Jugoslovenska vojska (četnici) u Makedoniji

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Khaless ::Jugonacionalisti nisu imali u Makedoniji iole značajnije snage, kao ni partizani, Makedoniaj je bila pod jakom okupacijom Italijana i Bugara, a prilično izolovana od ostatka zemlje te nije bilo ni uslova za neku efikasnu borbu. Njen položaj je uslovio i da ne bude značajna za vodjenje borbe, koja se vodila mahom u priobalju i Jadranskom zaledju.
Треба додати и да су услови окупације били блажи него у осталим окупационим зонама. Број погинулих то посредно и доказује.

Uslovi su bili možda naj sličniji okupaciji u Bačkoj gde je okupirana teritorija tretirana kao "oslobodjena" zemlja.
Treba ovde napomenuti da su okupatori u Makedoniji i u Bačkoj stanovništvo tretirali kao svoje domaće.
Ovde govorim i kao mali off za Bačku gde je bio dvojak tretman za Srbe, one starosedeoce koji su tretirani kao gradjani Madjarske i naseljenike posle 1918 godine koji su tretirani kao stranci.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jeste mozda malo off-topic ali da ne otvaramo drugu posebnu temu. Da li ima neko podatke o dejstvima VMRO na teritoriji Jugoslavije? Koliko se secam, oni su zajedno sa Bugarima delovali na teritoriji juzne Srbije, zvane i Macedonija.

Evo sta sam ja pronasao na Wiki

Током Другог светског рата, много борци ВМРО-а су се борили на страни Бугарске и нису доживљавали бугарске трупе у области Македоније као окупаторске.[34] Доласком Светозара Вукмановића Темпа у Македонију 1943. године, многи чланови ВМРО прелазе на страну партизана. 2. августа 1944. године (што у Републици Македонији зову Други Илиндан) у Манастиру светог Прохора Пчињског је Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније са Панком Брашнаровом (револуционаром из Илинданског периода) на челу, прогласило Републику Македонију као федералну јединицу у оквиру Титове Југославије, што је доживело међународно признање[тражи се извор од 06. 2010.].


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%9C%D0%A0%D0%9E

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Khaless ::Jugonacionalisti nisu imali u Makedoniji iole značajnije snage, kao ni partizani, Makedoniaj je bila pod jakom okupacijom Italijana i Bugara, a prilično izolovana od ostatka zemlje te nije bilo ni uslova za neku efikasnu borbu. Njen položaj je uslovio i da ne bude značajna za vodjenje borbe, koja se vodila mahom u priobalju i Jadranskom zaledju.

Јужна или Стара Србија је била окупирана и од Шиптара.

Да напоменем да су Четници настали на простору данашње БЈРМ. Први Четник је био Јован Бабунски.

Tekst za link

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Khaless ::vathra ::Khaless ::Jugonacionalisti nisu imali u Makedoniji iole značajnije snage, kao ni partizani, Makedoniaj je bila pod jakom okupacijom Italijana i Bugara, a prilično izolovana od ostatka zemlje te nije bilo ni uslova za neku efikasnu borbu. Njen položaj je uslovio i da ne bude značajna za vodjenje borbe, koja se vodila mahom u priobalju i Jadranskom zaledju.
Треба додати и да су услови окупације били блажи него у осталим окупационим зонама. Број погинулих то посредно и доказује.

Uslovi su bili možda naj sličniji okupaciji u Bačkoj gde je okupirana teritorija tretirana kao "oslobodjena" zemlja.
Treba ovde napomenuti da su okupatori u Makedoniji i u Bačkoj stanovništvo tretirali kao svoje domaće.
Ovde govorim i kao mali off za Bačku gde je bio dvojak tretman za Srbe, one starosedeoce koji su tretirani kao gradjani Madjarske i naseljenike posle 1918 godine koji su tretirani kao stranci.
Што се тиче Бачке, тамо је постојала илегална четничка организација - штабови који би оформили јединице у погодном моменту.
Ово ми је писао Марко Милуновић Пипер, познати емигрант, функционер Социјалистичке партије (Топаловићеве):

