Cetnici u svetlu dokumenata

• 3Ovo se svidja korisnicima: vathra, Gorski car, apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Apr 2012 0:09

Poziv na saradnju

Postavio sam na sajt zbirku dokumenata Armijske grupe F. To su slike stranica sa rolne mikrofilma iz zbirke NARA u Washingtonu ( http://www.archives.gov/ ).
Veliki deo ovih dokumenata odnosi se na Jugoslaviju (AgF je pokrivala Jugoslaviju i Grčku).
Međutim, dokumenti nisu pregledani. Potrebno je da se opišu, a ne bi bilo loše da se najzanimljiviji i prevedu. Kao što možete videti, sad ova uvodna stranica ne vredi mnogo:
http://www.znaci.net/00001/301.htm
Kad se unesu opisi, biće mnogo korisnija.
Dokumenti dosta obećavaju: prvi na koji sam naišao a koji se odnosi na Jugoslaviju, je izveštaj poznate obaveštajno-diverzantske "jedinice Konrad" obaveštajnom odeljenju štaba AgF. Ima tri strane i počinje ovde:
http://www.znaci.net/NARA/AgF/301_48.htm
S obzirom da će ovih dokumenata uskoro biti mnogo, moja ideja je da objavim poziv:
- svima koji poznaju neke od ovih dokumenata
- svima koji su zainteresovani i raspoloženi da ih pregledaju
da svoja znanja podele sa ostalima. Sve poslate informacije biće objavljene i podeljene sa zainteresovanim. Veliki posao biće lakši kad se podeli na više ljudi.

Dopuna: 07 Apr 2012 1:34

Hm, to na stranama 48-50 je ovaj dokument, već objavljen u prevodu:
http://www.znaci.net/00001/4_12_4_55.htm
Idemo dalje.

Dopuna: 07 Apr 2012 2:13

Na narednim stranama (50-51: http://www.znaci.net/NARA/AgF/301_48.htm ) je zabeleška sa razgovora komandanta barona von Wechsa i izaslanika Neubachera o situaciji u Srbiji od 8. X 1944. Između ostalog, govori se i o četnicima, i spominje njihova uporna borba protiv komunista, naslanjanje na nemačke snage i povezivanje sa njima. Dokument govori o nemačkom planu da, u kontekstu predstojećeg povlačenja preko Srbije, upotrebe četnike da borbom protiv komunističkih bandi na terenu oslobode komunikacije za nemačko izvlačenje. I o potrebi da se upotreba četnika nastavi i na teritoriji NDH, te da se vlasti NDH navedu da to. prihvate.

Upravo tako se i odvijao budući razvoj:
http://bit.ly/IeBfEr

Toliko o "lažnim komunističkim dokumentima".

• 1Ovo se svidja korisniku: despot07
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ni na jedno pitanje koja sam ti postavio nisam dobio odgovor. Nisam ga ni očekivao jer sam siguran da o tome ne znaš ništa više od onoga što si pročitao kod Samardžića - zato ne glumi nekog znalca.

Što se tiče logike ona ti je stvarno... vrh. Što bi rekao Apostata :"Svega ima u Alahovoj bašti". Znači (po tebi, naravno) Tito se po jednom italijanskom izveštaju sastao sa službenikom MVP NDH i, iako niko ne zna o čemu su razgovarali i koji su zaključci i rezultati tog sastanka, sam čin njihovog susreta poništava sve one dokumente o saradnji četnika i ustaša. Namerno kažem "ustaša" jer ako je Rušinović ustaša i ako je Pavelić ustaša (a jesu naravno) onda su četnici sarađivali sa ustaškom državom. Njoj su potpisivali priznanje postojanja, sa njenim oficirima su postizali pisane sporazume, na njihovom platnom spisku su bili... Ah da, zaboravio sam - sve je to bilo zarad očuvanja srpskog nacionalnog bića (naravno i zarad malo šverca i isplate novčanih naknada). Možda ćeš pružiti i ono već izlizano i infantilno objašnjenje da su to sve falsifikati. Naravno, šta drugo reći u odbranu tebi nepojmljivog - četnici su mnogo otvorenije i plodnije sarađivali sa NDH (što se vidi i na primeru Kozare recimo) nego što su to partizani mogli i zamisliti, a kamoli ostvariti.

Dopuna: 06 Apr 2012 21:02


Ah da. Zaboravio sam da te nešto žiga u grudima kada pomenem pročetničke istoričare. Zašto? Hoćeš da ti ih navedem po azbučnom redu ili po količini pristrasnosti koju ispoljavaju u svojim radovima?

Дакле ова дискусија са тобом могла би се поставити по оној народној ја о клин а ти о плочу,колико си само небулоза написао на овом твом посту морао сам да извучем неколико реченица које су баш упечатљиве, па да кренемо;
Четници су потписвали неке споразуме са усташама и сарађивали су са њима ,били што кажеш на платном списку,ово је једна реченица која се у твојим постовима константно понавља иако сам ти већ дао одговоре на ту твоју констатацију кроз писма италијанских војника из 2.св.рата који су били у далмацији и који то оповргавају самим описом у каквом су односу били усташе и четници кроз сам опис ситуације на терену.
Друго,помињеш очување српског националног бића и наводни шверц пића и ко зна чега још алудирајући на тобоже тезу да их ја и сви остали прочетнички историчари на тај начин покушавамо да их аболирамо одговорности,мишљења сам да си много остао под утиском на задње ратове који су се догодили на југословенским просторима, где је тога несумњиво било ,и да на један подмукли начин покушаваш да то убациш у дешавања која су била у другом св.рату.
Ту бих могао да те питам ,имаш ли било какав документ или изјаву да је тога било ,наравно немој неке комуно доказе да ми овде постављаш тоби тек била мизерија са твоје стране.
Наравно да су по теби четници имали много плоднију сарадњу са усташама,али до пре само 21.год уназад партизани су били чисти као оно што сунце сија на небу али ,мало помало долазимо до података који партизане све више и више бацају у мрачне одаје сарадње и са немцима и са усташама што признаћеш теби и теби сличнима никако не одговара јер поред савести која те очигледно мучи ,полако се постављају и све више и више питања која су све болнија ,као ово моје на пример о састанку тита и усташког чиновника које ти покушаваш на све начине да минимилизујеш и даш придев безначајног,то мени говори колико се ти уистину трудиш да сачуваш и партизане и комуно идеологију од таквих непријатних ствари и чињеница.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ginjica :: ,мало помало долазимо до података који партизане све више и више бацају у мрачне одаје сарадње и са немцима и са усташама што признаћеш теби и теби сличнима никако не одговара јер поред савести која те очигледно мучи ,полако се постављају и све више и више питања која су све болнија ,као ово моје на пример о састанку тита и усташког чиновника које ти покушаваш на све начине да минимилизујеш и даш придев безначајног,то мени говори колико се ти уистину трудиш да сачуваш и партизане и комуно идеологију од таквих непријатних ствари и чињеница.



