Italijanska dokumenta o Jevđeviću i četnicima

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gorrane molio bih te da daš taj nemački izveštaj sa pregovora u Divcima gde je Draža dao taj predlog o kome ti govoriš. Ja sam te pregovore radio još pre dvadesetak godina za naučni skup o 50 godina ustanka i imao sam prilike da vidim nekoliko nemačkih izveštaja sa tih pregovora i nigde nisam naišao na takav Držain predlog. Čak ništa ni što bi mirisalo na tako nešto. Baš me interesuje jer očigledno da ja nisam dovoljno dobro tražio tada pre dve decenije.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gorski car
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne radi se o nekim misterioznim novim dokumentima - radi se samo o tome da se pažljivo pročita ono što stoji u transkriptu (npr na rolni 1457 XVIII korpusa , frejmovi 1314-1329 - to je valjda najpoznatiji dokument o razgovorima u Divcima).
Kao što je poznato, Nemci su imali zabranu da se upuštaju u pregovore, pa su se samo ograničili da traže predaju, dok je Mihailović iznosio predloge:
Citat:Zahtevam da mi se omogući da nastavim borbu protiv komunizma koja je počela 31. oktobra...
Neophodno je imati municiju! Računajući s tim, došao sam ovamo...
Molim još jednom da mi se još noćas isporuči određena količina municije!

Nedić se nije mogao probiti, jer se nije moglo delovati na otvoreni način. Srpski narod voli slobodu, bez obzira na to što je slobodu izgubio, on se nada da će je ponovo steći. Nedićeva vlada je potpuno otvoreno istupila ... i to je bila njena greška...
Sa Kostom Pećancem nisam se mogao složiti, jer je bio sklopljen jedan otvoreni sporazum koji narod ne bi mogao da prihvati.
i, posebno važno:
Citat:Nećemo se boriti protiv Nemaca, pa ni onda ako nam ova borba bude nametnuta.
Ne vidim kako se ovo može shvatiti drugačije, osim kao ponuda da se bude "Nedić umesto Nedića", samo bolji, jer će pravi zajednički posao obavljati prividno nezavisno.
Otprilike ovako:
- Vi ste uzeli Nedića da za vas obavi jedan posao
- ali on je neuspešan, a ja to mogu bolje
- njegova je greška što se otvoreno zalaže za Nemce
- dok je mnogo perspektivnije sarađivati tajno i diskretno, u stavu izvesne nezavisnosti i demonstrativnog neprijateljstva
- zato što se na taj način može obmanuti i privući narod

Bitno je primetiti da je Mihailović istakao da je svestan kako je to što on radi korisno za Nemce, upoređujući se sa Nedićem i Pećancem, ali da pomoću dvostruke igre može biti još mnogo korisnije nego što su to u stanju ova dvojica.

Jedini način na koji se ovo u praksi može postići je fomiranjem dvojne strukture, lojalne, koja se naslanja na Osovinu, i nezavisne, koja se naslanja na lojalnu, i spontanim prelivanjem ovih struktura jedne u drugu.

Nemci u tom trenutku nisu mogli prihvatiti ovu složenu obmanu, pa su se zadovoljili prihvatanjem samo eksplicitno lojalnih četnika, koje su kategorisali kao "samostalne" (selbständige). I na tome je Mihailović izgradio strukturu koja je u jednom ograničenom obimu funkcionisala tokom 1942. u Srbiji, i koja se sastojala u strukturi lojalnih četničkih odreda koji su se naslanjali na Nedićevu infrastrukturu, a na koje su se naslanjali "nezavisni", koji su "u šumi". Svoj mir kupovali su povremenim likvidacijama i predajama partizana, dok se nisu namnožile britanske misije, pa su Nemci rešili da to raščiste.

U NDH je situacija po Osovinu bila teža, pa su Nemci i NDH bili popustljiviji, prihvatajući mnogo toga, dokle god su tamošnji četnici voljni da pucaju na partizane.

