Citat:Ne bi bilo iznenađujuće da su pokušali da prelete u Bugarsku i da su ih oborili. Za preleteti u jesen 1949 trebali su pilotu neverovatna hrabrost i fanatični idealizam za uzgon.
Ne pravite od ljudske tragedije (tri poginula pilota, greskom u upravljanju prvopomenutog) nekakve teorije zavere.
Poštovanje
Pošto se radi o mom dedi, evo da Vam kažem i ovo, kada je deda poginuo davne 1948 god u pomenutoj katastrofi, porodici je stigao samo telegram, da je Jovan Tasić poginuo prilikom izvršenja službenog zadatka, i da će telo biti dopremljeno za 3 dana, kada su sanduk dopremili, drveni obojen u nebo plavu boju, čuvala su ga 4 vojnika, u redu to je i razumljivo počasna straža, ali mi nije jasna jedna stvar a to je da kada mi je baba preminula 2006, i grobari počeli da kopaju Jovanov grob, kako bi na tom mestu naravno sahranili babu, grobari izvadili hrpu velikog kamenja koje je bilo nabacano preko sanduka? Kada je to sve uklonjeno, nekako, onda su naišli na limeni sanduk, hermetički zatvoren neoštećen ni na jednom mestu, bili su tu i ostaci pomenutog nebo plavog drvenog sanduka. Kada smo hteli da otvorimo sanduk, moj drugi deda inače rodjeni Jovanov brat Todor Tasić penzionisani Kapetan koji je službovao u komandi vazduhoplovstva u Zemunu, to nije dozvolio po meni razumljivo, on nikada nije hteo da ptiča na tu temu, nije pominjao nikada detalje, a svi smo ubedjeni da je nešto znao.
Nažalost posle vazduhoplovnih katastrofa često i ne ostane mnogo ostataka poginulog pa ova priča sa limenim sandukom me ne iznenađuje.
I u slučajevima pogibija pilota i u najskorija vremena sahranjivani su samo simbolični ostaci takođe dopremljeni na isti način.
O ovome vam mogu posvedočiti oni koji su bili u komisijama za ispitivanje udesa.
O ovoj tragediji pisao je i tadasnji komesar tog puka Miloš Milikić - Mido u svojoj knjizi Brži od zvuka, Beograd 2004.
Prilažem opis sa stranica ove knjige:
Da, ovo sada prvi put vidim, znao sam da je Miloš Milikić Mido službovao u 113 avio puku u Skoplju, čak sam i kupio i njegovu monografiju "za naše nebo" ne bi li našao nešto o dedi, a za ovu knjigu nisam znao iskreno. Hvala Vam puno, puno ste mi pomogli
Milikić dosta iskreno iznosi svoja sećanja, mada detalji u knjizi kad se razmišljao da li da najbliže srodnike prijavi da su za IB i nisu baš za beleženje u sećanjima, ali on ni to ne krije. Međutim, svedoci, čak ni akteri, često nisu pouzdan izvor. Vlado Dapčević recimo u onoj knjizi Ćuruvije, detaljno opisuje kako je Arso Jovanović poginuo u pokušaju ilegalnog prelaska odnosno prebega u Rumuniju, i tu situaciju opisuje kao svedok odnosno neposredan akter. To je i zvaničan izveštaj UDBE koji je i zasnovan na Vladovom svedočenju, a od kojeg on nikada kasnije nije odustao. Naravno, zbog Dapčevićeve doslednosti na Golom Otoku i kasnije, njegovu reč niko u javnosti nije dovodio u pitanje. Međutim, Arsova supruga, majka i sestra koje su stanovale sa njim u Beogradu, svedoče da je Arso te noći odveden iz kuće od grupe oficira KOS i da se nikada više nije vratio. Dakle, da je Arso odveden iz kuće od KOS pa nakon toga objavljeno da je pokušao da prebegne u Rumuniju - tvrdi porodica koja je te noći bila sa njim, da je imao nesnosnu glavobolju i da je jedva otišao sa oficirima KOS koji su došli po njega. Da je ubijen u pokušaju prebega, tvrdi Dapčević i UDBA. Šta je tu teorija zavere? Nijedno, ali ja prosto više verujem porodici Arsa Jovanovića, nego Dapčeviću i UDBI.
