Cetnici u svetlu dokumenata

• 2Ovo se svidja korisnicima: prekodrinski, sakota79
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Па 6.lickadivizija ништа ми неможемо установити. Било је шта је било. И моја баба је причала да је за Краљевине било много боље, а читав живот је провела на селу. Али имајмо у виду када се 70.... и 80.... стање побољшало она више није била млада и није могла да ужива у том напретку, а 50.... и 60... се живјело горе него за Краљевине, бар на селу. И уопште се не вртимо у круг. Ти си написао у претходним постовима много чињеница. Једноставно свијет иде даље и да су четници побиједили, неби могло бити исто као до 1941.. Животни стандард се повећавао у читавој Европи (мада не баш у читавом свијету), па тако и у СФРЈ. Да ли би било боље да комунисти нису дошли на власт, о томе можемо нагађати, али западне државе су постигле већи напредак. И за разлику од Горског, кои каже то су Немци, ја Нијемце не сматрам ништа супериорним од мога народа. Многи сународници су на запад отишли са ''рукама у џеповима'' и постали угледни стручњаци. Па чак и необразовани људи су постали цијењени грађевинци. Многи од њих су могли стално да раде и у ванрадно вријеме приватно неке ситне грађевинске послове. Једноставно важили су за добре мајсторе и људи (''Швабе'') су их тражили. Крајем 80... са очевим рођаком у Бечу је становао грађевински инжињер кои је тада тамо више зарађивао као неквалификовани грађевинаки радник, него овдје као инжињер. Када је савладао њемачки језик није остао нк радник. Што се умирања дјеце тиче, умирала су и послије рата, у поратним годинама више него у пријератним. Па и прије рата су дјеца ишла бесплатно у школу, за фалкутете не знам. Што плаћања високог образовања на западу, да немам рођаке кои су бесплатно завршили тамо фалкутете, можда би и повјеровао.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Maj 2012 19:25

lav ::Господо ко се од вас сјећа како са живјело у Краљевини Југославији? Мој отац је 1967. отишао у Аустрију. Како каже ''побјего од сиротиње''. А, 50... се гладовало.
U Jugoslaviji se tesko zivelo posle rata jer je zemlja bila unistena a 1948 Varsavski blok je uveo sankcije dok odnosi za Zapadom jos nisu bili uspostvaljeni.Dakle situacije bila veoma losa i moj otac kaze da je pedestih bilo lose.Ali izlaz je pronasao Tito ,pored svih svojih mana, okrenuo se Zapadu uveo reforme.Radilo se ,zemlja se ubrzano razvijala krajem 50 i 60 godina.Posle 12 godina rata industrija je rasla 10 % godisnje.U Srbiji 12 godina je proslo od uvodjenja liberalnog kapitalizma, industrija je u recesiji.Ja jos uvek cekam blagodet kaptalizma.

U kraljevini situacija je bila ocajna.Bar po iskustvu moje porodice po ocu (isto iskustvo kao i deda 6liicke divizije).Po majci bili su imucni trgovci ali komunisti.Sto znaci da nisu bili nesto zadovoljni sistemom.