Pregovori nisu saradnja.Saradnja dolazi posle uspesnih pregovora (ako je tema pregovora uspostavljanje saradnje).
Martovski pregovori su razjasnjeni.Sto se tice Rusinovica i sastanka, pregovore su pokrenukli ustase i nista nije ugovoreno.

• 1Ovo se svidja korisniku: sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Apr 2012 10:22

Citat:Ту бих могао да те питам ,имаш ли било какав документ или изјаву да је тога било ,наравно немој неке комуно доказе да ми овде постављаш тоби тек била мизерија са твоје стране.

NEZAVISNA DRŽAVA HRVATSKA
GLAVNI STAN POGLAVNIKA
GSP. Br. 1070-1942.
Zagreb, 30. lipnja 1942.
MINISTARSTVU UDRUŽBE

Do sada je Glavni stan Poglavnika preko ovoga povjerenstva vodio pregovore sa
sliedećim četničkim grupama:
1. Grupa Ozrenskih četnika, sastojeći se iz Ozrenskog i Trebavskog odreda-(na području
Velike župe Usora i Soli te Posavje).
2. Grupa Majevičkih četnika (na području Velike župe Usora i Soli, te Posavje) i
3. Grupa Zeničkih četnika-Zenički četnički odred-(na području Velike župe Lašva i
Glaž).
Osim toga po opunomoćenicima vodjeni su pregovori sa četnicima na području velikih
župa Sana i Luka, te Pliva i Rama, zasjecajući i područja velikih župa Livac i Zapolje, te
Posavje.
Svi pregovori, osim onih pod točkom 2. uspjeli su i zapisnički je utvrdjeno, da
četnici priznaju vrhovničtvo Nezavisne Države Hrvatske i kao njeni državljani
izražavaju odanost i lojalnost njenom Poglavaru-Poglavniku i privrženost
Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, te da prekidaju neprijateljstva prema vojnim i
građanskim oblastima Nezavisne Države Hrvatske i obavezuju se u svakom pravcu
pomagati državne oblasti u sredjivanju obćih prilika na cielom dielu Hrvatskog
državnog područja, te im u tu svrhu pružati svaku pomoć.
U ostalim podrobnostima ugovarajuće strane sporazumile su se u sliedećem:
a) dok se organiziraju obćinska poglavarstva samoupravnu vlast na dotičnom području
mogu vršiti zapoviednici četničkih odreda, odnosno po njima imenovane obćinske vlasti,
no pod kontrolom vlasti Nezavisne Države Hrvatske.
b) dok postoji opasnost od partizanskih oružanih bandi, četničke postrojbe mogu
dobrovoljno surađivati sa hrvatskim oružanim snagama na suzbijanju i uništavanju
partizana, te u tu svrhu mogu zadržati oružje pod kontrolom hrvatskih vojnih vlasti.
c) zapoviednici četničkih postrojbi moraju se obvezati da će u što kraćem roku, a najdalje
za mjesec dana, dostaviti nadležnom zapoviedniku divizije izkaz svojih postrijbi (ljudstva
i naoružanja) sa podatcima navedenim u dva obrasca, koja su im u tu svrhu predložena.
d) svaki onaj, koji se zatekne sa oružjem, a nije naveden u izkazima ima se smatrati za
obje strane kao odmetnik
e) kad prestane potreba za držanje oružja kod četničkih postrojba ove će ge predati uz
nagradu hrvatskim državnim vlastima koje će nagradu odrediti
f) hrvatske državne vlasti izdavat će četničkim postrojbama streljivo u koliko to situacija
bude zahtjevala
g) četnici, koji budu ranjeni u borbi s partizanima mogu se liečiti u bolnicama i
ambulantama, kao i ostali pripadnici oružane snage Nezavisne Države Hrvatske
h) pripadnicima četničkih postrojbi mogu se dati nagrade i odlikovanja u koliko se
istaknu u borbi proti partizanima
i) udovicama i siročadi četnika, čiji su hranitelji pali u borbi proti partizana može se
dodieliti potpora od strane države u smislu postojećih zakonskih propisa, koji vriede za
sve državljane Nezavisne Države Hrvatske
j) žitelji dotičnog područja u pogledu prehrane uživaju ista prava kao i ostali državljani
k) obiteljima, čiji su hranitelji u njemačkom zarobljeništvu, a ne pripadaju partizanima,
isplaćuju se podpore u smislu zakonskih propisa, a mogu se izplaćivati mirovine i rente
radničkog osiguranja svima onima, koji na to imaju zakonsko pravo, a lojalni su građani
l) žiteljstvu dotičnog područja u koliko bude imalo preporuku od četničkih zapoviednika
može se dozvoliti zaposlenje na državnim i drugim javnim radovima
m) po preporuci četničkih zapoviednika mogu se vratiti svojim kućama one osobe, koje
se nalaze u logorima, u koliko tomu ne stoje na putu kakvi drugi važni zakonski razlozi
n) svim izbjeglicama dozvolit će se nesmetan povratak svojim kućama, u koliko se nalaze
u državi i koliko su stradale može im se dodieliti pomoć kao i svim ostalim državljanima
Nezavisne Države Hrvatske
o) svima se ima dozvoliti kretanje i izmjena dobara kao i ostalim građanima Nezavisne
Države Hrvatske u smislu postojećih propisa
p) konačno se može omogućiti izmjena još sada postojećih jugoslavenskih novčanica sa
dotičnog područja, a po izkazu koga će predložiti četnički zapoviednici.
Sve ovo odnosi se na pripadnika odnosno državljanina Nezavisne Države Hrvatske..
U koliko na tom području ima inozemaca, imaju zemlju ostaviti, a nesmetan odlazak
ima im se omogućiti.
Četničke postrojbe sudjelovat će dobrovoljno u suzbijanju i uništavanju
komunističko-boljševičkih bandi zajedno sa oružanom snagom Nezavisne Države
Hrvatske, pod obćom zapoviedi zapoviednika ove oružane snage, pri čemu će
zapoviednici četničkih postrojbi zapoviedati svojim postrojbama.
Četničke postrojbe mogu izvoditi samostalne potrebne akcije protiv partizana, no u
ovome će na vrieme izviestiti zapoviednike Hrvatske oružane snage.
Zapisnički su se obje strane obavezale, sve gore navedeno točno ispunjavati i sve
učiniti, da se obje strane sporazuma pridržavaju.
Val želje četnika za mirnim životom i pregovorima i dalje se osjeća, te se i dalje
sklapaju sporazumi.
Potrebno je da izvršni organi i svu dužnostnici na terenu budu obaviešteni o načinu
svoga djelovanja pri uvođenju primljenih obaveza u život, te je radi toga nužno izdati
podrobne upute na temelju obćih smjernica za sklapanja ugovora sa četnicima
(dostavljena od Glavnog stana Poglavnika sa Gsp. Br.1035-42.), da bi se ugovori de facto
i izvršivali.
Nadležni će, svaki u svom djelokrugu, zapoviedati i regulirati sva ona posebna
pitanja, koja spadaju u njihovu kompetenciju i dostaviti na izvršenje podređenim i onih
oblasti na području Velikih župa Bosne, Hercegovine i obalnog pojasa, koji za sada još
nisu obuhvaćene, da bi u danom slučaju svi državni organi, bez zatezanja, mogli točno
uredovati po svim pitanjima političko-socijalnog odnosno vojnog značenja.

