ ПОЈЕДИНИХ ВЕЛИКИХ ЉУ-
ДИ’. Ова мисао није тачна. Данас се при студији историских збивања
мора ићи другим путевима и методама. Пре него што се, макакав ис-
ториски догађај, стави под критику, неопходно је потребно добро по-
знавати ток историских чињеница у вези са бесконачним бројем ра-
зних воља и жеља. Ако се овако испита сваки историски догађај дола-
зи се до закључка: ДА СУ ИСТОРИСКА ЗБИВАЊА ПРОИЗВОД КОЛЕКТИВ-
НЕ ВОЉЕ ОДГОВАРАЈУЋИХ НАРОДНИХ МАСА. Фатална је грешка узима-
ти суму безбројних воља, жеља и намера и посматрати их као вољу
појединих личности.
Према предњем, за нас учеснике догађаја из 1941, савршено је ја-
сно, да састанак Дража - Немци није био производ њихове сопствене
воље и намере, већ производ сложених политичких прилика и околно-
сти И ЈАСНО МАНИФЕСТОВАНЕ ВОЉЕ НАРОДНИХ МАСА, ДА СЕ ТАЈ СА-
СТАНАК УИСТИНУ И ОДРЖИ. Слободном вољом пуковник Михаиловић
никад не би пристао, да разговара са Немцима.
Овај мали увод потребан је, са једне стране, да се добије јаснија
слика како треба процењивати историске догађаје, а са друге, да се
уочи са каквим се несавладивим тешкоћама борио пуковник Михаи-
ловић. Оне су у мањој мери проистицале из опште војно-политичке
ситуације, а у много већој од безбројних воља и вољица, како поједи-
них виших и нижих старешина, тако и оних које су проистицале из
народних маса. А те су се тешкоће само множиле из дана у дан, из ме-
сеца у месец. Стога ништа лакше, али ни опасније није, но злонамер-
но критиковати носиоце појединих историских догађаја. Нарочито
ако су они мртви.
II Генеза састанка
Познате су идеолошко-политичке смернице борбеног покрета
српског народа под вођством пуковника Михаиловића. Оне су поста-
вљене почетком маја 1941, када се комунистичка акција још није поја-
вила, ни осетила на земљишту. Са ране јесени 1941, комунистичка
опасност тачно је и јасно уочена и процењена. ОД ТОГА МОМЕНТА БОР-
БА ПРОТИВ КОМУНИЗМА ЗАУЗИМА ГЛАВНО И СРЕДИШНО МЕСТО У СВИ-

МА ПОТХВАТИМА ПУКОВНИКА МИХАИЛОВИЋА И СРПСКОГ НАРОДА. ТА-
КВА ОСТАЈЕ ДО КРАЈА. Разуме се, да су се према развоју догађаја, ме-
њали тактички поступци и, по потреби, примењивао политички опор-
тунизам.
Како се и чиме изразила комунистичка опасност на земљишту и
зашто је морало да дође до састанка Дража - Немци? На то питање од-
говор је следећи:
У духу већ донетих основних одлука, наш вид акције, против оку-
патора, требао је да буде УСТАНИЧКИ. Такав је морао остати до краја,
тј. док војно-политичка ситуација на ‘САВЕЗНИЧКИМ’ ратиштима, не
дозволи прелаз у отворену борбу. У то време, једини ‘САВЕЗНИЧКИ’ -
руски фронт, био је удаљен преко 1000 км од наше области дејства и у
пуном повлачењу. Под тим условима отпочети отворену борбену ак-
цију значило је, повести српски народ у чељусти смрти и истребљења.
Међутим, комунистичко вођство, са Титом на челу, било је за не-
посредну борбену акцију, без обзира на жртве које су падале као од-
мазда комунистичког наопаког рада. Народне масе, на својој кожи,
осећале су резултате овог разорног рада. На свим странама видели су
се: крв, пожар и пустош. Непријатељ је већ жњео богату, а крваву же-
тву смрти и пожара коју су безумно и злочиначки посејали комуни-
сти.
Истовремено, са свих страна, како од највиђенијих, тако и од нај-
простијих људи из народа падали су непрекидни захтеви: ДА СЕ ПРЕ-
КИНЕ БОРБЕНА АКЦИЈА ПРОТИВУ ОКУПАТОРА, А ТИМЕ И ОБУСТАВИ БЕ-
СМИСЛЕНО ПРОЛИВАЊЕ КРВИ. ДАКЛЕ, ТРЕБАЛО ЈЕ, ПО СВАКУ ЦЕНУ,
СПРЕЧИТИ БЕЗУМНУ АКЦИЈУ КОМУНИСТА.