Dopuna: 11 Maj 2012 19:46

lav ::Па 6.lickadivizija ништа ми неможемо установити. Било је шта је било. И моја баба је причала да је за Краљевине било много боље, а читав живот је провела на селу. Али имајмо у виду када се 70.... и 80.... стање побољшало она више није била млада и није могла да ужива у том напретку, а 50.... и 60... се живјело горе него за Краљевине, бар на селу. И уопште се не вртимо у круг. Ти си написао у претходним постовима много чињеница. Једноставно свијет иде даље и да су четници побиједили, неби могло бити исто као до 1941.. Животни стандард се повећавао у читавој Европи (мада не баш у читавом свијету), па тако и у СФРЈ. Да ли би било боље да комунисти нису дошли на власт, о томе можемо нагађати, али западне државе су постигле већи напредак. И за разлику од Горског, кои каже то су Немци, ја Нијемце не сматрам ништа супериорним од мога народа. Многи сународници су на запад отишли са ''рукама у џеповима'' и постали угледни стручњаци. Па чак и необразовани људи су постали цијењени грађевинци. Многи од њих су могли стално да раде и у ванрадно вријеме приватно неке ситне грађевинске послове. Једноставно важили су за добре мајсторе и људи (''Швабе'') су их тражили. Крајем 80... са очевим рођаком у Бечу је становао грађевински инжињер кои је тада тамо више зарађивао као неквалификовани грађевинаки радник, него овдје као инжињер. Када је савладао њемачки језик није остао нк радник. Што се умирања дјеце тиче, умирала су и послије рата, у поратним годинама више него у пријератним. Па и прије рата су дјеца ишла бесплатно у школу, за фалкутете не знам. Што плаћања високог образовања на западу, да немам рођаке кои су бесплатно завршили тамо фалкутете, можда би и повјеровао.

Nemci su uspesnija nacija od nase po svim parametrima kad je u pitanju ekonomija

Nemam kompleks nize vrednosti zbog toga naprotiv. Ali mogli bi nesto od takvih naroda da naucimo a ne da se bijemo u prsa kako smo mi neke face i bili bi jaki samo da nije bilo "komunjara i judeomasonske zavere protiv Srba".

Ne mozes da meris Zapad i Jugoslaviju. Zapad je dizala Amerika njen kapital.Tesko da bi se Nemacka razvila da joj nije oprosten ratni dug.

Britaniji i Francuskoj date su ogromne pare.

Britaniji 3 milijarde dolara(tadasnje vrednosti kad je dolar bio mnogo jaci).
Francuskoj 2 milijarde.Nemackoj milijardu itd .I to samo u vidu pomoc! gde su strana ulaganja.

Drugo bez obzira na ratnu stetu zapadne zemlje bile su mnogo ispred Jugoslavije u tehnoloskom ,kulturnom u svakom smislu.

To je kao da se trkaju dva coveka gde jedan ima polaznu poziciju 200 m ispred onog drugog.

• 1Ovo se svidja korisniku: Joja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

i te kako su nijemci i austrijanci bili ispred nas po mentalno-radnom sklopu i navikama, kako tad tako i danas. Jednostavno ljudi rade njihovih osam sati, pa sto god da rade. Naravno nasi gastarbajteri su bili u ogromnoj prednosti u odnosu na domace i to sa vise aspekata. Kao prvo stanovali su u potpuno neuslovnim uvjetima da bi usparali koju marku, ali i na taj nacin su omogucili nijemcima da zarade nesto od kirije za prostorije koje nebi mogli izdati ni kao supe. Zatim su kompletne familije ostavljali na brigu tadasnjoj drzavi, tj SFRJ , bez da placaju i jednu kintu bilo za zdravstveno ili socijalno ili skolovanje. Ogromna prednost je i sto su radili tzv "na crno" pa i kad ih uvate i protjeraju njima se bas fucka, jer sa njihovim kofercetom mogu ici gdje hoce, a mogu se i vratiti u svoju drzavu. Jednom Nijemcu ne pada na pamet da radi na crno jer jednostavno nema rezervne drzave. Pa vidis lave i taj tvoj inzinjer sto je bio kod rodjaka i za njega je neko platio te skole kod nas i onda otisao i uspio vani.

Da se razumijemo, za vrijeme DSR sigurno da se nije desio narodni procvat i nova vlast je ulozila ogroman napor da se opismeni i obrazuje stanovnistvo i relativno je i uspjela u tom. Nasi fakulteti su (bili) mnogo strucniji i tezi nego zapadni i davali su jedno jako siroko obrazovanje, koje nije bilo lako savladati, ali zato je neko sa takvim znanjima mogao lako da se specijalizuje za pojedine oblasti i uspije na zapadu. Nebrojene brane, utvrdjenja sirom afrike, azije pa i europe su gradjena sa nasim i inzenjeringom i radnicima, a danas jedan najobicniji autoput mora da dolazi neki strabag da gradi po balkanu.
posto je ovo vojni forum, lijepo je uporediti i oruzane sile Kraljevinje, SFRj i danasnjih drzava. Uporedimo platu porucnika njemacke i srpske vojske danas. Garantujem da njemacki narednik ima vecu platu od srpskog generala. Nije ni general lud pa da to ne zna, ali nisam nikad cuo da je neki general otisao da bude vojnik bundeswera.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Maj 2012 19:54