Za točnost: Zapoviednik Glavnog stana Poglavnika:

General Prpić v. r. Vojskovođa Kvaternik v. r.

Dopuna: 07 Apr 2012 10:29

Saradnja ustasa i cetnika
General Djukic se sredinom aprila 1945. nasao sa Mihailovicem na planini Motajici. U
svojim secanjima objavljelnim u Buenos Ajresu 1955, pod naslovom "Iz sume u
emigraciju - Drazine poruke Pavelicu", Djukic pise da mu je "Draza saljuci ga kod
Pavelica" rekao kako mu je namera da sa cetnicima ide u Sloveniju, u siri reon Novog
Mesta, te da je za to potrebno da se kod vlasti NDH izmoli da odobre "prelazak nasih
ljudi preko hrvatske drzave". Zatim, da trazi "od Zagreba pomoc u hrani, municiji i
lekovima", i resi jos neka pitanja. Djukic navodi da mu je "djeneral Draza" poverio da
ispita "mogucnost saradnje vojnih jedinica, Pavelicevih i nasih", dakle saradnje ustasa i
cetnika. Sa Djukicem je u Zagreb putovao i inzenjer Vladimir Predavac, sin Josipa
Predavca, potpredsednika HSS.
S njima je u Slavonski Brod putovao i kapetan Nesko Nedic, oficijelni komandant
Valjevskog cetnickog korpusa, inace Mihailovicev izaslanik za pregovore sa Nemcima. U
Slavonskom Brodu prihvatio ih je ustaski veliki zupan Sobalic. Nedic se, po zavrsenom
poslu, vratio u stab Draze Mihailovica, a Djukica i Predavca Sobalic je u svom
sluzbenom automobilu odvezao u Zagreb, gde su stigli 17. aprila. Djukica su docekali
ustaski generali Ante Maskov i Jozo Rukavina. Ubrzo su se Djukicu pridruzili advokat dr
Ranko Brasic, stalni Mihailovicev predstavnik kod Pavelica i major Zika Andric, "neka
vrsta Drazinog vojnog atasea kod ustasa" (Karapandzic, 438). Istog dana je u staroj
banskoj palati u Gornjem gradu odrzan sastanak izmedju predstavnika cetnika, to jest
Djukica i Predavca i ustaskih funkcionera Pavelica i Andrije Artukovica. Sutradan je u
Pavelicevom dvorcu u Tuskancu odrzan drugi sastanak.
Tom prilikom uz Djukica su bili Predavac, Brasic i Andric, a sa Pavelicem ustaski
generali Djordje Gruic i Vjekoslav Maks Luburic, svojevremeni komandant ustaskog
logora Jasenovac - najveceg stratista Srba. Treci sastanak Djukica sa Pavelicem odrzan je
tek 22. aprila. Pauza je nastala zbog toga sto je Maks Luburic otputovao u Bosnu, gde su
ustase izvodile masakr nad cetnicima Pavla Djurisica.
Rezultat pregovora Mihailovicevog izaslanika divizijskog generala Djukica sa
poglavnikom Pavelicem bio je da je najveci krvnik srpskog naroda cetnicima obecao i
ucinio sve sto je Djukic trazio. Kako pise Djukic u svojim secanjima, Pavelic je "prema
nasem trazenju poslao kamione sa lekovima i municijom, a sem toga izdao je potrebna
naredjenja nadleznim organima da se Drazina grupa propusti kroz Hrvatsku u pravcu
Slovenije".
O misiji generala Djukica, ustaski vodja Pavelic ("Hrvatska drzava zivi", Buenos Ajres,
1949), izmedju ostalog pise: "General Djukic mi je odmah razlozio zelju generala
Mihailovica da njegovo ljudstvo moze nesmetano proci kroz Hrvatsku na putu u Italiju".
Pavelic, dalje, kaze: "Ja sam njihov prolaz odmah nacelno odobrio, a zatim sam celu stvar
predao zapovednistvu treceg ustaskog zbora". Britanski tajni agent major Stefan Klisold,
koji je ratno vreme proveo u Zagrebu (u svojoj knjizi Whirvilnd, 1949), sa cudjenjem i
zaprepascenjem pise o Mihailovicevoj odluci da posalje Djukica da pravi racun sa
Pavelicem. "Da li je to slucajnost da se sampion srpstva, koji je jednom pripisivao
Hrvatima sve nesrece koje su zadesile njegov narod, sad udvara arhiubicama Srba za
pomoc i zajednicku akciju protiv svojih sunarodnika", istice Klisold.
Medjutim, dogadjaji su se odvijali svojim tokom, svako je spasavao svoju glavu pa su,
tako, najvecu korist od pregovora sa Pavelicem imali Svetomir Djukic, Ranko Brasic i
Zika Andric. Oni su, pomognuti od ustasa i zajedno sa njima, nesmetano izbegli u
inostranstvo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eutropije ::Možda ćeš pružiti i ono već izlizano i infantilno objašnjenje da su to sve falsifikati.
ginjica ::
(...),наравно немој неке комуно доказе да ми овде постављаш тоби тек била мизерија са твоје стране.
(...)