Italijani su već bili mnogo popustljiviji, pa su godinu dana tolerisali "Štab Vrhovne komande" pod nosom, iako se i u njihovim dokumentima može naći rutinsko opisivanje Mihailovića kao neprijatelja, i razlikovanje "dobrih" i "loših" četnika.

Bitno je da je ovo razlikovanje na "dobre" i "loše", na "lojalne" i "neprijateljske" ostalo na nivou verbalnih figura i izgovora, bez važnijih praktičnih posledica.

U novembru 1943. je i komanda Jugoistoka konačno eksplicitno prihvatila ovu dvosmislenost i prividnu dvostrukost četničke organizacije kao nešto iz čega se može izvući korist (što im je Mihailović govorio dve godine ranije).
Von Weichs je došao čak dotle da je tu koncepciju u avgustu 44. promovisao čak i Hitleru lično, kao sredstvo za mobilizaciju Srba u nemačku korist.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gorran mislim da je cela priča mnogo složenija iz jednog vrlo bitnog razloga ravnogorski pokret nije bio ni izbliza tako centralizovan kao partizanski niti je Draža imao ni približnu vlast kao Tito. Pogotovo je njegova vlast novembra 1941. godine bila vrlo sumnjiva izvan Srbije. Za razliku od Tita koji je upravljao događajima Dražu su događaju nosili.
Ne mogu i ne želim da se upuštam u detalje u Bosni i Hrvatskoj ali za Srbiju znam detalje i znam koliko je za četnički pokret teško a i pogrešno izvršiti ujednačavanje. U Srbiji je odnos Nemci Ravnogorci veoma mnogo zavisio od komandanta do komandanta mislim četničkog. Apsolutno mogu da garantujem da je Nemački odnos prema Keseroviću do proleća 1944. godine bio mnogo bliži njihovom dnosu prema partizanima nego recimo prema Piletiću. Tj za Nemce je Keserović sve do proleća 1944. godine bio mnogo bliži partizanima nego Pilteiću. Sve do proleća 1944. godine Nemci bez pardona streljaju uhvaćene Keserovićeve četnike ali ne i Piletićeve.
Ja i Slave Bojić smo svojevremno vrlo detaljno istraživali Keserovića i njemu je sve do septembra 1944. godine stvarno teško pripisati neki zločin. Sve ono što mu je kasnije pripisano nema veze sa njim čak ni po komandantskoj odgovornosti. Tek od septembra imaš stvari koje mu se mogu pripisati kao ratni zločin. Definitivno od ukupnog broja streljanih na kruševačkom Slobodištu od strane Nemaca (ako ne računamo Rome čiji broj nije tačno poznat) oko 40% otpada na pripadnike i simpatizere Ravnogoraca. Poslednji su streljani marta 1944. godine. Ali svi su oni pod komandom Keserovića ili sa njim povezani. Nema ni jednog Piletićevog ili Topličkog četnika. Čak i među nesumnjivim zločincima streljanim 1944. godine od partizana ni jedan nije bio u Keserovićevom lancu komandovanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Добро бре, Гокси
ИТ колонел те је питао, и ја те питам:

Citat:Mihailović je lično u oktobru 1941. osmislio takvu koncepciju, i predočio je Nemcima na sastanku u Divcima 11.11.41, prema kojoj će glavnina njegovih snaga dok traje rat raditi zajedno sa okupatorom, ali će neki manji delovi (uključujući njega lično) ostati prividno nezavisni, kako bi se omogućilo uspešno obmanjivanje naroda.

да ли имаш извор, ЦИТАТ за ово?

Елем, да ли је напад на Михаиловића у Струганику 6.децембра, хапшење и ликвидација његових најближих сарадника (Мишића и Фрегла) и уцена на 200.000 на његову главу део те "обмане" и саставни део договора?