Организација у Бачкој
Ђенерал Дража Михаиловић био је активан и у Бачкој и другим крајевима, које је логично и није ограничен само на Србију и Равну Гору. Тако је и тамо организован «ГОРСКИ ШТАБ 261» који је покривао 14 срезова Бачке и Барање. Рад на том простору био је много тежак, јер је окупиран од Мађарских трупа, савезника нацистичке Немачке. Влада Ласла Бардосија огрезла у невиној крви српских патриота и националних првака које су ликвидирали без саслушања и суда, и бацали под лед у Дунав и Тису. Те страшне злочине осудили су поштени и човечнији мађарски посланици у Парламенту. Председник «киш газда», малих поседника, ЕНДРЕ БАЈЦИ ЗИЛИНСКИ, оптужио је владу ду Бардосија и она је поднела оставку.
Долази влада КАЛАИ МИКЛОША и она је покушала да ублажи дотањи драстични и нечовечни режим. Тек тада се могло мислити на организовање покрета отпора Драже Михаиловића. Основан је «Шумски штаб 261» на челу са капетаном НОВИЦОМ ВУЧИНИЋЕМ. Како је изгледала организација у целини, види се из доње листе бригада из састава штаба 261. И сматрамо да је ова листа најкомпентентнија, јер њу је у своје време потврдио водећи човек покрета ваздухопловни капетан Новица Вучинић, који је живео у Валенце - Француска. Постоји могућност да је још жив и требало би га контактирати.

Формација Бачко-Барањске групе корпуса Ј.В.О.
ГОРСКИ ШТАБ БРОЈ 261
К-ндт. вазд. кап. НОВИЦА ВУЧИНИЋ
Помоћник, коњ. кап. МИЛОШ ВЕЛИЋ
К-дир штабне чете, рез. кап. ЕДО ВУЧКО
1-ва бригада «НОВОСАДСКА»,
Н. Садски, Др Н. Перваз
К-ндт. кап. МИЛАН МАРЈАНОВИЋ
Срезови: Кулски, Др Н. МИЛИН
Б. Паланачки, Б. Шикопарија
2-га бригада «СТАРОБЕЧЕЈСКА»,
Бечејски, В. Команов
К-ндт. кап. ЈОВАН АЛЕКСИЋ
Срезови: Жабаљски, Р. Шикопарија
Тителски, Р. Маркушић
3-ћа бригада «СОМБОРСКА»,
Сомборски, С. Лалошевић
К-ндт. кап. ИВАН КИШ
Срезови: Оxачки, Р. Ађански
Апатински, С. Стеванов
4-та бригада «СУБОТИЧКА»
Суботички, Др Пољаковић
К-ндт. кап. ДИМИТРИЈЕ АНДРИЋ
Срезови: Тополски, П. Леђански
Сенчански, В. Мицић
Прекобројни корпус:
5-та бригада, «БАРАЊСКА», К-ндт рез. кап. КОСТА ЛАЗИЋ
6-та бригада, «СРБОБРАНСКА», К-ндт рез. кап. РАД. КУРЈАЧКИ
7-ма бригада, «ТИТЕЛСКА», К-ндт рез. кап. Др А. САЛОНТАЈ

Шведска, новембра 2005. год.
Марко Милуновић - Пипер

• 1Ovo se svidja korisniku: awathorn
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

- Nije "Бајци Зилински" него Бајчи-Жилински Ендре

A četnika nije bilo u opšte osim ako uzmete u razmatranj ezvaničnu optužbu pred novosadsku raciju da su "četnici" napali madjarske vojnike.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Jan 2012 15:29

Khaless ::- Nije "Бајци Зилински" него Бајчи-Жилински Ендре

A četnika nije bilo u opšte osim ako uzmete u razmatranj ezvaničnu optužbu pred novosadsku raciju da su "četnici" napali madjarske vojnike.
Како уопште?
Мислите да ни ови људи, као илегалци, нису постојали?

Dopuna: 05 Jan 2012 15:37

О бачким илегалцима (четничким) имате у књизи А. Жоржа ''Краљевски сенатор'' (Нови Сад, 2003).
Реч је о сенатору Милану Л. Поповићу. Он је у рату постао посланик у мађарском парламенту у Будимпешти, одакле је тајно радио за Дражу. Када је на високе положаје у Будимпешти дошао ДРажин пријатељ, предратни војни аташе у Прагу, генерал Ујсаси, Поповић је био једна од веза међу њима. Ујсаси је молио Дражу да га повеже са Британцима и Американцима што је он и учинио. Тако су потпуковник Цукавац и капетан Андрин тим поводом путовали у Цариград.
Поповића су, наравно, стрељали комунисти 1945.
Покушаћу да нађем још нешто о Бачкој.
П.С.
Да, Поповић је у ово време издејствовао да Мађари ослободе Дражине људе које су осудили на тзв. Сомборском процесу.

