Poslao: 10 Apr 2012 14:05
|
offline
- Pridružio: 05 Jan 2011
- Poruke: 1037
|
6.lickadivizija :: Ovde mi je zanimljivo da pop DJujic spominje 1. jul 1941. godine kao dan pocetka kolaboracije njegovih snaga sa italijanskim okupatorom. Ustanak u Hrvatskoj poceo je 27. jula, sto znaci da su cetnici u ovim krajevima stupili u saradnju sa Italijanima jos pre pocetka ustanka. Proöčtaj knjigu:
Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: POP IZDAJE (vojvoda Momčilo Đujić)
http://www.znaci.net/00001/15.htm
Tu je detaljno objašnjen Đujćäev "ustanak".
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 10 Apr 2012 14:09
|
offline
- Pridružio: 20 Jan 2012
- Poruke: 179
|
6.lickadivizija ::
@Firebar
Po pitanju razoruzanja cetnika u Crnoj Gori 1943. godine, ti isto imamo jednu veoma zanimljivu situaciju. Sa jedne strane borbena vrednost cetnika nakon katastrofalnog poraza na Neretvi je uzasno slaba, pa postoji opasnost da partizanske jedinice koje prodiru kroz severnu Crnu Goru brzo dodju u posed cetnickog naoruzanja. S druge strane, pak, imamo stalna nagadjanja o saveznickom iskrcavanju na Balkansko poluostrvo i u toj situaciji opasno je imati cetnike u zaledju jadradnske obale.
Tacno. To su nepobitne cinjenice.
Nemcima je bilo jasno da Drazin sef sedi u Londonu, i da bi ih cetnici napali ako se saveznici iskrcaju na Balkan.
"Treba cekati gospodo" porucuje Draza britanskim emisarima koji su ga molili da napadne Nemce.
Iako se Cherchil zalagao za napad na Balkan (umesto iskrcavanja na jug Francuske), Amerikanci su bili protiv toga.
Evo sta kaze nemacki izvor o tome:
"Krieg der panzer 39-45", Munchen>
Amerikanci su Drazi "pomrsili" racune.
6.lickadivizija ::
Najzad, o rehabilitaciji cetnika. Imam utisak da se Srbija stidi svog antifasizma koji je nedvosmisleno potrvdjen i 27. marta, i 7. jula, i neprestanim borbama u veoma teskim okolnostima u Sremu i juznoj Srbiji. Neke drzave danas na sve nacine pokusavaju da izvuku iz zaborava i najmanje pokusaje antifasisticke borbe. Sve vise se govori cak i o doprinosu nemackog naroda borbi protiv fasizma.
Druga stvar oko ovih rehabilitacija je njihova nedoslednost. Prosle godine, cini mi se bas u ovo vreme, rehabilitovan je Dragisa Cvetkovic. Sada se trazi i to veoma intenzivnom kampanjom u jednom dnevnom listu rehabilitacija kneza Pavla. Imamo i zahteve za rehabilitaciju Milana Stojadinovica. Tu se cesto "mesaju babe i zabe" ("frogs and grandmothers", da citiram jednog naseg bivseg diplomatu), pa se tako navodi da je knez Pavel bio erudita i iskreni poklonik umetnosti, a Stojadinovic ekonomista koji je vesto upravljao nemalim nasim konsolidovanim dugom. Pa, nisu oni optuzeni za kolekcionarstvo umetnickih dela visokih vrednosti ili ekonomske marifetluke!
Do konfuzije dolazi rehabilitacijom ovih ljudi jer se njihovom pravnom rehabilitacijom, ma sta govorili zastupnici teze o njihovoj rehabilitaciji, rehabilituje i politka koja je u Kraljevini Jugoslaviji pod knezom Pavlom i Stojadinovicem vodjena do 27. marta. To dalje znaci da su krivi njihovi protivnici i da je politika od 27. marta pogresna i da sada (posthumno) trebaju da odgovaraju kralj Petar II, general Dusan Simovic, pukovnik Borivoje Mirkovic, Slobodan Jovanovic, Momcilo Nincic, Zivan Knezevic, pa i sam general Mihailovic.