Поменуо си немачке "споразуме" са четницима из новембра 43. Ето, Вајкс те сам демантује:

Citat:Kao rezultat pregovora koje duže vremena vode, u najužoj saradnji, specijalni opunomoćenik Ministarstva spoljnih poslova[2] i komandant Jugoistoka sa vođama četničkih odreda, sklopljen je sporazum koji predviđa oružano primirje ograničeno na određeni prostor i povremeno zajedničko vođenje borbe protiv komunizma.[3]...
a) Dosadanja zabrana za saradnju sa četničkim odredima i pojedinačnim bandama zasnivala se na čvrstoj orijentaciji najvišeg četničkog vođe Draže Mihailovića da bezuslovno vodi borbu protiv Nemačke i njenih saveznika, čega se on do sada nije odrekao.
http://www.znaci.net/00001/4_12_4_55.htm

А ево и из маја 44:

Citat:Držanje prema DM-pokretu

Lokalna saradnja delova nemačkih i srpskih trupa sa DM-četnicima u borbi protiv Titovih bandi, u zapadnom i jugozapadnom području Srbije, dovela je u nedoumicu nadležne instance u pogledu odnosa prema DM-pokretu. Da bi se to pitanje razjasnilo, konstatuje se sledeće:

1.DM-pokret bio je i ostaje neprijateljski.

2.Njihova saradnja sa nemačkim i legalnim srpskim jedinicama protiv crvenih proističe samo iz saznanja da su komunisti u Srbiji njihov neprijatelj br. 1.

Neprijatelj br. 2 ostaje ipak okupaciona sila.

3.Saradnja se koristi radi popune zaliha municije, koje su se veoma smanjile (oružje se nije nikad davalo).

4.Prema dosad stečenim iskustvima, četnici se protiv crvenih angažuju, u nekim slučajevima samo uzdržano, nastojeći, po svoj prilici, da suviše ne prolivaju krv.

Sa ponovnom neprijateljskom orijentacijom DM-pokreta prema okupacionoj sili mora se u svako doba računati, čak i u oblastima gde se dosad zajednički borilo protiv komunista. Zbog toga treba postupati na sledeći način: Sve mere DM-pokreta koje bi mogle ugroziti interese nemačkih oružanih snaga, srpskih legalnih jedinica, Nedićeve vlade i njenih upravnih organa, dakle ne samo izvršene napade na naše trupe, već i prisilnu regrutaciju, sprečavanje da se prikuplja stoka i žito, ugrožavanje srpskih činovnika uprave, predsednika opština itd, treba smatrati »neprijateljskim postupcima« i preduzimati mere. Svim sredstvima treba sprečavati svaku novu ili ponovnu izgradnju DM-pokreta, pre svega u njegovim štabovima i centralama, jer to treba smatrati merom koja ugrožava sigurnost okupacione sile. Četničke grupe koje se nalaze u borbi sa komunistima ne treba nikako ometati niti ih napadati, već ih podupirati u borbi. Saradnja s četnicima u borbi protiv komunista, uz najštedljiviju isporuku municije i pod nadzorom okupacione sile, može biti samo lokalna i u cilju akutne borbe protiv partizanskih bandi. U tome slučaju potrebno je isporučivati i sanitetski materijal i negovati ranjenike.

Za svaku isporuku municije potrebno je odobrenje vojnoupravnog komandanta Jugoistoka.

Preporučujemo da se u svim prilikama obraća nesmanjena pažnja DM-pokretu i njegovim postupcima.
http://www.znaci.net/00001/4_12_4_59.htm

И тако... пошто су се лепо (тајно) договорили о обмањивању српског народа (41) и пружању помоћи немачким ратним напорима кад им кола крену низбрдо, и пошто су склопили силне споразуме о сарадњи (нов. 43) и пред сам крај рата (мај 44), они су опет направили план сарадње и августа (44).
http://www.znaci.net/00001/4_12_4_112.htm

Са закључком:
Citat:Pokušaj specijalnog opunomoćenika Ministarstva spoljnih poslova za Jugoistok da po fireru ograničenu mogućnost — mali taktički manevri — jedne saradnje s četnicima proširi do generalne punomoći za komandanta Jugoistoka, nije uspeo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::
To ni na koji način nije u sukobu sa ovim što sam ja izložio.

Treba uočiti da Mihailovićeva koncepcija ni ne zahteva jak centralni autoritet ni jaku centralnu kontrolu.