saputnik plavetnila ::Milikić dosta iskreno iznosi svoja sećanja, mada detalji u knjizi kad se razmišljao da li da najbliže srodnike prijavi da su za IB i nisu baš za beleženje u sećanjima, ali on ni to ne krije. Međutim, svedoci, čak ni akteri, često nisu pouzdan izvor. Vlado Dapčević recimo u onoj knjizi Ćuruvije, detaljno opisuje kako je Arso Jovanović poginuo u pokušaju ilegalnog prelaska odnosno prebega u Rumuniju, i tu situaciju opisuje kao svedok odnosno neposredan akter. To je i zvaničan izveštaj UDBE koji je i zasnovan na Vladovom svedočenju, a od kojeg on nikada kasnije nije odustao. Naravno, zbog Dapčevićeve doslednosti na Golom Otoku i kasnije, njegovu reč niko u javnosti nije dovodio u pitanje. Međutim, Arsova supruga, majka i sestra koje su stanovale sa njim u Beogradu, svedoče da je Arso te noći odveden iz kuće od grupe oficira KOS i da se nikada više nije vratio. Dakle, da je Arso odveden iz kuće od KOS pa nakon toga objavljeno da je pokušao da prebegne u Rumuniju - tvrdi porodica koja je te noći bila sa njim, da je imao nesnosnu glavobolju i da je jedva otišao sa oficirima KOS koji su došli po njega. Da je ubijen u pokušaju prebega, tvrdi Dapčević i UDBA. Šta je tu teorija zavere? Nijedno, ali ja prosto više verujem porodici Arsa Jovanovića, nego Dapčeviću i UDBI.
Pa ne znam šta da Vam kažem, konkretno u slučaju "Katlanovo" sumnjičav sam prema zvaničnoj verziji dogadjaja. Ali prava istina saznaće se nekada, valjda.
Dopuna: 05 Avg 2018 7:02
nitasic17 ::saputnik plavetnila ::Milikić dosta iskreno iznosi svoja sećanja, mada detalji u knjizi kad se razmišljao da li da najbliže srodnike prijavi da su za IB i nisu baš za beleženje u sećanjima, ali on ni to ne krije. Međutim, svedoci, čak ni akteri, često nisu pouzdan izvor. Vlado Dapčević recimo u onoj knjizi Ćuruvije, detaljno opisuje kako je Arso Jovanović poginuo u pokušaju ilegalnog prelaska odnosno prebega u Rumuniju, i tu situaciju opisuje kao svedok odnosno neposredan akter. To je i zvaničan izveštaj UDBE koji je i zasnovan na Vladovom svedočenju, a od kojeg on nikada kasnije nije odustao. Naravno, zbog Dapčevićeve doslednosti na Golom Otoku i kasnije, njegovu reč niko u javnosti nije dovodio u pitanje. Međutim, Arsova supruga, majka i sestra koje su stanovale sa njim u Beogradu, svedoče da je Arso te noći odveden iz kuće od grupe oficira KOS i da se nikada više nije vratio. Dakle, da je Arso odveden iz kuće od KOS pa nakon toga objavljeno da je pokušao da prebegne u Rumuniju - tvrdi porodica koja je te noći bila sa njim, da je imao nesnosnu glavobolju i da je jedva otišao sa oficirima KOS koji su došli po njega. Da je ubijen u pokušaju prebega, tvrdi Dapčević i UDBA. Šta je tu teorija zavere? Nijedno, ali ja prosto više verujem porodici Arsa Jovanovića, nego Dapčeviću i UDBI.
Pa ne znam šta da Vam kažem, konkretno u slučaju "Katlanovo" sumnjičav sam prema zvaničnoj verziji dogadjaja. Ali prava istina saznaće se nekada, valjda.
Pala su dva aviona, poginula 3 pilota, nisu se udostojili da podignu običnu ploču sa imenima pilota. Moja porodica nije uopšte znala "mesto pada" , nismo znali gde da upalimo sveću. Ja sam za "mesto pada" saznao tek 2016 god. nakon 68 god.
Samo smo znali da je poginuo negde u Makedoniji.