Mislim da sudije koje donose ovakve odluke nisu ni svesni sta sve moze da proistekne iz njihovih presuda!
Sve je to jedna velika bruka. Sramotimo se pred celim svetom.
Koketiramo sa fasistima i onima koji su ratovali na njihovoj strani.
Na TV-u se stalno "vrte" neki kvaziistoricari koji na apsurdan i priglup nacin pokusavaju da obmanu javnost, kao da ne postoje hiljade dokumenata koji ih demantuju.
Najgore je sto narod, generalno, nije svestan gde to vodi.
|
|
|
|
Poslao: 10 Apr 2012 14:18
|
offline
- Republikanac
- Super građanin
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 1478
- Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku
|
Napisano: 10 Apr 2012 14:11
Takodje, vredan paznje je i sastanak delegacije koju je predvodio predratni poslanik i prvak JRZ-a za taj kraj Niko Novakovic-Longo sa italijanskom komandom. Novakovic je na tom sastanku istakao da se obraca Italijanima "u ime 100.000 Srba iz Dalmacije" koji su izlozeni necuvenom ustaskom teroru i zahteva od Italijana da posednu podrucje u kojima Srbi cine vecinu. Do ovog sastanka je doslo 23. juula, dakle pre pocetka ustanka.
Cetnici su, uz logisticku, vojnu, pa i materijalnu pomoc, uspeli da obezbede premoc u Kninskoj krajini, juznoj Lici, pa i jednom delu Bosanske krajine (Bosansko Grahovo i Glamoc). Zanimljivo je da su cetnici u startu odbili da se bore protiv Italijana na svim frontovima koje su do tada zajednicki drzali sa partizanima. Oni su uspeli da u pojedine jedinice uvuku defetizam propagandnom pricom o tome da Italijani ne ubijaju ljude (sem komunista i njihovih simpatizera), da dopustaju cetnicku vojnu organizaciju i da nisu u neprijateljstvu sa Srbima. Tako su neki gradovi, poput dotadaslnjeg centra slobodne teritorije u Bosanskoj krajini Drvara pali u ruke Italijana, a pre toga su ustase u nekoliko navrata pokusale da uspostave kontrolu na tom ustanickom podrucju, ali bez uspeha.
U ovim krajevima cetnici od prvog dana prave distinkciju izmedju ustasa i Italijana, pri cemu sa ovima drugima se uopste ne sukobvljavaju jer procenjuju da je u srpskom nacionalnom interesu (sebe, naravno predstavljaju kao zastitnika toga, ma sta to znacilo) da ustaski teror smeni mnogo blaza italijanska okupacija.
Dopuna: 10 Apr 2012 14:18
@Gorane,
"Listao" sam na Internetu neke delove iz te knjige, a gledao sam na nekim lokalnim televizijama gostovanja Branka Latasa i njegove debate sa cetnickim istoricama. Oni ga optuzuju da je "komunoistoricar".
U svakom slucaju, nameravam da procitam tu knjigu, mada, igrom slucaja, poznajem nekoliko izbeglica iz Krajine koji imaju svoju pricu koju su culi od predaka, mahom partizana. Tako da mislim da relativno dobro poznajem situaciju u tim krajevima.
|
|
|
|
Poslao: 10 Apr 2012 14:38
|
offline
- Gorski car
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 18 Jan 2012
- Poruke: 600
|
6.lickadivizija ::
Da, upravo o tome se radi. Italijani su snabdevali oruzjem i hranom cetnike za borbu protiv partizana, a cetnici su to oruzje cesto koristili za unistenje hvratskih i muslimanskih sela. Bukvalno u svakom pokretu ka partizanima cetnici su etnicki cistili teritoriju kroz koju su prolazili. Sve se to ukpapa i u zamisao cetnika o buducem preuredjenju Jugoslavije po etnickom principu sa etnicki cistim teritorijama.