Za nju je jedino bitno da postoji određen broj grupa koje su u kontaktu sa osovinom, i određen broj grupa koje nisu. Zavisno od razumevanja druge strane, izvestan stepen neprijateljstva je čak poželjan.

Sve što centralno rukovodstvo u tom pogledu treba da radi je da se brine da odnos jednih i drugih bude unutar određenih granica, tako da ne bude previše jednih ili previše drugih.

Tendencija je bila da je mnogo više grupa bilo sklono da pređe u otvorenu kolaboraciju, pa je Draža mogao da priušti sebi da im piše brojne zahteve da "izađu iz žice" "u šumu". Zato su likovi poput Keserovića za Dražu bili tako dragoceni.

Naravno, na svakom mestu postojale su lokalne okolnosti, lokalni lideri, i sve to je vrlo bitno da se uoči. Međutim, za ovo naše pitanje bitno je da se obrati pažnja na suštinske parametre, na big picture.

Jedan primer:
Imamo pitanje zašto su četnici u Srbiji bili takvi kakvi su bili.
Mnogi nezavisni, drčni, razmetljivi u odnosu na "zvaničnu" Nedićevu vlast, spremni da u svakom tenutku zaustave putnički voz i pokupe transport cigareta, i slično.
Tu sad možeš navoditi brojne razloge: određene ličnosti, osobenosti ljudi, štajaznam konfiguraciju terena i sl.

Međutim, postoji samo jedan suštinski razlog zašto je to bilo tako, a to je:
Zato što je Nemcima to tako odgovaralo.

Obrati pažnju:
U trenutku najvećeg nezadovoljstva Nemaca četnicima u Srbiji - u januaru 1943, kad su rasturili "legalne" četnike, u Srbiji ima jedna (!!!) nemačka posadna divizija (704), a u NDH šest.
Očigledno, da su Nemci situaciju u Srbiji smatrali alarmantnom, bilo bi obrnuto.

I nadalje, u periodu od juna do avgusta 1943. doveli su 297. diviziju u Srbiju da bi rasturili neke Dražine štabove, jer su dobili obaveštajne podatke da kod njih sede savezničke misije koje pripremaju neke sabotaže - a zatim do avgusta 1944. nije više bilo nijedne.

Razlog je očigledan: Nemci su bili relativno zadovoljni stanjem stvari u Srbiji.
Što naravno ne znači da nisu sprovodili neke policijske disciplinske "čvrge" protiv četničkih grupa koje bi se suviše osilile.
Ali nisu bili u iskušenju da dovlače vojsku.

I to u Srbiju, koju su zbog komunikacijskog uskog grla i nemački i saveznički visoki štabovi smatrali ključnom pozicijom na Balkanu.

Naravno, sad se postavlja pitanje:
Da li se, s obzirom da nije uspostavio viski stepen neposredne kontrole, Mihailović može smatrati odgovornim?
Moj odgovor je sledeći:
Za pojedinačne slučajeve i pojedinačne grupe svakako ne, ali za ovakvo opšte stanje u svakom slučaju.
Razlozi:
- postoje brojni dokumenti iz kojih se vidi da je on prihvatio saradnju mnogih svojih ljudi sa Osovinom, i koristio se tim ljudima i rezultatima te saradnje
- on je radio ono što je smatrao svojim poslom (borba protiv komunista), ali je od početka bio svestan da je to od koristi za Osovinu - što pokazuje citirani transkript
- i na samom početku je pokušao da osvesti nemačku stranu o koristi svog rada po nju (isto transkript)
- osovinske komande su se toj koncepciji na razne načine prilagodile i njome se koristile, a dokumenti počev od novembra 1943. govore kako su i visoke nemačke komande postale svesne koristi Mihailovićeve nezavisne pozicije po njih.

Zato je - bez obzira na krajnje namere, ili obrazloženja, ili racionalizacije - krajnji rezultat nedvosmislen:
Mihailović je sa svojim celokupnim pokretom bio od koristi Nemcima.
Zato ga je i von Weichs svrstao 1945 u "grupe koje su pomagale Nemačku".