Gorski car ::lav ::Господо ко се од вас сјећа како са живјело у Краљевини Југославији? Мој отац је 1967. отишао у Аустрију. Како каже ''побјего од сиротиње''. А, 50... се гладовало.
U Jugoslaviji se tesko zivelo posle rata jer je zemlja bila unistena a 1948 Varsavski blok je uveo sankcije dok odnosi za Zapadom jos nisu bili uspostvaljeni.Dakle situacije bila veoma losa i moj otac kaze da je pedestih bilo lose.Ali izlaz je pronasao Tito ,pored svih svojih mana, okrenuo se Zapadu uveo reforme.Radilo se ,zemlja se ubrzano razvijala krajem 50 i 60 godina.Posle 12 godina rata industrija je rasla 10 % godisnje.U Srbiji 12 godina je proslo od uvodjenja liberalnog kapitalizma, industrija je u recesiji.Ja jos uvek cekam blagodet kaptalizma.

U kraljevini situacija je bila ocajna.Bar po iskustvu moje porodice po ocu (isto iskustvo kao i deda 6liicke divizije).Po majci bili su imucni trgovci ali komunisti.Sto znaci da nisu bili nesto zadovoljni sistemom.
I moji su po majci bili trgovci i to imucni, cak i akcionari francuskih obveznica, ali nisu bili komunisti, nego radikali!
U Kraljevini Jugoslaviji drzava je bila kakva je bila, oskudna, vrlo korumpirana, rastrzana stranackim razmiricama i dvorskim smicalicama. Narod je zaista ziveo mnogo tesko, pitajte stare ljude, nije se osecao nikakav napredak, pa uzmimo, recimo, toliko citanu antikomunisticku "Knjigu o Milutinu". U Sumadiji su do marsejskog atentata svi psovali kralja Aleksandra I. Za razliku od njegovog oca, kralja Petra I, srpski narod nije voleo kralja Aleksandra I za vreme njegovog zivota. Ovo mozemo naci u literaturi, ali ja se secam i razgovora sa obicnim ljudima, koje Lav itekako ceni kao istorijske izvore. Izbori u Kraljevini Jugoslaviji, e to je tek bio cirkus! Nabiju malo dete u kutiju i ono prebacuje orahe u drugu kutiju. U svakom selu pop na strani nazadnih radikala i ucitelj na strani naprednih demokrata. A kradja, podmicivanja, batinanja na dan glasanja koliko ti dusa hoce!
Posle Drugog svetskog rata neposredno bio je "ratni komunizam". Bilo je mnogo tesko na selu! LJudima je za prinudne otkupe oduzimana i poslednja vreca zita. Namirnice su krili pod zemlju. Americki i britanski spijuni pisu izvestaje neposredno posle Drugog svetskog rata da je najveci ocaj bio medju Hrvatima u Slavoniji gde je uticaj HSS-a bio i dalje jak, a nova vlast se sa njima posebno obracunavala i razrezivala im kvote za namirnice preko svake mere. Zivelo se na tackice, vojska je gladovala. Zbog pripadnosti Istocnom bloku, Jugoslavija je odbila pomoc Marsalovog plana. Kolektivizacija je satrla nasa sela, pogotovu vojvodjanska i slavonska. Prinosi su za 15% do 20% bili manji od predratnih, koji su bili na ivici gladi, inace! Seljacima je sve do pocetka 60.ih godina XX veka bilo zabranjeno da kupuju traktore jer se komunisticka vlast bojala velikih klasnih razlika na selu.
Medjutim, rezim je postepeno uvidjao greske i vec krajem 50. ih godina XX veka videlo se da drustvo ide napred. LJudi su i dalje tesko ziveli, ali se krvnicki radilo i napredak se vidi u svakom mestu. Nove kuce, novi stanovi, nove fabrike. Rekao sam, da se Jugoslavija raspala tamo neke 1955. godine za njom skoro niko ne bi zalio. Ali, optimizam i mobilizacija ljudi imali su efekta. Privredni rast je bio zaista visok, zivotni standard je 60. ih godina poceo vidljivo da raste, kao nikada do tada. Zemlja se otvarala. Nasa roba se izvozila. Obezbedjen je paritet cena koji je pogodovao radnicima i seljacima, a pritom je stimulisao potrosnju i proizvodnju. Pronasli smo nova trzista u "trecem svety", a zahvaljujuci prisnim odnosima sa nesvrtanima naftnu krizu pocetkom 70. ih godina preziveli smo zaista lagodno. U nekim stvarima smo bili cak i bolji od tog "belog sveta". Recimo, Japanci su dolazili da proucavaju nas samoupravljacki sistem, a Finska je nas model medicine rada preuzela kompletno u gotovo neizmenjenom obliku. Danas je taj finski sistem medicine rada najbolji na svetu! Da li neko moze da zamisli da u drugoj Jugoslaviji nekom zaposlenom ne bude uplacivan radni staz, penziono ili socijalno osiguranje itd?
Sistem je iznedrio i niz nelogicnosti, ponekada i smesnih situacija, a mozemo i o tome otvoreno da diskutujemo. Samo nemojte, molim vas, da mi kazete da se u Kraljevini Jugoslaviji lepo zivelo! Ziveli su lepo ratni liferanti i zelenasi, to je sigurno!