Da samo ipak treba biti pravican i priznati da su se cetnici borili ponekad i protiv ustasa.To se vidi iz mnogo nemackih dokumenata gde cetnici uslovljavaju okupatore da drze podalje ustase.
6.lickadivizija ::
Zvuci paradoksalno, ali NDH je posredno profitirala iz ovoga jer su muslimani posle cetnickih zverstava jos vise nagrnuli u redove ustasa. Bukvalno osveta i kontraosveta predstavljale su najbolje povod za regrutovanje masa u tim krejevim, pogotovu ako se ima u vidu da partizana tamo gotova d i nema od juna 1942. do aprila 1943. godine.
Bas tako kao u fizici po zakonu akcije i reakcije.To su bile dve vatre izmedju kojih su goreli Srbi Hrvati i Muslimani.(I dan danas "gore" )
Rodoljub Colakovic je pisao da su cetnicke osvete terale Muslimane i Hrvate pod skut ustasa.
Uzmi samo nemacke izvestaje kad su cetnici napali Visegrad i Rogaticu 1943 sa kojima se Samardzic ponosi.Nemci lepo pisu da je celokupno stanovnistvo bezalo ka Sarajevu od cetnika.
A koliko je bilo tesko partizanima da se bore protiv te nacionalne mrznje genocida i osveta kao i propagande i cetnika i ustasa protiv partizana moze se videti u izvestajima popa Vlada Zecevica Vrhovnom stabu o nacionalnim odnosima izmedju Srba Hrvata i Muslimana i nepoverenja seljaka prema partizanima kao "komunistickim hordama " "divljacima" kada su proleterske birgade dosle u Bosansku krajinu 1942.
6.lickadivizija ::
Ovde mi je zanimljivo da pop DJujic spominje 1. jul 1941. godine kao dan pocetka kolaboracije njegovih snaga sa italijanskim okupatorom. Ustanak u Hrvatskoj poceo je 27. jula, sto znaci da su cetnici u ovim krajevima stupili u saradnju sa Italijanima jos pre pocetka ustanka.
Mozda je pogresio u datumu . I kod partizana u izvestajima desavalo se da se pogresi u datumu.
|
|
|
|
Poslao: 10 Apr 2012 14:50
|
offline
- rexdeuss
- Građanin
- Pridružio: 11 Jan 2012
- Poruke: 42
- Gde živiš: Sisak
|
...iz pisanja visoko rangiranog ustaškog dužnosnika , koji govori o zadnjim danima , spominju s e dra. Krivokapić, među žrtvama Bleiburga posebno mjesto zauzima glasoviti lider crnogorskog naroda dr. Sekula Drljević,
Citat:Prema pricama nekih prezivelih crnogorskih cetnika oni su se slagali sa tim da se nazivaju Crnogorska narodna vojska i da im je Drljevic vrhovni zapovednik samo dok su se povlacili kroz teritoriju NDH. Cim su se dokopali Slovenije, ponovo su postali cetnici. Osim Zidanog mosta, kao cetnicko gubiliste u Sloveniji figurira i Kocevski rog.