Dopuna: 05 Jan 2012 15:44

Ево још:

Новинска агенција ''Демократска Југославија'' пренела је 18. новембра 1943. године резолуцију коју су усвојили ''представници свих округа и већих градова на југословенској територији под мађарском окупацијом''. Делегати су се тајно састали 6. новембра, с тим што место састанка није саопштено. У извештају ''Демократске Југославије'' даље је наведено:
''Делегати области Баја и Печуј, које су инкорпорисане у Мађарску на крају прошлог рата против њихове јасно изражене воље, такође су били присутни на овом састанку. Као закључак дискусије једногласно је изгласана резолуција од које вам шаљемо најзанимљивије делове.
Народ ове здраве покрајине под мађарским јармом, изражава путем резолуције коју смо донели ми њихови представници, дивљење за херојску борбу српског народа под смелим вођством генерала Михаиловића широм наше мученичке земље против најварварскијих освајача, без освртања на жртве.
Народ ове покрајине верује у чврсту одлуку нашег вољеног краља и његове владе да учине све што је у њиховој моћи да се сви криви Мађари казне, без обзира на њихов положај, а који су одговорни за убијање више од 30 хиљада невине српске деце, жена и мушкараца. Они се надају да ће послератна Европа бити организована тако да се више никада неће моћи поновити ужаси и грозоте кроз које наш народ пролази од избијања рата, под сталном претњом потпуног биолошког уништења.
Уверени у скоро ослобођење и слободу представници ове покрајине уверавају генерала Михаиловића у своју спремност да наставе са напорима следствено његовим упутствима. Сваки Србин у овој покрајини спреман је на највишу жртву за ослобођење наше земље и Југославију засновану на принципима истинске демократије и социјалне правде.
Потврђујемо наше пуно поверење у представнике ове покрајине у Централном националном комитету.''
(Из архиве ''Демократске Југославије'' коју је сачувала супруга потпуковника Борислава Тодоровића у Њујорку. Копија у поседу аутора, оригинал предат Војном архиву у Београду.)

П.С.
Ако Вам није познато шта је то Агенција ''Демокртска Југославија'' - то је дакле нешто као Танјуг, само легално и много боље...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M. Samardzic ::Napisano: 05 Jan 2012 15:29

Khaless ::- Nije "Бајци Зилински" него Бајчи-Жилински Ендре

A četnika nije bilo u opšte osim ako uzmete u razmatranj ezvaničnu optužbu pred novosadsku raciju da su "četnici" napali madjarske vojnike.
Како уопште?
Мислите да ни ови људи, као илегалци, нису постојали?

Dopuna: 05 Jan 2012 15:37

О бачким илегалцима (четничким) имате у књизи А. Жоржа ''Краљевски сенатор'' (Нови Сад, 2003).
Реч је о сенатору Милану Л. Поповићу. Он је у рату постао посланик у мађарском парламенту у Будимпешти, одакле је тајно радио за Дражу. Када је на високе положаје у Будимпешти дошао ДРажин пријатељ, предратни војни аташе у Прагу, генерал Ујсаси, Поповић је био једна од веза међу њима. Ујсаси је молио Дражу да га повеже са Британцима и Американцима што је он и учинио. Тако су потпуковник Цукавац и капетан Андрин тим поводом путовали у Цариград.
Поповића су, наравно, стрељали комунисти 1945.
Покушаћу да нађем још нешто о Бачкој.
П.С.
Да, Поповић је у ово време издејствовао да Мађари ослободе Дражине људе које су осудили на тзв. Сомборском процесу.