Концем октобра и почетком новембра 1941, у пуном јеку дејство-
вала је непријатељска ‘КАЗНЕНА ЕКСПЕДИЦИЈА’ коју је, на земљишту
Западне Србије, беспоштедно изводила 25 немачка дивизија - хитно
доведена из Француске. Пуковник Михаиловић предузима све мере,
да ово спречи, или бар ублажи рђаве последице злочиначког комуни-
стичког рада. Због држања комуниста другог начина није било, него
да се њихова разорна акција силом онемогући, јер преговори вођени
са њима, нису довели до обуставе њихове борбене акције. Али, чиме?!
Средствима за отворену борбу нисмо располагали. Нарочито се осећа-
ла очајна оскудица у муницији. Велики број бораца није располагао
ни једним метком. Пријатељи далеко. Наслон и помоћ морали су се
тражити. Али на кога и од кога? Једини избор је био Немци - Недић.
Немци су већ пристали да дођу на разговоре. Недић је одбио, али је
био спреман на посредне преговоре.

У оваквој ситуацији 24. новембра 1941, на Слави мајора Мишића
(Св. Мрата), у Мишићевој вили у с. Струганику, донета је одлука по
овом питању. У доношењу одлуке учествовали су пуковници Драго-
љуб Михаиловић, Бранислав Пантић и Драгиша Васић; потпуковник
Драгослав Павловић; мајор Александар Мишић и капетан Ненад Ми-
тровић.
О потреби преговора није било речи. Ситуација је свима била ја-
сна. Она их је неодступно захтевала. Спорно је питање било: са киме
треба преговарати, да ли са Немцима, или са Недићем? После дуже
дискусије већина се сложила да треба преговарати са Недићем. Овоме
се одсудно успротивио Дража и мајор Мишић. Његов закључак по
овом питању био је изражен речима:
- КАД ЈЕ СИТУАЦИЈА ТАКВА ДА МОРАМ ДА ПРЕГОВАРАМ, ОНДА ЋУ
ДА ПРЕГОВАРАМ СА НЕПРИЈАТЕЉЕМ. НА ТО МЕ ОВЛАШЋУЈЕ И МЕЂУНА-
РОДНО РАТНО ПРАВО. УОСТАЛОМ, ШТА МИ МОЖЕМО ДА ДОБИЈЕМО ОД
НЕДИЋА? СВЕ ШТО НАМА ТРЕБА, ОРУЖЈЕ И МУНИЦИЈА, НЕДИЋ МОРА
ТРАЖИТИ ОД НЕМАЦА, ЈЕР ОВДЕ НИСУ У ПИТАЊУ МАЛЕ И СИТНЕ КОЛИ-
ЧИНЕ. ЗАШТО ИЋИ ПОСРЕДНО, КАД МОЖЕМО НЕПОСРЕДНО?
Његово одсудно држање, по овом питању, однело је превагу.
Исто тако било је спорно питање, да ли да се о преговорима оба-
вести Недић? После краће дискусије, а пошто сам ја изложио, да капе-
тан г. др Матл налази, да Недића треба обавестити, донета је одлука
да се тако и учини.
Тако је донета одлука да се преговара са Немцима.
* * *
Техничко извођење и спровођење састанка са Немцима поверено
је мени, с тим, да се од Заповедника Србије тражи лична писмена га-
ранција за личну безбедност пуковника Михаиловића и његове прат-
ње. Одмах сам стилизовао ту гаранцију која је гласила: ‘Заповедник
Србије, својом часном, војничком речју гарантује пуковнику Драго-
љубу М. Михаиловићу, као и његовој пратњи, личну безбедност и си-
гурност, како на самим преговорима, тако исто и док пуковник Миха-
иловић, са својом пратњом, не изађе из дохвата немачких оружаних
снага: Прочитао сам је Дражи и он се сложио са њом.
Затим се приступило редиговању услова и захтева које треба по-
ставити Немцима. После дуже дискусије сложили смо се да Немцима
треба поднети ове захтеве:
1. Моја акција има се посматрати искључиво као борба противу
комунизма. А како је та борба у непосредном интересу и Немаца, по-
требно је, да се мојим оружаним одредима остави слобода акције и да
се они, свим средствима, помогну.
116
2. Спремни смо да кооперишемо у свакој борби, противу комуни-
ста коју би изводиле немачке оружане снаге.
3. Како су за борбу противу комуниста потребна средства то, да
ми се из немачког ратног плена, за први моменат, стави на расположе-
ње:
—20.000 пушака;
—200 митраљеза;
—2.000 пушкомитраљеза;
—100 лаких бацача;
—100.000 ручних бомби;
—муниција: 500 метака на пушку; по 2.000 метака на митраљез и
пушкомитраљез и по 100 бомби на сваки бацач.
Целокупно наоружање, по врстама, да буде истог модела и кали-
бра.
—20.000 југословенских војничких униформи;
—20.000 пари војничких ципела.
4. Да се немачки гарнизони повуку из свих насељених места у
Србији остављајући само неопходно потребне снаге у Београду и Ни-
шу.
5. Стога да се укине контрибуција и свака реквизиција. Преостале
немачке оружане снаге да се издржавају сопственим средствима.
6. Целокупно обезбеђење свих комуникација и објеката поверити
мојим одредима. Ја гарантујем њихову сигурност и безбедност.
7. Да се обустави свако даље гољење припадника ‘Д. М.’
8. Да се из затвора и концентрационих логора одмах пусте на сло-
боду сви припадници ‘Д. М.’, а ја се обавезујем, да ћу пустити на сло-
боду све заробљене немачке војнике.
9. Пројектованом састанку треба да присуствују: пуковници Дра-
гољуб Михаиловић и Бранислав Пантић, мајор Александар Мишић и
капетан Ненад Митровић.
10. Састанак да се одржи 3. децембра 1941. увече, у кафани с.
Дивци.
Потом су услови откуцани на машини, потписани од стране пу-
ковника Михаиловића, а два примерка предата мени: један за Немце,
један за Недића.
Из предњих излагања јасно се види, да је главни и једини циљ са-
станка и разговора са Немцима био: ДА НАМ ОМОГУЋЕ ОДСУДНУ БОР-
БУ СА КОМУНИСТИМА, ДАКЛЕ ЊИХОВО УНИШТЕЊЕ, А ТИМЕ И ОБУСТА-
ВУ КРВАВИХ НЕМАЧКИХ ОДМАЗДА. ДАКЛЕ ОНО ШТО ЈЕ ЗАХТЕВАО ЦЕО
НАРОД.
117