piše: Danijel Crljen , organizator i vođa Ustaškog pokreta
Tekst za link
Tekst za link
// SRIEDA 9. SVIBNJA. Vojnici odkriju napušteni njemački vlak. Požure se da ga opljačkaju i da se naoružaju. "Trebat će nam još", veli nasmijani vojnik. Primakli smo se Celju. Neki se vojnici vraćaju razoružani po partizanima, koji ih slobodno propuštaju. Prolazimo ispod slavoluka Titu. Malo dalje drugi slavoluk također netaknut, oko njega slovenske i jugoslavenske zastave s crvenom zviezdom. Vozimo se pored mladih partizanki pod oružjem. Iz automobila vadim strojnicu i stavim je preko koljena. Na jednom raskršću nekoliko pijanih Slovenaca razoružavaju skupinu njemačkih vojnika koji se apatično predaju. Njemačka je prije dva dana kapitulirala. Kolona je zastala usred Celja, idem do čela kolone da se informiram. Pred općinskom viećnicom, koju su zauzeli partizani, nađem skup hrvatskih generala i pukovnika: Servatzya, Herenčića, Metikoša, Tomaševića, Dolanskog, Štitića, Viktora Tomića i druge. Tu upoznajem dra. Krivokapića predstavnika skupine Crnogoraca, koji su se borili u savezu s hrvatskom vojskom. Bili su to pristaše dra. Sekule Drljevića glasovitog crnogorskog lidera, koji je život posvetio borbi protiv Srbije i za samostalnost Crne Gore. Ustaški general Servatzy izložio nam je svoj dodir s partizanima i svoj utisak da se sa Slovencima može razgovarati i da je s njihovim predstavnicima urekao sastanak istog dana u prvom katu vijećnice. Častnici ulaze u zgradu. Servatzy zove i mene: "lzvolite gore, profesore, da ne budemo kod tog posla sami vojnici". Uđemo u prazan salon. General Servatzy uzima rieč: "Gospodo, ja sam od partizana tražio prolaz za našu vojsku izjavivši da se mi više ne borimo, nego želimo mirno otići iz zemlje".
Ja upitam: "A što ako zatraže da se prije razoružamo?.
"General Servatzy uzvrati: "Ako nam zajamče slobodan prolaz, ja sam za to da prihvatimo". "A kakvu garanciju imamo da će partizanski razbojnici poštivati svoju rieč nakon što položimo oružje?" uzvratio sam. "Moje je mišljenje, da ne smiemo ni u kojem slučaju predati oružje. Ono nam je jedina garancija, da ćemo se moći probiti do granice bilo mirno, bilo u borbi".
Domobranski general Tomašević upada: "Znate li da je Njemačka kapitulirala i da je rat prestao, te da možemo biti proglašeni franktirerima (borcima izvan zakona)".
Pa mi se po shvaćanju neprijatelja već 4 godine borimo ilegalno, jer nas nisu priznali zakonito zaraćenom stranom". Ja zamolim Servatzya da me se uvrsti među naše pregovarače. U to se javi dr. Krivokapić: "Molim da se i mene uzme u ime Crnogoraca koji su voljni dieliti hrvatsku sudbinu". Nakon kraćeg dogovora zaključeno je da u naše ime nastupe generali Servatzy, Herenčić, Metikoš, dr. Krivokapić i pukovnik Crljen.
Ušli su zatim u salon partizanski pregovarači: Emilija Gabinec tajnica celjskog okružnog narodno-oslobodilačkog odbora koja je sudeći po odjeći i ponašanju netom došla iz šume, i još dva mjesna partizana.
Čim smo posjedali oko stola i uzajamno se predstavili, ja sam uzeo rieč, da bi diskusija odmah dobila željeni smjer: "Zapovjedničtvo hrvatskih oružanih snaga traži od Vas da slobodno i mirno propustite sve naše jedinice s njihovim kompletnim naoružanjem, kao i građansko pučanstvo koje se zajedno s vojskom povlači. Vi nam morate dati jamstvo da nas vaši odredi neće napadati, jer je to u Vašem vlastitom probitku. Pogledate li kroz prozor konstatirat ćete da je danas Celje u našim rukama. Budemo li pušteni na miru, povlačit ćemo se mirno kao i do sada, ali ako nas na bilo kojem odsjeku napadne neka Vaša jedinica, poduzet ćemo na cielom području kojim prolazimo najteže represalije, a u tom pogledu, znadem, uživamo kod Vas i pretjeranu reputaciju. Ne vjerujem da se vaša nova vlast može usuditi preuzeti takvu odgovornost na sebe".
