Jedinice Komande Jugoistoka u završnoj fazi rata

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nema kontradiktornosti u tome.taj plan iz septembra,je isto napusten,kada je Nis izasao iz igre.

• 1Ovo se svidja korisniku: ltcolonel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Situacija 1. oktobra:

Istočni front između Đerdapa i Leskovca brane ojačane 1. brdska i 7. SS divizija.
Divizije HGE rešavaju probleme u Makedoniji. 11. vazduhoplovna poljska pokušava da uhvati vezu sa južnim krilom 7. SS. 117. lovačku diviziju smenjuje 104. lovačka, a ova se po delovima transportuje na sever.
("FB" je "Feste Belgrad" (Tvrđava Beograd) - borbena grupa divizijske jačine)

Situacija 14. oktobra:

U Makedoniji, 11. i 22. divizija uspele su da reše glavne probleme i da formiraju front prema bugarskoj 1. i 3. armiji, a 104. lovačka divizija posela je glavne pozicije po dubini.
Međutim, istočni front između Đerdapa i Leskovca, u međuvremenu ojačan 117. lovačkom, se dezintegrisao. 1. brdska sa delovima ostalih jedinica formirala je kolonu koja se probija od Smedereva ka Beogradu. Glavna grupa 7. SS se u grupama peške izvlači preko Jastrepca, bez kontakta sa neprijateljem.
Na celom prostoru između Bujanovca i Beograda položaje prema istoku drži samo Milerova grupa u Kraljevu i Kragujevcu, jačine ispod divizije.

Zanimljivo je pogledati situaciju i po dubini.
Cela zapadna Srbija između Čačka i Šapca je slobodna. Doduše, na tom području nema operativnih jedinica, osim velike grupacije koja napada Beograd.
Slobodna je takođe i istočna Bosna. 13. SS drži liniju Brčko-Bijeljina-Zvornik, a sve ostalo, uključujući i Tuzlu, drži Treći udarni korpus NOVJ, tada sa samo 2 divizije i skromnih 6-7.000 ljudi. Na najvažnijoj saobraćajnici istok-zapad, 37. divizija 9. oktobra zauzima Višegrad, a 27. divizija 25. oktobra Rogaticu.
Znači, od Bora, pa sve tamo do Doboja, preko Lapova, Topole, Aranđelovca, Valjeva i Tuzle, postoji samo jedna slaba nemačka posada u Zvorniku.
A ni u samom Doboju nema neke naročite vojske.

Južnije, Drugi udarni korpus sa svojih oko 10.000 ljudi drži Trebinje, Bileću, Gacko, Nikšić, Pljevlja, Prijepolje, Sjenicu, Ivanjicu, Arilje (ovo dvoje do pristizanja četničke glavnine u drugoj pol. oktobra), a nakratko čak i Užice. Njegova 37. divizija zauzela je 9. oktobra Višegrad, a 11. Goražde.
Doduše, ove severne položaje korpus drži samo simboličnim snagama, a glavnina je na prostoru od Dubrovnika do Kolašina.

Znači, da je hipotetički neko formirao motorizovanu kolonu, i krenuo od Bora, preko Lapova, Topole, Aranđelovca, pa onda od Valjeva skrenuo na jug, mogao bi mirno da putuje sve do Kolašina, ili istočnom Hercegovinom do pred Dubrovnik (koji je uzgred oslobođen 18. oktobra), srećući samo ljude koji oduševljeno mašu u znak pozdrava. Možda bi samo kroz Užice morali malo povisiti glas.