Dopuna: 11 Maj 2012 20:01

Kako mi mozemo da se merimo te 1945. godine sa Nemcima kada nismo imali skoro nikakvu industriju dotle? Uporedi stepen pismenosti u Nemackoj i u Jugoslaviji. Broj fakultetski obrazovanih ljudi u Nemackoj i u Jugoslaviji. Zar je i danas isto kada ostanu bez posla lekar i nekvalifikovani majstor? Koliko je Francuska imala kolonija te 1945. godine, a koliko Jugoslavija? Mi nismo posli te 1945. godine od nule, mi smo posli ispod nule. Do 1948. godine nas rezim je nastoja da bude staljinistickiji od samog Josifa Staljina, a kada se Istocni blok obrusio svom silom za nas mi smo jednostavno bili u totalnoj izolaciji tako da tu price o nekakvom razvoju do 1951. godine nema ni u tragovima!

Dopuna: 11 Maj 2012 20:07

Sto se tice nasih gastarbajtera, to je vec posebna prica!
Zao mi je ako vredjam necija osecanja, imam i ja dosta familije po inostranstvu, ali to su bili mahom neobrazovani ljudi koji su ovde ostavljali decu koja su se besplatno skolovala i stare roditelje koji su se, opet, ovde lecili, a i sada koriste sve benificije naseg, doduse sada dosta urusenog, zdravstvenog sistema. Reci cu i ovo, a i sociologiji se dosta bave tim duhom gastarbajtera, nase naseobine tamo na Zapadu su u dobroj meri (ne kazem sve) bile ruglo! Nemci su se sprdali sa njima i imali su veoma nepovoljan utisak o zemlji iz koje dolaze na osnovu njihovog nacina zivota. Pa, nisu ih za dzabe ismejali kroz lik Zike Pavlovica u "Ludim godinama" ili Bora Corba po gastarbajterskim pesmama. A tek njihova dvorista, kada se vrate na selo, sve sam kic sa tapetama, lamperijama, onim satovima sa cveckama i lavovima u dvoristu. Pa, zlatni zubi, sarene svilene kosulje i njihovo veselje po svadbama i ispratnicama...Dobro, necemo vise o njima, samo tek da napomenemo da je taj svet daleko od bajnog!