Gabinčeva je odgovorila jedva suzdržavajući bjesnilo. Na moj uvod ona je uzvratila napadajem na ustašku vladavinu. Predbacila mi je ucjenjivački karakter mojeg izlaganja, a zatim je dodala, da oni u Celju nisu vlasni ništa odlučiti, te da trebamo pregovarati s njihovom komandom u Ljubljani ili čekati dok iz Ljubljane stignu potrebne upute i ovlaštenja. Naš je odgovor bio kratak i jasan: "Ne samo da nećemo ići u Ljubljanu ni čekati odgovora, te tako izgubiti dragocjeno vrieme dajući komunističkim jedinicama mogućnost da se prikupe, nego ne želimo ni zanoćiti u Celju iz Vama sasvim razumljivih razloga. Zato je čelo naše kolone već dobilo nalog za pokret, te ako se dogodi neki incident, naša će odmazda početi ovdje u samom Celju. Stoga morate požuriti s odlukom i o njoj obaviestiti vaše jedinice". Nakon što smo pristali da pričekamo nekoliko minuta, Gabinčeva je izišla sa svojim pratiocima i četvrt sata poslije vratila se s gotovim tekstom utanačenja, koji je dat meni na čuvanje. U tekstu se kaže da partizani daju "Slobodon sprehod vojoškoj sili ustašov, domobrancev in Crnogorcev v smeri Frankolovo...". (originatni tekst sam predao Nikoliću radi objave i on je ukraden gđi Nikolić prilikom njihove seobe iz Argentine u Španjolsku). Utanačenje je podpisala prva Emilija Gabinec u ime partizana zatim u naše ime generali Servatzy i Metikoš, te dr. Krivokapić u ime Crnogoraca.
...svjedočanstva Njemačkih i Talijanskih kolaboracionista
...molim bih vas komentar :
" Domobranski general Tomašević upada: "Znate li da je Njemačka kapitulirala i da je rat prestao, te da možemo biti proglašeni franktirerima (borcima izvan zakona)".
...čovjek je znao pravno kako će biti proglašeni, isto tako i kod hvatanja Draže Mihailovića, dali je on bio franktirer (borac izvan zakona)
|
|
|
|
Poslao: 10 Apr 2012 15:03
|
offline
- Pridružio: 05 Jan 2011
- Poruke: 1037
|
Napisano: 10 Apr 2012 14:56
Izveštaj obaveštajnog odeljenja Više Komande oružanih snaga "Slovenija-Dalmacija" od 13. januara 1943. o sastanku predstavnika ustaško- domobranskih jedinica sa četničkim starešinama, 31. decembra 1942. u Otočcu, u cilju obezbeđenja saradnje u borbi protiv NOP-a
Stvarno su se, uveče 28. tek., o Otočcu, u jednom izdvojenom salonu krčme Krančić, sastali:
— od strane domobrana, major Sulejmanpašić, major Bumber, kap. Bulić, ppor. Marković i ppuk. Milinković;
— od strane ustaša, por. Stefan Došen i logornik Kostolac Petar;
— od strane četnika, major Sertić, kap. Marinković i dr Ilić iz Vrhovina.
Na sastanku se diskutovalo, u tonu koji je bio unekoliko hladan i rezervisan, naročito od strane četnika, o problemu saradnje između raznih oružanih snaga u cilju obezbeđenja sigurnosti saobraćaja na putevima i prugama i stvaranja čvrstog bloka protiv partizana i protiv svih drugih neprijatelja. Odluke su odložene za druge sastanke, koje će uskoro zakazati major Sulejmanpašić."
Nač. odeljenja
pukovnik V. Carlà
Zbornik NOR, tom XIII, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, dokument 9, str. 36
http://www.znaci.net/00001/4_13_3_1.pdf
Izgleda da si se Italijani bojali da se ustaše i četnici ne sporazumeju nešto mimo njih.
Dopuna: 10 Apr 2012 15:01
Gorski car ::Mozda je pogresio u datumu . I kod partizana u izvestajima desavalo se da se pogresi u datumu.Nije pogrešio.