• 1Ovo se svidja korisniku: ltcolonel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 02 Okt 2012 9:49



Dopuna: 02 Okt 2012 10:07

• 1Ovo se svidja korisniku: ltcolonel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Datumi konačnog oslobođenja nekih gradova:

31.8. - Drvar
prvi dani septembra - Bos Grahovo, San. Most, Ključ, Mrkonjić-Grad, Glamoč, Kupres
2.9. - Gacko
8.9. - Prijedor
9.9. - Bugojno
9.9. - Jajce
15.9. - Berane
17.9. - Tuzla
17.9. - Brač
18.9. - Nikšić
18.9. - Valjevo
20.9. - Aranđelovac
28.9. - Gornji Milanovac
2.10. - Zrenjanin
2.10. - Vršac
6.10. - Pančevo
7.10. - Benkovac
7.10. - Trebinje
8.10. - Zaječar
11.10. - Leskovac
11.10. - Vranje
14.10. - Niš
18.10. - Dubrovnik
20.10. - Beograd
20.10. - Sombor
23.10. - Novi Sad
25.10. - Split
31.10. - Zadar
1.11. - Srem.Mitrovica
3.11. - Šibenik
4.11. - Bitolj
5.11. - Strumica
7.11. - Ohrid
8.11. - Štip
9.11. - Veles
11.11. - Kumanovo
13.11. - Skoplje
18.11. - Pljevlja
29.11. - Kraljevo
29.11. - Novi Pazar
3.12. - Knin
3.12. - Čačak
10.12. - Gračac
16.12. - Užice
3.1. - Bijelo Polje
10.1. - Prijepolje

• 1Ovo se svidja korisniku: ltcolonel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ubaci 19.11 Tetovo, kao zadnji grad koji je oslobodjen u Makedoniji.

• 1Ovo se svidja korisniku: ltcolonel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 02 Okt 2012 16:52

gorran ::Datumi konačnog oslobođenja nekih gradova:
Iz KTB OK HGE:
Citat:5. 11. 1944. Operat. štab (Kos. Mitrovica)
Grupa armija »E« nastaviće povlačenje prema severu i severozapadu sa najvećim mogućim ubrzanjem, uz jako obezbeđivanje svog istočnog i sev. boka, starajući se o bezuslovnom osiguranju planskog odvijanja kretanja, da bi se po prelasku Drine i uspostavljanju naslona na snage K-de 2. oklopne armije u Hercegovini i u donjem toku Save, mogla grupisati za izvršenje novih zadataka. Za povlačenje stoje na raspolaganju putevi:

plavi: Bitolj — Elbasan — Skadar — Podgorica — Trebinje — Mostar,
ljubičasti: Štimlje — Prizren — Kukes — Skadar,
crveni: Prizren — Peć — Andrijevica — Berane — Pljevlja — Uvac,
zeleni: Mitrovica — Novi Pazar — Prijepolje — Priboj — Višegrad,
smeđi: Uroševac — Raška — Kraljevo,
crni: Kraljevo — Čačak — Užice — Višegrad — Rogatica — Sarajevo
i još:
Citat:3. 12. 1944. Operat. odeljenje (Sarajevo)
d) Korpusna grupa »Kibler« (34. arm. korpus):
b) otvaranje i osiguravanje puta Zvornik — Tuzla — Doboj.
Kad uporedimo ove namere sa gornjim spiskom oslobođenih gradova, vidimo da su im neka važna mesta koja su nameravali da prođu ostala nedostupna - npr:
Berane - od 15.9.
Tuzla - od 17.9.
Nikšić - od 18.9.
Trebinje - od 7.10.
To je imalo svog uticaja na odvijanje prebacivanja.

Dopuna: 02 Okt 2012 17:22

Uprošćeni prikaz pomeranja glavnine HGE bi izgledao otprilike ovako:

1.10.44


20.11.44


15.1.45


Vidi se da se za nekih 50 dana, od prvog oktobra do 20 novembra glavnina snaga u proseku premestila za oko 220 km - odnosno prosečno 4,4 km dnevno. Treba takođe uzeti u obzir da se XXI. korpus nije uopšte pomerio unapred u smislu opšteg kretanja armijske grupe.

Zatim, za sledećih 55 dana, glavnina snaga se u proseku pomerila za nekih daljih 280-300 km - što ispadne prosečno 5-5,5 km dnevno.

Armijska grupa bila je u stanju da ostvari pritisak prema Dravi tek oko 10. februara 1945.