Dopuna: 05 Jan 2012 15:44

Ево још:

Новинска агенција ''Демократска Југославија'' пренела је 18. новембра 1943. године резолуцију коју су усвојили ''представници свих округа и већих градова на југословенској територији под мађарском окупацијом''. Делегати су се тајно састали 6. новембра, с тим што место састанка није саопштено. У извештају ''Демократске Југославије'' даље је наведено:
''Делегати области Баја и Печуј, које су инкорпорисане у Мађарску на крају прошлог рата против њихове јасно изражене воље, такође су били присутни на овом састанку. Као закључак дискусије једногласно је изгласана резолуција од које вам шаљемо најзанимљивије делове.
Народ ове здраве покрајине под мађарским јармом, изражава путем резолуције коју смо донели ми њихови представници, дивљење за херојску борбу српског народа под смелим вођством генерала Михаиловића широм наше мученичке земље против најварварскијих освајача, без освртања на жртве.
Народ ове покрајине верује у чврсту одлуку нашег вољеног краља и његове владе да учине све што је у њиховој моћи да се сви криви Мађари казне, без обзира на њихов положај, а који су одговорни за убијање више од 30 хиљада невине српске деце, жена и мушкараца. Они се надају да ће послератна Европа бити организована тако да се више никада неће моћи поновити ужаси и грозоте кроз које наш народ пролази од избијања рата, под сталном претњом потпуног биолошког уништења.
Уверени у скоро ослобођење и слободу представници ове покрајине уверавају генерала Михаиловића у своју спремност да наставе са напорима следствено његовим упутствима. Сваки Србин у овој покрајини спреман је на највишу жртву за ослобођење наше земље и Југославију засновану на принципима истинске демократије и социјалне правде.
Потврђујемо наше пуно поверење у представнике ове покрајине у Централном националном комитету.''
(Из архиве ''Демократске Југославије'' коју је сачувала супруга потпуковника Борислава Тодоровића у Њујорку. Копија у поседу аутора, оригинал предат Војном архиву у Београду.)

П.С.
Ако Вам није познато шта је то Агенција ''Демокртска Југославија'' - то је дакле нешто као Танјуг, само легално и много боље...

1. Gospodine, Vi niste znali ni kako se piše "Bajči-Žilinski".
2. Četnika jednostavno nije bilo, nije bilo ni partizana.
3. Izveštaji "novinskih agencija" nikada, nigde i niukom slučaju nisu izvor istorijskih podataka.
Ako sada verujem u ono što priča CNN, onda smo mi pobili 500,000 Muslimana, silovali 3,000,000 Albanki itd

I na kraju, Horti je poslao svog sina na tajne pregovore sa Titom, Imao je nameru da preda Madjarsku Jugoslaviji ida NOVJ okupira Madjarsku umesto Crvene Armije, i na putu ka jugolsovenskim obaveštajcima Hortijevog sina otimaju Skorcenijevi komandosi.
O pokušaju susreta sa Titovim agentima piše i sam Horti.

"Memoari Mikloša Hortija"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 06 Jan 2012 16:14

vathra ::Khaless ::Jugonacionalisti nisu imali u Makedoniji iole značajnije snage, kao ni partizani, Makedoniaj je bila pod jakom okupacijom Italijana i Bugara, a prilično izolovana od ostatka zemlje te nije bilo ni uslova za neku efikasnu borbu. Njen položaj je uslovio i da ne bude značajna za vodjenje borbe, koja se vodila mahom u priobalju i Jadranskom zaledju.
Треба додати и да су услови окупације били блажи него у осталим окупационим зонама. Број погинулих то посредно и доказује.

Ja bih rekao bas suprotno, okupacija je bila jaka zbog znacaja Vardarske doline i komunikacionog pravca koji prolazi kroz nju. Njemci a i bugari su bili veoma svesni znacaja ove komunikacije za njih, pa su je dobro utvrdili i branili. Normalno, osigurali su i zaledje komunikacije da ne bi bilo iznenadjenja.

Sa druge strane, putna mreza u Makedoniji je bila poprilicno razgranata, pa to je omogucavalo i brz transport trupama po unutrasnjim pravcima za neprijatelja.
Karakteristican primer je bas moje Tetovo, iz mog grada su izbacena tri partizanska odreda (jacine izmedju 35 do 98 boraca), ali zbog razgranatosti puteva i nadmoci neprijatelja, sva tri odreda su unistena u periodu od oko tri meseca.