Dopuna: 10 Apr 2012 15:03
A ima i ovo:
Izveštaj Štaba Dinarske četničke divizije od 1.decembra 1944. komandi nemačkog 15. brdskog armijskog korpusa
"Četnička komanda sa svim svojim oružanim snagama od meseca septembra prošle godine radi i sarađuje sa Nemačkom vojskom u ovim krajevima iskreno i lojalno. Ovo su nam nalagali naši zajednički interesi... Ova se saradnja produžila sve do danas. Kada je pre skoro mesec dana otpočela velika partizanska ofanziva na Knin i kada su četnici izgubili jedan veći deo teritorije četnici su uvideli da je više ovde njihova borba uzaludna jer da će ipak morati jednog dana napustiti ovu teritoriju. To je od strane predstavnika ove komande majora Mijovića tačno rečeno Komandantu Nemačkog Korpusa u Kninu. Sa strane gospodina generala komandanta Korpusa je izražena želja da ne treba da se rastavljamo nego da do kraja zajednički podelimo sudbinu pa šta nam bude. Sa naše strane po principu solidarnosti i bratstva po oružju je to prihvaćeno pod jednim drugim uslovom i načelom u čemu smo se jednoglasno saglasili: Da naš dalji rad kao i uspešan ishod našega rada mora počivati na uzajamnom potpunom poverenju i razumevanju kao i u uzajamnoj pomoći kako u municiji tako i u oružju, odeći i hrani. Stali smo na gledištu da samo zajednički možemo naći izlaza iz situacije. Na osnovu svega toga četnička komanda je i donela odluku i ako to nije bilo više u njenom interesu da četnici ostanu i bore se zajedno sa nemačkom vojskom dok će nam ranjenike, bolesne i civile Nemci jednim delom evakuisati a jednim delom pomoći nam da se evakuišu ... Četnička komanda želi da i dalje deli sudbinu sa nemačkom vojskom. Ali dok ne bude mogućnosti sa nemačke strane da se četnicima pruži stvarnija i efikasnija pomoć četnička komanda će pokušati da prikupljanjem svojih snaga i posedanjem strategijski važnih položaja bar donekle umanji nedostatak hrane i pomanjkanje municije ... Komanda moli da baza-centar za snabdevanje naših jedinica do daljega zajedničkog sporazuma i situacije budu Pađene.."
Zbornik NOR, tom XIV, knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd, dokument 115, str. 448
http://www.znaci.net/00001/4_14_4_115.htm
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Apr 2012 13:04
|
offline
- Gorski car
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 18 Jan 2012
- Poruke: 600
|
Evo ga nemacki dokument iz 1941 datiran 1 novembra nacinu borbi cetnika protiv Nemaca:
Citat:Prepis
Prilog 3.
O. U 1. 11. 1941.
OPUNOMOĆENI KOMANDANT U SRBIJI
Ia/Ic
Br. 3355/41. poverljivo Poverljivo
Predmet: Ustanički pokret.
I. NOSIOCI USTANIČKOG POKRETA U SRBIJI JESU:
a) četnički sastavi, kojima su se priključili ostaci jugoslovenske
vojske (pod uticajem Londona),
b) Komunističke bande, dirigovane od Moskve
Ove obe grupe, i pored raznolikih poticaja i pojedinačnih
incidenata, rade zajedno protiv nemačkog Vermahta sa zajedničkim
ciljem da oslobode zemlju od okupatora.
Uz a) četnički sastavi:
A
Četnički sastavi jugoslovenske vojske obrazovani su pre
rata sa osloncem na tradicionalnu četničku misao (banditski
rat protiv turskih okupacionih trupa). Oni su trebali da obrazuju
protivtežu manjinama u jugoslovenskoj vojsci. Ukoliko
bi jugoslovenska vojska bila prinuđena da kao u svetskom ratu
napusti zemlju, njima bi pripao zadatak da ostanu u zemlji
i da nastave borbu u pozadini neprijatelja putem gerilskog
rata.
četnički sastavi postoje na celokupnoj bivšoj jugoslovenskoj
teritoriji.