Možda nije na odmet radi poređenja primetiti da je arpilski rat trajao 11 dana, a da je klinovima 2. armije trebalo od Maribora do Beograda neka 4 dana, a klinovima 12. armije od bugarske granice do Beograda 5 dana. Ako okvirno pretpostavimo da se glavnina u proseku kretala duplo sporije, to izađe na nekih npr. 30-50 km na dan.

Dopuna: 02 Okt 2012 20:23

Pri tome, ove nam opšteprihvaćene mape

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

pokazuju da se oni u stvari sve vreme pomeraju po svojoj, a ne po neprijateljskoj teritoriji.

Dopuna: 17 Jan 2013 3:46

Korisne knjige za ovaj period:
Erich Schmidt-Richberg: DER ENDKAMPF AUF DEM BALKAN - Die Operationen der Heeresgruppe E von Griechenland bis zu den Alpen
Karl Hnilicka: DAS ENDE AUF DEM BALKAN 1944/45
Generalmajor Schmidt-Richberg bio je načelnik štaba Armijske grupe E u tom periodu. Ovako on rezimira svoje viđenje uticaja NOVJ na proboj Armijske grupe E u Panoniju:
Citat:Es ist noch nötig, die Rolle der damals in Aufstellung begriffenen regulären jugoslawischen Armee zu beleuchten und objektiv zu werten, zumal sich hierüber ein erbitterter Meinungskampf zwischen den ehemaligen Verbündeten in Moskau und Belgrad abgespielt hat.

In welchem Ausmaß jugoslawische Kräfte an den Kämpfen im Raum Niš - Belgrad und damit an der indirekten Beeinflussung der Operationen der Heeresgruppe E beteiligt waren, ist nicht im einzelnen bekannt geworden.

Der größte direkte Einfluß ging von den jugoslawischen Maßnahmen in der Hercegovina aus. Wie schon erwähnt, ging noch unter der Führung durch das 2. Pz.AOK Trebinje verloren. Bald danach wurde die 369. Div. unweit Dubrovnik schwer angeschlagen. Als dann die 181. Div. aus Kotor und Podgorica antrat, um den Weg über Trebinje nach Mostar freizukämpfen, stieß sie auf zahlen- und waffenmäßige Überlegenheit. Letzteres war zum erstenmal der Fall und wurde dann, fortgesetzt zunehmend, schließlich zur Regel. Die Gruppe Kotor wurde in ihre Ausgangsstellungen zurückgeworfen, die Gruppe Podgorica blieb stecken. Die 181. Div. hatte empfindliche Mannschafts- und Geschützverluste .

Die Heeresgruppe E war gezwungen, das technisch besonders große, aber auch taktisch beträchtliche Risiko des Abmarsches über Kolašin auf sich zu nehmen, die ermüdete 22. Div., die schon Priepolje erreicht hatte, Richtung Kolašin anzusetzen und die 41. Div. in ihrer Nachhutstellung bei Duga Poljana etwa zehn Tage anzuhalten. Zu diesen Verzögerungen und Komplikationen kam erschwerend hinzu, daß nun auch noch die ganze Gruppe Albanien die Straße Priepolje—Višegrad—Sarajevo belastete, während in die Räume Mostar und Travnik keine Verstärkungen kamen.

Wesentlich waren auch die Folgen des jugoslawischen Auftretens westlich Kraljevo. Langwährende, krisenreiche Kämpfe banden bedeutende deutsche Kräfte und verlangsamten das öffnen der Rückmarschstraße über Uzice. Der schon erwähnte Durchbruch bei Čačak konnte durch in der Nähe befindliche deutsche Truppen abgewehrt werden. Die ganze Gruppe Müller war dabei in Gefahr gewesen, von Užice abgeschnitten und zum Abmarsch über Raška gezwungen zu werden. Das hätte aber die Preisgabe der Schmalspurbahn Kraljevo—Višegrad—Sarajevo bedeutet und die Heeresgruppe E in kaum lösbare Versorgungsschwierigkeiten verstrickt.

