Da li je Nemački napad na Jugoslaviju spasio SSSR

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Баш тако. Мислио сам да смо то апсолвирали. Већина генерала у ОКВ је улизички све одобравала Хитлеру. Резултат знамо.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Баш тако. Мислио сам да смо то апсолвирали. Већина генерала у ОКВ је улизички све одобравала Хитлеру. Резултат знамо.
Mi nekako po navici i iz visokog poštovanja, nemačkoj organizaciji pripisujemo logičnost, racionalnost i pedantnost.
Međutim, kad se malo zagrebe, ispod površine ima svašta.
Ne mislim samo na dvojnost komandnog lanca Wehrmachta i SS-a u poslednjoj fazi rata.
Tu se kao primer može pomenuti i pomalo paradoksalan odnos između Armijske grupe F i Armijske grupe E.
Pa neobičan položaj "Militärbefelshaber-a Sudost" - koji je faktički bio zapovednik snaga u Srbiji.
Međutim, razlog za ovu digresiju nije u Beogradu, nego u Berlinu.
Naime, iz nekog razloga, Nemačka je u Drugom svetskom ratu imala dve vrhovne komande:
1. Vrhovnu komandu armije (Oberkommando des Heeres - OKH)
2. Vrhovnu komandu oružanih snaga (Oberkommando der Wehrmacht - OKW)
U praksi, OKH je komandovala armijom na istočnom frontu, a OKW na ostalim ratištima.
Znači, kad se radi o Istočnom frontu, treba prozivati OKH, a ne OKW.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала за допуну. Ја сам ОКВ навео као генерални извор инерције , односно уштогљености и повлађивања Хитлеру.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U filmu ''Špijun'' scenarista ozbiljno navodi podatak da je napad na Jugoslaviju odložio napad na SSSR...a mi mu nismo naručili da to napiše, sasvim sigurno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

trol ::Ja mislim da je napad Nemacke na Jugoslaviju spasao Englesku (sto je i bio cilj 27.marta) a SSSR je tu bila sporedni dobitnik.


Ово први пут чујем...А да погледаш ти Битку за Велику Британију и увериш се кад је Хитлер одустао од инвазије? Не спорим твоје право и на овакву тврдњу, али морао би стварно добро да је поткрепиш јер би то била коперниканска чињеница у историји Другог св. рата. Одакле ти материјали за овакву тврдњу? Искрено ме интересује.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sama cinjenica da su u organizaciji 27. marta ucestvovali englezi

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

trol ::Sama cinjenica da su u organizaciji 27. marta ucestvovali englezi

Ако ти није проблем, прецизирај то. Поред Енглеза, колико знам, учествовали су и Руси. Право изненађење би било да су учествовали Немци, што у некој историјској фанстастици не би било немогуће.

Дакле, молио бих за образложење у ком смислу је тај пуч помогао Енглезима? Они су помагали све и свашта, само ако је то могло да ослаби Хитлера...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

trol ::Sama cinjenica da su u organizaciji 27. marta ucestvovali englezi
То јесте чињеница, као и да им је то олакшало позицију у Медитерану - али далеко од тога да је имало утицаја на саму одбрану Велике Британије.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U slučaju napada na SSSR neki izvori pominju i prevelik vodostaj na rijekama na zapadu SSSR. Smatra se da je i to imalo velikog uticaja na datum napada. Vjerujem i da proljećno blato nije ništa gore od onog jesenjeg.
Što se tiče samog napada na Jugoslaviju, do maja su završili posao, a SSSR je bio odmah preko puta. Već polovinom aprila prostor Jugoslavija im je bio pacifikovana zona samo je bilo pitanje veličine okupacijskog kontigenta.
Njemci su inače i u čitavoj prvoj polovini WWII vagali šta će i sa Švedskom. Ali pošto su preko Švedske vršili nesmetan transport borbeno spremnih trupa i opreme, opravljali brodove i nabavljali kuglagere i gvožđe, nisu je dirali. Uglavnom 150.000 njemačkih vojnika u Norveškoj bilo je spremno da krene, iz mesta.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Немачки напад на Краљевину Југославију јесте одложио напад на СССР, али није и спасао.
Теза о климатским условима као одлучујућем фактору у немачкој кампањи '41. потиче из немачке мемористике ( истичу се клима, ширина простора и Хитлер као основни узроци немачког пораза), коју је затим преузела, иначе до деведесетих отворено германофилска, западна историјографија.

А ти климатски услови у јесен '41. нису били ни мало неповољни за нападаче: примера ради у октобру 1941. уместо просечних 600 мл падавина ( тзв. распутица), пало је тек 50 мл ( и ко заинат, то мало падавина се сручио док су се група армија нашле у обручу под Вјазмом и Бријанском) , док је просечна температура у новембру била -5 ( нешто мање од просека од -2.5) степена Целзијуса.

За спас СССР-а није заслужна ни техничка (Т-34) супериорност, пошто је већ од септембра РККА недостајала сва врста технике, нити некакви ''искусни штабски официри'' ( пошто 1941. РККА је имала свакаквих других официра, а само не искусних штабских).
По предлогу маршала Шапошњикова извршена је формацијска реорганизација РККА током лета и јесени 1941, односно укинута је корпусна структура управо због недостатка способног и школованог високо-официрског кадра. Стељачки корпуси су укинути већ јула 1941, као слабо мобилне и ригидне војне јединице, а стрељачке дивизије, између осталог, због недостатка опреме, поједностављене: смањене су са 14.500 на 11.000 људи, а из њиховог састава су избачене атнти-тенковске, против-авионске и оклопне јединице. У јесен '41. укинути су и оклопни корпуси, а највећа оклопна формација је постала бригада, а формиране су и лаке коњичке дивизије ( са 3.447) са наменом да ометају комуникације противника. Управо, из овакве, нове , реформисане РККА ће бити издвојени способни ( попут Рокосовског, Ватутина, Васиљевског ( који је истина био Шапошљиков штићеник и зато без рата предодређен за блиставу каријеру)...) од неспособних.
Примера ради,на дан 22. јуна 1941. тенкови Т-34 произвођени су у две фабрике: СТЗ-у у Стаљинграду ( испоручио РККА у 1941. 1250 тенкова Т-34) и фарбрици Но. 183 у Харкову ( 1580) до 12. октобра када је евакуисана у Нижни Тагил (25 Т-34). У септембру је још почела и производња у фабрици Но. 112 у Горком ( 161 Т-34). РККА је током 1941. испоручено 3016 тенкова Т-34, а по ратним месецима то изгледа следеће: јун-256, јул- 302, август- 421, септембар- 398, октобар- 185, новембар- 253 и децембар-327.


СССР је спасила незабележена спремност руског народа на жртву. Коначно, о томе је генерал Готхард Хајнрици, комадант XXXXIII корпуса Четврте армије током операције Тајфун, већ крајем новембра '41. је у свом ратном дневнику записао:

Citat:Постављени циљ источне кампање није постигнут. Непријатељске оружане снаге су поиражене, али структура Руске државе није срушена. Опасност рата на два фронта стојала нам је на вратима. Напад на Русију није спречио то да деси; шта више, отворио је ту могућност.

Узроци пораза леже на следећим узроцима:

1. Политички, Хитлер је потценио унутрашњу стабилност бољшевичког система.Он се показао упорним и консолидованим. Дух у руском народу да брани ''Мајку Русију'' је јачи од одбојности према комунистичкој диктатури. Непримерено понашање према становништву окупираних области, пре свега Украјне и балтичких држава само је поајчала тај осећај...