Jedina mesta koja nisu bila sa tako razgranatom mrezom puteva, bila su pretezno planinska podrucka oko Debarce, Azot-a, Mariova i Slavej planine u zapadnom delu Makedonije i Kozuv planina, Pajak planina i Meglenski kraj (Pajak planina i Meglenski kraj se danas nalaze u Grckoj), koje su bile zariste i uglavnom oslobodjena teritorija tokom celog drugog svetskog rata.
Makedonski partizani su takodje imali veliku suradnju i sa partizanima iz Crnotravskog regiona, i imali su zajednicke ackije (Crnotravski region je bio pod komandom Glavnog Staba Makedonije).
Problem je sto su ova tri kraja razdvojena bas komunikacijama i samom Vardarskom dolinom, pa je bilo veoma tesko organizirati sadejstvo trupa iz ovih oslobodjenih krajeva.

Najvaznija operacija koju su izveli pripadnici NOVJ u Makedoniji je Februarski pohod i prolecnu ofanzivu 1944 godine, ciji su rezultati veliko omasovljavanje ustanika i stvaranje vecih jedinica, kao i vece povezivanje oslobodjenih teritorija, a i posle toga su se sazdali uslovi za sazivanje ASNOM-a.

Inace, koupacija je bila poprilicno teska i surova, broj streljanih je veoma velik, kao i zatvoranih interniranih u Albaniji i Italiji (u Italijanskoj zoni) i Bugarskoj (u Bugarskoj zoni). Raspolozenje prema Kraljevini Jugoslaviji u Makedoniji je bilo poprilicno negativno, tako da je veliki deo ljudi pozdravilo bugarsku okupaciju, ali brzo su se uverili da ni tamo nije nista bolje (cak i da je gore), pa su se i pored bugarske propagande poprilicno rado javljali u paritzanima.

Sto se VMRO tice, morate razumeti da VMRO nije bio jedinstven pokret. VMRO Obedineta je pretstavljao najveci pokret sa tim imenom, delovala je u sva tri dela Makedonije i bila je poprilicno levo orjentiranja. Bila je cak i clan balkanske komunisticke federacije i saradjivala je sa KPJ, KPB i KPG, ali je isto tako imala i nesklaganja sa njima. Bas iz redova VMRO Obedineta proizlaze i licnosti kao Panko Brasnarov i Dimitar Vlahov.
Nju su negde sredinom tridesetih razbili (mozda cak i u koordiniranij akciji) organi Kraljevine Jugoslavije i Carstva Bugarske, kao i nesto kasnije grcki organi progona.
Sa druge strane su bili pripadnici VMRO sa kojim je rukovodio Vanco Ivan Mihajlov, oni su bili probugarskimorjentirani, tako da su uglavnom sluzili Bugarima i obrazovali su kontracete, koje su se borili sa jedinicama NOVJ.

Dopuna: 06 Jan 2012 19:20

Miroslav ::Jel moze malo opsirnije dali je bilo nekih borbi ili su nemci otisli a NOVJ je samo preuzela njihove pozicije?

Nasao sam i deo knjige "Zavrsne operacije NOV za oslobodjenje Makedonije" od Generala Mihalja Apostolskog. Na linki je postavljeno su poglavlje o oslobadjanju Skoplja i poglavlje o oslobadjanju zapadne Makedonije. Mislim da ti nece smetati sto je na makedonskom jeziku.

http://macedonian.atspace.com/knigi/ma_zonom.htm

• 1Ovo se svidja korisniku: Khaless
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe Grozni ::Inace, koupacija je bila poprilicno teska i surova, broj streljanih je veoma velik, kao i zatvoranih interniranih u Albaniji i Italiji (u Italijanskoj zoni) i Bugarskoj (u Bugarskoj zoni). Raspolozenje prema Kraljevini Jugoslaviji u Makedoniji je bilo poprilicno negativno, tako da je veliki deo ljudi pozdravilo bugarsku okupaciju, ali brzo su se uverili da ni tamo nije nista bolje (cak i da je gore), pa su se i pored bugarske propagande poprilicno rado javljali u paritzanima.
Па ја не тврдим да је окупација била блага, и десетине хиљаде убијених говоре супротно.
Али окупација је била лакша него на другим местима. Упореди рецимо са Словенијом, или не дај боже НДХ или окупираном Србијом.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Господине Самарџићу, кажете да сте у контакту са неким Бугарима. Можете ли, молим Вас, сазнати од њих бројно стање 9. плевенске дивизије, која је нападала Србију 5. јула 1913. године, преко превоја Свети Никола на Старој планини. Унапред захваљујем, јер ми је овај податак потребан при писању књиге.