Weniger bedeutungsvoll erwiesen sich die Kämpfe, welche die Vorhuten der Gruppen Scheuerlen und Müller, dann die 22. Div. an ihren Vormarschstraßen zu bestehen hatten. Hier handelte es sich nicht um reguläre Gefechte mit normalen Feindtruppen, sondern um Bandenkämpfe, die aber nicht die störende Wirkung hatten, wie deutscherseits erwartet worden war.

Für die jugoslawische Seite ist also zusagen, daß die jugoslawische Armee durch ihre Tätigkeit in der Hercegovina die Operation der Heeresgruppe E umgestaltet, dabei wesentlich und durch Wochengefährdethat, sie durch ihre Angriffe westlich Kraljevo empfindlich erschwerte und durch den Durchbruch bei Čačak bei nahe grundstürzend bedroht hätte, daß sie aber schließlich an den Rückmarschstraßen über Störungen nicht hinausgekommen ist.
U Hnilickinoj knjizi (strane 323-362) objavljen je izveštaj 22. divizije o proboju od Sokolca do Bijeljine tokom januara i februara 1945, koji je Schmidt-Richberg otpisao kao "manje značajan" .

Dopuna: 12 Feb 2013 13:50

Hm, konačno mi je sinulo ( ) zašto kod Krivošjejeva piše 200.000 za jedinice 3. ukrajinskog fronta u Jugoslaviji.
Naime, u sastavu Trećeg ukrajinskog fronta bile su u tom trenutku dve armije - 37. i 57.
Međutim, samo je 57. učestvovala u borbama, dok je 37. za sve to bila u Bugarskoj. Kad je 57. armija proširila mostobran u Baranji, 37. armija je u drugoj polovini novembra transportovana preko Srbije na mostobran.
Dakle, pišite slobodno 100.000 - kao što sam i izračunao.
Uostalom, i kod Krivošjejeva se vidi za Jaško-Kišinjevsku operaciju da u 12 armija ojačanih vilikim brojem pratećih snaga ima 1.300.000 (1314200) ljudi - što daje u proseku 100.000 po armiji.

• 1Ovo se svidja korisniku: ltcolonel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Uostalom, i kod Krivošjejeva se vidi za Jaško-Kišinjevsku operaciju da u 12 armija ojačanih vilikim brojem pratećih snaga ima 1.300.000 (1314200) ljudi - što daje u proseku 100.000 po armiji.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Interesantno da Malinovski u svojoj knjizi Ясско-Кишинёвская операция , iz 1964 , daje broj od 929.000 ljudi, 16.079 topova i minobacaca, 1404 tenka, i 1759 aviona ( za oba fronta).
Po njemu, u sastavu 2.ukrajinskog fronta nalazilo se 6 armija, 1 oklopna i 1 vazduhoplovna armija, kao i 3 samostalna korpusa (1 oklopni, 1 motorizovani i 1 konjicki), a u sastavu 3. ukrajinskog fronta-4 armije, 1 vazduhoplovna armija, i 1 motorizovani korpus.
Ukupna jacina: 90 divizija (od kojih 3 konjicke),1 motorizovana brigada i 2 brigade mornaricke pesadije

• 1Ovo se svidja korisniku: ltcolonel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Feb 2013 22:14

gorran ::Suština je u sledećem:

1. Nemci su vrlo ozbiljno - čak dramatnično - shvatili opasnost od prodora Crvene armije. U odnosu na ovo, pretnja od iskrcavanja zapadnih saveznika imala je relativno mali značaj.
2. Uprkos tome, nisu uspeli da izvuku dovoljno snaga. Ovo se nije odnosilo samo na period 20. septembar - 20. oktobar, već se nastavilo i nadalje.
3. Snage iz Grčke nisu mogli da rokiraju dovoljno brzo zbog saobraćajnih teškoća, prouzrokovanih prvenstveno delovanjem NOVJ i savezničkog vazduhoplovstva. U jednom periodu (1.10-25.11) znatne snage (do 3 divizije) vezao je bugarski pritisak sa istoka.
4. Situacija u Jugoslaviji, na teritoriji 2. oklopne armije, već pre toga je bila napeta, a izvlačenje trupa u iznudici plaćeno je dodatnim vrlo velikim teškoćama i gubicima.Da ovu tačku tri malo razvijem i elaboriram - naravno, opet u najkraćim crtama.