Mnogouvaženi konzule vidite da se više ne radi o falsifikatima, umjesto toga dobili ste eufemizam "komuno dokazi", uz opasku da se radi o argumentima sa kojima jednostavno nije lijepo da diskutujete.

Dakle mnogopoštovani konzule da rezimiramo - šta vama u takvoj situaciji preostaje?
In My Humble Opinion najbolje bi vam bilo da se pokorite i da "uživate" i u vašoj profesionalnoj nemoći i u nemoći vaše "komunoideologije".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemosav1 :: u Buenos Ajresu 1955, pod naslovom "Iz sume u
emigraciju - Drazine poruke Pavelicu", Djukic
O misiji generala Djukica, ustaski vodja Pavelic ("Hrvatska drzava zivi", Buenos Ajres,
1949), Britanski tajni agent major Stefan Klisold,
koji je ratno vreme proveo u Zagrebu (u svojoj knjizi Whirvilnd, 1949)

Opa britanski, cetnicki i ustaski izvori potvrdjuju kontakte DM sa Pavelicem.
ps
nadam se da to zaista pise posto nisam citao nijednu od navedenih knjiga

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

odgovor 6.lickadivizija
// Jedno pitanje za tebe: ako ne odgovaras na tudja pitanja (i to postavljena u nekoliko navrata) i sugestije, kako onda ocekujes da se drugi obaziru na tvoje postove?

...ja se izvinjavam ako sam bio neumjesan ili nekulturan , radim i pratim temu, nemam vaše znanje a ni literatura mi nije nadohvat ruke, ovo s četnicima sam pitao zbog toga što sam zaboravio tokom vremena neke činjenice, mislim 1944 na 45 godinu NDH je u okolici Banja Luke zarobila velik dio četničkih postrojbi , te ih sprovela u Jasenovac , ali same odnose ste meni ali i svima razjasnili , hvala Vam na tome
...pa molim da to uvažite ...ako sam negdje prešao preko pitanja molim da mi ga postavite , nemam nekakve zle namjere, već samo neiskustvo s forumom , trebate shvatiti da nismo svi profesionalci već samo laici ...hvala za sve vaše odgovore

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Apr 2012 11:23

@Rexdeuss, izvini, nisam se obracao tebi nego Despotu koji okaci neku fotografiju ili citat i kada se povede diskusija o njoj ili se njemu postavi neko pitanje ne odgovara, vec bezi na drugu.
Sto se tice Ginjice, on jos nista nije dokazao, izmislio je neki sastanak partizana i ustasa i umesto da dokazuje sta se tu diskutovali, sta su se dogovorili, sta su sprovodili nakon toga i jedni i drugi, kao i da kaze iz koje je knjige to saznao (a svi znamo iz koje je i cije je knjige ta "misao") on uporno ponavlja jedno te isto.

Dopuna: 07 Apr 2012 11:24

@Nemosav
"General Djukic se sredinom aprila 1945. nasao sa Mihailovicem na planini Motajici. U
svojim secanjima objavljelnim u Buenos Ajresu 1955, pod naslovom "Iz sume u
emigraciju - Drazine poruke Pavelicu", Djukic pise da mu je "Draza saljuci ga kod
Pavelica" rekao kako mu je namera da sa cetnicima ide u Sloveniju, u siri reon Novog
Mesta, te da je za to potrebno da se kod vlasti NDH izmoli da odobre "prelazak nasih
ljudi preko hrvatske drzave". Zatim, da trazi "od Zagreba pomoc u hrani, municiji i
lekovima", i resi jos neka pitanja. Djukic navodi da mu je "djeneral Draza" poverio da
ispita "mogucnost saradnje vojnih jedinica, Pavelicevih i nasih", dakle saradnje ustasa i
cetnika. Sa Djukicem je u Zagreb putovao i inzenjer Vladimir Predavac, sin Josipa
Predavca, potpredsednika HSS. "


Ja mislim da sam juce spomenuo pukovnika DJukica kao i pismo generala Mihailovica nadbiskupu Alojziju za koje cetnicki istoricari tvrde da je komunisticki falsifikat.