U početku ustanka je kod četnika došlo do cepanja. Jedan
deo pod vodstvom Koste Pećanca, čija glavna oblast uticaja
obuhvata južni deo zemlje (tamo 1500—3000 ljudi), stavio
se na raspolaganje vladi general-pukovnika Nedića i prihvatio
borbu sa komunistima. Ova grupa se sada, koliko se
može verovati, pripojila žandarmeriji.
Većina četničkih sastavapod vodstvom pukovnika Draže Mihailovića
(5—10.000 ljudi)zauzima prema nemačkom Vermahtu neprijateljsko
držanjei povezuje se sa komunistima. Veći deo neprijateljskih četnika
dosada još nije bio stupao u otvorenu borbu protiv nemačkog
Vermahta.
Oni su se borili protiv nemačkog Vermahta u sledećim
slučajevima:
U severozapadnom uglu Srbije, gde su se u savezu sa
komunistima stavili u otvorenu borbu.
Pri borbama u dolini Zapadne Morave, oko čačka i Kraljeva,
slanjem dva bataljona komunistima (navodno da ne prepuste
potpuno komunističkom uticaju oblast Zapadne Morave).
U više slučajeva putem prepada na nemačke trupe, pri
čemu većinom primenjuju lukavstvo, npr. opominju trupu od
navodnog komunističkog napada, dovode je u zasedu i razoružavaju.
Glavna oblast Mihailovićevih četnika nalazi se između doline
Zapadne Morave i Kolubare do Drine i zapadno od Drine.
Mihailović, međutim, ima pristalice i južnije od doline Zapadne
Morave i istočno od Morave.
Naoružanje: puške, mitraljezi i ručne bombe ponegde minobacači
i topovi.
Odeća: različita. Delom četnička uniforma (sa šubarama),
delom uniforma vojske i žandarmerije, delom seljačko
odelo. Većinom oznaka na kapi (mrtvačka glava i jugoslovenski
orao).
Stanovništvo podržava Mihailovićeve četnike u svakom
pogledu
Snimak overenog prepisa originala (pisanog na mašini) u AVII,
NAV-T-501, r. 246, s. 623-5
Moj zakljucak iz ovog dokumenta:
cetnici su ucestvovali u ustanku ali su napadali Nemce:
1. samo tamo gde je bilo saradnje sa partizanima.
2.Slali su pomoc partizanima protiv Nemaca kod Cacaka i Kraljeva po misljenju Nemaca da te oblasti ne podpadnu pod uticaj komunista.
3. U borbama korisitili su cesto prevaru protiv Nemaca tako sto su ih opomniljali na prisustvo komunista a onda ih hvatali u zasedi(mozda je to bio znacajan izvor zarobljavanja Nemaca)
Iz ovog nemackog dokumenta ne ide bas slika da je bio najveci gerilac u Evorpi i da je imao inicijativu u ustanku.
Pri tome najveci otpor Nemcima cetnici su davali u Zapdanoj Srbiji gde su neki vojnocetnicki odredi delovali samostalno od Draze i kasnije presli partizanima(Martinovic,pop V.Zecevic)
|
|
|
|
Poslao: 11 Apr 2012 13:10
|
offline
- Republikanac
- Super građanin
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 1478
- Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku
|
Pre bilo kakvih zakljucaka, Gorski care, mozes li nam dati drugi deo izvestaja u kome se vide aktivnosti partizana protiv Nemaca u istom periodu na istoj teritoriji, posto vidim da pise pod b) "komunisticke bande, dirigovane iz Moskve"? Najvise me, da budem iskren, zanima koliko oni porcenjuju da ima partizana u Srbiji u tom trenutku buduci da procene vezane za cetnike sezu do 10.000 ljudi prema ovom dokumentu. Dalje, da vidimo gde partizani dejstvuju i kako dejstvuju, mozda u delu izvestaja o njima pise da oni pomazu neku cetnicku ofanzivu na terenu.
U svakom slucaju, hvala ti na ovom prikazanom dokumentu.
|
|
|
|