Osnovno pitanje je:

Šta se desilo sa divizijama Jugoistoka, pa Nemci nikako nisu uspeli da zaustave, ni kasnije ugroze, prodor Trećeg ukrajinskog fronta sa ciglih 100.000 ljudi kroz Beograd kao centar Jugoistoka, pa preko Dunava koji je bio nemačka glavna linija odbrane?

1) Snage od oko 2 divizije ostale su blokirane na ostrvima, jer nisu mogle biti prebačene na kopno zbog savezničke dominacije na moru i u vazduhu
2) Snage od oko 5 divizija sa brojnim dodatnim snagama bile su do početka oktobra zatvorene južno od Skoplja blokadom komunikacija (doduše, manji delovi imali su zaduženje zaštitnica)
3) Oko 3 divizije bile su vezane pritiskom bugarske 2. i 3. armije i 13, 15, 16. i Bregalničkog korpusa NOVJ u periodu od početka oktobra do pred kraj novembra.
4) Najpre oko jedne, a zatim oko 2 divizije bile su vezane od 15. oktobra do kraja novembra na Kraljevačkom mostobranu
5) Od 20. oktobra 2 divizije, a od 20. novembra do 1. januara 45. 4 divizije i 4 tvrđavske brigade bile su vezane u operaciji izvlačenja 21. korpusa iz Crne Gore.
6) Od dve dodatne divizije koje je obećala Druga oklopna armija, jedna je bila uništena, a polovina druge zadržana u Dalmaciji, Hercegovini i južnoj Bosni do 1. januara 45.

Tako je došlo do toga da je na glavnu neuralgičnu tačku u Mađarskoj i preko Drave Jugoistok od svih snaga u Jugoslaviji i Grčkoj izvukao, kao što sam gore naveo:
- 4. SS u drugoj polovini septembra
- diviziju Brandenburg od 10. novembra
- 1. brdsku i 13. SS (ako to što je ostalo vredi zvati divizijom) od 1. decembra 1944.
- 118. lovačku od 1. januara 1945.
- 297. pd. od 10. marta 1945.

Do početka decembra NOVJ je uspela da se razvije kao prava armija na celom frontu od ušća Drave do ušća Zrmanje, sa značajnim aktivnostima u dubini neprijateljskog položaja (Travnik, Virovitica...), pa su sve ostale osovinske snage (a radi se o 16-17 divizija Jugoistoka, 2 divizije 97. korpusa HGC, policijskim pukovima, tvrđavskim brigadama itd, zatim 18 divizija NDH, snagama RZK (preko 11.000), SDK (oko 4.000), četnicima DM (oko 40.000), slovenačkim domobrancima (oko 15.000), balistima...) ostale vezane našim snagama, i na kraju uništene.

Dopuna: 16 Feb 2013 13:24

gorran ::prodor Trećeg ukrajinskog fronta sa ciglih 100.000 ljudi kroz Beograd kao centar Jugoistoka, pa preko Dunava koji je bio nemačka glavna linija odbrane[/b]Ovo je bio vrlo značajan uspeh za dalje ratne operacije. 57 armija je do kraja novembra osigurala mostobran, a Stavka je uočila njegov potencijal, pa je onda krenula velika logistička operacija. Kroz Srbiju je na mostobran krajem novembra transportovana 37. armija Trećeg ukrajinskog fronta, koja je bila zadržana u Bugarskoj. 46. armija je vraćena Tolbuhinu, a zatim je krenuo buildup. Ne znam redosled, nisam proučavao, ali tu su se našle 5. udarna, 4. i 9. gardijska, 26, 27, 28, 6. gardijska tenkovska. 12. korpus NOVJ (početkom decembra prebačeni na Virovitički mostobran), zatim 3. armija JA, 2. i 3, a zatim i 1. bugarska armija...
Ono što je bitno, je da - iako je Crvena armija imala izuzetno dugačke i loše transportne linije - Nemci nisu uspevali da prate ovaj buildup. Dovukli su do kraja novembra dve divizije iz severne Italije (44. i 71.) i pokušavali su da privuku neke manje rezerve iz Nemačke, ali nisu mogli da pariraju.
Dok je 2. ukrajinski front nastupao kroz istočnu Mađarsku prema Budimpešti, Treći je imao snage da, pored pritiska prema zapadu severno od Drave, krene na sever zapadno od Dunava, do kraja decembra izbije na put Beč-Budimpešta i odseče Budimpeštu sa zapada.