Dopuna: 07 Apr 2012 11:32

Jos malo o pregovorima izmedju ustasa i cetnika u Zagrebu aprila 1945. godine:
"PISMO DRAŽE MIHAILOVIĆA OD 15. APRILA ADVOKATU RANKU BRAŠIĆU SA PORUKOM ANTI PAVELlĆU I INSTRUKCIJAMA ZA PREGOVORE SA NJIM O ZAJEDNIČKOJ BORBI PROTIV NOP-A1

Vrhovna komanda, 15 aprila 1945 Poštovani gospodine B-u,2

Zahvalan sam Vam za obaveštenja,3 koja ste mi učinili o rezultatu Vaših razgovora sa Ekselencijom,4 u cilju vođenja jedne zajedničke borbe protivu partizana. U posebnim aktima,5 koji su Vam zajedno sa ovim pismom uručeni, sadržane su potrebne odluke u pogledu dovršenja ovih razgovora i zaključenje jednog željenog aranžmana. Meni je, međutim, želja da se ovim pismom pozabavim isključivo pitanjem uči-njenog mi predloga od strane Ekselencije za moju ličinu po-setu i direktnog uređenja ovog narodnog posla, te Vas lepo molim, da budete ljubazni i da Ekselenciju upoznate sa sa-držinom njegovom.

1. — U prvom redu Vas molim, da u moje ime zahvalite Ekselenciji na ljubaznosti i pozivu, koji mi je preko Vas uputio. Cisto principijelni razlozi, izgrađeni tokom ove četiri godine, ne dopuštaju mi, nažalost, da se ovom ljubaznom pozivu odazovem.

2. — Svakako mi je stalo, da Ekselenciju ubedite, da u konkretnom slučaju moja lična bezbednost ne dolazi pod pitanje. Jer, ja sam apsolutno uveren, da bi mi Ekselencija, na svom području, pružio bezuslovnu sigurnost i obezbeđenje.

3. — Tokom ove četiri godine, ja se nijednom prilikom nisam odvajao od svojih trupa. Tu okolnost su moji komandanti, koje sam odmah upoznao sa sadržinom predloga Ekse-lencije, istakli i izričito me molili da ne otstupam od ustaljene tradicije trupa i da izbegnem svako unošenje nemira u njihove redove.

Moleći Vas da budete veran tumač ovih razloga pred Ekselencijom, ja koristim ovu priliku, da preko Vas Ekselenciju umolim, da gospodi oficirima, kojima sam vođenje pregovora poverio,6 pokloni puno poveremje i da na taj način omogući uspešno završenje ovoga posla na korist oba naroda. Molim Vas isto tako, da podvučete moju rešenost da se u provođenju projektovanoga sporazuma, zajedno sa svojim potčinjenim komandantima i trupama, striktno pridržavam svih utanačenja, koja gospoda delegati u ime Vrhovne komande budu prihvatili. Sa svoje strane ja izražavam svoju nadu i duboko uverenje, da će tim istini duhom držanja vojničke časne reči biti prožeti Ekselencija, Njegovi komandanti i trupe.

Saopštavajući sadržinu ovoga pisma Ekselenciji, molim Vas da Mu7 izvolite izraziti moje poštovanje.

Vama zahvaljujem na požrtvovanju i naporima, što ih unosite u ostvarenje ovoga po narod korisnog posla i veru-jem da ćete i u buduće u svakoj prilici i na svakom mestu umeti da poslužite interesima naše otadžbine, čije Vam priznanje, nadam se, ne će izostati.

Srdačno Vas pozdravlja

Vaš, Đeneral Drag. M. Mihailović8"

Dopuna: 07 Apr 2012 11:35

Jos malo o misiji pukovnika DJukica u Zagrebu:
"Одлазак у Загреб ђенерал Ђукић овако објашњава:

"... Кад се већ назирао неизбежан крај и Англо-Саксони надирали преко Италије ка Бренеру, ђенерал Дража, мој непосредни командант, поверио ми је мисију да ступим у везу са савезничком војском у Италији, а уз пут, пролазећи кроз Загреб, испитам могућност сарадње војних јединица Павелићевих и наших, као и предузимања мера за заштиту српског живља, на хрватској територији."252

А о конкретним задацима Мисије, по тачкама, ђенерал Ђукић пише:

"Према ономе што ми је Дража саопштио, мој се задатак састојао у следећем:
1) Обезбедити слободан пролазак наших људи преко територије Хрватске Државе;
2) Спасти болницу на Вучјаку (на овоме је нарочито инсистирао Нешко Недић, претећи да ће и против наређења Дражиног да се врати и силом је од усташа отме);
3) Ослободити 1.200 српског живља заробљеног од усташа,код вароши Шамац (на реци Сави);
4) Тражити од Загреба помоћ у храни, муницији и лековима;
5) Утицати на групу српских бораца у Истри - док не стигне тамо генерал Мирослав Трифуновић - да пруже руку сарадње Дражи, у колико је више могуће; и
6) По завршетку задаће у Загребу и Истри, продужити пут за Италију и тамо изнети праву ситуацију у земљи, пред надлежним форумима савезничких страна и тражити потребну помоћ."253

Да би горње задатке испунили Дражини емисари конферисали су са Павелићем. Први састанак је одржан 17. априла 1945. године и био је чисто куртоазног карактера. Овај састанак је био у старој Банској палати у Горњем Граду. Присуствовали су с четничке стране: ђенерал Светомир Ђукић и инг Владимир Предавец, а са усташке: "Поглавник" Анте Павелић и др Андрија Артуковић, ранији Министар Унутрашњих послова "НДХ" а у то време Председник Законодавног Одбора.Михаиловићеву Мисију привели су и представили Павелићу усташки ђенерал Анте Мошков и усташки пуковник Јосо Рукавина.Овај састанак био је врло кратак и на њему је заказана конференција за сутрадан.
По повратку од Павелића са првог састанка, одмах су посетили ђенерала Ђукића. Дражин политички пуномоћник у Загребу др Ранко Брашић и ђенералштабни мајор Жика Андрић, који је био нека врста Дражиног војног аташеа код усташа. Обојицу њих Ђукић је позвао, да сутрадан присуствују конференцији са Павелићем.
Други састанак, односно конференција одржана је 18. априла 1945. године у Павелићевом дворцу, у Тушканцу. Са четничке стране били су присутни: ђенерал Светомир Ђукић, инг Владимир Предавец,адвокат др Ранко Брашић и ђенералштабни мајор Жика Андрић. Са усташке стране присуствовали су: "Поглавник" Анте Павелић, ђенерал Ђорђе Грујић и ђенерал Вјекослав Лубурић. Шеф Михаиловићеве Мисије, ђенерал Ђукић одмах је изложио циљеве посете, те се, онда,развила дискусија у којој је преузео иницијативу др Ранко Брашић,који је - по Ђукићевим речима - "био интимнији са Павелићем, обојица су адвокати и Поглавник га је ословљавао са ти". Све што су четници тражили, Павелић је обећао да ће учинити, али је био заказан још један састанак без одређеног датума.
Тај трећи састанак одржан је тек 22. априла 1945. године. На њему су се Ђукић и Павелић о свему споразумели. Ђенерал Ђукић о томе пише ово:
"... После тих састанака са њим (Павелићем - примедба писца), док сам још био у Загребу, обавештен сам, да је према нашем тражењу, послао камионе са лековима и муницијом, а сем тога да је издао потребна наређења надлежним органима, да се Дражина група пропусти кроз Хрватску, у правцу Словеније. Болница и заробљеници били су одмах ослобођени, још док смо били у Сл. Броду."254
Али, ђенерал Ђукић интересовао се, шта се догађало и између 18. и 22. априла 1945. године, тј. између његовог и Павелићевог другог и трећег састанка, те каже следеће:

"... Мало сам се чудио: зашто од 18 до 22. априла нисмо имали никакву седницу? По неким информацијама, које сам после приватно добио, генерал Лубурић је у то време био одсутан и ишао на терен (у Босну или у Јасеновац), где се налазио Павле Ђуришић,који се био одвојио од Драже и са више хиљада људи, жена и деце био пошао из Црне Горе, преко Босне у правцу Словеније. Овај Ђуришићев поход завршио се смрћу за њега и без мало за целу ту групу..."255
Извесно је, дакле, да је између 18 и 22. априла 1945. године, када је био прекид у састанцима, ђенерал Вјекослав Лубурић однео Павелићево наређење усташама у Јасеновцу да побију заробљене Црногорце на челу са Војводом Павлом Ђуришићем, који су, по свему судећи,ликвидирани баш у тим последњим данима постојања "Независне Државе Хрватске"."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Apr 2012 11:39

Pavelic o sastanku sa generalom DJukicem aprila 1945. godine ostavlja sledece svedocanstvo:
"Једне вечери око 10 сати половицом травња 1945, саобћено ми је с Маркова трга, да је велики жупан из Брода на Сави јавио брзогласно на Министарство унутрашњих послова, да су к њему дошла два човјека, који су се представили као србијански часници,те да су тражили дозволу за слободан пролаз кроз Хрватску. Тко су ти србијански часници, каковој србијанској војсци припадају, и куда желе ићи, није ми чиновник, што је вршио ноћну службу у поглавном жупанству, знао ништа поближе рећи. Напосе ме је занимало, каковој војсци припадају, јер је, како је познато, у Србији тада било неколико разних војски, као Недићева, Михаиловићева,Љотићева, а можда и још која. Одредио сам стога да ме одмах споје изравно с великим жупаном Саболићем у Броду, и он ми се је за којих четврт сата јавио на брзоглас, те ми ствар разложио,како слиеди:
- Тога су се дана пријавила у уреду Велике жупе два човјека у грађанском одиелу и изјавила, да су србијански часници и да желе говорити с великим жупаном. Њему су, када их је примио, саобћили, да су часници из стожера генерала Драже Михаиловића, који се налази на риеци Дрини на хрватској страни, те имају налог, да се обрате на најближу хрватску вишу област, до које буду могли доћи, и да у његово име затраже дозволу за слободан пролаз његове војске преко хрватскога подручја у правцу према Словенији, односно Јулијској Крајини у Италији. Велики им је жупан одговорио,да он не може издати такове дозволе, него да о томе може дониети одлуку једино влада у Загребу, којој ће он њихову жељу одмах саобћити. Услиед тога се они налазе сада у његову уреду и чекају на одговор из Загреба.
Ја сам ствар на брзу руку промислио, и било ми је одмах јасно, да се одлука о тој ствари не може донети на пречац, него да треба прије тога установити разне појединости, а напосе установити, колико има те војске, у каквом се стању налази, и напокон одредити точно пут, којим има проћи, те уједно подузети све потребите мјере, да се тај пролаз проведе без икакових упадица.
Напосе ми је било познато, да су постројбе генерала Михаиловића биле тешко заражене пјегавим тифусом, па је и у том правцу требало одредити потребите мјере. То ми је било познато, јер је који тједан прије тога био управљен на мене апел за помоћ проти пјегавцу.Једнога ми је дана, наиме, био саобћио народни заступник др Саво Бесаровић, да је у Загреб стигао из Београда један одвјетник, по имену др Брашић, који да има велику мисију, и да би желио са мном разговарати. Ја сам га примио заједно са др Бесаровићем, и том ми је згодом др Брашић саобћио, да је он поузданик генерала Михаиловића, и да се у том својству обраћа на мене с молбом, да би хрватска влада ставила на располагање извјесну количину цјепива проти пјегавом тифусу, јер да је људство генерала Михаиловића јако заражено том пошасти. Цјепиво је генерал Михаиловић добивао прије од Ниемаца, ну након што се је њемачко заповједништво повукло из Србије, то су остали без икаквога заштитнога средства и лиека проти тој пошасти. Рекао ми је, да је ствар најжурније нарави.
Иако су постројбе генерала Михаиловића биле нама непријатељске, нисам им могао ускратити ту помоћ из чисто људских разлога, а,разумије се, и из обћих санитарних разлога, па сам одмах упитао здравствену област хрватских оружаних снага, да ли има на располагању довољно цјепива, а кад ми је одговорено да има, и да се може извјесна количина ставити одмах на располагање без икакова уштрба по нашу војску, одредио сам, да се др Брашићу одмах преда та количина, да је он особно с влаком однесе,дочим да ће се евентуално потребите веће количине ставити на располагање касније из министарства здравства.
Што се тиче принципиелнога питања пролаза свих србијанских постројби преко нашега државнога подручја, било ми је одмах јасно, о чему се ради. Када су се њемачке јединице повлачиле из Србије, превозили су са својим транспортима и поједине групе разних србијанских постројби. Но када су наше области то сазнале, саобћено је Ниемцима, да се то не смије без наше дозволе извршавати, а када се је, унаточ томе, неколико случајева поновило,онда су наше области физички сприечиле сваки даљи такав покушај. Генерал се Михаиловић није стога могао више поуздати у одпремање својих људи преко Ниемца, а вјеројатно ни они нису више хтјели на себе преузимати ту задаћу, јер им није било у интересу имати на повлачењу неприлика с нашим областима и нашим појединим јединицама, па је стога сматрао потребним обратити се на нас и исходити дозволу за пролаз. Ја сам тако сматрао, да је наша људска дужност, или, боље речено, да је потпуно у сугласју с традиционалном племенитошћу хрватског војника, да се покаже човјеком и према непријатељу, када је овај већ фактично стављен изван могућности да се бори, и нисам видио никакове запреке томе, да се тај пролаз не дозволи, када је било очито, да би све то Михаиловићево људство дошло иначе у бољшевичке руке, и било ‘ликвидирано’. Требало је тек, како је горе речено, риешити извјесне предпоставке, па сам стога рекао на брзогласу Саболићу,да ту господу упути, да дођу особно у Загреб, гдје ће добити одговор, односно да их он, ако су спремни доћи у Загреб, најкраћим путем допреми. Он их је, држећи отвореним брзоглас, позвао у своју уредску собу и то им саобћио, ну они су одговорили, да немају налога ићи до Загреба, па да се зато морају прије обратити на генерала Михаиловића, извиестити, и онда по даљнем налогу поступити.
Након неколико дана су се повратили к великом жупану и саобћили му, да су добили налога, да иду у Загреб, и он их је особно у своме самовозу довезао, јер је и онако морао по службеном послу путовати у Загреб.
Када је Саболић стигао у Загреб с овим часницима, јавио се је одмах главном равнатељу редарства Лисаку; овај ме је о томе обавиестио, и ја сам одредио, да их добро смјесте и да им ставе на располагање све, што им је потребно, те да их сутрадан прије подне доведу к мени.
Сутрадан ми је јавио у уреду побочник пуковник Герваис, да су дошли односни србијански часници, ну да нису само двојица, него тројица. Када су дошли к мени у уредску собу, представили су ми се, и то први генерал Ђукић, затим један зракопловни бојник,коме се имена не сјећам, дочим је трећи био, не србијански часник,него Предавец, младић од својих двадесет шест или седам година,син покојнога хрватскога заступника и подпредсједника Хрватске Сељачке Странке Јосипа Предавца. Он ме је одмах пред осталом двојицом замолио, да би послије разговора са свима, њега задржао, јер да би желио разговарати са мном на саму.
Генерал Ђукић ми је одмах разложио жељу генерала Михаиловића, то јест да издам дозволу, да његово људство може несметано проћи кроз Хрватску на путу у Италију, јер да је за њих борба свршила у домовини, односно, да се налазе у стању, у коме не могу водити више борбе. Генерал Михаиловић особно не ће ићи,него ће остати и даље у планинама. Ја сам њихов пролаз одмах начелно одобрио, а затим сам циелу ствар предао заповједништву трећег усташког сбора, преко чијега је подручја тај пролаз имао бити изведен, и које је ствар провело. Уједно је то заповједништво предузело бригу и око ових часника те их удомило за вриеме њихова боравка у Загребу и до довршења тога пролаза, који је био под заштитом трећега сбора у реду проведен."