• 1Ovo se svidja korisniku: prekodrinski
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sto se stanja u kraljevini tice za moju familiju, mogu samo da kazem da je jedan otisao da uci za pekara (jer je to nocu) da bi donio "strucu" kruha kuci (mesinovica pekara kraj crne kuce u bl) (koja opet nije bila ni blizu dovoljna ), po danu je isao u gimanaziju (tad se tako zvalo od cetvrtog osnovne) a izmedju tog svega je vodao kozu u setnju da se malo napase uz vrbas da imaju bar malo mlijeka. Bili su imucna porodica po tadasnjim standardima jer su imali cak 100 (sto) kvadrata svoje zemlje za bastu. Drugi je bio obucar i nesto se i zaradilo ali opet malo za zivjet a puno za umrijeti. U svakom slucaju cim je pripelo zavrsili u partizanima i poslije rata radili to sto su i bili. Kako li je bilo onima bez skole ili zanata , to samo oni i bog znaju. Sa majcine strane familija veleposjednici ali komunisti i nisu znali sta je glad. Posto je majcin stric bio veliki komesar na kozari, familija dobro stradala od ustasa, cetnika, kozaka i ko god je naisao pobio sto je stigao. Ovi sto su uspjeli pobjeci oni su i prezivjeli. Samo dvije muske glave su prezivjele rat. Prije par godina u dalmatinskoj zagori jedan starac iz potkozarja (hrvat) mijenjao kucu i ko o cemu on o ustasama i pavelicu. Navodno bio ustasa za dsr. i na kraju me pita posto smo zemljaci od kojih sam, i kad sam mu spomenuo ime, starac samo zadrhti i poljubi mi ruku i prizna mi da su ih kozarcani zarobili(podgradci) , poskidali i onako golima odrzali govor i pobili pred njima samo oficire a ostale pustili. Okrenu stari pricu i odjednom od Tite niko bolji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ајд што сте одлутали од докумената, него и од четника...
Вратите се на тему.

• 1Ovo se svidja korisniku: Keser
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Па господо ја нисам имао претке трговце и велепосједнике. Дједови су ми били сељаци кои су имали своју земљу и од ње живјели. Били су скромни и то им је било довољно, док нису дошле комунистичке дахије, са своим СРЗ. Па ипак су вољели свога краља. Они су доживљавали комунисте исто као и Срби из Србије АУ војнике у 1.СР. Северино партизани нису били ни близу милостиви према моима ка према усташама, како ти наводиш. Да додам да је лаж да смо имали здравствено осигурање од СФРЈ, то знам сигурно. Здравствену књижицу си могао потврдити само ако је стигла уплата из Аустрије. Они кои су радили у Швајцарској нису ни могли осигурати породице, трошкове лијечења су морали сами плаћати. Могуће да су то могли наплатити у Швици, али не знам поуздано. Што се тиче њихових родитеља, они од СФРЈ нису имали ништа. Сељаси су зрдавствено осигурање морали сами плаћати, а пензионо нису ни имали. Порези на земљу су били огромни.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lav ::Па господо ја нисам имао претке трговце и велепосједнике. Дједови су ми били сељаци кои су имали своју земљу и од ње живјели. Били су скромни и то им је било довољно, док нису дошле комунистичке дахије, са своим СРЗ. Па ипак су вољели свога краља. Они су доживљавали комунисте исто као и Срби из Србије АУ војнике у 1.СР. Северино партизани нису били ни близу милостиви према моима ка према усташама, како ти наводиш. Да додам да је лаж да смо имали здравствено осигурање од СФРЈ, то знам сигурно. Здравствену књижицу си могао потврдити само ако је стигла уплата из Аустрије. Они кои су радили у Швајцарској нису ни могли осигурати породице, трошкове лијечења су морали сами плаћати. Могуће да су то могли наплатити у Швици, али не знам поуздано. Што се тиче њихових родитеља, они од СФРЈ нису имали ништа. Сељаси су зрдавствено осигурање морали сами плаћати, а пензионо нису ни имали. Порези на земљу су били огромни.