Za to vreme:
Citat:21. armijski korpus još nije izašao preko Mateševa, a čela napadnih kolona 22. pešad. divizije još se nalaze kod Mojkovca na Tari, gde je srušen prelaz. Mali međuprostor između 21. i 91. armijskog korpusa ne može još da se probije. Ukupno su još uvek 4 divizije (181, 297, 22. i 41) vezane u Crnoj Gori a, međutim, na severu su hitno potrebne snage.
Ia, Kriegstagebuch Nr. 3 OB Sudost - 12. decembar 1944.

U januaru 1945 su Nemci skinuli značajne snage sa zapadnog fronta (6. (SS) oklopna armija), da bi ih ubacili između Drave i Balatona, i sa Visle (IV SS okl. korpus) radi deblokade Budimpešte.

• 1Ovo se svidja korisniku: gorran
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

gorran ::...
3. Snage iz Grčke nisu mogli da rokiraju dovoljno brzo zbog saobraćajnih teškoća, prouzrokovanih prvenstveno delovanjem NOVJ i savezničkog vazduhoplovstva. U jednom periodu (1.10-25.11) znatne snage (do 3 divizije) vezao je bugarski pritisak sa istoka.
...
Dejstva savezničke Strategijske bombarderske avijacije uglavnom su dobro dokumentovana.
Pronašao sam i mnogo podataka o dejstvima ostalih delova savezničkog vazduhoplovstva. Ali, nemam za sve potpunu potvrdu u smislu: datum - mesto - jedinica.
Ipak, evo male statistike, pa da vidimo da li su delovali pravovremeno ili tek pošto su nemačke jedinice prošle. Da li će biti od pomoći ili će da zamrsi situaciju - ne znam.
Obratite pažnju na podatke koji se odnose na 15. AF i 205. grupu RAF-a (strategijska avijacija). Njihova dejstva su najbolje dokumentovana.
Iz kolone "nn" jedinica, najveći broj podataka je iz NDH izveštaja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 16 Feb 2013 19:59

padobranac75 ::gorran ::...
3. Snage iz Grčke nisu mogli da rokiraju dovoljno brzo zbog saobraćajnih teškoća, prouzrokovanih prvenstveno delovanjem NOVJ i savezničkog vazduhoplovstva. U jednom periodu (1.10-25.11) znatne snage (do 3 divizije) vezao je bugarski pritisak sa istoka.
...
Dejstva savezničke Strategijske bombarderske avijacije uglavnom su dobro dokumentovana.
Pronašao sam i mnogo podataka o dejstvima ostalih delova savezničkog vazduhoplovstva. Ali, nemam za sve potpunu potvrdu u smislu: datum - mesto - jedinica.
Ipak, evo male statistike, pa da vidimo da li su delovali pravovremeno ili tek pošto su nemačke jedinice prošle. Da li će biti od pomoći ili će da zamrsi situaciju - ne znam.
Obratite pažnju na podatke koji se odnose na 15. AF i 205. grupu RAF-a (strategijska avijacija). Njihova dejstva su najbolje dokumentovana.
Iz kolone "nn" jedinica, najveći broj podataka je iz NDH izveštaja.