Dopuna: 07 Apr 2012 11:44

Nemosav je spomenuo i zapis majora Stevana Klisolda, koji je bio britanski spijun u Zagrebu. Pa, evo da doturim i to sta je major Klisold pisao o sastanku Pavelica sa generalom DJukicem (izvinjavam se sto cas pisem o DJukicu da je "pukovnik", a cas da je "general" jer mi je u glavi da je u doba kada je osnivan Srpski olimpijski klub 1911. godine bio pukovnik, a 1945. godine je svakako bio general):
"Тако, средином априла, Дража је послао своје делегате, ђенерала Ђукића за војна и инг Предавца за политичка питања, да преговарају са Антом Павелићем, Поглавником Независне Државе Хрватске. Да ли је ово ‘случајност’ да се шампион Српства, који је једном приписивао Хрватима све несреће које су задесиле његов народ, сад удвара архиубицама Срба за помоћ и заједничку акцију противу својих сународника?
Да ли је то била случајност или подвала, промена тактике или напуштање принципа, Дража Михаиловић је сад био приморан неумољивим нагоном за опстанак. Он је био само делимично задовољан кад је сазнао да се Павелић сагласио да дозволи слободан пролаз и лекарску негу рањеним четницима, али да није пристао на понуду за заједничку акцију противу партизана из бојазни да би отворена сарадња с четницима имала непожељан утицај на усташке трупе."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Apr 2012 12:15

ginjica ::

I šta kažeš ginjice: "ti i ostali pročetnički istoričari..."
Znam neke od njih i lično, a sa nekima sam u dobrim kolegijalnim odnosima. Veruj mi da nijednom od njih ne bi bila baš dika i čast da potpišu te tvoje internetske vragolije kojima nas ovde zasipaš i šetaš po istoriji od Kosova ravnog pa do devedesetih. Kada god ne znaš šta da odgovoriš ti ošineš da me (a i ostale) zasipaš atributima što je tako svojstveno sitnim dušama koje u nedostatku dokaza i elokvencije koriste Ad hominem argumentaciju: pišemo nebuloze, neupućeni smo, koristimo klasične falsifikate komuno istoričara, podmukli smo...
Dok sam čitao tvoj poslednji komentar pade mi na pamet jedan citat: "Priroda (Bog) nam je dala po dva oka i dva uha a samo jedna usta da bi mogli više da vidimo i čujemo a manje da govorimo, jer nikada se ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti"

Pitaš da li mogu da ti navedem neke dokaze i izjave koje potkrepljuju moje reči, ali da to ne budu "komuno izvori".
Mogu brate, ali čemu? Već si ranije naveo da su dokumenti koji su drugi postavljali falsifikati. Šta god ja prikazao ti ćeš to odbaciti (kao što to uostalom po definiciji čine ortodoksni ignoranti) i proglasiti za laž, falsifikat, zaveru protiv četništva.