( http://znaci.net/00002/318_4.htm )

Ali ne samo da je bio koristan.
Ovo je od posebnog značaja:
Mihailović je Nemcima bio od velike koristi.
Mnogo veće od jednog Nedića.
I to upravo zbog postojanja samostalnih, avanturističkih, nepokornih i razbarušenih tipova poput Keserovića.
Zato što su oni pred narodom davali alibi pokretu, i činili Mihailovića prividno različitim od Nedića.
I upravo toga - koristi od nezavisnosti nekih četničkih grupa - su bile eksplicitno svesne obe strane, i Mihailović, i von Weichs.

Znači:
1. Mihailović je bio od velike koristi Nemcima.
2. A bio je i svestan toga da svojim radom pomaže Nemcima. Štaviše, to im je unapred najavio, i zatražio podršku i razumevanje.
3. Što je na kraju i dobio.

Inače, ja ovu njegovu koncepciju visoko cenim kao izuzetno inteligentnu i lucidnu.
Ali to ne znači da nije zaslužio streljanje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="gorran"]

Ali to ne znači da nije zaslužio streljanje.

А зашто ???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zbog svesnog pomaganja Osovini.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Која демагогија...
Хајде, постави документ којим ћеш доказати да је Дража било шта наредио или учинио са циљем победе Осовине у рату.
То што се десило да се нашао у позицији да ратује против комуниста, као и Немци, не чини га мањим антифашистом и непријатељем Осовине. Уосталом, с обзиром на њихову двогодишњу љубав ('39 - '41) комунисти немају никакво право на монопол на антифашизам.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lažni Kalabić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

BongoFury ::Која демагогија...
Хајде, постави документ којим ћеш доказати да је Дража било шта наредио или учинио са циљем победе Осовине у рату.
То што се десило да се нашао у позицији да ратује против комуниста, као и Немци, не чини га мањим антифашистом и непријатељем Осовине. Уосталом, с обзиром на њихову двогодишњу љубав ('39 - '41) комунисти немају никакво право на монопол на антифашизам.
Наравно, не ради се о томе да је Дража желео да Осовина победи у рату.
Напротив.
Он је своју концепцију засновао на будућој победи Савезника.
Међутим, он је сматрао:
а) да било шта што он уради, неће никоме донети превагу (тј, како се то популарно формулише, да ће исход рата одлучити велики, независно од тога шта он уради), те да, у складу с тим, он може дозволити себи слободу да "тактизира".
б) уочио је да ће, ако партизани опстану до савезничке победе, имати незгодног ривала за будућу борбу за власт
Стога је спустио ниво непријатељства према Немцима на демонстративни ниво, и уочивши да имају заједничког непријатеља, предложио им привремену сарадњу "до завршне фазе рата" између два "непријатеља број два" против непријатеља број један за обе стране, тј партизана.

То је претпостављало комплексну двојност: с једне стране антинемачку и про-савезничку пропаганду ради чувања идеалног удела у будућој послератној власти, а са друге конкретну и практичну сарадњу ради унапређивања релативне моћи у односу на ривала.

То је решено системом "лојалних" и "независних" група, које се стално преливају између себе.

И, као што сам показао документима, управо на тај начин је он за Немце постао значајан користан фактор, много кориснији од обичних квислинга.

Наравно, ова концепција не представља издају већ сама по себи, теоријски. Неопходни су још неки практични чиниоци.

Могло се, на пример, десити да заједничким напором униште партизане већ почетком 1942. Након тога би осовинске снаге имале још мање разлога да толеришу Дражу и четнике, али и још мање разлога да гомилају трупе. Рат би се даље одвијао у виду бројних полицијских потера против Драже и његових људи. (Узгред, перспектива Срба у НДХ би у овом сценарију била прилично мрачна.) Било како било, ако би преживео ове потере, Дража би крај рата дочекао као легитиман ратни херој, и нико не би много преиспитивао његову улогу у уништењу заборављених партизана.
То је вероватно био сценарио који је он замислио.

Међутим, ствари су кренуле другим смером.

Након гушења устанка у Србији, немачки виши штабови имали су општу резерву према Михаиловићу као симболу, сматрајући да би, под одређеним околностима, он могао да постане лидер великог антинемачког устанка. Зато је сарадња постојала "само" са "локалним" четничким одредима, који су потписали лојалност.