Ovo je dokument generala transporta Jugoistoka u kojem je dat pregled mostova koji su oštećeni napadima avijacije ili bandi u septembru 1944. (Brücken, die im Monat September 1944 im Südostraum durch Flieger- oder Banden Angriffe beschädigt wurden)


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dat je i ključ koji su mostovi oštećeni napadima iz vazduha, a koji sa zemlje, ali ja nisam uspeo sasvim da dešifrujem (može pomoć )
Uglavnom, nemački inžinjerci bili su vrlo sposobni, pa su popravljali mostove (most preko Save u Beogradu donekle je osposobljen za saobraćaj 24.9.), ili postavljali improvizovane konstrukcije, pontone ili skele (što je zahtevalo prekrcavanja). Zbog toga su napadi sa zemlje bili čak od većeg značaja.

Takođe, izvođeni su taktički udari grupa lovaca-bombardera koji su lovili lokomotive, kompozicije sa gorivom ili municijom (što se čulo daleko ), i slično. I na ovaj način je nanošena velika šteta transportnim kapacitetima.

Dopuna: 16 Feb 2013 21:21

gorran ::prodor Trećeg ukrajinskog fronta sa ciglih 100.000 ljudi kroz Beograd kao centar Jugoistoka, pa preko Dunava koji je bio nemačka glavna linija odbrane[/b]Već sam objasnio uzgred, ali nije naodmet da ovde obrazložim upotrebljene brojeve.
Kao što je poznato, Krivošjejev je ocenio snage Crvene armije u Beogradskoj operaciji procenio na 300.000 (200.000 Treći ukrajinski front, 93.500 46. armija Drugog).
Meni je ovo (200.000) bilo donekle zagonetno, jer u knjizi BEOGRADSKA OPERACIJA, koju su pisali sovjetski i jugoslovenski vojni stručnjaci imamo mnogo niže brojke. Ne stoji eksplictino zbir, ali piše da se radilo o 57. armiji sa tri streljačka korpusa (ukupno 9 streljačkih divizija) i jedna streljačka divizija u armijskoj rezervi, te 4. gardijskom mehanizovanom korpusu.
I o 10. gardijskom streljačkom korpusu 46. armije 2. ukrajinskog fronta, koji je "pružao aktivno sadejstvo".
Citat:Za izvođenje operacije Vrhovna komanda je dodelila znatne snage i sredstva. Od 3. ukrajinskog fronta privučena je 57. armija (75, 68. i 64. streljački korpus),11 4. gardijski mehanizovani korpus, 236. streljačka divizija, potčinjena Frontu, 5. samostalna gardijska motorizovana streljačka brigada, 1. gardijski utvrđeni rejon,* 17. vazduhoplovna armija; od Crnomorske flote — Dunavska ratna flotila.12
Aktivno sadejstvo trupama 3. ukrajinskog fronta pružale su jedinice 10. gardijskog streljačkog korpusa 46. armije 2. ukrajinskog fronta, koje su nastupale duž leve obale Dunava, zatim deo avijacije 5. vazduhoplovne armije toga fronta, a takođe 13. divizija i brigada 1, 2. i 4. bugarske armije.(strane 91-92)

Naravno, uz streljačke divizije korpusima su dodeljene i prateće jedinice:
Citat:Sedamdeset peti streljački korpus (74, 233, 299. streljačka divizija), pod komandom general-majora A. Z. Akimenka, dobivši kao ojačanje četiri artiljerijska i jedan samohodni artiljerijski puk i bataljon pionira, imao je zadatak da preduzme nastupanje pravcem Štubik — Klokočevac — Rudna Glava — Požarevac.
Šezdeset osmi streljački korpus (93, 113, 223. streljačka divizija), pod komandom general-majora N. N. Škodunoviča, ojačan sa pet artiljerijskih pukova, sa dva diviziona topova artiljerijske brigade, samohodnim artiljerijskim pukom i sa dva inžinjerijska pionirska bataljona, imao je da nastupa pravcem Rgotina — Slatina — Žagubica — Petrovac.
Šezdeset četvrti streljački korpus (19, 52, 73. gardijska streljačka divizija), pod komandom general-majora I. K. Kravcova, ojačan haubičkom artiljerijskom brigadom, divizionom topova artiljerijske brigade, sa pet artiljerijskih pukova, samohodnim artiljerijskim pukom, samostalnim jurišnim bataljonom i sa dva bataljona pionira, izvršava udar u pravcu Zaječar — Boljevac — Paraćin.35
35 Arhiv MO SSSR, f. 413. op. 10372, d. 397, list 44.
Pri tom, ovih deset streljačkih divizija brojale su do 7.500 ljudi:
Citat:U vezi s tim, Vojni savet 3. ukrajinskog fronta je 17. septembra doneo odluku: da do početka operacije brojno stanje pešadijskih divizija 57. armije bude do 7.500 ljudi, radi čega je u sastav ove armije dodeljeno 23.400 ljudi popune.15
15 Arhiv MO SSSR, f. 413, op. 10381, d. 15, list 164.(strane 93)
Dakle, za 57. armiju to za 10 divizija daje oko 70.000 ljudi, plus jedinice podrške koje su brojale negde oko jedne pešadijske divizije po korpusu. To sve maksimalno daje 100.000 ljudi (realno, tokom operacije, manje).
Tu je još i 4. gardijski mehanizovani korpus, čije je brojno stanje dato "u glavu": 17.022 vojnika. (strane 196)

