offline
- Pridružio: 06 Mar 2014
- Poruke: 88
|
gorran ::
Francis Harry Hinsley: BRITISH INTELLIGENCE IN THE SECOND WORLD WAR (ABRIDGED VERSION), Cambridge University Press 1993, str 358-359:
Citat:Mihailovic, in contrast, had no chance of uniting the country on account of his pro-Serb policy; moreover, the Partisans had so much evidence that he was collaborating with the Germans, as previously with the Italians, that they regarded him as a traitor.
For this last conclusion there was now no lack of confirmation in London.
Razlog što Churchill o tome nije govorio je taj što nije mogao da kompromituje operaciju prisluškivanja i dekodiranja nemačkog radio-saobraćaja.
Da li ima dokaza da je Čerčil o tome govorio sa onima koji su sa njom upoznati - pa nije morao uvijeno da priča? Da li to potvrdjuju interni dokumenti, njegovi, forin offisa i drugih nadležnih servisa?
I zbog čega je morao da on izjavljuje suprotno od toga što se ovde tvrdi?
Eutropije ::Pogaziću svoju reč i odgovoriću ti samo zato da ne bih ostao nedorečen, a da ostali ne pomisle da si na bilo koji način dokazao da si čitao išta od ovoga što tvrdiš.
Pre svega, molio bih te da odgovoriš odakle ti ovo
Odgovorio sam ti. "Barbarysm and civilisation (A history of Europe..)". Pošto knjigu nemam u posedu, rekao sam da sam je čitao u biblioteci, ne znam tačnu stranu. Znam da je u jednom od, čini mi se, dva poglavlja koja se bave periodom drugog svetskog rata. To je relativno mali deo knjige, siguran sam da ćeš brzo naći.
Eutropije ::
Dalje.
Dovoljno je smešno što si rekao
Indigenous ::I pored toga što ni oni ne navode (a kamo li obrazlažu) da je mihailović kolaboracionista u duši, ...
ali ovo
Indigenous ::...ja ne mogu nekritički da usvojim njihove navode dokle god to ne obrazlože dovoljno detaljno i analitički. i ovo
Indigenous ::Opet, ne lepim se na to šta on kaže, jer to pominje usput, to nije tema njegovog istraživanja. Otkud ja znam kako je on to pokupio i odakle?
su takvi primeri pristrasnosti i, u krajnjoj linji infantilizma, da ću ih iskoristiti na jednom od predavanja. Čuj "Mihailović nije kolaboracionista u duši"?! Možda nije u duši, ali je u glavi sigurno. I šta znači to "kolaboracionalista u duši"? Hoćeš da kažeš da je neko rođen takav, da ga genetski kod usmerava na kolaboraciju ili da je Mihailoviću lično bilo malo neprijatno zbog saradnje pa je zato tražio da se njegovo ime ne spominje javno u tom kontekstu?
Moja pristrasnost? Rekao sam već da kod Barbare i Lampea nisam prepoznao decidiranu tvrdnju da je Mihailović kolaborater par excellence. Osim paušalno, pozivajući sa na druge autore, da postoji tvrdnja da , (otprilike ovako) "Mihailović je u nekim periodima, nekim svojim komandantima dozvolio primirje sa okupatorom na izvestan period", što je ništa. Štaviše, ljudi pišu više u prilog mojoj, nego tvojoj tvrdnji, a ja sam ipak rekao da ne mogu da nekritički prihvatim, ne njihov, već bilo čiji stav, ukoliko ne vidim kako su do takvog zaključka došli. A ovde se to ne vidi, jer je u njihovim radovima koje sam naveo, jugoslavija u periodu drugog svetskog rata predstavljena na nekoliko strana, uz navodjenje nekoliko sekundarnih izvora. Ljudima za potrebe njihovog istraživanja to nije posebno važno mesto, niti se zadržavaju preterano na tome, niti mu posvećuju posebnu pažnju.
Eutropije ::A to da li ćeš ti usvojiti nečije stavove i da li se slažeš sa nečijim istraživanjima je jako bitno za istoriju koj je već napisna i nalazi se u delima autora koje sam naveo.
KOja je to istorija Jugoslavije u periodu drugog svetskog rata napisana od pomenutih autora?
Eutropije ::Ne želiš da shvatiš da su oni priznati istoričari,
Ma, koja istraživanja? Ne bave se drugim svetskim ratom, osim uopšteno, a Jugoslavijom u toj uopštenoj priči još sa manje detalja. U tom segmentu se isključivo oslanjaju na već objavljena istraživanja drugih autora.