Lave,
Ovako mozemo u nedogled. Moji su rekli meni ovako, tvoji tebi onako itd. Tvoji su ocigledno bili i ostali antikomunisti sto ne znaci da nisu bili u pravu, nego da bi trebalo malo kriticki da prilazis njihovim stavovima i da ih proveravas u literaturi i kod drugih ljudi. Nije se sve desavalo u istoriji u krugu od 20 kilometara oko tvog sela.
U Kraljevini Jugoslaviji je bilo dosta bezemljasa, u Dalmaciji je jos bilo kmetova i feudalaca,a to je bio XX vek! Na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji su bili jos begovi! U plodnoj Vojvodini ljudi su umirali od gladi. Koliko je ljudi pre rata zavrsilo makar i srednju trogodisnju skolu? U Crnoj Gori, na Kordunu, u Lici je doslovce bila glad svake godine.
Porez na imovinu nikada nije bio veliki, to sigurno nije tacno! Porez na imovinu je bio manji od ostalih poreza. Znam pouzdano. Komunisti su stalno razrezivali samodoprinose po mesnim zajednicama (to je bio neki poseban vid njihove soliarnosti i to su stalno forsirali). Znas li da su ti samodoprinosi vise kacili obicnog industrijskog radnika nego najbogatijeg seljaka? Ni danas porez na imovinu nije veliki u Srbiji, ne znam kako je u drugim bivsim jugoslovenskim republikama. Penzionog osiguranja za poljoprivrednika nije bilo, to je tacno.
Mozda su tvoji voleli kralja, ja ne znam coveka u mom selu koji ga ne psuje, cak ga i monarhisti psuju. Znas kako, vas je taj kralj oslobodio, a mi smo se sami oslobodili od Turaka. Vi "poznajete" Karadjordjevice kao kraljeve i princeve sa dvora, a kada su poceli u Sumadiji sa nama vladavinu bili su obicni svinjari. Nista ruzno ne zelim da kazem, samo zelim da pokopam stereotip da su Srbi pre rata listom bili monarhisti. Nisu!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što suvoparnije rasprave, potkrepljene činjenicama, za ljubitelje istorije, to bolje.

Meni sigurno nisu heroji Tito i Draža, s obzirom koliko je krvava svakak ratna istorija. Evo recimo mogu reći da su sv. Sava i Nikola Tesla pravi heroji, koji su dali svoj doprinos čovečanstvu na pravi način. Ali koga već briga za to...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ambasadori i četnici
AUTOR: PETAR GRUJIĆ

Kada sam u Danasu video naslov reportaže D. Petrovića („Svaki ambasador SAD prvo dođe u Pranjane“, 26.09.2012) pomislio sam - hvala Bogu, najzad je pao još jedan tabu u srbijanskoj istoriografiji - zavera ćutanja o Draži Mihailoviću!

Međutim, kad sam pročitao reportažu, moje oduševljenje je splaslo, jer se, očigledno, u nekim glavama još ništa nije promenilo kada je reč o našoj slici o Drugom svetskom ratu na tlu Jugoslavije, pogotovo Srbije. U svečanoj komemoraciji povodom spasavanja američkih vazduhoplovaca iz Pranjana 1944, nedostaje ključna informacija, a to je ko je tu spektakularnu operaciju organizovao i sa kojim žrtvama. Kako je naveo reporter, jedan domaći, prisutni seljak, prokomentarisao je „zaglušujuće“ odsustvo pominjanja generala Draže Mihailovića i njegovih snaga koje su organizovale vazdušni most kojim je 512 američkih vazduhoplovaca prebačeno u jednom mahu sa improvizovanog aerodroma u Pranjanima u savezničku bazu u Bariju:

„Videli i Amerikanci da su ovde u Srbiji sve komunjare, pa neće da rizikuju“. Da nisu toga svesni samo Amerikanci, potvrđuje i sam reporter kada piše: „Uz pomoć četnika Draže Mihailovića, velikodušnu pomoć u spasavanju pružali su meštani Pranjana ...“.