...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Feb 2012 15:45

Pukovnik Pantic je to stvarno do u najmanji detalj objasnio, ali to bi bilo predugo za ovaj forum, pa zbog tog zadrzat cu se samo na toku pregovora. Original se moze procitati na sajtu novo-videlo

VI Разговор у механи у селу Дивци
Кад смо дошли пред механу, видео сам један митраљески вод
(два оруђа) пласиран на неколико корака од улазних врата. На врати-
ма механе два немачка стражара, а под сваким прозором, тако исто,
удвојена стражарска места. Ушли смо у главну механску просторију.
Она је била снажно осветљена. Са таванице са две, а на столу са три
јаке карбитске лампе. Дуж унутрашњег зида били су састављени сто-
123
лови и застрти белим, чистим чаршафима. За овај сто могло је да сед-
не 30-40 људи. У средини стола, до зида, седео је пуковник Когхарт, а
десно и лево заузели су места немачки официри. У моменту нашег
уласка, у знак поздрава, сви су официри устали, па и сам пуковник
Когхарт. Капетан г. др Матл представио му је Дражу и мајора Миши-
ћа. Пуковник их је врло љубазно поздравио и руком им показао да за-
узму своја места. За столом је распоред био овакав: до пуковника Ког-
харта, са десне стране, сео је капетан г. др Матл, а лево заузео је место
један млади, омалени немачки поручник. Он је био тумач. Разговор је
вођен на немачком и нашем језику. Тумач је преводио. Владао је савр-
шено нашим језиком и по свој прилици, био је неки наш фолксдојчер
из групе интелектуалаца. Преко пута пуковника Когхарта заузео је
место Дража, десно од њега мајор Мишић, а лево ја и капетан Митро-
вић. Даље, са обе стране стола, ређали су се немачки официри. Било
их је и виших и нижих, као и зондерфирера разних положаја. Од свих
њих, познавао сам само пуковника Когхарта и капетана г. др Матла. У
свему, за столом је било 20 немачких официра и нас четворица. Укуп-
но - 24 лица.
Кад смо поседали, а пуковник Когхарт дао дозволу да се може
пушити, узео је реч немачки пуковник, који је дословно рекао:
- ГОСПОДО, ДОНОСИМ ВАМ ПОЗДРАВ И ПОРУКУ ЗАПОВЕДНИКА СР-
БИЈЕ. ЈА НИСАМ ДОШАО ДА ВОДИМ ПРЕГОВОРЕ. НЕМАЧКИ ВЕРМАХТ НЕ
ПРЕГОВАРА СА БАНДИТИМА. ОН ИХ ХВАТА И СТРЕЉА. СТОГА САМ И ЈА
ДОШАО ДА ВАМ ОВО УСМЕНО САОПШТИМ СА ЗАХТЕВОМ: ПОЛОЖИТЕ
ОРУЖЈЕ, РАСПУСТИТЕ ВАШЕ БАНДИТЕ И УКЉУЧИТЕ СЕ У ОПШТИ ПО-
КРЕТ У БОРБИ ПРОТИВ КОМУНИЗМА. НЕМАЧКИ ВЕРМАХТ ГАРАНТУЈЕ ВА-
ШУ ЛИЧНУ СИГУРНОСТ И БЕЗБЕДНОСТ, ДОГОД НЕ НАЂЕТЕ СВОЈЕ МЕСТО
У ОПШТИМ СНАГАМА, КОЈЕ СЕ БОРЕ ПРОТИВ КОМУНИЗМА.
Прве речи пуковника Когхарта дејствовале су на мене као гром.
Био сам запрепашћен и изненађен. Јаче сам стегао бомбу и погледао
капетана г. др Матла. Он је седео потпуно мирно. На његовом лицу