Ali evo da budem dobre volje, postaviću ti jedan dokument koji govori o saradnji koju ti odričeš:
(Arhiv VII, Ca, k. 234, reg. br. 3/2) Obrati pažnju na stavke VI i VII.

Uz dokument ide naravno i fotografija:

Ako ne znaš ko je ko, da pomognem. Domobranski major Emil Rataj, ustaški logornik Konstantin Urumović, Uroš Drenović i ustaški kotarski predstojnik Marko Jungić.

-----------
Veliki župan Velike župe Bribir i Sidraga, ustaški stožernik David Sinčić je 17. juna 1942. godine poslao iz Knina nadređenima telegram: Citat:„Postignuta suradnja s četničkim vođama Bogunović, Đujić, Rokvić, Rađenović. Četnici po dogovoru sa mnom i dobivenim uputstvima idu prema Glamoču sastati se sa četnicima Drenovića i domobranima gdje odrediti plan daljnjih zajedničkih akcija.
Radi djelovanja proti partizana radi postignuća dodira s hrvatskom vojskom četnici izvršili napadaj na Peulje, Crni Lug, Grkovce, Podgoru, Tičevo malo i veliko uspjehom. Četnici za suradnju s nama i borbu proti partizana nemaju oružja, strijeljiva i hrane. Potrebito ih opskrbiti preko Knina ili u času dodira s našom vojskom u Glamoču. Radi potrebne oružane akcije naših domobrana iz Knina s četnicima prema Glamoču, Bosanskom Petrovcu, južnoj Lici, potrebno zapovjedničtvu sedme operativne zone u Kninu poslati pojačanja u ljudstvu, oružju, osobito strojnicama, bacačima mina i vojnim vozilima.
Četnici poveli akciju proti partizana iz Medka prema Strmici. Potrebno je povezati ovu akciju s akcijom naše vojske iz Gospića. Četnici očekuju za svoje akcije uputstva našeg vojničkog zapovjedničtva. Poruke slati preko Knina ili krilašima u Bosansko Grahovo kao što je već učinilo zapovjedničtvo trećeg vojnog zbora četnicima Branka Bogunovića. Gornje dostavite zapovjedničtvu trećeg vojnog zbora Sarajevo i Ministarstvu vanjskih poslova za Vrančića.“

Idućeg dana David Sinčić piše MUP-u NDH, Glavnom stanu poglavnika i drugim nadređenima: Citat:„Danas sam četničkim vođama izručio jednu makar skromnu količinu hrane, a naše vojno zapovjedničtvo stavilo im je na raspolaganje 20.000 metaka, 100 pušaka i 10 dobrovoljaca – puškomitraljezaca s oružjem.“

Pisao je Sinčić naravno još i o tome (opet naravno) izveštavao poglavnika:Citat:„Jaz između partizana i četnika je neopisiv i neizgladiv. Ovaj jaz je zapravo jaz između Srba samih, koji se u međusobnoj borbi uništavaju. Sad se baš završava u zajedničkoj suradnji uništenje tih partizanskih odreda. Ovaj posljednji događaj izazvao je osobito zanimljivu i novu sliku u Kninu. Kroz Knin su prolazili i prolaze oružani četnici. Njihovi vođe s oružanim pratnjama šetali su Kninom u društvu s našim ljudima i sa mnom te našim častnicima. Dolazili su s bombama i puškama u župu. Priređena je bila večera, gdje su bili njihovi vođe sa mnom i predstavnicima naše vojske. Dolazili su njihove vođe u moj stan i sl. Dva tri beznačajna incidenta dogodila su se, ali su uzročnici kažnjeni koliko s moje, toliko s četničke strane. Svak je kažnjavao svoje. Bogunović je javno isprebijao neke svoje ljude, a tako isto i ‘četnički vojvoda’ Mane Rokvić . (izveštaj Sinčića Paveliću od 27.juna 1942.

Jel' treba još dokumenata? Hoćeš o Kozari? Ili o Manjači? Ma ne - naravno da je važniji susret Tita i Rušinovića. Jeste da nema nikakve konkretne saradnje, jeste da nema dokumenta o tome, jeste da nikakvi rezultati nisu proizašli iz tog susreta... ali sastali su se, zar ne.
Jeste naravno da su četnici malo šurovali sa NDH, jeste da su njihove porodice dobijale novčanu "podporu", jeste da je sporazume aminovao i četnički Kongres... ali Tito se sastao sa Rušinovićem, zar ne!

Dopuna: 07 Apr 2012 12:21

apostata ::Eutropije ::Možda ćeš pružiti i ono već izlizano i infantilno objašnjenje da su to sve falsifikati.
ginjica ::
(...),наравно немој неке комуно доказе да ми овде постављаш тоби тек била мизерија са твоје стране.
(...)

Mnogouvaženi konzule vidite da se više ne radi o falsifikatima, umjesto toga dobili ste eufemizam "komuno dokazi", uz opasku da se radi o argumentima sa kojima jednostavno nije lijepo da diskutujete.

Dakle mnogopoštovani konzule da rezimiramo - šta vama u takvoj situaciji preostaje?
In My Humble Opinion najbolje bi vam bilo da se pokorite i da "uživate" i u vašoj profesionalnoj nemoći i u nemoći vaše "komunoideologije".


Hej, pa pozdrav za "onoga koji je otpao"! Drago mi je što si opet tu. I mene nije bilo duže vreme. Šta ćeš - verovatno sam ovih dana mazohistički nastrojen pa sam ponovo došao da me podučavaju istoriji.