А таквих је било претежна већина.

А онда се десила капитулација Италије, и немачка команда Југоистока (фон Вајхс) је закључила: не треба више да се бојимо погоршања ситуације и избијања устанка и рата - прави рат већ имамо.
И то против НОВЈ.
А Михаиловић је у процепу као њихов заклети непријатељ. Ако крене на Немце, ризикује брзу пропаст.
Тако се Михаиловићу објективно склопила вода изнад главе.
Савезници су били врло заинтересовани да помажу и подстичу рат против Осовине на Балкану. А то је подразумевало напуштање Михаиловића.

Немци су уочили да је Михаиловић осуђен да се држи њих, ако неће брзу пропаст, и опортунистички су то искористили.
Али, наравно, не на тај начин да од њега направе сателита, попут Недића, него им је корисније да га оставе "у шуми", да још неко време својом пропагандом већ осуђеном на пропаст, наводи Србе да раде посао користан по Немце.
Тада су ухватили она његова наређења у којима дозвољава својим потчињеним сарадњу са Немцима, док се он сам неће упуштати у отворену сарадњу - због "народа"

И, тако је дефинисана та игра у свом пуном развијеном облику.
Игра чији је интелектуални творац Михаиловић, али игра која га је корак по корак увукла у издају, у пропаст, и која је довела до оног документа према којем су четници дали ратујући за Немце 10 пута више жртава него њихове слуге, недићевци и љотићевци.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::Ne radi se o nekim misterioznim novim dokumentima - radi se samo o tome da se pažljivo pročita ono što stoji u transkriptu (npr na rolni 1457 XVIII korpusa , frejmovi 1314-1329 - to je valjda najpoznatiji dokument o razgovorima u Divcima).
Kao što je poznato, Nemci su imali zabranu da se upuštaju u pregovore, pa su se samo ograničili da traže predaju, dok je Mihailović iznosio predloge:
Citat:Zahtevam da mi se omogući da nastavim borbu protiv komunizma koja je počela 31. oktobra...
Neophodno je imati municiju! Računajući s tim, došao sam ovamo...
Molim još jednom da mi se još noćas isporuči određena količina municije!

Nedić se nije mogao probiti, jer se nije moglo delovati na otvoreni način. Srpski narod voli slobodu, bez obzira na to što je slobodu izgubio, on se nada da će je ponovo steći. Nedićeva vlada je potpuno otvoreno istupila ... i to je bila njena greška...
Sa Kostom Pećancem nisam se mogao složiti, jer je bio sklopljen jedan otvoreni sporazum koji narod ne bi mogao da prihvati.
i, posebno važno:
Citat:Nećemo se boriti protiv Nemaca, pa ni onda ako nam ova borba bude nametnuta.
Ne vidim kako se ovo može shvatiti drugačije, osim kao ponuda da se bude "Nedić umesto Nedića", samo bolji, jer će pravi zajednički posao obavljati prividno nezavisno.
Otprilike ovako:
- Vi ste uzeli Nedića da za vas obavi jedan posao
- ali on je neuspešan, a ja to mogu bolje
- njegova je greška što se otvoreno zalaže za Nemce
- dok je mnogo perspektivnije sarađivati tajno i diskretno, u stavu izvesne nezavisnosti i demonstrativnog neprijateljstva
- zato što se na taj način može obmanuti i privući narod

Bitno je primetiti da je Mihailović istakao da je svestan kako je to što on radi korisno za Nemce, upoređujući se sa Nedićem i Pećancem, ali da pomoću dvostruke igre može biti još mnogo korisnije nego što su to u stanju ova dvojica.

Jedini način na koji se ovo u praksi može postići je fomiranjem dvojne strukture, lojalne, koja se naslanja na Osovinu, i nezavisne, koja se naslanja na lojalnu, i spontanim prelivanjem ovih struktura jedne u drugu.