нисам могао ништа приметити. Погледао сам Дражу. Али његово бра-
дато лице, са наочарима, није одавало никакво изненађење и узбуђе-
ње.
Пуковник Когхарт је продужио:
- МАДА ЗНАМ СВЕ ВАШЕ УСЛОВЕ И ЗАХТЕВЕ, КОЈЕ СТЕ ПИСМЕНО
ИЗЛОЖИЛИ, ИПАК САМ ДОШАО ДА МИ ИХ И УСМЕНО ИЗЛОЖИТЕ И ОБЈА-
СНИТЕ. НАРОЧИТО ДА МИ ОБЈАСНИТЕ РАЗЛОГЕ ЗБОГ КОЈИХ СТЕ ПОВЕЛИ
ОТВОРЕНУ БОРБУ ПРОТИВ НЕМАЧКИХ ОРУЖАНИХ СНАГА, А КОЈА СТОЈИ
У ПРОТИВНОСТИ СА МЕЂУНАРОДНИМ РАТНИМ ПРАВОМ?! ИМА РЕЧ ПУ-
КОВНИК МИХАИЛОВИЋ.
Дража је отпочео на дугачко и широко, да излаже нашу вековну
борбу за слободу и опстанак. У главном рекао је: Целокупна борба
српског народа, кроз векове, имала је за циљ: да се створе сви преду-
124
слови за бољу и лепшу будућност српског народа, како би могао да
живи и ради у части и слободи. Српски народ никад није угрозио ни-
чију част и слободу. Кроз вековну борбу српски народ доказао је, да је
способан за самосталан рад и живот. Он је, у тој борби, увек залагао
све своје снаге, без обзира какви ће резултати бити. Он је увек био
спреман, да све жртвује за част и слободу. Он је увек налазио изворе
одушевљења за крвави и тешки пут дужности и части.
Овде је пуковник Когхарт прекинуо Дражина излагања речима:
- ДОБРО, ДОБРО. СВЕ МИ ТО ЗНАМО И ЦЕНИМО БОРБУ СРПСКОГ НА-
РОДА. АЛИ ИЗЛОЖИТЕ НАМ И КАЖИТЕ НАМ ШТО О ДАНАШЊОЈ КОН-
КРЕТНОЈ СИТУАЦИЈИ - ЗБОГ КОЈЕ СМО СЕ И САСТАЛИ.
Дража је потом отпочео да излаже моменталну ситуацију. Углав-
ном се оборио на комунисте, тражећи потребна средства за борбу про-
тиву њих. Срж његовог излагања, била је:
- Да он добро познаје данашњу војно-политичку ситуацију и да је
свестан, да је борба против немачких оружаних снага, под данашњим
условима - безпредметна и убитачна за српски народ.
На овом месту пуковник Когхарт прекинуо је Дражу - речима:
- ЗНАЧИ, АКО СЕ ИЗМЕНЕ ДАНАШЊИ УСЛОВИ - ВИ ЋЕТЕ НАС НАПА-
СТИ?
На то је Дража одговорио:
- Па, г. пуковниче, ми смо непријатељи и ви то добро разумете.
Уосталом, то све зависи од вас.
На то пуковник Когхарт није ништа одговорио. Дража је проду-
жио:
- У вези са данашњом ситуацијом, свим својим одредима издао
сам наређење да избегавају сваку борбу са немачким оружаним снага-
ма. Од октобра месеца, целокупан мој напор и све моје снаге ангажо-
ване су у борби против комуниста. Али ја не располажем средствима
за успешно вођење те борбе. А кад би их имао, на територији окупи-
ране Србије завладао би ред и мир. Стога сам и одлучио, да дођем на
овај састанак, да замолим за та неопходна средства. Нема потребе да
истичем, да је та борба у обостраном интересу.
На то је пуковник Когхарт прекинуо Дражу речима:
- КАЖЕТЕ ДА СЕ БОРИТЕ И ДА ХОЋЕТЕ ДА СЕ БОРИТЕ ПРОТИВУ КО-
МУНИСТА. МИ ТО ИСТО ХОЋЕМО И ЧИНИМО. АЛИ, МИ ВАМ НЕ ВЕРУЈЕ-
МО. ДА СТЕ ВИ ЛОЈАЛНИ, ВИ БИ ПОСТУПИЛИ КАО НЕДИЋ, ЉОТИЋ, ПЕЋА-
НАЦ И ТОЛИКИ ДРУГИ, КОЈИ СУ, ЈОШ У ПОЧЕТКУ, ОТВОРЕНО СТАЛИ НА
НАШУ СТРАНУ И, У БОРБИ ПРОТИВУ КОМУНИСТА, ЧИНЕ НАМ НЕОЦЕЊИ-
ВЕ УСЛУГЕ. ДА СТЕ ВИ ЛОЈАЛНИ И ИСКРЕНИ ВИ БИ СЕ ЈОШ МНОГО РАНИ-
ЈЕ УКЉУЧИЛИ У ОПШТУ БОРБУ ПРОТИВУ КОМУНИСТА. УМЕСТО ТОГА,
ВИ СТЕ СЕ ОДМЕТНУЛИ У ШУМУ, УЗБУНИЛИ НАРОД И ВОДИТЕ ОТВОРЕ-
НУ БОРБУ ПРОТИВ НЕМАЧКОГ ВЕРМАХТА. НЕПРЕКИДНО ГОВОРИТЕ О
НАРОДУ И ЊЕГОВОЈ ВОЉИ. НАРОД РАДИ И ГОВОРИ ОНО, ШТО РАДЕ ЊЕ-
125
ГОВИ ИНТЕЛИГЕНТНИ, А ПАМЕТНИ СИНОВИ. МИ ТО, НЕМЦИ, ВРЛО ДО-
БРО ЗНАМО. АЛИ ЈОШ НИЈЕ ДОЦКАН. ПОСТУПИТЕ ПО ПОРУЦИ ЗАПОВЕД-
НИКА СРБИЈЕ И МИ ЋЕМО ВАМ СТАВИТИ НА РАСПОЛОЖЕЊЕ СВА ПО-
ТРЕБНА СРЕДСТВА - ЗА БОРБУ ПРОТИВУ КОМУНИСТА.
Дража је оштро реагирао на навод ‘ДА ОН ВОДИ ОТВОРЕНУ БОРБУ
ПРОТИВУ НЕМАЧКОГ ВЕРМАХТА’, доказујући, да он никада није издао
наређење да се нападају немачке оружане снаге. Напротив. Сва њего-
ва наређења управљена су на то, да се та борба избегава, сем у случа-
ју, да његове снаге буду од Немаца - нападнуте. Тако је било до сада,
а тако ће бити и у будуће.
На то се пуковник Когхарт обратио једном од немачких официра,
који је из своје торбе извадио један пакетић и предао пуковнику. Он је
развио пакет и одатле узео неколико фотографија и предајући их Дра-
жи, упитао га:
- ДА ЛИ СУ ВАМ ПОЗНАТЕ ОВЕ ФОТОГРАФИЈЕ И ОДАКЛЕ ОНЕ ПОТИ-
ЧУ?
Дража је узео фотографије, разгледао их и кратко одговорио:
- Не.
На то је пуковник Когхарт рекао:
- ВЕРУЈЕМ. ТО СУ ФОТОГРАФИЈЕ НАШИХ ВОЈНИКА КОЈИ СУ ПАЛИ 8.
ОКТОБРА У БОРБИ КОД С. ЉУЉАКА. ВАШИ СУ ИХ ЉУДИ ОВАКО УНАКА-
ЗИЛИ И МРТВЕ ОСРАМОТИЛИ.
Дража је опет оштро изјавио: да је то дело комуниста, а не њего-
вих људи.
На то је пуковник Когхарт приметио:
- НЕ, НЕ. МИ ИМАМО СИГУРНА ОБАВЕШТЕЊА ДА СУ У ТОЈ БОРБИ
УЧЕСТВОВАЛИ И ВАШИ ЉУДИ ПОД КОМАНДОМ МАЈОРА ПАЛОШЕВИ-
ЋА.71
Дража је одговорио:
- Могуће је. Ја за то нисам знао, нити сам издао наређење да се та
борба води, а најмање да се непријатељски војници скрнаве и мртви
срамоте.
Пуковник Когхарт на то је рекао:
- ТО ВАШУ ОДГОВОРНОСТ, КАО КОМАНДАНТА, НЕ УМАЊУЈЕ. ВИ СТЕ
ОДГОВОРНИ ЗА ЗЛОЧИНАЧКА ДЕЛА ВАШИХ ПОТЧИЊЕНИХ.
Док се овај разговор водио, фотографије су дошле у моје руке.
Био сам изненађен. Оне су представљале немачке војнике, погинуле
код с. Љуљака. Лешеви су били масакрирани, унакажени, полни орга-
ни одсечени и стављени у уста погинулих.
После овог разговора настао је кратак тајац, који је прекинуо пук.
Когхарт, рекавши:
71 Видети на стр. 100. фус ноту 46, где су наводи Звонимира Вучковића о овој борби.

