offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26185
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Ево једног мог прилога о каћушама. Јесте филмска критика, али је главни јунак овај систем...
Одред специјалне намене (отряд особого назначения)
Руски филмови имају много предности за наше тржиште, између осталог и због тога што су увек доследно или бар правилно преведени...или бар у духу филма. Тако се и лакше успостави бољи контакт с публиком. Овом наслову, истине ради, треба променити придев јер је реч о одреду посебне намене (и у нашој војној и милициској терминологији то је уобичајенији назив),али да баш не цепидлачимо.
После привлачног наслова брзо и лако се упуштамо у интересантан филм који би у свом поднаслову могао да понесе атрибут – ратни акциони филм. Помало противречно, неко би приметио јер је сваки ратни филм у суштини и акциони. Међутим, овде треба имати на уму нешто друго – годину производње! Филм је снимљен 1978. године и Руси су већ ''истерали жељу'' за епским фрескама, гигантским садржајима и историјским тренуцима (мада их та жеља никад не пролази). На ред су дошле ''мале битке'' , незнани јунаци, преломни тренуци који тако не изгледају, итд. Почело је са стидљивим приказивањем и тамније стане рата (нису све погибије херојске, нити је сваки потез генијалан). Но, можда још важније јесте то што у то време на Западу се , захваљујући јевтиним колор техникама и новим системима (панавижн, виставижн, итд), на ратни филм гледа као атрактиван, акциони садржај. Зашто? Зато што су се родили и расту гледаоци којима није довољно да пробудите у њима патриотска осећања па да похрле у биоскоп. Седамдесетих година нова публика тражи акцију. Сетимо се да је и код нас процес текао управо таквим током! После рата довољно је било написати на афиши ''Козара'', ''Прозван је и пето три'' па да публика без речи уђе у салу. Дошла су времена када се почело лепо живети, а стасавале су генерације које не памте рат, па су за њих идеални били Бата и Смоки, Борис Дворник и остали филмски партизани и ''домаћи Немци''. Из филма у филм су се селили не мењајући униформу. Ми смо, у шали , говорили да Бата и Смоки имају своју сошку у Филмском граду, а да Карстен и други тумачи немачких улога униформе држе код куће.
Е, ни Руси нису били имуни на ту појаву, стога се бавим овим филмом. У кинематографском смислу речи ја не бих на њега потрошио ни два реда, али управо због времена и тенденција због којих је настао, тако га треба и протумачити, како бисмо могли да разумемо и друге филмове тога времена. Као што знате, нерадо препричавам филмове, али сада ћу то у најкраћим цртама учинити, како бисте се уверили у ово што сам већ експлицирао.
Летње је време, фронт је мање-више стабилан. Главни разлог целе акције јесте један камион са инсталацијом ''ереса'' (тако су у почетку звали ''каћуше''). Један дивизион је затечен ''спуштених панталона'' и у последњем тренутку се повлачи испред већ огорчених Немаца који свуда по фронту једва чекају да чују плотун каћуша, како би јурнули да бар једну заробе. Колона се убрзано повлачи...али: последњем камиону из колоне граната пресеца пут кидајући понтонски мост и каћуша тоне на дно дубоке и брзе реке. Настаје трка између два одреда специјалне намене – немачког и совјетског. Даље слутите како се радња одвијала јер је познато да ни једна инсталација никада није пала у руке Немцима, између осталог стога што је поседовала уређај (примитиван, али веома делотворан) за самоуништење.
Шта је у филму добро, поред приче? Изванредна камера која се врло модерно креће док прати објекат у покрету (смештена је чак и у авион при полетању, на мотоприколицу, итд). Врло атрактивно и акционо. Обука и одбир групе су такође интересантни, као и њихов ''реквизитаријум''.
Шта филму обара квалитет? То што без икакве потребе подсећа на филмове које су снимали Пекинпо и друштво на Западу јер Руси тој акционој драматургији нису дорасли, па понекад изгледа смешно то што извиђач (циркуски бацач) ножем убија немачког војника (да би демонстрирао вештину бацања и пригушио присуство), а затим пуца пиштољем. Има таквих трапавих детаља, али нису пресудни. Они, углавном, говоре о томе да Русима није било нужда да праве такав жанр, али су га свеједно направили. Свакако препоручујем да погледате овај филм.
|