I, to su sve snage Crvene armije koje su učestvovale u operacijama kroz Srbiju - uz izvesno "aktivno sadejstvo" 10. gardijskog streljačkog korpusa.
Dakle, reda veličine 100.000 - maksimalno brojno stanje na samom početku do 120.000, a ako ubrojimo 10. gardijski streljački korpus, do 140.000.
10. gardijski streljački korpus prošao je kroz Banat uz manje borbe pokom prvih deset dana oktobra, da bi zatim zaokrenuo na sever i prošao kroz Bačku bez borbe.

Mostobran zapadno od Dunava opet je izborila 57. armija svojim 75. i 64. korpusom, i 51. divizija NOVJ.

Odakle onda Krivošjejevu brojka od 300.000?
To mi je, kao što sam napomenuo, od početka bilo misteriozno.
Na kraju sam došao do sledećeg kao najverovatnijeg scenarija: Krivošjejev očigledno nije dublje ulazio u sastav armija, korpusa i divizija, nego je dao približnu jačinu. Isto tako, nije ulazio u taktičku situaciju. Sa takve opšte pozicije, uključio je kompletnu 46. armiju u brojno stanje trupa koje su učestvovale u operaciji, iako su ostali korpusi 46. armije samo prošli kroz Vojvodinu u transportima.
Isti je slučaj i sa Trećem ukrajinskim frontom. Pod komandom Fronta tada su bile dve armije: 37. i 57. Međutim, dok je 57. armija iskorišćena za duboki ispitivački prodor, 37. je zadržana u Bugarskoj iz raznih razloga (demonstracija snage, neizvesnost oko stava Turske, popuna, transportne mogućnosti...). Tek kad je 57. armija prošla kroz Beograd, i kad je osvojila i obezbedila mostobran preko Dunava, 37. armija je krajem novembra u železničkom transportu i moto-maršem prošla kroz Srbiju, da bi prešla u Baranju.
Naravno, sa jednog opštijeg stanovišta Krivošjejev ima puno pravo da posmatra sve ove jedinice kao deo velike operacije. Ipak, u borbama je učestvovala samo 57. armija sa 4. gard.meh. korpusom, i uz "aktivno sadejstvo" 10. gard. korpusa.

Dakle, u onom detaljnijem operativnom smislu, u kojem sam se ja ovde bavio operacijom, smatram da je nesumnjivo tačno da je Treći ukrajinski front sa nekih ciglo 100.000 ljudi probio prolaz kroz samo središte Jugoistoka, isterao feldmaršala barona von Weichsa iz kreveta i iz kancelarije, i doveo ga u situaciju da na kraju komanduje armijskom grupom iz vagona na sporednom koloseku u Bos. Vrbasu (istočno od Broda).
Štaviše, ova formacija nije se tu zaustavila, nego je forsirala Dunav i time kompromitovala najjaču prirodnu odbrambenu liniju do koje su Nemci veoma držali.