Bilo je upravo pomalo obrnuto - lokalni meštani su pružali pomoć četnicima, jer su čitavu operaciju zamislili i sproveli pripadnici JVUO. Meštani su čak bili žrtve ove Dražine operacije: Nemci su znali da se u ovoj oblasti skrivaju avijatičari i vršili su pritisak na seljake da odaju lokaciju. Jednom prilikom su čak spalili jedno selo, jer nisu dobili informaciju. O svemu tome je pisao je Gregori A. Friman („500 zaboravljenih“, Evro-Giunti, 2009, Beograd) prema svedočenju spašenih vazduhoplovaca. U knjizi se može pročitati kako je Broz ubedio saveznike (ucenama, naravno) da vazduhoplovce treba ostaviti tu gde su i da ih ne treba spasavati.

Da bi se razumela logika ove strategije, treba znati da je u to vreme Britanija već bila okrenula leđa Draži Mihailoviću i stavila sve na jedni kartu - Josipa Broza. Broz je tvrdio da su četnici slabi, da sarađuju sa Nemcima i da samo napadaju partizane, što je najzad Čerčil prihvatio iz oportunističkih razloga (čuvena je njegova replika Antonu Idnu : „Da li Vi planirate da živite tamo u Titovoj Jugoslaviji?“).

Spasavanje vazduhoplovaca bio bi dokaz za suprotno i zato ga treba onemogućiti po svaku cenu. Američki avijatičari su dobili instrukcije da nikako ne padnu u ruke četnicima, jer će im ovi odseći uši i predati ih Nemcima. Kako opisuje Friman, avijatičari su bili smrtno uplašeni kada bi po prinudnom sletanju sreli četnike.

Logika Josipa Broza bila je koliko prosta, toliko i perfidna. Držeći vazduhoplovce pod svojom zaštitom (radilo se o anga žovanju hiljada četnika, koji su štitili kraj oko Suvobora), Draža će da vezuje svoje snage, a saveznici neće saznati da ih Tito obmanjuje. Englezi su na svaki način pokušavali da operaciju spasavanja blokiraju, sve dok pukovnik Donovan, šef Agencije za strateške službe (koja će prerasti u CIA), nije otišao kod Ruzvelta i rekao: „Gospodine predsedniče, pustimo Britance, dajte da spasemo naše momke!“. Tako je dato najzad zeleno svetlo za operaciju.

Čitava ujdurma sa prikrivanjem organizatora evakuacije, međutim, pala je u vodu, kada se među evakuisanim vazduhoplovcima pojavilo u Bariju i nekoliko četnika (neki ranjeni). Kako opisuje jedan od njih, Zvonimir Vučković (Z. Vučković, „Sećanja iz rata“, Pogledi, Kragujevac, 2001), čim su ga partizanski predstavnici videli, jurnuli su da ga likvidiraju, ali on je uspeo da pobegne i spase se:

Spaseni vazduhoplovci su izdejstvovali kod američke vlade da se Draži Mihailoviću dodeli orden Legije za zasluge, koji će biti uručen ćerci Draže Mihailovića Gordani tek 9. maja 2005. godine. Organizovali su i sudski proces kojim je demonstrirana lojalnost Draže Mihailovića savezničkoj stvari i pobijene optužbe za izdajstvo. Tražili su i da svedoče na montiranom procesu Draži Mihailoviću i saradnicima 1946. godine, ali su vlasti to odbile, uz obrazloženje da sam Draža Mihailović tako nešto ne želi!

Poseta američkog ambasadora, nesumnjivo sa najboljim namerama, ipak ispada kao tempirana bomba. Nepominjanje organizatora spasavanja (najveće operacija takve vrste u Drugom svetskom ratu) ostavlja mogućnost da komunjarski „istoričari“ prosto „utvrde“ da su sve izveli partizani. Kako to može da izgleda verovatno čitaće ovih dana u ovoj istoj rubrici, pretpostavljam.

Dr Petar Grujić, profesor iz Zemuna

danas.rs/danasrs/dijalog/ambasadori_i_cetnici.46.html?news_id=248285