- ДОБРО. МИ СМО РАЗГОВАРАЛИ О СВЕМУ, АЛИ ГЛАВНО ПИТАЊЕ
НИСМО ДОДИРНУЛИ. ЈА ЈОШ НИСАМ ЧУО ВАШ ОДГОВОР НА ПОРУКУ ЗА-
ПОВЕДНИКА СРБИЈЕ.
Дража је поћутао неколико секунада, па је одговорио:
- ПОРУКА И ЗАХТЕВ ЗАПОВЕДНИКА СРБИЈЕ ТОЛИКО СУ ДАЛЕКОСЕ-
ЖНИ И ТАКО ДУБОКО ЗАСЕЦАЈУ У НАШ ДОСАДАШЊИ РАД, ДА ЈА НА ТУ
ПОРУКУ, САДА ОДМАХ, НЕ МОГУ ДА ОДГОВОРИМ. НИСАМ ОВЛАШЋЕН
ДА ДОНОСИМ ТАКО СУДБОНОСНЕ ОДЛУКЕ. ЈА МОРАМ ДА СЕ ПОСАВЕТУ-
ЈЕМ СА ЉУДСТВОМ МОГА ШТАБА, А ТАКО ИСТО И СА ВИЂЕНИМ ЉУДИ-
МА ИЗ НАРОДА. КРОЗ НЕДЕЉУ ДАНА ДАЋУ ВАМ ПИСМЕНИ ОДГОВОР.
Пуковник Когхарт на то је одговорио:
- ДОБРО. ДРУГИ ОДГОВОР НИСАМ ОЧЕКИВАО. РЕКАО САМ, ДА МИ НЕ
ВЕРУЈЕМО У ВАШУ ЛОЈАЛНОСТ И ИСКРЕНОСТ. ЈА НЕ ВЕРУЈЕМ НИ У ВА-
ШЕ ОБЕЋАЊЕ И НЕ ОЧЕКУЈЕМ ВАШ ОДГОВОР. ДА ИМАМ СЛОБОДУ АКЦИ-
ЈЕ, ЈА ЗНАМ ШТА БИХ СА ВАМА УРАДИО. АЛИ ВИ ИМАТЕ ПИСМЕНУ ГА-
РАНЦИЈУ ЗАПОВЕДНИКА СРБИЈЕ КОЈА ГАРАНТУЈЕ ВАШ ЖИВОТ. ГОСПО-
ДО, ЗАВРШЕНИ СУ НАШИ РАЗГОВОРИ. ВИ СТЕ СЛОБОДНИ. МОЖЕТЕ ИЋИ.