Nemci u tom trenutku nisu mogli prihvatiti ovu složenu obmanu, pa su se zadovoljili prihvatanjem samo eksplicitno lojalnih četnika, koje su kategorisali kao "samostalne" (selbständige). I na tome je Mihailović izgradio strukturu koja je u jednom ograničenom obimu funkcionisala tokom 1942. u Srbiji, i koja se sastojala u strukturi lojalnih četničkih odreda koji su se naslanjali na Nedićevu infrastrukturu, a na koje su se naslanjali "nezavisni", koji su "u šumi". Svoj mir kupovali su povremenim likvidacijama i predajama partizana, dok se nisu namnožile britanske misije, pa su Nemci rešili da to raščiste.

U NDH je situacija po Osovinu bila teža, pa su Nemci i NDH bili popustljiviji, prihvatajući mnogo toga, dokle god su tamošnji četnici voljni da pucaju na partizane.

Italijani su već bili mnogo popustljiviji, pa su godinu dana tolerisali "Štab Vrhovne komande" pod nosom, iako se i u njihovim dokumentima može naći rutinsko opisivanje Mihailovića kao neprijatelja, i razlikovanje "dobrih" i "loših" četnika.

Bitno je da je ovo razlikovanje na "dobre" i "loše", na "lojalne" i "neprijateljske" ostalo na nivou verbalnih figura i izgovora, bez važnijih praktičnih posledica.


Apsolutno se slazem sa gorranom oko drazine taktike prema okupatoru.Samo sto ne mislim da su Nemci i DM cetnici tada postigli dogovor..Nemci su kasnije pod pritiskom dogadjaja a pogotovo posle pada Italije usli u otvoreniju saradnju sa DM snagama.

Sami Nemci su bili SVESNI Drazine ponude u smislu koji je gorran izlozio.

Iz zapisnika u Divicima pukovnik Kogard kaze:

Citat: 2) главни командант не може имати поверења према Вама као савезнику


Nemci su i te kako znali da je DM trazio privremenu antikomunisticku saradnju sve dok Veliki ne presude tok rata. Nemci su pametno rezonovali zasto da gajimo guju koja ce sutra da nas ujede ako pocnemo da gubimo?

Zato su odbijali saradnju, ali nikad nisu bili zavarani da legalni cetnici, MVAC pripadaju Drazi.

Znali su oni veoma dobro da su to Drazini ljudi
To su dokazali u pregovorima sa Italijanima oko ugovaranja operacija VAJS i SVARC kada su trazili razoruzanje i legalnih cetnika.

Kako je tok rata isao Nemci su videli da pregovori u Divcima nije bila :
Citat:
игра, борба између банди за извор оружја.
Национална архива Вашингтон, Т311, ролна 175, фрејмови 121-122:


kako su mislili na pocetku, vec da je njima zaista NOP glavni neprijatelj a ne okupator..

dokaz je dokument iz 1944:

Citat:Lokalna saradnja delova nemačkih i srpskih trupa sa DM-četnicima u borbi protiv Titovih bandi, u zapadnom i jugozapadnom području Srbije, dovela je u nedoumicu nadležne instance u pogledu odnosa prema DM-pokretu. Da bi se to pitanje razjasnilo, konstatuje se sledeće:

1.DM-pokret bio je i ostaje neprijateljski.

2.Njihova saradnja sa nemačkim i legalnim srpskim jedinicama protiv crvenih proističe samo iz saznanja da su komunisti u Srbiji njihov neprijatelj br. 1.

Neprijatelj br. 2 ostaje ipak okupaciona sila.



ali je dokaz i sam raspored nemackih divizija u Jugoslaviji koji je pokazao gorran, gde se vidi da Srbija periferija interesovanja iako su tamo glavne snage DM..
Jer Nemci su znali iz aktivnosti Drazinih cetnika da ne moraju da izdvajaju ozbiljne snage za odrzavanje reda..
Sta vise cetnici su bili veoma korisni kao dobra teritorijalna "policija" za unistavanje komunista.

ps
INace ne razumem ovog Bongo-a koji postavlja dokument o saradnji cetnika DM i Nemaca i onda postavlja pitanja a gde pise da su oni saradjivali