Ti ne želiš da shvatiš da oni to priznanje nisu dobili za istraživanje i rad posvećen primarno jugoslaviji u dsr, ili barem balkanu u periodu drugog svetskog rata. Već je to samo jedan mali deo teme kome oni posvećuju nesrazmerno malo pažnje. Što je i logično i normalno. Nije u sferi njihovog glavnog interesovanja. Nema tu nikakvog nipodaštavanja njihovog autoriteta.
Eutropije ::
Tu činjenicu nijednom rečju nisi opovrgao, samo si rekao da sumnjaš u njihovu stručnost, njihove izvore i u njihovu nepristrasnost.
Ništa od toga nisam rekao.
Eutropije ::Kad smo već kod toga, hoćemo li dobiti od tebe odgovor koji uporno izbegavaš da pružiš. Malo ću proširiti pitanje da bih bio potpuno jasan. Dakle, na osnovu tvojih istraživanja došao si do zaključaka da
a) Pokret Mihailovićevih četnika nije sarađivao sa okupatorima i Nedićevom vladom
b) Pokret Mihailovićevih četnika jeste sarađivao sa okupatorima i Nedićevom vladom iz opravdanih razloga
Samo zaokruži, ne moraš ništa obrazlagati.
Traziš da decidno odgovorim na pitanje koje je netačno formulisano u startu.
Već sam ti rekao da u pitanju nije pokret, već državna sila, Jugoslovenska Vojska. To prvo, a drugo, nije ni jedno ni drugo.
Nije saradjivao ni sa Nedićevom vladom, kao ni sa nemačkom niti italijanskom vladom, niti ma kojom drugom,već je imao posla samo sa svojom Vladom.
Koristio je nedićeve formacije kao deo ratne taktike što nije isto. Visoki državni činovnici nedićevi nisu bili predmet te taktike, kao ni sam Nedić.
Što se tiče okupatora, u pitanju su nagodbe, prilagodjavanja, primirja, akomodacije, u odnosu na aktuelnu situaciju u zemlji, a i političku kasnije, kada su saveznici počeli da igraju dvostruku igru.
Njegovi potčinjeni uglavnom nisu imali kontakte sa okupatorima u Dražino ime, ili u ime njegove vojske ili Vlade, predstavljali su se kao autonomne lokalne vodje. Kontakti sa Italijanima su bili gotovo neprekidni, dok su odnosi sa Nemcima bili potpuno drugačije prirode. Bili su kratkotrajni sa drastičnim obrtima na gotovo dnevnom nivou i daleko manje zastupljeni nego oni sa Italijanima.
Inače, saradnju sa Italijanima su predlagali i pospešivali sami Britanci, prvo zbog nemogućnosti da ih drugačije pomognu, a kasnije, zbog mogućnosti da se preko Mihailovića Italijani na Balkanu prevedu na stranu saveznika. Na početku rata Birčanin, koji je ranije saradjivao i bio poznat Britancima je bio vidjen bas za tu ulogu, prilaženju italijanima. To je bio deo važne strategije, ne samo Mihailovićeve, već i saveznika.
Eutropije ::Da, još nešto. Pošto si rekao kako lako možeš nabrojati bar petoricu svetski priznatih istoričara koji kažu da DM četnici nisu sarađivali sa okupatorom, molio bih te da to i učiniš i da me ne ostavljaš u neznanju.
Mogu li uskoro očekivati nedvosmislene odgovore na postavljena pitanja (boldovao sam ih da ti bude lakše)?
E, stvarno me mrzi da te ispravljam za svaku netačnu rečenicu koju mi imputiraš.
Nisam rekao da ću "navesti bar pet svetski priznatih istoričara..", već sam rekao da mogu da navedem bar pet istoričara koji "kolaboraciju" mere po motivu, cilju, efektu i slično i koji po tim kriterijumima ne smatraju Mihailovića "izdajnikom" niti "kolaboracionistom".
Heather Williams, Simon Trew, Mark Wheeler, Herbert Feiss, Valter Roberts, Kirk Ford, Lucien Karchmar, Stevan K Pavlowitch - zanimljivo da se on ne nalazi na tvojoj listi kao priznati stručnjak za Jugoslaviju, Llewellyun Woodward ..,i naravno, Čerčil 
ndejan ::2. Koliko dokumenata, depesa, izjava je neophodno da bi se dokazala ili opovrgla necija kolaboracija? 5, 50, 500...? Cisto da odredimo cifru.
Srazmerno broju poznatih ili dostupnih dokumenata, različitih strana, u odgovarajućem periodu. Idealno je da se u obzir uzmu svi - što je u stvarnosti teško izvodljivo.
ndejan ::Dobro je da si prestao da koristis navodnike, sto je za pohvalu
Hvala, a ti bi mogao da počneš 
ndejan ::nesto sto je Dragoljub Mihailovic izgovorio na sudu 1946 godine
|