После ових речи, пуковник Когхарт се дигао, а тако исто и сви
немачки официри. Дигли смо се и ми и упутили излазу. При нашем
изласку сви немачки официри у знак поздрава заузели су став ‘мир-
но’, па и сам немачки пуковник.


Dopuna: 01 Feb 2012 16:03

1. Моја акција има се посматрати искључиво као борба противу
комунизма. А како је та борба у непосредном интересу и Немаца, по-
требно је, да се мојим оружаним одредима остави слобода акције и да
се они, свим средствима, помогну.



Znaci on je spreman da se stavi potpuno u sluzbu nijemaca, sa ciljem istrebljenja komunista kao najvecih srpskih neprijatelja.



2. Спремни смо да кооперишемо у свакој борби, противу комуни-
ста коју би изводиле немачке оружане снаге.


Spreman je da podrzi Nijemce u borbi protiv komunista.
3. Како су за борбу противу комуниста потребна средства то, да
ми се из немачког ратног плена, за први моменат, стави на расположе-
ње:
—20.000 пушака;
—200 митраљеза;
—2.000 пушкомитраљеза;
—100 лаких бацача;
—100.000 ручних бомби;
—муниција: 500 метака на пушку; по 2.000 метака на митраљез и
пушкомитраљез и по 100 бомби на сваки бацач.
Целокупно наоружање, по врстама, да буде истог модела и кали-
бра.
—20.000 југословенских војничких униформи;
—20.000 пари војничких ципела.


Pri cemu trazi da ga ti isti nijemci za te namjere i naoruzaju.


4. Да се немачки гарнизони повуку из свих насељених места у
Србији остављајући само неопходно потребне снаге у Београду и Ни-
шу.
Ovime zeli da mu se obezbijedi i civilna vlast na cijeloj teritoriji Srbije, prakticno Nediceva uloga.


5. Стога да се укине контрибуција и свака реквизиција. Преостале
немачке оружане снаге да се издржавају сопственим средствима.
Ovo mi totalno nejasno, pa nisu Nijemci dosli u Srbiju da se "ganjaju" sa partizanima vec da isisaju sve nase resurse, pocev od besplatne radne snage ratnih zarobljenika, kompletne poljoprivredne i industrijske proizvodnje, do rudnih bogatstava.....
6. Целокупно обезбеђење свих комуникација и објеката поверити
мојим одредима. Ја гарантујем њихову сигурност и безбедност.
Cudna mi postavka
7. Да се обустави свако даље гољење припадника ‘Д. М.’
Znaci mir.
8. Да се из затвора и концентрационих логора одмах пусте на сло-
боду сви припадници ‘Д. М.’, а ја се обавезујем, да ћу пустити на сло-
боду све заробљене немачке војнике.

Opet mir

9. Пројектованом састанку треба да присуствују: пуковници Дра-
гољуб Михаиловић и Бранислав Пантић, мајор Александар Мишић и
капетан Ненад Митровић.
10. Састанак да се одржи 3. децембра 1941. увече, у кафани с.
Дивци.
Потом су услови откуцани на машини, потписани од стране пу-
ковника Михаиловића..........




Ako je ovo tacno, a ovdje se radi o kraju 41.godine, i ako je Mihajlovic ovo potpisao, to je onda VELEIZDAJA pa sam kralj ima da ga osudi

• 1Ovo se svidja korisniku: Vojo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bora Karapandzic i njegova knjiga su nepouzdani izvori, imajuci u vidu njegove simpatije prema cetnicima.

Ko moze da garantuje tacnost i autenticnost tih navoda ?
Sav taj dijalog je naravno izmisljen da bi se ublazio stepen izdaje.

Fotografije govore sve.